Moze li Sinol ulje za oruzje da se koristi za zastitu alata.
Imam nesto alata koji bi trebao da sklonim jer veoma retko koristim pa me zanima
moze li Sinol yastitno ulje za oruzje - do njega mogu da dodjem za Dž.
Hvala i pozdrav.
Zastit od rdje - Moze li Sinol?
http://www.snajper.com/online_prodavnic ... -1455.html
Ovde pise da nije dobar konzervator. E sad verovatno ima raznih proizvodjaca pa su mozda i razlicite karakteristike.
Ovde pise da nije dobar konzervator. E sad verovatno ima raznih proizvodjaca pa su mozda i razlicite karakteristike.
Last edited by ivanob1 on 29 Sep 2016 13:17, edited 1 time in total.
Sinol ne, on je samo za ciscenje i kratkotrajno podmazivanje, a i za to je jako los.
Imas mnogo kombinacija resenja, koja su manje i vise skupa, a sto su skuplja, to su komfornija. Najbitnije je da li ces alat da koristis povremeno pa ostavljas, ili ti ne smeta da pre upotrebe moras da ga dekonzerviras.
U svakom slucaju, drveni orman, koji ne pusta vazduh i u kome ima prostora za silica gel pored alata, ne skodi. Silica gel treba samo da bude na odvojenoj povrsini, obicno na dnu ormana. Ovo je kakva takva zastita, ali ne i dovoljna, posto ce sa na alatu videti da je stajao.
Za dugotarjno stajanje sa konzerviranjem, lepo radi tovatna mast, uz umotavanje u natron papir, koji je prethodno osusen u rerni na 150 stepeni, pa sve zajedno u najlon kesu.
Za uslove u kome ces povremeno da proveravas alat, zeleni Brunox.
Ako ces cesce da ga proveraqvas, recimo jednom mesecno, bilo koje auto ulje + osusni natron papir.
I na kraju, najlgantnije resenje, zatvoren orman ili sanduk, sto manje zapremine, mazanje alata voskom sa inhibitorom korozije, + neki od VCI emitera u ormanu, obicno ti trba jedan na 20 litara zapremnie ormana, a traju otprilike dve godine. Alat moze maltene da se koristi odmah, bez odmascivanja. Jedino sto VCI emiter kosta i nema ga kod nas, pa je ovo i najskuplja varijanta.
Imam alata konzerviranog svim ovom metodama, koji stoji na prilicno vlaznom mestu, na kome rende zardja za 24 sata ako se ne koristi, i sve je u najboljem redu.
Imas mnogo kombinacija resenja, koja su manje i vise skupa, a sto su skuplja, to su komfornija. Najbitnije je da li ces alat da koristis povremeno pa ostavljas, ili ti ne smeta da pre upotrebe moras da ga dekonzerviras.
U svakom slucaju, drveni orman, koji ne pusta vazduh i u kome ima prostora za silica gel pored alata, ne skodi. Silica gel treba samo da bude na odvojenoj povrsini, obicno na dnu ormana. Ovo je kakva takva zastita, ali ne i dovoljna, posto ce sa na alatu videti da je stajao.
Za dugotarjno stajanje sa konzerviranjem, lepo radi tovatna mast, uz umotavanje u natron papir, koji je prethodno osusen u rerni na 150 stepeni, pa sve zajedno u najlon kesu.
Za uslove u kome ces povremeno da proveravas alat, zeleni Brunox.
Ako ces cesce da ga proveraqvas, recimo jednom mesecno, bilo koje auto ulje + osusni natron papir.
I na kraju, najlgantnije resenje, zatvoren orman ili sanduk, sto manje zapremine, mazanje alata voskom sa inhibitorom korozije, + neki od VCI emitera u ormanu, obicno ti trba jedan na 20 litara zapremnie ormana, a traju otprilike dve godine. Alat moze maltene da se koristi odmah, bez odmascivanja. Jedino sto VCI emiter kosta i nema ga kod nas, pa je ovo i najskuplja varijanta.
Imam alata konzerviranog svim ovom metodama, koji stoji na prilicno vlaznom mestu, na kome rende zardja za 24 sata ako se ne koristi, i sve je u najboljem redu.
Hvala puno ivanob1 i BR,
Drveni ormar i silikagel koristim sada za alat koji mi stalno treba. Blanje leze na papiru (nekada se koristio za kondenzatore i trafoe, ne znam kako se zove) impregniran je pcelinjim voskom, a njime obicno i stitim blanje i testere samo ne znam kakav bi bio na duze.
