Rende
Meni je to mnoo. To je nivo sa kojim radis na abrihteru. Sa rendetom to moze i treba preciznije. Kad spajas daske, recimo od 1.8 metara, u sredini ti je udubljenje za 0.2 mm. Debljina struske u finalnim prolazima jointera su otprilike 0.05-0.07 mm. Smother je otprilike polovina toga. Kada zavsis spoj dve daske, koje nemaju izrazene godove, tesko nadjes gde su spojene. To je kvalitet koji donosi kvalitetan rucni alat. Sve grublje od toga moze i na masini, i brze.
-
Hornbeam
- Pred-majstorsko zvanje
- Posts: 247
- Joined: 15 Dec 2013 21:29
- Location: Bosna i Hercegovina, Tuzla
Å ta ćemo mi koji nemamo baš dobre stolove za hoblanja. Većinom na pravim stolovima ima onaj škrip koji pomaže da se zategne materijal i da se rendiše.Eh sad da li imaju kakve proporcije kolika bi visina trebala biti spram tijela i radnog stola za hoblanje. Ja kad sam kupovao rende nisam bio dobro upoznat sa ovim vrstama pa sam odmah kupio smooth plane (duplaš). Ali sad kad malo bolje pogledam kroz postove da bi napravili dasku od oblog drveta treba više vrsta hoblića. Kako se vi snalazite kad treba zategnuti komad drveta ja to većinom obavljam u metalnom škripu (što nije ispravno) ili ako bi napravio planing stop zadnj kraj drveta bi vibrirao.
Sve ima svoj vijek trajanja.
Dok ne napravis ili nabavis sto sa stegama jedino neka improvizacija. Ako je drvo neravno odozdo obavezno klinovi. Moze recimo da se drvo usrafi za neku ravnu plocu pa da se ona stegne za privremeni sto. Kad se dobije bar jedna ravna strana onda je lakse. Tada se uz pomoc te ploce rastruze na cirkularu. Ona bude kao neka vodjica za firung.
Last edited by ivanob1 on 30 Dec 2013 12:21, edited 1 time in total.
Ne vidim da uopste treba toliko komplikovati. Nikada ne bih pricvrscavao dasku koju treba obradjivati za drugu dasku, u svakom slucaju ostaju rupe od srafova. A kamoli secenje dve daske na cirkularu. Onu ravnu pomocnu na kraju bacis, a to je uzasno rasipanje.
Sa rucnim alatima se radilo stotinama godina, i to mnogo prostije. Stege su tek novija izmisljotina, i one nisu previse potrebne za ravnanje dasaka. Dovoljno je recimo da ucvrstis letvu na kraju stola, visine manje od daske koju ravnjas, i da dasku koju rendas samo naslonis na tu letvu. Jedna bocna letva koja gura celom u jednoj tacki dovoljna je da spreci bocna pomeranja. Ako i hoces da pravis sto sa stegom, jedina stega koja je potrebna za ravnanje dasaka je tail vise na istom kraju tezge kao sto ti je dominantna ruka.
Ako mozes da izbusus nekoliko rupa u radnom stolu, precnika 19mm (3/4") Veritas Wonder dog je sasvim lepa zamena za repnu stegu. Dovoljan ti je jedan, a mnogi godinama koriste samo njega. A jedan ili dva klina su dovoljni da stabilizuju uvijenu dasku. Na kraju, kada poravnas jednu stranu, ona ide na dole, a ravnjas drugu. Tako se radilo godinama, i to je jako lepa rekreacija.
Inace, taj Smother koji si kupio najvrovatnije moze da se presteluje da radi kao Jack, a posle da ga vratis da bude smother. Naravno ako je Baily, Bedrock ili neka od njihovih kopija. Jeino sto to prestelavanje oduzima vremena.
Sa rucnim alatima se radilo stotinama godina, i to mnogo prostije. Stege su tek novija izmisljotina, i one nisu previse potrebne za ravnanje dasaka. Dovoljno je recimo da ucvrstis letvu na kraju stola, visine manje od daske koju ravnjas, i da dasku koju rendas samo naslonis na tu letvu. Jedna bocna letva koja gura celom u jednoj tacki dovoljna je da spreci bocna pomeranja. Ako i hoces da pravis sto sa stegom, jedina stega koja je potrebna za ravnanje dasaka je tail vise na istom kraju tezge kao sto ti je dominantna ruka.
