Ta prica o tome da je dovoljno ostriti sa jako grubom smirglom je prica za malu decu i onoga ko nikada nista ozbiljnije nije radio. Cica ima taj obicaj, trecina postova su mu svadja sa nekim, posto mu ocigledno oni koji dele svo znanje drmaju kavez. Tako je imao pricu o tome kako tezga treba da bude sto visa, jer ne treba da se pritiska odozgo, i to demonstrirao skidanjem stuske sa smreke, i jos milion i jednu slicnu pricu. Jednostavno, pobenavio covek pod stare dane. Sa druge strane treba ga citati, posto ponekad ponesto i ubode, a svaka trunka znanja je korisna. Glavni problem je sto kod njega ne moze covek da se opusti, vec mora strogo da bude spreman da ce da odvali glupost.
Bole, kod nas ima i smirgli 2500 i 3000 3m, u onoj autolakirerskoj firmi na severnom bulevaru koja drzi i Mirkine proizvode.
Kod ostrenja postoji jos jedna caka za ubrzabanje ostrenja. Najgrubljom smirglom se uspostavlja glavni ugao a onda sa svakom sledecom finijom se pravimikrobevel koji je pomeren za po pola stepena u odnosu na prethodni. Time se vreme za ostrenje drasticno smanjuje. Isto tako, glavni bevel moze da se postavi i na tocilu, da se na finijoj smirgli izvuce povrsina siroka samo 1mm, a da se finalno ispolira samo povrsina sirine 0.3mm.
Oštrenje na ovaj način
Ehom. Ima ih i u Zemunu u Ugrinovackoj. Kod njih i kupujem.
Samo nisam znao da imaju 2500 i 3000. Najfinije 3M sto sam nalazio je bila 2000.
Nego jel znas gde ima filmova? Moralo bi da bude u nekoj firmi koja drzi opremu za mreze, al ne uspevam da pronadjem.
Ustvari... nasao sam u Sionnet-u, al nemaju na stanju.
Polako se trose zalihe
Samo nisam znao da imaju 2500 i 3000. Najfinije 3M sto sam nalazio je bila 2000.
Nego jel znas gde ima filmova? Moralo bi da bude u nekoj firmi koja drzi opremu za mreze, al ne uspevam da pronadjem.
Ustvari... nasao sam u Sionnet-u, al nemaju na stanju.
Polako se trose zalihe
-
Hornbeam
- Pred-majstorsko zvanje
- Posts: 245
- Joined: 15 Dec 2013 21:29
- Location: Bosna i Hercegovina, Tuzla
Misliš na ovoBR wrote:Ta prica o tome da je dovoljno ostriti sa jako grubom smirglom je prica za malu decu i onoga ko nikada nista ozbiljnije nije radio. Cica ima taj obicaj, trecina postova su mu svadja sa nekim, posto mu ocigledno oni koji dele svo znanje drmaju kavez. Tako je imao pricu o tome kako tezga treba da bude sto visa, jer ne treba da se pritiska odozgo, i to demonstrirao skidanjem stuske sa smreke, i jos milion i jednu slicnu pricu. Jednostavno, pobenavio covek pod stare dane. Sa druge strane treba ga citati, posto ponekad ponesto i ubode, a svaka trunka znanja je korisna. Glavni problem je sto kod njega ne moze covek da se opusti, vec mora strogo da bude spreman da ce da odvali glupost.
Bole, kod nas ima i smirgli 2500 i 3000 3m, u onoj autolakirerskoj firmi na severnom bulevaru koja drzi i Mirkine proizvode.
Kod ostrenja postoji jos jedna caka za ubrzabanje ostrenja. Najgrubljom smirglom se uspostavlja glavni ugao a onda sa svakom sledecom finijom se pravimikrobevel koji je pomeren za po pola stepena u odnosu na prethodni. Time se vreme za ostrenje drasticno smanjuje. Isto tako, glavni bevel moze da se postavi i na tocilu, da se na finijoj smirgli izvuce povrsina siroka samo 1mm, a da se finalno ispolira samo povrsina sirine 0.3mm.
https://www.youtube.com/watch?v=hJHrSmZQx10
Dugo je pravio onaj sat ja mislio bit kukavica u njemu a on samo stavio običan mehanizam sa zidnog sata.