Ovo sto ce da lezi duze - mast i papir pa u vojnicki sanduk.
Brunox deluje zanimljivo, posetio njihov sajt i ima interesantnih stvari.
BR
Znas li nesto o Brunox epoxy, deluje mi idealno za restauraciju starih metalnih stvari (srafovi, okovi i slicno ).
Hvala jos jednom i pozdrav
Jos jednom hvala
Drveni ormar i silikagel koristim sada za alat koji mi stalno treba. Blanje leze na papiru (nekada se koristio za kondenzatore i trafoe, ne znam kako se zove) impregniran je pcelinjim voskom, a njime obicno i stitim blanje i testere samo ne znam kakav bi bio na duze.
Ovo sto ce da lezi duze - mast i papir pa u vojnicki sanduk.
Brunox deluje zanimljivo, posetio njihov sajt i ima interesantnih stvari.
BR
Znas li nesto o Brunox epoxy, deluje mi idealno za restauraciju starih metalnih stvari (srafovi, okovi i slicno ).
Hvala jos jednom i pozdrav
Jos jednom hvala
Meni je on mnogo mrtav i plastican, a i inace se koristi za restauraciju staih zardjalih delova, ali preko njega obavezno ide farba. Najblaza ilustracija izgleda je kao powder coat, samo neravnomernije. Ne sumnjam da je dobra zastita ali nesto ne vidim preteranu upotrebu.
Za restauraciju alata, preciznije za obnovu japaninga koristim sprejeve za kocnice, koji se posle peku u rerni. E sad, jes da me zena mrzi kad zamirisem i rernu i kucu, ali efekat je u potpunosti isti kao na originalnim stenijima. Nikako da uzmem originalno secivo za Stanley No12 koji je retauriran od nivoa za kojim se Sasa ne bi ni okrenuo, do skoro pa mint stanja, pa da ga slikam za forum. Na njemu je finis obnovljen do potpuno originalniog izgleda, bas sperjem za kocnice.
A najlepsi finis za stare metalne okove je paljeno laneno ulje, koji ordradis ocas posla na plameniku, a em izgleda, em jeste autentican.
KOd nas imas zelenog brunoxa, za cuvanje od korozije, sa inhibitorima. Flasica od 125 ml je 900 dinara.
Za restauraciju alata, preciznije za obnovu japaninga koristim sprejeve za kocnice, koji se posle peku u rerni. E sad, jes da me zena mrzi kad zamirisem i rernu i kucu, ali efekat je u potpunosti isti kao na originalnim stenijima. Nikako da uzmem originalno secivo za Stanley No12 koji je retauriran od nivoa za kojim se Sasa ne bi ni okrenuo, do skoro pa mint stanja, pa da ga slikam za forum. Na njemu je finis obnovljen do potpuno originalniog izgleda, bas sperjem za kocnice.
A najlepsi finis za stare metalne okove je paljeno laneno ulje, koji ordradis ocas posla na plameniku, a em izgleda, em jeste autentican.
KOd nas imas zelenog brunoxa, za cuvanje od korozije, sa inhibitorima. Flasica od 125 ml je 900 dinara.
Meni upravo stize no 12 i ja sam isto pitao za secivo i po onome sto sam cuo Veritas tanko secivo za njihovu veliku Scaper plane bi trebalo da pasuje.
Nije isti oblik ali bi trebalo da radi, porucio sam i njega pa cu da javim kad stigne.
Takodje bi trebalo da radi i Lie Nielsen ostrica. Jeste deblja ali u 12 je isla i toothed ostrica koja je billa deblja. (Toothed originalna je skupa kao vatra) ali bi trebalo da radi i Lie Nielsen toothed.
St se tice japaninga nisam radio ali se jesam interesovao i najdetaljnije sto sam nasao je ovo:
http://www.cranialstorage.com/Wood/japanning.html
Vecina starih recepat koristi "asphaltum" u prahu i dosta njih olovo oxid. Ni prvi ne znam kao bi nasa osim ako ne moze bitumen kao zamena a drugu nikako.
Kao pigment se dodaje burnt siena, koja moze da se nadje kod prodavaca slikarskih materjala ali nije jeftina.