Ako mozes da izbusus nekoliko rupa u radnom stolu, precnika 19mm (3/4") Veritas Wonder dog je sasvim lepa zamena za repnu stegu. Dovoljan ti je jedan, a mnogi godinama koriste samo njega. A jedan ili dva klina su dovoljni da stabilizuju uvijenu dasku. Na kraju, kada poravnas jednu stranu, ona ide na dole, a ravnjas drugu. Tako se radilo godinama, i to je jako lepa rekreacija.
Inace, taj Smother koji si kupio najvrovatnije moze da se presteluje da radi kao Jack, a posle da ga vratis da bude smother. Naravno ako je Baily, Bedrock ili neka od njihovih kopija. Jeino sto to prestelavanje oduzima vremena.
Tesko da oblica moze da se pricvrsti na nacin na koji si opisao. Takodje rupe od srafova idu u deo oblice koji se baca. I daska koja sluci kao sablon se ne baca vec se koristi za sledecu oblicu ili vec sta. Velika je razlika obradjivati oblicu u odnosu na vec istruganu dasku. Mozda sam i pogresio ali ukapirao sam da se pitanje odnosi na oblicu.
Last edited by ivanob1 on 30 Dec 2013 20:52, edited 1 time in total.
-
Hornbeam
- Pred-majstorsko zvanje
- Posts: 247
- Joined: 15 Dec 2013 21:29
- Location: Bosna i Hercegovina, Tuzla
A jesam ja doduše izbušio 2 3 rupe dlijetom ono napravio u kvadrat dobro nije baš kvadrat al je kockasto.Zakovao sam na kraju stola jedu letvu i kad prislonim ovaj obradak jedan kraj ide ka tome i sad valjda bi drugi kraj trebale da drže kajle (klinovi) samo što bi morao učestale rupe pravit da bi zadnji kraj bio učvršćen. I da li može radni sto biti malo povisok pa da se teže renda na njemu. Kakve su proporcije što se tiče visine.
Last edited by Hornbeam on 30 Dec 2013 22:06, edited 1 time in total.
Sve ima svoj vijek trajanja.
Mnogo lakse je da busis okugle rup. I ide brze. A u koriscenju nema nikakve razlike.
Ako je ucvrscujes samo za rendanje, nema nikakve potrebe da dasku ucvrscujes sa zadnje strane. Postavis jedan dva klina, ili bocnu letvu tako da drze bocnu stranu, onu dalju od tebe i to je to. Sila od rendeta ide pravo na ove oslonce, kada vracas rende ionako ga uglavnom dizes.
Ako hoces da ucvrstis dasku i sa zadnje strane, malopre sam ti napisao da je Wonderdog odlicno resenje. Mozes da probas da ga napravis, ili uzmes originalni Veritasov. On ima nekih 10 cm podesavanja pa rupe busis samo na po 7-8 cm. Evo slike sa Veritasovog sajta.
SWto se visine stola tice, to je stvar licnog izbora. Starinske tezge su bile oko 70-80 cm visoke, ali su i ljudi bili 10 cm nizi u proseku. Na to treba da dodas i to da su tada radili sa drvnim rendicima, koji su daleko visi od metalnih. Moja tezga je 88 cm visoka, meni ne smeta ta visina. Postoji nekoliko prica oko izbora visine. Jedna od njih je da gornja povrsina traba da bude na visini korena malog prsta kada su ti ruke ispruzene pored tela. Kod mene je to 83 cm. N ja radim sa metalnim rendicima pa sam i to uzeo u obzir.
Japanci rade na kosim gredama, koje su prilicno nize od onoga na sta smo mi navikli. I nemaju ni jednu stegu na njima, samo porecnu letvu. Sa druge strane, za razliku od nas koji guramo, oni pilicno alata vuku ka sebi. Pocevsi od rendeta do testere pa cak i dleta cesto koriste tako.
