Najzad i ja
Jos jedan trik, za koji sam cuo ali ga nisam probao. Tresnja lepo potamni primenom cedji, ili stajanjem na suncu. Umesto cedji moze i blag rastvor sredstva za otpusavanje kanalizacionih cevi, sto je u sustini isto. Jedino nisam siguran kako ce to sve da radi na duze staze i da li ce baza praviti problem finisu. No moze da se proba.
Nova igracka 
Vise je metalski nego stolarski rad, mada ima i parce daske, ali je u pitanju stolarska alatka
Napravica sluzi za ostrenje rucnih testera. Jos uvek nije kompletno dovrsena, to jest jos uvek nedostaju ugaone podele na lenjiru i ovom cilindricnom delu od mesinga. Ali to ceka da napravim podeoni aparat za strugic, a moze da se koristi i ovako, samo sto mora da se koristi zaseban uglomer.
Na cilindricnom delu se turpija zakrene za grudni ugao zuba (na drugoj slici je taj ugao otprilike 0) i blokira srafom sa zadnje strane koji prolazi kroz drsku. Lenjir se zakrene oko vertikalne ose za ugao koliko je "fleam" (ne znam domaci izraz), to jet ugao koliko je ostrica zuba zakosena kod testera za poprecni rez. Kod testera za uzduzni rez postavi se pod 90 stepeni u odnosu na turpiju.
Ako se sada turpija uvek drzi da je lenjir paralelan sa linijom vrhova zuba i u horizontalnoj i u vertikalnoj ravni, svi zubi ce biti sa istim uglovima, sto je u sustini najvaznije. Nije toliko strasno ako ugao nije bas tacno recimo 8 stepeni, vec je 7 ili 9, ali je jako bitno da svi zubi imaju isti ugao i istu visinu.
Dizajn napravice je mesan od Veritasovog i Blackburn tools uz neke modifikacije.
Blackburn jos na lenjiru ima malu libelicu, koja mi se svidela i zgodna je, ali em je takvu libelicu za montazu ovde maltene nemoguce naci (mada mogao sam da je napravim tako sto rasturim neku jeftinu obicnu libelu), em sam pri ruci imao relativno usko parce za lenjir pa libelica ne bi imala gde da stane.
Jos nisam stigao da je probam (zavrsena pre pola sata), ali radio sam vec sa obicnom dascicom u koju je zaglavljen vrh turpije, i zaista ozbiljno olaksava da se dobiju konstantni uglovi.
Vise je metalski nego stolarski rad, mada ima i parce daske, ali je u pitanju stolarska alatka
Napravica sluzi za ostrenje rucnih testera. Jos uvek nije kompletno dovrsena, to jest jos uvek nedostaju ugaone podele na lenjiru i ovom cilindricnom delu od mesinga. Ali to ceka da napravim podeoni aparat za strugic, a moze da se koristi i ovako, samo sto mora da se koristi zaseban uglomer.
Na cilindricnom delu se turpija zakrene za grudni ugao zuba (na drugoj slici je taj ugao otprilike 0) i blokira srafom sa zadnje strane koji prolazi kroz drsku. Lenjir se zakrene oko vertikalne ose za ugao koliko je "fleam" (ne znam domaci izraz), to jet ugao koliko je ostrica zuba zakosena kod testera za poprecni rez. Kod testera za uzduzni rez postavi se pod 90 stepeni u odnosu na turpiju.
Ako se sada turpija uvek drzi da je lenjir paralelan sa linijom vrhova zuba i u horizontalnoj i u vertikalnoj ravni, svi zubi ce biti sa istim uglovima, sto je u sustini najvaznije. Nije toliko strasno ako ugao nije bas tacno recimo 8 stepeni, vec je 7 ili 9, ali je jako bitno da svi zubi imaju isti ugao i istu visinu.
Dizajn napravice je mesan od Veritasovog i Blackburn tools uz neke modifikacije.
Blackburn jos na lenjiru ima malu libelicu, koja mi se svidela i zgodna je, ali em je takvu libelicu za montazu ovde maltene nemoguce naci (mada mogao sam da je napravim tako sto rasturim neku jeftinu obicnu libelu), em sam pri ruci imao relativno usko parce za lenjir pa libelica ne bi imala gde da stane.
