Najzad i ja

[šantjer]

Hvala na odgovorima.

Å to se tiče stola to sam i pretpostavio. Napravit ću nešto slično. Imam komad one žute ploče za šalovanje. Ne znam zašto se to zove "opažna" ploča (vidio na stranici "Javora").

A "upozorenje" je više slučajno takvo ispalo nego što je stvarno trebalo biti. Naime, bilo mi je čudno (da ne kažem nevjerojatno) da se staklena vuna može otpiti u octu. Pa onda opet, čitam da može biti i hrđe, a to bi značilo da u vuni ima željeza :forvonad:. Sve nešto ne vjerujem, a opet, to je napisao mbole, kojem se vrlo rijetko dogodi da nešto pgriješi ili ne zna. Možda on zna za neku posebnu staklenu vunu .

Al reci kako znaš da ta otopina dublje prodire u drvo nego lazura? Prepilio si dašicu pa vidio ili zaključuješ tako jer je rjeđa?

[mbole]

Ko i svaki profesor eksperimente pravim na misevima a ne na zivim ljudima

Prvo sam probao kako izgleda na jednoj otpadnoj dascici, pa sam isprobavao sta se desava pri smirglanju, posto mi je u sustini to interesantno, to jest da mogu da je nakon "farbanja" presmirglam a da se boja ne promeni, ili bar ne promeni mnogo.

Nisam bas direktno poredio sa lazurom, al po secanju, lazuru osmirglam cas posla.

[hak1]

Nakon sto se caj potpuno osusio, vreme je za ostatak recepta.
U staru (cistu) teglu, sipa se alkoholno sirce, i u njega ubaci fina staklena vuna naravno nije staklena, vec CELICNA vuna (hvala kolegi šantjeru na upozorenju). Vune ne treba previse, za ovu teglicu sa slike, otprilike 3cm duzine otkinuto iz rolne, i treba je malo rastresti. Takodje treba je stisnuti necim da ne viri iz sirceta (ima onih plasticnih zezalica za tegle, koje drze tursiju da ne ispliva), posto ako viri, tu ce se formirati rdja, a to ne zelimo. Teglu ne zatvarati, samo je pokriti nekim platnom ili papirom da ne pada prasina unutra, posto se razvijaju gasovi, pa bi moglo da se desi da sutra tegla "zabrekne" i nece da se otvori.
Nakon otprilike 24 casa, vuna se potpuno rastvori u sircetu. Nekada treba i duze, u zavisnosti koliko voska ili neke druge masnoce su naneli na vunu tokom proizvodnje. Proces se moze ubrzati ako se prethodno vuna opere u acetonu.

Tecnost koja se dobije treba da bude potpuno providna. Bez crvenih nijansi (crvena nijansa znaci da se formirala rdja).
Sto ovako napravljena tecnost duze stoji, na drvetu ce dati vise braon, a manje sivih tonova. Vremenom tecnost postaje sve crvenija.
Ova koju sam ja koristio je stajala 10-tak dana, i posledica je mnogo vise braon, a mnogo manje sive. No, meni se nekako dopala nijansa, mada bi verovatno bila bolja malko vise siva, to jest da sam ovo radio nakon jedno 3-5 dana od kad je tecnost napravljena.[/url][/url]

Mbole kakvo je to alkoholno sirce? Jeli moze vinsko? Ono je crvene boje, ili mora neko bijelo sirce, da bi se dobila kako kazes sivkasta boja tecnosti.
Celicna vuna: moze li skoc brajt ili obicna siva vuna, za pranje u kuhinji?
To bi mi trebalo da malo toniram javor,previse je bijel, i tesko prima boje koje ja hocu.
Pozdrav.

[mbole]

U samoposlugama se prodaje bas ko alkoholno sirce (pise na etiketi). Vinsko nisam probao, a trebalo bi da je alkoholno malo "jace", to jest da sadrzi vise sircetne kiseline.
Tecnost treba da bude providna, ne sivkasta.