Ono sto je gadno je sto se trazi da se smesa kuva dok se pravi a ko je jednom kuvao laneno zna kako to izgleda.
Za sada nisam imao potrebe da radim restauraciju japaninga jer sve sto sam radio nema toliku vrednost da mora da se dovede u 100% originalno stanje
ali ako budem ostavicu iskustva ovde.
Za no 12 kad mi stigne videcu sta cu. Mozes li tacno koji sprej za kocnice koristis to mi izgleda najlakse a o farbanju metala znam toliko da ofarbam konzerve od nes kafe sprejom tako da po boji mogu da razlikujem gde mi se sta nalazi
Nije isti oblik ali bi trebalo da radi, porucio sam i njega pa cu da javim kad stigne.
Takodje bi trebalo da radi i Lie Nielsen ostrica. Jeste deblja ali u 12 je isla i toothed ostrica koja je billa deblja. (Toothed originalna je skupa kao vatra) ali bi trebalo da radi i Lie Nielsen toothed.
St se tice japaninga nisam radio ali se jesam interesovao i najdetaljnije sto sam nasao je ovo:
http://www.cranialstorage.com/Wood/japanning.html
Vecina starih recepat koristi "asphaltum" u prahu i dosta njih olovo oxid. Ni prvi ne znam kao bi nasa osim ako ne moze bitumen kao zamena a drugu nikako.
Kao pigment se dodaje burnt siena, koja moze da se nadje kod prodavaca slikarskih materjala ali nije jeftina.
Ono sto je gadno je sto se trazi da se smesa kuva dok se pravi a ko je jednom kuvao laneno zna kako to izgleda.
Za sada nisam imao potrebe da radim restauraciju japaninga jer sve sto sam radio nema toliku vrednost da mora da se dovede u 100% originalno stanje
ali ako budem ostavicu iskustva ovde.
Za no 12 kad mi stigne videcu sta cu. Mozes li tacno koji sprej za kocnice koristis to mi izgleda najlakse a o farbanju metala znam toliko da ofarbam konzerve od nes kafe sprejom tako da po boji mogu da razlikujem gde mi se sta nalazi
Pa sad, i pasuje i ne. Pasuje toliko da mozes da probas, ali je zavrtanj za drzanje seciva na Stanley 12 visi od pozicije na kojoj se nalazu u Veritasovom Scraper rendetu, i imas otprilike 10-12mm korisne duzine seciva. Na Veritasovom Scraper rendetu, korisna duzna je vise nego duplo veca.
Imam i Veritasov Scraper plan, pa se zato i ne zurim sa sredjivanjem No12, posto ga generalno necu ni koristiti, posto je Veritas drasticno bolji. Sustina je u zavrtnju za prednaprezanje seciva, koji ne postoji ni na jednom drugom modelu osim na velikom Veritasu, pa ga je mnogo lakse kontrolisati.
Sa Japaningom sam se zezao prilicno, i samo jednom sam dobio upotrebljivo resenje, koristeci pravi asphaltum. Probao sam i sa cvstim bitumenom, kup;ljenim kod nas, usitnjenim u prah, ali je uvek po malo lepljiv, cak i posle duzeg pecenja, tako da je to mrka kapa. Originalni asphaltum se danas zove gilsonit, ima ga preko bare u prodavnicama slikarskog materijala, i nije ni preskup. No kuvanje lanenog ulja da se pravi farba jeste robija, pa je mnogo lakse resenje farba za kocnice. A za boju Lamp Black, opet preko grane.
Koristim AutoK farbu za celjusti kocnica u spreju, ima je po prodavnicama opreme za modifikovanje automobila. Susi se jako dugo, a kada je zagrejes lepo smrdi, i prestan da bude lepljiva. Bas kao i original.
Imam i Veritasov Scraper plan, pa se zato i ne zurim sa sredjivanjem No12, posto ga generalno necu ni koristiti, posto je Veritas drasticno bolji. Sustina je u zavrtnju za prednaprezanje seciva, koji ne postoji ni na jednom drugom modelu osim na velikom Veritasu, pa ga je mnogo lakse kontrolisati.