Jos nisam stigao da je probam (zavrsena pre pola sata), ali radio sam vec sa obicnom dascicom u koju je zaglavljen vrh turpije, i zaista ozbiljno olaksava da se dobiju konstantni uglovi.
Meni se Blackburnova vise svidja od veritasove. Doduse i dva puta je skuplja.
Jedino je malo "bumbarasta", pa se bojim da ne kaci o stegu, odnosno da skrati efektivnu duzinu turpije. Zato sam ovu pravio sa sto je manjim mogucim precnikom tela (doduse i najveci OK mesing koji sam imao pri ruci je bio 19, al nije neka muka pazariti veci).
Trebalo bi da doteram jos par stvari u dizajnu, recimo verovatno bi bilo bolje da je konus na zadnjoj strani celicnog dela preko koga "bravi" grudni ugao malo ostriji. Sada je 140 stepeni. Bojao sam se da ne zaglavi previse, ali verovatno bi nesto reda 100-120 bilo bolje, to jest bilo bi lakse da se podesi. Ovako, malo "igra" dok se steze.
Drvena ruckica bi trebalo da ulazi tvrdo u zadnji deo, ili da ima neki zub koji je drzi na mestu, kako ne bi mogla da se okrece, ali nisam bio siguran da li treba da stoji horizontalno ili je bolje da bude pod nekim uglom (to cu tek videti kad pocnem da ga koristim).
Lenjir bi bolje bilo da je od malo tanjeg celicnog lima (recimo 2mm) nego od mesinga, i da je malo siri, ali jednostavno ovo je jedino sto sam imao pri ruci (imao sam celicni koji je siri ali je predebeo).
Moram da smislim i neki nacin da lenjir "zabravi" kada se stegne, posto sada ipak moze da se mrda i kad se stegne. Mozda ce biti dovoljno da deo gde naleze na ovaj prizmaticni nosac malo ogrubim smirglom, posto je trenutno poliran pa verovatno zbog toga klizi. Ali ni to nije resenje, posto ce se vremenom "uglancati". Mozda neka bas tanka podloska (jos kad bi bilo da ih se nadje po radnjama), ili da i tu izvodim kerefeke sa nekim konusom.
Rucka je mogla da bude i tanja, to jest sraf koji prolazi kroz nju je mogao da ima tanje telo (navoj na kraju je M5, sada je telo fi 10, a moglo je da bude fi 8)
Jedino je malo "bumbarasta", pa se bojim da ne kaci o stegu, odnosno da skrati efektivnu duzinu turpije. Zato sam ovu pravio sa sto je manjim mogucim precnikom tela (doduse i najveci OK mesing koji sam imao pri ruci je bio 19, al nije neka muka pazariti veci).
Trebalo bi da doteram jos par stvari u dizajnu, recimo verovatno bi bilo bolje da je konus na zadnjoj strani celicnog dela preko koga "bravi" grudni ugao malo ostriji. Sada je 140 stepeni. Bojao sam se da ne zaglavi previse, ali verovatno bi nesto reda 100-120 bilo bolje, to jest bilo bi lakse da se podesi. Ovako, malo "igra" dok se steze.
Drvena ruckica bi trebalo da ulazi tvrdo u zadnji deo, ili da ima neki zub koji je drzi na mestu, kako ne bi mogla da se okrece, ali nisam bio siguran da li treba da stoji horizontalno ili je bolje da bude pod nekim uglom (to cu tek videti kad pocnem da ga koristim).
Lenjir bi bolje bilo da je od malo tanjeg celicnog lima (recimo 2mm) nego od mesinga, i da je malo siri, ali jednostavno ovo je jedino sto sam imao pri ruci (imao sam celicni koji je siri ali je predebeo).
Moram da smislim i neki nacin da lenjir "zabravi" kada se stegne, posto sada ipak moze da se mrda i kad se stegne. Mozda ce biti dovoljno da deo gde naleze na ovaj prizmaticni nosac malo ogrubim smirglom, posto je trenutno poliran pa verovatno zbog toga klizi. Ali ni to nije resenje, posto ce se vremenom "uglancati". Mozda neka bas tanka podloska (jos kad bi bilo da ih se nadje po radnjama), ili da i tu izvodim kerefeke sa nekim konusom.