Ako je ucvrscujes samo za rendanje, nema nikakve potrebe da dasku ucvrscujes sa zadnje strane. Postavis jedan dva klina, ili bocnu letvu tako da drze bocnu stranu, onu dalju od tebe i to je to. Sila od rendeta ide pravo na ove oslonce, kada vracas rende ionako ga uglavnom dizes.
Ako hoces da ucvrstis dasku i sa zadnje strane, malopre sam ti napisao da je Wonderdog odlicno resenje. Mozes da probas da ga napravis, ili uzmes originalni Veritasov. On ima nekih 10 cm podesavanja pa rupe busis samo na po 7-8 cm. Evo slike sa Veritasovog sajta.
SWto se visine stola tice, to je stvar licnog izbora. Starinske tezge su bile oko 70-80 cm visoke, ali su i ljudi bili 10 cm nizi u proseku. Na to treba da dodas i to da su tada radili sa drvnim rendicima, koji su daleko visi od metalnih. Moja tezga je 88 cm visoka, meni ne smeta ta visina. Postoji nekoliko prica oko izbora visine. Jedna od njih je da gornja povrsina traba da bude na visini korena malog prsta kada su ti ruke ispruzene pored tela. Kod mene je to 83 cm. N ja radim sa metalnim rendicima pa sam i to uzeo u obzir.
Japanci rade na kosim gredama, koje su prilicno nize od onoga na sta smo mi navikli. I nemaju ni jednu stegu na njima, samo porecnu letvu. Sa druge strane, za razliku od nas koji guramo, oni pilicno alata vuku ka sebi. Pocevsi od rendeta do testere pa cak i dleta cesto koriste tako.
Last edited by BR on 30 Dec 2013 22:25, edited 1 time in total.
Kada dasku stezes vrlo cesto se desi da je izvijes, to jest da dobije trbuh na sredini. Ti to lepo oblanjas da bude ravno, i kad popustis stegu, dobijes dasku koja je udubljena na sredini.
Zato je sistem koji BR predlaze sa samo osloncima napred i sa strane bolji.
Moj deda, koji je bio stari skolovani stolar, je koristio i jedan drveni klin kvadratnog preseka (bench dog), koji je na vrhu imao prikucano parce lima u obliku obrnutog V (udubljeno V, to jest limce sa dva spica). Osloni dasku celom na to limce, kucne malo u drugo celo da se limce zabije, i to drzi sasvim dovoljno da pri povlacenju rendeta unazad daska ne krene sa rendetom. A krajeve daske i onako najcesce odsecas.
Sto se tice visine, meni isto odgovara sto vece visine nego sto je uobicajeno (visok sam oko 183). Barem 90cm, a komotno bi moglo da bude i vislje. Pri tom, ja sam prilicno osetljiv na neudoban polozaj, zbog problema sa kicmom.
Zato je sistem koji BR predlaze sa samo osloncima napred i sa strane bolji.
Moj deda, koji je bio stari skolovani stolar, je koristio i jedan drveni klin kvadratnog preseka (bench dog), koji je na vrhu imao prikucano parce lima u obliku obrnutog V (udubljeno V, to jest limce sa dva spica). Osloni dasku celom na to limce, kucne malo u drugo celo da se limce zabije, i to drzi sasvim dovoljno da pri povlacenju rendeta unazad daska ne krene sa rendetom. A krajeve daske i onako najcesce odsecas.
Sto se tice visine, meni isto odgovara sto vece visine nego sto je uobicajeno (visok sam oko 183). Barem 90cm, a komotno bi moglo da bude i vislje. Pri tom, ja sam prilicno osetljiv na neudoban polozaj, zbog problema sa kicmom.
Da nastavimo pricu sa primerima za raznorazne teme koje smo pokrenuli gore.
Da bi se daska obradjivala rendetom uopste ne mora da bude cvsto stegnuta u stegi. Pre neki an sam pravio vodjicu za shooting board, i evo primera kako i bez tezge i sa rucnim alatom moze da se postigne vise nego zadovoljavajuca preciznost.