Sa Japaningom sam se zezao prilicno, i samo jednom sam dobio upotrebljivo resenje, koristeci pravi asphaltum. Probao sam i sa cvstim bitumenom, kup;ljenim kod nas, usitnjenim u prah, ali je uvek po malo lepljiv, cak i posle duzeg pecenja, tako da je to mrka kapa. Originalni asphaltum se danas zove gilsonit, ima ga preko bare u prodavnicama slikarskog materijala, i nije ni preskup. No kuvanje lanenog ulja da se pravi farba jeste robija, pa je mnogo lakse resenje farba za kocnice. A za boju Lamp Black, opet preko grane.
Koristim AutoK farbu za celjusti kocnica u spreju, ima je po prodavnicama opreme za modifikovanje automobila. Susi se jako dugo, a kada je zagrejes lepo smrdi, i prestan da bude lepljiva. Bas kao i original.
Ok korisna informacija i za farbu i za ostricu (fala bogu ima kome da je dam).
Sto se boja tice i uopste svih hemikalija koje su iole neobicne, problem je nasa carina. Necu ni da pominjem.
Kad ja budem isaovan, i ja donosio, mozda, ali da nekome drugome dam - vise nikada.
Ostricu cu onda verovatno iz US nema ih na ebay UK trenutno.
Pre nego sto sam se odlucio za No 12 probao i Veritas i LN no 12 mi najvise lezi.
(Vise sam potrosio putujuci da probam nego sto ce da me kosta alat
Jeste mi komplikovanije za nabavku ali vec sam navikao da cekam.
Krivljenje ostrice mi nije vazno posto skida tanak sloj. U dva poteza oborim coskove,
taman toliko da ne ostavljau tragove a da pri sledecem ravnanju opet dobijem cisto pravo secivo.
Meni je laksa 12, mogu da je okecem kako mi se svidi, no covek kod koga sam je probao ima nju i LN i on koristi LN bas zbog tezine.
Drugi lik kod koga sam probao Veritas nju koristi bas zbog onoga sto ti navodis.
Jos jednom hvala svima i pozdrav
Sto se boja tice i uopste svih hemikalija koje su iole neobicne, problem je nasa carina. Necu ni da pominjem.
Kad ja budem isaovan, i ja donosio, mozda, ali da nekome drugome dam - vise nikada.
Ostricu cu onda verovatno iz US nema ih na ebay UK trenutno.
Pre nego sto sam se odlucio za No 12 probao i Veritas i LN no 12 mi najvise lezi.
(Vise sam potrosio putujuci da probam nego sto ce da me kosta alat
Jeste mi komplikovanije za nabavku ali vec sam navikao da cekam.
Krivljenje ostrice mi nije vazno posto skida tanak sloj. U dva poteza oborim coskove,
taman toliko da ne ostavljau tragove a da pri sledecem ravnanju opet dobijem cisto pravo secivo.
Meni je laksa 12, mogu da je okecem kako mi se svidi, no covek kod koga sam je probao ima nju i LN i on koristi LN bas zbog tezine.
Drugi lik kod koga sam probao Veritas nju koristi bas zbog onoga sto ti navodis.
Jos jednom hvala svima i pozdrav
Taj sraf na dnu ima jos jednu prednost, da se smanji chater. To je prilicno teze kontrolisati na 12, i originalnom 112. Uz to, omogucava i vrlo finu kontrolu debljine skidanja, posto su scape renda poznata po tome da ili kopaju, ili ne seku.
Bole, nije. Za pravljenje asfalta se koristi bitumen, koji je proizvod iz destilacije nafte, tj najnize frakcije, koje se tope na najvisoj temperaturi. Asphaltum se nekada koristio samo kao dodatak asfaltu, ali je bitumen i dalje vezivo.
Asphaltum koji nama treba j kamen, koji je nastao pored naftnih polja, pakticno isparavanjem nafte, i talozenjem hiljadama giodina. Krt je i lomi se kada ga udaris a povsina slomljenog je jako glatka i izgleda kao da si slomio staklo, mada je meksi od njega. Ja sam svoj prvi komad oiginalnog nasao kod jedng kolkcionara ruda
Bole, nije. Za pravljenje asfalta se koristi bitumen, koji je proizvod iz destilacije nafte, tj najnize frakcije, koje se tope na najvisoj temperaturi. Asphaltum se nekada koristio samo kao dodatak asfaltu, ali je bitumen i dalje vezivo.