Rucka je mogla da bude i tanja, to jest sraf koji prolazi kroz nju je mogao da ima tanje telo (navoj na kraju je M5, sada je telo fi 10, a moglo je da bude fi 8)
Kao sto si rekao, i meni se Blackburnov holder cini malo previse budzastim, pogotovu za testere sa sitnim zubima gde je duzina turpije ionako kratka. Jedino poboljsanje koje ja vidim u ovom trenutku je da bi mogao da napravis konkavnu povrsinu na gornjoj strani drske, gde drzis palac leve ruke. Prednost konkavne povrsine je sto ona lepo indeksira polozaj na palcu, pa ce ti se razviti osecaj i za manje promene ugla nego sto bi primetio golim okom. Inace drska ne bi trebala da bude pod uglom, nego horizontalna, i to je jos jedna provera.. Kada radis pravilno i bez grsaka motorika se uci prilicno brzo. A kada se naviknes, sve ide mnogo brze.
Ne vidi se lepo na slici, povrsina jeste konkavna, sa obe strane.
Za ugao drske, ko sto napisah, nisam 100% siguran dok ne probam. Koliko sam uspeo da sagledam, zavisno od pozicije u kojoj se ti nalazis dok radis, to jest da li ti je podlaktica horizontalna ili stoji pod uglom nanize, menja se i ugao koji palac zaklapa sa horizontalom kada je saka u prirodnom polozaju.
Misici brzo "zapamte" pokret, ali bolje da ga zapamte kada je saka opustenija nego kad je neprirodno savijena.
Dok sam radio sa dascicom, primetio sam da imam tendenciju da je zakrecem u smeru kazaljke na satu. Sedim dosta visoko (maltene stojim, posto koristim barsku stolicu) i podlaktica mi ide nanize pod otprilike 20-30 stepeni. Tako mi se ruka manje umara nego kada je podlaktica horizontalna.
No videcu kad krenem da je koristim, pa cu smisliti neku blokadu. Dovoljno je da na mestu gde naleze celo drske zabusim i ubacim parce tankog eksera koje nece dozvoljavati rucki da se okrece kada nije pritegnuta.
Kad smo vec u diskusiji... jel imas ideju cime rastvoriti ulje crvenog korena (CCL traditional gunstock oil finish). Vec mazan ucvrscivac.
Nesto sam s oprostenjem "zasral", pa sad smirglam, al puni smirglu ko blesavo. Sa ostalim uljima sam to resavao tako sto pomesam perhloretilen ili uljani razredjivac i brownells-ov whiting compound (koji je u sustini fino mlevena kreda, koliko sam uspeo da provalim). Perhlor rastvori ulje, a prah ga upije i izvuce iz drveta. Ali ovo se ne da. Probao sam perhlor, uljani razredjivac, nitro, aceton. Jedino nitro da kakav takav rezultat, ali isparava prebrzo, pa ne stize da prodre dublje i rastvori ulje.
Izgleda da je cetkica kojom sam mazao prvi sloj ulja bila strokava, pa se to uvuklo u pore i delovalo bas "prljavo", sa sivkastom nijansom u porama. Ne vredi da smirglam uz podmazivanje uljem, posto ponovo uterujem tu prljavstinu u nove pore. Moram nekako da ga "osusim" da bih dobio prasinu koja moze da se skine.
Za ugao drske, ko sto napisah, nisam 100% siguran dok ne probam. Koliko sam uspeo da sagledam, zavisno od pozicije u kojoj se ti nalazis dok radis, to jest da li ti je podlaktica horizontalna ili stoji pod uglom nanize, menja se i ugao koji palac zaklapa sa horizontalom kada je saka u prirodnom polozaju.
Misici brzo "zapamte" pokret, ali bolje da ga zapamte kada je saka opustenija nego kad je neprirodno savijena.
Dok sam radio sa dascicom, primetio sam da imam tendenciju da je zakrecem u smeru kazaljke na satu. Sedim dosta visoko (maltene stojim, posto koristim barsku stolicu) i podlaktica mi ide nanize pod otprilike 20-30 stepeni. Tako mi se ruka manje umara nego kada je podlaktica horizontalna.