Ovo važi za testeru a sad za hoblić ne bih baš mogo garantovati.
Ima u knjizi starijoj "Priručnik za obradu drveta Slavko." prikazano kako treba pritisak da se prenosi sa početka daske pa do kraja.
Last edited by Hornbeam on 10 Feb 2015 02:06, edited 1 time in total.
Sve ima svoj vijek trajanja.
Da li je neko vest u zavrsnom ostrenju (poliranju) sa koznim remenom i polir pastama? Meni je rezultat uvek gori nego pre smirgle. Dobijem sjaj ali kao da mu prevlacenje preko kajsa zaokrugli ivicu. Probao sam sa jako malim pritiskom ali bez rezultata
Kako kazu nasi stari: "Bolje znati mnogo i cesto, nego ne znati nista, povremeno nikad, kojekude..."
Resenje br1: zategni kais preko daske, da lepo lezi na njoj, znaci da bude poduprta odozdo da ne bi mogla da se mnogo uvija. Tvrdja koza. Ne podizi secivo skroz do sekundarne ostrice, usled uleganja kaisa, ona ce sama da dodje u kontakt sa kozom.
Resenje br. 2: namazi pastu na samu dasku i nju koristi umesto remena.
Resenje br. 2: namazi pastu na samu dasku i nju koristi umesto remena.
Koza je od opasaca i zalepljena je na dasku a secivo ne podizem, sto bi mi Srbi rekli: samo je primary bevel na podlozi ali kao i da je taj mali pritisak dovoljan da zaokrugli ostricu. Koliko sam ja video kod Paul Selersa (mislim da se o njemu vodi diskusija) on sa dve ruke pritiska dleto na strop i dobije dobre rezultate. Pasta koju koristim je bela, Chromax super.
Last edited by velja on 10 Feb 2015 09:34, edited 1 time in total.
Kako kazu nasi stari: "Bolje znati mnogo i cesto, nego ne znati nista, povremeno nikad, kojekude..."
Bole, meni folije stizu iz Engleske u obicnom postanskom kovertu. Obicno kupujem setove, posto je tako najjeftinije.
Veljo, strop samo sto tanji, na ultra tvrdoj podlozi i sa sto manjim pritiskom. Bela pasta je jako gruba za to, a ni zelena nije najsrecnije resenje. Zelena su zrna od 2 mikrona pa navise, sa pikom na 0.5 mikrona, ali je prakticno poslednji ostatak iza sita, pa sta zapadne. Paul pritiska na video snimcima, a onda na kursevima objasni da ne treba da se pritiska. Stara seljacka prica da nekoga hendikepiras da bi mu naplatio da ga odhendikepiras.
Sto je celik seciva bolji i savremeniji to pre treba bezati od koze i stropa, i ici na folije na staklenoj povrsini, ili doobre kamenove, pre svega Japanske. Folije su prakticno jedini nacin osim ultrakvalitetnih savremenih sintetickih japanskih kamenova da se kako treba za drvo naostri neki od savremenih celika za seciva, tipa A2, ili neki od HSS-ova, i slicnih, na nivou da se zaista iskoriste njihove prednosti.
Kada neki od takvih celika probas da ostris na stropu, ili na neodgovarajucem kamenu, prakticno im razvijas testerastu ivicu, ali je to duga prica za posebnu temu.
Set folija je oko 25 eura, a parce stakla na koje mogu da se zalepe je otprilike jos toliko. No, jos prostije, do nekih 10 mikrona je dovoljno koristiti smirgle, sto je daleko jeftinije, a ispod toga folije. Onda cena ide znacajno dole. Recimo da set moze da se sastavi za nekih 30 eura. Set japanskih kamenova koji mogu da se izbore sa savremenim celicima, koji imaju u sebi vanadijuma i na tvrdocama na kojima se danas prave je nekih 230 eura.