Asphaltum koji nama treba j kamen, koji je nastao pored naftnih polja, pakticno isparavanjem nafte, i talozenjem hiljadama giodina. Krt je i lomi se kada ga udaris a povsina slomljenog je jako glatka i izgleda kao da si slomio staklo, mada je meksi od njega. Ja sam svoj prvi komad oiginalnog nasao kod jedng kolkcionara ruda
mbole
Tu postoji u stvari terminoloska zbrka. Kao sto BR rece asphaltum koji nama treba - jeste bitumen - ali kod koga je isparilo jos "manje zasicenih od zasicenjh" ugljovodonika. Moze da se dobije od bitumena ali ne u kucnoj radinosti. Naime trebalo bi da se bitumen rastvori pa da se destilacijom ispare nizi manje zasiceni ugljovodonici a kod hladjenja dobijes "asphaltum".
On se takodje topi ali se stvrdnjava u cvrstu, jos uvek amorfnu masu, ali ne lepjivu kao bitumen, vec nesto kao staklo samo nize tvrdoce i vece elasticnosti.
Link koji sam ostavio u gornjem postu uzmite sa rezervom jer sam nocas u razgovoru sa ljudima koje sam nasao da znaju vise o ovome - nasli su greske u textu.
Recimo recept za japanning za drvo je zapadna imitacija japanskog urushi koji nije isti a gore to nigde ne pise.
Takodje ljudi koji rade restauraciju kola kazu da navedeni "Fordov" recept nije tacan ili ne tacan za dosta vozila iz ranijeg perioda. U US ima gomila gotovih proizvoda koja radi posao i malte ne eliminise pecenje upotrebom katalizatora ali se opet svodi na uvoz.
BR
Kad smo se vec dotakli pecenja ima li promena u livenom gvozdju (dimenzionih - tipa krivljenje uvrtanje i slicno) posle hladjenja.
Sto se chatter-a tice covek mi je pokazao kako da kod 12 stelovanjem izbacis potpuno. Ako hoces da skidas dublje onda nazubljena pa obicna ili deblja.
Nije nikava nauka nauci se za 15 minuta, ja jedva cekam da mo dodje jer ono so sam probao je za mene otkrovenje.
Tu postoji u stvari terminoloska zbrka. Kao sto BR rece asphaltum koji nama treba - jeste bitumen - ali kod koga je isparilo jos "manje zasicenih od zasicenjh" ugljovodonika. Moze da se dobije od bitumena ali ne u kucnoj radinosti. Naime trebalo bi da se bitumen rastvori pa da se destilacijom ispare nizi manje zasiceni ugljovodonici a kod hladjenja dobijes "asphaltum".
On se takodje topi ali se stvrdnjava u cvrstu, jos uvek amorfnu masu, ali ne lepjivu kao bitumen, vec nesto kao staklo samo nize tvrdoce i vece elasticnosti.
Link koji sam ostavio u gornjem postu uzmite sa rezervom jer sam nocas u razgovoru sa ljudima koje sam nasao da znaju vise o ovome - nasli su greske u textu.
Recimo recept za japanning za drvo je zapadna imitacija japanskog urushi koji nije isti a gore to nigde ne pise.
Takodje ljudi koji rade restauraciju kola kazu da navedeni "Fordov" recept nije tacan ili ne tacan za dosta vozila iz ranijeg perioda. U US ima gomila gotovih proizvoda koja radi posao i malte ne eliminise pecenje upotrebom katalizatora ali se opet svodi na uvoz.
BR
Kad smo se vec dotakli pecenja ima li promena u livenom gvozdju (dimenzionih - tipa krivljenje uvrtanje i slicno) posle hladjenja.
Sto se chatter-a tice covek mi je pokazao kako da kod 12 stelovanjem izbacis potpuno. Ako hoces da skidas dublje onda nazubljena pa obicna ili deblja.
Nije nikava nauka nauci se za 15 minuta, ja jedva cekam da mo dodje jer ono so sam probao je za mene otkrovenje.
Ja imam neki svoj postupak pecenja, sa sporim zagrevanjem, tako da nisam uspeo da detektujem dimenzione promene, na nivou koji bi smetao. Tabam ni je na celoj duzini otisao za jednu stotu, to je zanemarljivo. Ionako peces pre finalnog ravnanja tabana, tako da promene koje su ionako znatno manje nego odstupanja na originalnom tabanu, na kraju nestanu. Ionako moras da ga ravnjas u nekom trenutku
Pecem tako da stavim u hladnu rernu, pa podignem temepraturu na 50, ostavim 10 minuta, podignem na 100, opet 10 minuta, pa po 20 minuta stajanja na 120, 150, sat na finialnih 180 stepeni. Hladim tako sto spustim rernu na 120, ostavim pola sata, spustim na 80, na sat, iskljucim i ostavim da se ohladi preko noci bez otvaranja.