No videcu kad krenem da je koristim, pa cu smisliti neku blokadu. Dovoljno je da na mestu gde naleze celo drske zabusim i ubacim parce tankog eksera koje nece dozvoljavati rucki da se okrece kada nije pritegnuta.
Kad smo vec u diskusiji... jel imas ideju cime rastvoriti ulje crvenog korena (CCL traditional gunstock oil finish). Vec mazan ucvrscivac.
Nesto sam s oprostenjem "zasral", pa sad smirglam, al puni smirglu ko blesavo. Sa ostalim uljima sam to resavao tako sto pomesam perhloretilen ili uljani razredjivac i brownells-ov whiting compound (koji je u sustini fino mlevena kreda, koliko sam uspeo da provalim). Perhlor rastvori ulje, a prah ga upije i izvuce iz drveta. Ali ovo se ne da. Probao sam perhlor, uljani razredjivac, nitro, aceton. Jedino nitro da kakav takav rezultat, ali isparava prebrzo, pa ne stize da prodre dublje i rastvori ulje.
Izgleda da je cetkica kojom sam mazao prvi sloj ulja bila strokava, pa se to uvuklo u pore i delovalo bas "prljavo", sa sivkastom nijansom u porama. Ne vredi da smirglam uz podmazivanje uljem, posto ponovo uterujem tu prljavstinu u nove pore. Moram nekako da ga "osusim" da bih dobio prasinu koja moze da se skine.
Sve mi se cini da ces tesko skinuti vec ocvrsnuto CCL ulje. Mozes da probas i trihloretilen, no, opet nisam siguran da li ce da radi. Jedino sto pomaze je smirgla, celicna vuna, pa ajd jovo nanovo. Spremam se malo da se zam sa Alkanetom, pre svega u varijantama sa selakom, posto bi trebalo da moze da se dobije tamno crvena politura, ali treba da ga narucim. A mislim da znaqm i kako bi moglo da ispadne nesto jako slicno CCL-u, ali opet moram da eksperimentisem. A to traje sa tim tradicionalnom metodama. Meni toga treba u vecim kolicinama, za komad ili dva namestaja, tako da je CCL za to debelo preskup.
Zadnjih dana, otvorilo se malo vremena, uklopile se neke nabavke, pa pravim i dovrsavam stvari koje sam poceo ili planirao ko zna kad.
Kao i obicno, uvek je najveci problem bio materijal, posto je ovde tesko dodci do pravog ako nisu kamionske kolicine u pitanju. Drvo jos i moze po nesto da se nadje, ali metal...
Davno sam video ovu spravicu i resio se da je napravim, ali naravno celika koji moze da se (jednostavno i dobro) okali nigde.
Prekjuce mi padne na pamet da kupim vec gotov jeftiniji duslah (izbijac) nadajuci se da mu je okaljen samo vrh a da je telo ostalo nekaljeno. Nadjem jedan u woby-ju, nije bas da je samo vrh okaljen, ali bilo je dovoljno mekano da moze grubo da se obradi nozem sa plocicom, i posle da se izbrusi.
Danas pazarim i pleksiglas.
I tako konacno napravih opticki kirner (optical center punch).
Kompletna igracka:
Precnici dela od pleksiglasa, kirnera i srednje rupe u telu od mesinga su identicni i izmedju njih postoji jako mali zazor. Mora da se gurne prstom da bi uslo, ali ide lagano (potrajalo je dok je sve obradjeno tacno na meru).
Ove dve rupe sa strana u koje su ubaceni kirner i umetak od pleksiglasa su tu samo da bi oni negde stajali kada se naprava ne upotrebljava, a ne da se vuku unaokolo i ostete (pleksi je ipak nezan i lako se izgrebe).
Kako radi...
Najpre se kao i obicno obelezi iglom, olovkom (mada je olovka malo debela za ovo) ili nozem ako je u pitanju drvo
Potom se u mesingano telo postavi deo od pleksiglasa, i sve zajedno lepo nacentrira preko obelezenog krstica.
Gornja povrsina pleksija je konkavna, tako da funkcionise kao lupa (sto jako pomaze kad predjete 50-tu). Zaoblio sam je "odokativno" turpijom iz ruke, osmirglano od 400 do 2000 i ispolirano pastama 6000 i 10000.
