A pogled napolje mnogo lepse ilustruje koliko je bilo lepo. Dok ima sunca, a temperatura se podigne na nekih -7
No, bez obzira na uslove, tezga je na kraju postavljena na noge. Koje drze onako kako treba, tj ko mrtav rukom. Ni mojih skromnih 120 kila uz svo guranje je ne ljujljaju, pa sam siguran da ce raditi posao kako treba. Ostaje montiranje stega, busenje rupa za holdfastove, i dodavanje sitnica koje zivot znace, ali to sve sledeci put. A pri tome moze i da se rasklopi za nuzdu.
I sto za glodalicu je takodje stao na noge, tj zavrsio sam podkonstrukciju koja mi omogucava da podesim povrsinu stola da bude potpuno ravna. Noge se skidaju, posto radionica jelte mora da se sklopi na minimum, ali ce dobiti i precke, opet u sledecem nastavku. No i sada moze da se koristi kako treba, pa ce posluziti za pravljenje ostatka delova.
A na stolu je naravno montirana i vodjica. I ona zahteva jos dodataka, ostavljenih za sledeci put, posto joj trenutno fali mehanizam za fino podesavanje, i nosac komparatera koji ce omoguciti pomeranje za rastojanje precizno u stoti deo milimetra, ali za razliku od onih kojima je radionica u kuci, ja do nje putujem 250 km, pa uradim sta uradim
Vodjica je kombinacija nekoliko ideja, od mehanizma za pomeranje preuzetog od Peta Warnera, do konstrukcije preuzeta od Boba Procara. Za sada sam jako zadovoljan kako radi, videcemo kasnije, no napravljena je tako da lako moze da se prilagodi najrazlicitijim zadacima.
Kada sam vec slikao, setih se da postavim slike jedne alatke koja se retko vidja u stolarskim radionicama, a meni se pokazala jako korisna.
Glodalica cesto podigne vlakna ako je zljeb poprecno na njih.
Za sada nisam nasao elegantniju, brzu, i precizniju alatku za skidanje tih podignutih vlakana od Noge. I to u jednom potezu.
Mislim da ce nastavak slediti za koji mesec. Sledeci na redu, pored zavrsavaja zapocetog su sistem za usisavanje prasine, i radionicka kolica.