Jedini oslonac za ovu dasku je nekoliko dascica spojenih pod pravim uglom lastinim repom. Ti komadi nisu namenski napravljeni, vec su posledica vezbanja secenja lastinog repa rukom, pa sto da se ne iskoriste. Naravno, ugaonici su stegnuti u Moxon ili stegu sa dva zavrtnja, ali o njoj mozemo da otvorimo posebnu temu, posto price ima vise neg sto se vidi na prvi pogled.
Vodjica je prethodno napravljena iz dve letve koje su isto ovako izravnjane na spoju. Ovako moze da se uradi jedna ravna povrsina.
Za drugu, dovojno je poturiti dva mala komada drveta, tako da ivica izadje ispred spoljne ivice stege. Razlog je jednostavan, letva koju obradjujem je relativno male visine, i inace ne bi bilo mesta za vodjicu na rendetu.
Najvaznije je prilikom uterivanja dve strane u vinkl da se rend ne pritiska odozgo, nego bocno, da bi vdjica legla na vec uradjenu povrsinu. Na pocetku, prvi prolaz skida samo usku strusku u cosku, koja se postepeno siri.
A ovo su poslednje struske, pretposlednja na vrhu, i poslednja ispod nje. Pretposlednja ima jos uvk nedefinisanu levu ivicu, dok je ta ivica kod poslednje potpuno ostra, sto je znak da je cela bocna ravan po pravim uglom na glavnu.
I na kaju sledi provera.
Strana po strana, i kompletna buduca vodjica ima sve strane pod pravim uglom.
Ovu ltvicu sam kontrolisao ina ravnoj povrsini sa spijunima, i odstupanj tokom cele duzine migde nije vece od 0.05 mm. To je najtanji spijun koji imam, i koji ne mogu da uguram ispod letve kada stoji na ravnoj povrsini. Ista precinost je i na stranama koje su pod pravim uglom.
Da bi se daska obradjivala rendetom uopste ne mora da bude cvsto stegnuta u stegi. Pre neki an sam pravio vodjicu za shooting board, i evo primera kako i bez tezge i sa rucnim alatom moze da se postigne vise nego zadovoljavajuca preciznost.
Jedini oslonac za ovu dasku je nekoliko dascica spojenih pod pravim uglom lastinim repom. Ti komadi nisu namenski napravljeni, vec su posledica vezbanja secenja lastinog repa rukom, pa sto da se ne iskoriste. Naravno, ugaonici su stegnuti u Moxon ili stegu sa dva zavrtnja, ali o njoj mozemo da otvorimo posebnu temu, posto price ima vise neg sto se vidi na prvi pogled.
Vodjica je prethodno napravljena iz dve letve koje su isto ovako izravnjane na spoju. Ovako moze da se uradi jedna ravna povrsina. Za drugu, dovojno je poturiti dva mala komada drveta, tako da ivica izadje ispred spoljne ivice stege. Razlog je jednostavan, letva koju obradjujem je relativno male visine, i inace ne bi bilo mesta za vodjicu na rendetu.
Najvaznije je prilikom uterivanja dve strane u vinkl da se rend ne pritiska odozgo, nego bocno, da bi vdjica legla na vec uradjenu povrsinu. Na pocetku, prvi prolaz skida samo usku strusku u cosku, koja se postepeno siri.
A ovo su poslednje struske, pretposlednja na vrhu, i poslednja ispod nje. Pretposlednja ima jos uvk nedefinisanu levu ivicu, dok je ta ivica kod poslednje potpuno ostra, sto je znak da je cela bocna ravan po pravim uglom na glavnu.
I na kaju sledi provera.
Strana po strana, i kompletna buduca vodjica ima sve strane pod pravim uglom.
Ovu ltvicu sam kontrolisao ina ravnoj povrsini sa spijunima, i odstupanj tokom cele duzine migde nije vece od 0.05 mm. To je najtanji spijun koji imam, i koji ne mogu da uguram ispod letve kada stoji na ravnoj povrsini. Ista precinost je i na stranama koje su pod pravim uglom.