Deo pleksiglasa koji viri iz tela "prikuplja" svetlo pa je dno iznenadjujuce dobro osvetljeno. Bolje nego sto se vidi na fotografiji (fotka je bez blica, obicno vestacko svetlo u sobi).
Na donjoj povrsini umetka od pleksiglasa je obelezen kruzic tacno u centru, kao "nisan".
Na slici deluje da je sve malo van centra, ali to je posledica fotografisanja odnosno sam fotoaparat je dosta tesko postaviti da bude tacno u centru. Kada se gleda, to se iznenadjujuce lako nisani, to jest oko nekako samo dodje tacno u opticku osu, posto nekako prirodno kruznice pakujemo da budu koncentricne.
Kad je nacentrirano, telo se cvrsto pritisne o podlogu, umetak od pleksiglasa izvadi napolje a umesto njega ubaci kirner.
Bilo bi dobro sa donje strane postaviti neku tanku gumu ili nesto slicno sto ce spreciti klizanje i nivelisati minimalne neravnine materijala koji se obelezava. Naci cu vec nesto. Postoji i varijanta da se sa donje strane ureze zleb i u njega ubaci okrugla vodovodna gumica koja samo malkice viri van donje povrsine.
Cvok cekicem po kirneru i evo precizno kirnerovanog pocetka rupe.
I jos jedno kirnerovanje ovog puta na podlozi prethodno zamazanoj acetoncem, mozda se bolje vidi. Na ovoj podlozi se kruzic ne vidi na slikama, ali se sasvim dobro vidi u stvarnosti.
Kao i obicno, uvek je najveci problem bio materijal, posto je ovde tesko dodci do pravog ako nisu kamionske kolicine u pitanju. Drvo jos i moze po nesto da se nadje, ali metal...
Davno sam video ovu spravicu i resio se da je napravim, ali naravno celika koji moze da se (jednostavno i dobro) okali nigde.
Prekjuce mi padne na pamet da kupim vec gotov jeftiniji duslah (izbijac) nadajuci se da mu je okaljen samo vrh a da je telo ostalo nekaljeno. Nadjem jedan u woby-ju, nije bas da je samo vrh okaljen, ali bilo je dovoljno mekano da moze grubo da se obradi nozem sa plocicom, i posle da se izbrusi.
Danas pazarim i pleksiglas.
I tako konacno napravih opticki kirner (optical center punch).
Kompletna igracka:
Precnici dela od pleksiglasa, kirnera i srednje rupe u telu od mesinga su identicni i izmedju njih postoji jako mali zazor. Mora da se gurne prstom da bi uslo, ali ide lagano (potrajalo je dok je sve obradjeno tacno na meru).
Ove dve rupe sa strana u koje su ubaceni kirner i umetak od pleksiglasa su tu samo da bi oni negde stajali kada se naprava ne upotrebljava, a ne da se vuku unaokolo i ostete (pleksi je ipak nezan i lako se izgrebe).
Kako radi...
Najpre se kao i obicno obelezi iglom, olovkom (mada je olovka malo debela za ovo) ili nozem ako je u pitanju drvo
Potom se u mesingano telo postavi deo od pleksiglasa, i sve zajedno lepo nacentrira preko obelezenog krstica.
Gornja povrsina pleksija je konkavna, tako da funkcionise kao lupa (sto jako pomaze kad predjete 50-tu
). Zaoblio sam je "odokativno" turpijom iz ruke, osmirglano od 400 do 2000 i ispolirano pastama 6000 i 10000. Deo pleksiglasa koji viri iz tela "prikuplja" svetlo pa je dno iznenadjujuce dobro osvetljeno. Bolje nego sto se vidi na fotografiji (fotka je bez blica, obicno vestacko svetlo u sobi).
Na donjoj povrsini umetka od pleksiglasa je obelezen kruzic tacno u centru, kao "nisan".
Na slici deluje da je sve malo van centra, ali to je posledica fotografisanja odnosno sam fotoaparat je dosta tesko postaviti da bude tacno u centru. Kada se gleda, to se iznenadjujuce lako nisani, to jest oko nekako samo dodje tacno u opticku osu, posto nekako prirodno kruznice pakujemo da budu koncentricne.