Vuna za pranje u kuhinji je od nerdjajuceg celika, tako da ne odgovara. Sto je finija, to jest tanja vlakna, brze ce se rastvoriti.
Ja je imam i inace bas kao "alatku", nekad je zgodnija od smirgle. Ovde je ima u woby-ju, ko sto pezzo napisa, kosta nesto relativno sitno reda 1.5 do 2 evra rolna u zavisnosti od finoce: http://www.wobyhaus.co.rs/proizvod_deta ... em=0578640

Ne znam da li negde ima da se kupi u Titogradu ili CG.

[mbole]

Dascice obradjene, iseckane, ulepljene, vreme je za busenje rupa, kako bi se napravili zlebovi to jest dosedi za noz.




Kad su sklonjene dve pomocne dascice, ispalo je sasvim OK.




Kad zurim, pa umesto da prvo po svim uglovima izbusim rupe burgijom, ja se odmah uhvatim za rezbarsku testericu... ostane dosta za turpijanje




Treba jos probusiti rupu za stezac noza. Da se ne bi iskrzala na izlazu burgije, ubaceno parce i utegnuto klinom




Taman da probam novu testericu. Ovih par "ogrebotina" koje se vide sa desne strane su posledica pokusaja rada jednom rukom dok drugom drzim fotoaparat Inace testerica radi sasvim lepo, to jest ne ostecuje povrsinu kad se drzi kako treba




Jos jedna "konstrukcija" da bi se izbusila rupa za stezac fi 10mm




Raaaadiiii :happy: :happy: :happy:




Sasvim lepa kovrdzica




Dubina reza lepo moze da se podesava kuckanjem malim cekicem. Ovaj zleb je napravljen "iz ruke" bez ikakve vodjice, pa jenaravno malo krivudav




Jos je lepse sto i popreko na vlakna reze sasvim fino.


Mozda se treba jos malo igrati sa uglovima noza, ali i ova prva kombinacija radi sasvim lepo. Grudni (rezni) ugao je 45 stepeni, a ledjni (onaj sa donje strane noza u odnosu na horizontalu) 2 stepena.

Ostaje da napravim vodjicu, jos par nozeva razlicitih dimenzija, grebac... i naravno da ga finisiram.

[luci]

sta je to korisceno kao sistem za drzanje? ja sam trazio nesto, ali nisam uspeo da nadjem, mada verovatno nisam dobro trazio...

ja sam uspeo da napravim slicnu stvar, samo malo vecu, ali nisam jos uvek uspesno naostrio imbus, radim na tome..

[BR]

Mbole, lep ruter plane.

Po projektima koje sam nalazio, za drzanje moze sasvim lepo da posluzi toban sraf, sa leptir maticom sa duge strane. To je resenje za nas bez opreme za masinsku obradu

Inace ima i prostijih resenja, sve od jednog komada daske, uz izbusenih nekoliko rupa. Treba pogledati planove za Grandma tooth, iliti babin zub po netu. Evo slike sa jednog sajta http://www.bob-easton.com/blog/wp-conte ... /owt_1.jpg Takodje pomaze i komad dascice u kome je izbusena rupa pod 45 stepeni, a u nju uvuceno dleto. Taj trik je polkazao i Paul Sellers u nekom od svojih videa koliko se secam. Ako stignem da sledece nedelje napravim Babin zub, postavljam slike. Bicu u radionici, ali su mi prioritet drske za dleta za diborez.. Blankovi su vec spremni, samo da aktiviram strug i da sve bude u redu.

Ne znam da li ovde da pisem o feroacetatu. Jos jedan izvor gvozdja za njega pored celicne vune moze da bude prasina od ostrenja, naravno samo njen celicni deo, izvucen magnetom. Kod mene ima puno toga, posto dosta prepravljam. A slicno feroacetatu na drvo koje ima tanina lepo deluje i permanganat, koji se kupuje u apoteci, i nanosi u vodenom rastvoru. Dobija se prilicno topla nijansa braon boje. Jedino nisam siguran koliko je otporna na UV zrake. Tako sam finisirao jedan kundak, pre desetak godina, a od tada je prilicno posvetleo.