Moje iskustvo je da se alati od savremenih celika ostre nekih 5-6 puta redje. To u prevodu otprilike znaci da se recimo fino rende ostri svakih 10 minuta sa secivom od klasicnog celika, a da mozes da sastavis sat rada sa jednim rendetom sa secivom od nekog savremenog celika.
Veljo, strop samo sto tanji, na ultra tvrdoj podlozi i sa sto manjim pritiskom. Bela pasta je jako gruba za to, a ni zelena nije najsrecnije resenje. Zelena su zrna od 2 mikrona pa navise, sa pikom na 0.5 mikrona, ali je prakticno poslednji ostatak iza sita, pa sta zapadne. Paul pritiska na video snimcima, a onda na kursevima objasni da ne treba da se pritiska. Stara seljacka prica da nekoga hendikepiras da bi mu naplatio da ga odhendikepiras.
Sto je celik seciva bolji i savremeniji to pre treba bezati od koze i stropa, i ici na folije na staklenoj povrsini, ili doobre kamenove, pre svega Japanske. Folije su prakticno jedini nacin osim ultrakvalitetnih savremenih sintetickih japanskih kamenova da se kako treba za drvo naostri neki od savremenih celika za seciva, tipa A2, ili neki od HSS-ova, i slicnih, na nivou da se zaista iskoriste njihove prednosti.
Kada neki od takvih celika probas da ostris na stropu, ili na neodgovarajucem kamenu, prakticno im razvijas testerastu ivicu, ali je to duga prica za posebnu temu.
Set folija je oko 25 eura, a parce stakla na koje mogu da se zalepe je otprilike jos toliko. No, jos prostije, do nekih 10 mikrona je dovoljno koristiti smirgle, sto je daleko jeftinije, a ispod toga folije. Onda cena ide znacajno dole. Recimo da set moze da se sastavi za nekih 30 eura. Set japanskih kamenova koji mogu da se izbore sa savremenim celicima, koji imaju u sebi vanadijuma i na tvrdocama na kojima se danas prave je nekih 230 eura.
Moje iskustvo je da se alati od savremenih celika ostre nekih 5-6 puta redje. To u prevodu otprilike znaci da se recimo fino rende ostri svakih 10 minuta sa secivom od klasicnog celika, a da mozes da sastavis sat rada sa jednim rendetom sa secivom od nekog savremenog celika.
U poslednjih mesec dana gledam Paul Sellers-a i njegove video skole. Veoma mi se svidelo kod njega sto je na prvi pogled, sve vrlo jednostavno i bez neke preterane filozofije. Kad ono ... namazanko 
Samo sto nisam porucio tu pastu. Mada ima je i kod nas da se kupi u prahu , 5 E kao i kozni kais 8E.
Video sam da on na sva usta reklamira i dijamantske ploce za ostrenje (DMT Diamond Stones).
Samo sto nisam porucio tu pastu. Mada ima je i kod nas da se kupi u prahu , 5 E kao i kozni kais 8E.
Video sam da on na sva usta reklamira i dijamantske ploce za ostrenje (DMT Diamond Stones).
Ma Paul Sellers je posebna prica. O njemu price idu zadnjih 20 godina, i svih 20 godina prituzbe su slicne, ali sada stvarno pocinje da bude dosadan. Jednostavno, cica mora da bude najpametniji, a danas je tradicionalna stolarija more u kome ima puno ajkula, pa je smislio da je oponiranje svemu sto ima naucnu bazu najpametniji nacin da privuce paznju na sebe. Njegova jedina prednost je sto ume da bude zanimljiv, i tako privlaci ljude. No na kraju, kada pogledas sta od znanja ostane od vremena ulozenog kod njega, i kod nekog drugog, shvatis koliko je supalj.
Na potpuno suprotnoj strani je recimo David Charlesworth, ciji snimci izgledaju dosadno do bola. No, kada se pazljivo odgleda njegov video koji traje sat ipo, shvatis da je objasnio daleko vise oko tehnike i bitnih sitnica nego Sellers za isto vreme. A preciznost u stolariji je u sitnicama, a ne u tome sto uhvatis rende pa se ubijes u znoju dok ne skockas dasku, dokazujuci da to moze i sa tupim rendetom, ne objasnivsi ni jednu sitnicu. I onda na kraju, dodjite kod mene na kurs, a tamo cu vam otkriti deo informacija, do sledeceg puta.