Kad je nacentrirano, telo se cvrsto pritisne o podlogu, umetak od pleksiglasa izvadi napolje a umesto njega ubaci kirner.
Bilo bi dobro sa donje strane postaviti neku tanku gumu ili nesto slicno sto ce spreciti klizanje i nivelisati minimalne neravnine materijala koji se obelezava. Naci cu vec nesto. Postoji i varijanta da se sa donje strane ureze zleb i u njega ubaci okrugla vodovodna gumica koja samo malkice viri van donje povrsine.
Cvok cekicem po kirneru i evo precizno kirnerovanog pocetka rupe.
I jos jedno kirnerovanje ovog puta na podlozi prethodno zamazanoj acetoncem, mozda se bolje vidi. Na ovoj podlozi se kruzic ne vidi na slikama, ali se sasvim dobro vidi u stvarnosti.
Samo da ispravim, bez namere da budem negativan, pravi naziv je duršlag.mbole wrote:Prekjuce mi padne na pamet da kupim vec gotov jeftiniji duslah (izbijac)
Simpatično i korisno pomagalo. E, ali onda kada se tako precizno odredi centar, potrefi se burgija koja nije lepo nabrušena i opet krajnja rupa malo pobegne.mbole wrote:Kako radi...
Najpre se kao i obicno obelezi iglom, olovkom (mada je olovka malo debela za ovo) ili nozem ako je u pitanju drvo
...
Cvok cekicem po kirneru i evo precizno kirnerovanog pocetka rupe.
.Pozdrav.
Sinisha
Zato se spremam da pravim i alatkicu za ostrenje burgija
A kad hocu bas precizno da busim, onda rupu pocinjem zabusacem.
Za izbijac stvarno ne znam sta je ispravno, majstori sa kojima sam se druzio su ga tako zvali.
Na O-ring sam i mislio (okrugao u preseku), al nisam mogao da se setim naziva, pa sam ga nazvao "okrugla gumica".
A kad hocu bas precizno da busim, onda rupu pocinjem zabusacem.
Za izbijac stvarno ne znam sta je ispravno, majstori sa kojima sam se druzio su ga tako zvali.
Na O-ring sam i mislio (okrugao u preseku), al nisam mogao da se setim naziva, pa sam ga nazvao "okrugla gumica".
Mbole, moram da se vratim na trenutak na ovu tvoju rukotvorinu. Zanima me kako se ovi crni šrafovi koji drže ove 3 drvene stegice (i jednu metalnu) fiksiraju za sto, da li su u pitanju matice ispod stola ili postoji neki sistem kojim se taj šraf zaglavi u rupi?
Pozdrav.
Sinisha
Pozdrav.
Sinisha
Last edited by rsinisa on 29 Oct 2013 12:46, edited 1 time in total.
кад мало боље погледаш три рупе у првом реду десно од металног притискивача кад тамо :pljesk:rsinisa wrote:Mbole, moram da se vratim na trenutak na ovu tvoju rukotvorinu. Zanima me kako se ovi crni šrafovi koji drže ove 3 drvene stegice (i jednu metalnu) fiksiraju za sto, da li su u pitanju matice ispod stola ili postoji neki sistem kojim se taj šraf zaglavi u rupi?
[url]http://s5.postimg.org/uiwk1atgz/image.jpg[/url]
Pozdrav.
Sinisha
Три пут' кратим ову летву и опет ми кратка! :forvonad:
Matice. Sa donje strane je svaka rupa zabusena fi 10, oko 6mm duboko, i onda u nju utisnuta matica M6 (sa suprotne strane stavis sraf sa debelom sirokom podloskom i stegnes srafilicom). Taman se coskovi matice lepo useku, da ne ispada samo, a ne moras nicim dodatno da ih lepis ili nekako pricvrscujes. Samo sto ima da se buuuuuuusiiiiii i sraaaaaafiiiii. Ako se dobro secam tu je oko 320 rupa, na svaka 32 mm po jedna, posto mi je sablon za glodalicu (sina) za sistem 32/37, a mnogo je brze busiti glodalicom nego busilicom.