Neki opšti utisak je da je većina cena ne nerealna, nego najobičnija budalaština. Evo na primer: Nedavno kupujem aparat za varenje, ideja mi je bila neki očuvani Gorenje ili Končar kad ono gotovo ništa ispod 100e. Znam ja dobro da su se nekad pravile kvalitetne stvari i da sada takvi aparati imaju više aluminijuma nego bakra ali kako te bre nije sramota da pričaš da je aparat malo radio kad je kućište toliko iščukano, zarđalo da se više ne vidi ona žuta boja, svi prekidači polomljeni, jedan i fali, vidi se rupa na prednjoj ploči gde treba da bude. Cena 130e FIKSNO.
Posle nekoliko sličnih ponuda odem u prodavnicu i kupim vwm-200 Villager za 11 600 RSD na 3 rate čekovima. Onda krenem da tražim tračnu brusilicu i blanju, E tu sam tek popizdeo, gomila tog alata stiže sa kojekavih zapadnih otpada gde države sa izgrađenom ekološkom kulturom prikupljaju taj elektronski otpad za reciklažu. Kojekavim kanalima to stiže kod nas pod pričom doneseno iz..., odličan malo radio. Cena nkog od tih generičkih brendova tek nešto manja od u istoj klasi novog Enhella ili sličnog koji se novi iz Mađarske prodaju preko oglasa pa čak i od alata kupljenog u radnji sve sa PDVom.
Ima toga još, mrzi me da pišem ali razumete šta hoću da kažem.
Nešto nije u redu sa našim tržištem, imam utisak da je pre desetak godina bila i bolja ponuda i normalnije cene kako novog tako i polovnog alata.