To je ista prica koja se prica u privatnim centrima za obuku na balkanu. Napravis na pocetku prijemni, koji padne 80 posto ucenika, a onda ih ipak primis. I uzmes im debele pare za vrlo malo znanja. Ako se neko ikada pobuni, uvek stoji prica ali vi niste prosli prijemni na pocetku.
Ko hoce da se zeza sa potpuno rucnim radom, Tom Fidgen ima zanimljivih prica, i mada ne otkriva previse detalja, posto ih i ne zna, barem ne prica potpune neistine kao cica.
Lele, tek sada videh kozni kajs 8 eura. Pa ko to prodaje je potpuno nenormalan. To je komad koze koji kosta pola eura, na dascici od 0.1 eura.
Na potpuno suprotnoj strani je recimo David Charlesworth, ciji snimci izgledaju dosadno do bola. No, kada se pazljivo odgleda njegov video koji traje sat ipo, shvatis da je objasnio daleko vise oko tehnike i bitnih sitnica nego Sellers za isto vreme. A preciznost u stolariji je u sitnicama, a ne u tome sto uhvatis rende pa se ubijes u znoju dok ne skockas dasku, dokazujuci da to moze i sa tupim rendetom, ne objasnivsi ni jednu sitnicu. I onda na kraju, dodjite kod mene na kurs, a tamo cu vam otkriti deo informacija, do sledeceg puta.
To je ista prica koja se prica u privatnim centrima za obuku na balkanu. Napravis na pocetku prijemni, koji padne 80 posto ucenika, a onda ih ipak primis. I uzmes im debele pare za vrlo malo znanja. Ako se neko ikada pobuni, uvek stoji prica ali vi niste prosli prijemni na pocetku.
Ko hoce da se zeza sa potpuno rucnim radom, Tom Fidgen ima zanimljivih prica, i mada ne otkriva previse detalja, posto ih i ne zna, barem ne prica potpune neistine kao cica.
Lele, tek sada videh kozni kajs 8 eura. Pa ko to prodaje je potpuno nenormalan. To je komad koze koji kosta pola eura, na dascici od 0.1 eura.
Meni je interesantan madjar Frank Klausz. On je ona nemacka skola stolarije, meni je blisko posto sam kao klinac puno vremena provodio kod dede u radionici ali mi tada niti na kraj pameti nije bilo da cu se baviti stolarijom makar kao hobijem. Svidja mi se sto koriste neke metode i alate koji se koriste u nasim krajevima, sto koristi tezgu kao sto se koristi kod nas. A kad smo vec kod internet stolara car je Matthias Wandel - suvi genije. Nije zato sto je elektronicar vec zato sto razmislja na jedan, po meni, zdrav nacin. Znas ono kad vidis da neko nesto u radi a ti skontas da bi to uradio isto tako.
Mozda je za neku drugu temu ali mislim da nije lose prodiskutovati "internet stolarima".
Mozda je za neku drugu temu ali mislim da nije lose prodiskutovati "internet stolarima".
Kako kazu nasi stari: "Bolje znati mnogo i cesto, nego ne znati nista, povremeno nikad, kojekude..."
Moze, ako imas dva zivota.. Pogotovu na savremenim alatnim celicima, da ne pominjemo HSS.
Svi ti prirodni kamenovi su pitanje srece. Mozes da zalomis dobar, a mozes i los. Generalno, svi su sporiji od sintetike.
Za igranje i probanje, moze da prodje. No za ozbiljan rad, ako bas hoces da ostris na kamenovima, nista nije ni prineti Japancima.
Svi ti prirodni kamenovi su pitanje srece. Mozes da zalomis dobar, a mozes i los. Generalno, svi su sporiji od sintetike.
Za igranje i probanje, moze da prodje. No za ozbiljan rad, ako bas hoces da ostris na kamenovima, nista nije ni prineti Japancima.