Veritas generalno skida deblju strusku bez chatera, cak i sa trikovima. No, ako stavis deblje secivo, oba su ista, nema nikakve razlike. No 12 drzi secivo malo nize od Veritasa, sto je prednost. Na kraju se sve svodi na to kako kome odgovara da drzi rende, meni recimo Veritasove drske napred i nazad vise odgovaraju od bocnih na No 12, posto mogu bolje da pritisnem taban. A onda na kraju, sitne neravnine sikinem sa No 80, pa prema tome, ni to nema veze.
A iskreno nema potrebe za debelom struskom, to je posao drugih rendica, sa klasicnim secivom, a oni su efikasniji i kada na njih stavis nazubljeno secivo.
Pecem tako da stavim u hladnu rernu, pa podignem temepraturu na 50, ostavim 10 minuta, podignem na 100, opet 10 minuta, pa po 20 minuta stajanja na 120, 150, sat na finialnih 180 stepeni. Hladim tako sto spustim rernu na 120, ostavim pola sata, spustim na 80, na sat, iskljucim i ostavim da se ohladi preko noci bez otvaranja.
Veritas generalno skida deblju strusku bez chatera, cak i sa trikovima. No, ako stavis deblje secivo, oba su ista, nema nikakve razlike. No 12 drzi secivo malo nize od Veritasa, sto je prednost. Na kraju se sve svodi na to kako kome odgovara da drzi rende, meni recimo Veritasove drske napred i nazad vise odgovaraju od bocnih na No 12, posto mogu bolje da pritisnem taban. A onda na kraju, sitne neravnine sikinem sa No 80, pa prema tome, ni to nema veze.
A iskreno nema potrebe za debelom struskom, to je posao drugih rendica, sa klasicnim secivom, a oni su efikasniji i kada na njih stavis nazubljeno secivo.
Ovaj... na 180 ne bi trebalo da se bilio sta desava sa livom. Ili gresim?
Ako je odlivak, tj. rende u ovom slucaju u rerni, tj. greje se ravnomerno sa svih strana... zasto bi se bilo sta iskrivilo?
Osim ako ima neke zaostale napone iz osnovne poizvodnje.
Temperature su isuvise niske da bi se bilo sta desavalo.
Ako je odlivak, tj. rende u ovom slucaju u rerni, tj. greje se ravnomerno sa svih strana... zasto bi se bilo sta iskrivilo?
Osim ako ima neke zaostale napone iz osnovne poizvodnje.
Temperature su isuvise niske da bi se bilo sta desavalo.
Teorijski da, sa savremenim livom, no ti Stenliji su poiznati po tome sto im se desavaju najrazlicitije gluposti, pa pazis, iako ne treba. Jos gore je sto ne mozes da ga rasklopis, i da izvuces osovinu oko koje se okrece drzacseciva, a osvina i on su od razlicitih materijala, pa je jos drzac uglavljen u frog, koji je oblika slova U. A sve radi na svoju stranu kada se greje. Stenli je cuven po tome sto se nista nije bacalo, pa ima primeraka na kojima j taban izliven 1930, frog 1940, a osovina je iz 1880. Cak i kada su svi delovi od liva, sastav im je drugaciji.
Uz to ne treba zaboraviti da je zadnji No 12 napravljen 1947 godine, i od onda ga nema u proizvodnji. Delova nema, a broj komada je oganicen, a cena im raste iz dana u dan. Pri tome., jako puno ih je polomljenih, koji u sustini vise nisu alat, ali opet drze prilicnu cenu.
Ovo me je mesto u drugoj temi, ali evo kako je izgledao No 12 kada je usao u radionicu.
Uz to ne treba zaboraviti da je zadnji No 12 napravljen 1947 godine, i od onda ga nema u proizvodnji. Delova nema, a broj komada je oganicen, a cena im raste iz dana u dan. Pri tome., jako puno ih je polomljenih, koji u sustini vise nisu alat, ali opet drze prilicnu cenu.
Ovo me je mesto u drugoj temi, ali evo kako je izgledao No 12 kada je usao u radionicu.