[luci]

kako bi trebalo da izgleda to sa torbanom? to mi zvuci dovoljno prosto..

ja sam pokusao da nadjem ono sto amerikanci zovu thumb screw, ali toga kod nas kanda nema...

[BR]

Evo ti slike sa neta, opet..



Spljostis glavu torbana turpijom, brusilicom, ili bilo cim, i kroz nju izbusis rupu dovoljnu da prodje imbus. Naravno, nadjes dovoljno veliki torban.

[luci]

ja sam bio ubedjen da je thumb screw... sutra cu da kupim najveci torban koji nadjem pa cu da probam... a moram i imbus probati bolje da naostrim, i da promeni ugao ostrice...

[mbole]

sta je to korisceno kao sistem za drzanje? ja sam trazio nesto, ali nisam uspeo da nadjem, mada verovatno nisam dobro trazio...

Obicna okrugla sipkica kojoj je na jednom kraju narezan navoj, a na drugom kraju popreko izbusena rupa kroz koju prolazi noz (odnosno naostreni imbus).
Doduse sipkica nije bila okrugla na pocetku, vec je bila sestougaoni profil. Prvo je izbusena rupa kroz nju (posto je mnogo lakse busiti poprecnu rupu kroz sestougaonu nego kroz okruglu sipku), pa je onda obradjena na strugu da se dobije okrugli profil i narezan navoj na drugom kraju.

@BR
Hipermangan stvarno daje dosta lepu nijansu braon boje, a sirce+gvozdje to jest feroacetat daju vise sivu boju ostarelog drveta (koliko sam shvatio tu drvo u sustini oksidise, a sto je neophodno da ima i gvozdja nisam nasao). Samo za to treba koristiti svez rastvor, inace isto ode u braon.

Meni je bilo jednostavnije da napravim probusenu sipkicu nego da preradjujem torban, iz prostog razloga sto imam strugic. A i drugi deo price je tada laksi, posto ne moram da zarezujuem dosed na drvenom delu, dovoljno je da samo probusim rupu.

Iskreno, nevidim neku principijelnu razliku izmedju "router plane" i babinog zuba. Ok, drugaciji materijal, RP ima jos malo finog podesavanja, ali sustinski su ista stvar.

Ja sam ovu vertikalnu dascicu dodavao prvenstveno da bih imao bolji oslonac za palceve prilikom guranja. Drugi razlog je sto mi je jednostavnije da zalepim dve dascice nego da telo izvodim ukoso kako bih dobio dovoljnu debljinu materijala na zadnjoj strani za stezac, da sraf kojim se pritiska moze da bude relativno veliki, da taj sraf moze da se okrece rukom, a ne da mi treba kljuc, i da bi rasporedio pritisak na drveni deo preko vece povrsine.

[BR]

Feroacetat, kao i hipermangan reaguju sa taninima u drvetu i prave jedinjenja tamne boje, ne oksidisu ih. Ostareli izgled dobija se samo na nekom vrstama drveta tipa cetinara, kada su mazani sa cajem, kao sto je aris. Sivkasto-braon boja se dobija na jasenu, na bukvi j prilicno lepa braon boja, a orah potpuno pocrni, toliko da lici na ebonovinu ili nas crni hrast. Pri tome se struktura drveta jos uvek vidi. Ono sto je lepo je sto feroacetat prodire duboko u drvo i dosta je izdrzljiv.


Definitvno mi je strug na spisku, kao i mala glodalica. Jednog dana

[mbole]

Sad kad razmislim, probao sam ga bas na arisu, jasenu i orahu, to jest upravo vrstama za koje kazes da daju sivkasti ton, odnosno skoro crn na orahu.

[BR]

Probaj na parenoj bukvi.. Koliko se secam, bio sam jako zadovoljan bojom. Koliko ti je orah bio crn? Meni se desavalo da na nakim komadima koji su malo tamniji dobijem potpuno crnu boju.

[mbole]

Koliko se secam to je bio neki odrezak sa ivice stabla, pa je bio dosta "saren" sam po sebi (otpadno parce koje se naslo pri ruci), ali je boja nakon tretiranja zaista bila jako tamna. Na nekim mestima cak potpuno crna, kao sto kazes.