Najzad i ja

[mbole]

Opet sam se malo igrao

Alatka za koju retko ko zna kako se zove (ja stalno zaboravim).
Engleski termin je "markging gauge", a "nas" je nesto tipa strajkmaz ili slicno, dok ga ako se dobro secam profesri krste kao "paralelni obelezivac".



Ovu alatkicu imam godinama, ali je jako retko koristim. Dugo sam bio ubedjen da ja to ustvari ne umem, posto znam da je korisna, jer je deda jednu slicnu koristio redovno. Stalno linija malo pobegne, debela je, krivudava, krzava...

Nakon malo bazanja po netu, ukapiram da je ustvari sama alatka koju imam losa. Ovo je iz nekog kompleta za OTO, iz ko zna koje decenije proslog veka. Najverovatnije negde iz 70-tih.
Sta su problemi sa njom?

1. Eksercic odsecen kljestima koji glumi iglu za obelezavanje.
Usled toga, vlakna ga cas posla povuku na neku stranu, ili se cepaju.

2. Jako uska ivica kojom treba da se osloni na ivicu daske.
Usled toga, to jest slabog oslonca na ivicu daske, cim se malo nagne na neku stranu, linija se takodje pomeri.

3. Puno lufta izmedju tela i ruku, tako da cak i kad se stegne, ruka moze da se mrda levo-desno. Ne kliza napred nazad, ali i to mrdanje pomera rastojanje, menja ugoao pod kojim ekser grebe...


Nakon jos malo bazanja po netu, pronadjem ove planove (zasto otkrivati toplu vodu):
http://www.popularwoodworking.com/artic ... king_gauge
Odnosno link ka pdf-u: http://www.popularwoodworking.com/wp-co ... _Gauge.pdf (slobodan za download).

Plan mi se dopao zato sto sve moze da se radi jednom rukom. Klin se gurne palcem i zaglavi ruku u tekucem polozaju. Jedan "kuc" o astal drugom stranom klina i ruka je slobodna.

Malo preracunavanja sa inca na milimetre, prilagodjavanja nekih mera, dodavanja po neke "kerefeke"... i plan je spreman:





Najpre malo pripreme materijala (isti onaj jasen od komsijine police):





Posto "ruka" na ovom obelezivacu mora da ima perfektno paralelne stranice, jer bi inace glavila, a moja tehnika blanjanja ipak nije na tom nivou, kao alatka je izabran ovaj "diht". Odmah su napravljene dve ruke, jedna u koju ce ici igla i druga u koju ce ici nozic (drugaciji je sistem stezanja). Kad se vec radi, tu je i par dascica za jednu kutijicu, al o tom po tom.

Telo je napravljeno od dve slepljene dascice, razbusene i dletom "iskockane" rupe za prolaz ruke i klina koji je fiksira, klin grubo obradjen. Prosecanje rupa uopste nije tako jednostavno kako deluje, posto povrsine moraju da budu zaista perfektno ravne, i zazor izmedju ruke i rupe mora da bude jako mali, da bi sve funkcionisalo kako treba. Najpre sam izbusio rupe burgijom pribliznog precnika, onda ih "ucetvrtastio" dletom, a nakon toga je palo fino doterivanje turpijicama, smirglom zalepljenom na parce firketa... (nazalost kasnije ce se ispostaviti da taj posao i nisam bas tako dobro obavio)





Malo finog doterivanja klina.




Kosina na klinu mora da se perfektno slaze sa kosinom u telu. Ako se ne slazu, klin nece lepo drzati, odnosno morace da se bas "ukuca" kako bi fiksirao ruku. Takodje, mala razlika u debljini klina, dosta pomera polozaj u kome se klin nalazi kada je ruka fiksirana.


Prvo sklapanje:




"Kuglica" na tanjem kraju klina sluzi da klin ne moze da ispadne kada nije zaglavljen, to jest kada je ruka slobodna. Otvor na telu kroz koji klin prolazi je na uzoj strani sirok 11mm, a kuglica je 10mm. Zleb za klin je za oko 2mm preklopljen sa otvorom kroz koji prolazi ruka, tako da kada je ruka u telu, ona potisne klin za jos 2mm, i kuglica sada ne moze da prodje kroz otvor.


Turpija iz prethodnog rada je lepo obavila posao pri zaobljivanju jedne strane





Eh, ali zato je jedna povrsina otvora kroz koji prolazi ruka, otisla malkice ukoso. Usled toga, ruka moze malo da "radi" levo-desno, a to bi na kraju znacilo da ce i linija moci malo da krivuda. Malo, al sto kazu: zbog malo, devojka trudna




Vreme je za lecenje, pa je pripremljen "flaster". Na svu srecu, ta strana koja je otisla ukoso ima vlakna uzduz, pa je moguce dobro zalepiti ovu "medecinu".





Flaster, tanko namazan lepkom na povrsini okrenutoj ka telu, i rukom uguran. Ne previse, taman da se dobije dovoljno cvrst spoj, a da se ne zaglavi ruka, kako ne bih morao da ponovo obradjujem to mesto (i verovatno se ponovo zeznem).





Jedva da se primecuje, ruka nema lufta, a klizi fino.





Vreme je za busenje rupe za sraf koji ce drzati iglu. Malo akrobacija sa stubnom busilicom





Posto je ruka previse dugacka i ne moze da stane izmedju burgije i postolja, busilica je zakrenuta u stranu u odnosu na postolje, na postolje pritegnuta gredica za koju znam da ima dve ivice tacno pod 90 stepeni, a za gredicu pritegnuta ruka. Jos malo doterivanja u vinklu i po drugoj osi, centriranje i probusena rupa fi 5mm duboka oko 16mm.


E sad moje "kerefeke"
Nevoja sa stezanjem necega okruglog, je sto kako se priteze srafom, jako voli da "bezi", to jest sraf ga potisne gore-dole, zakrene...
Jedno od resenja je da umesto da sraf pritiska direktno na okruglu povrsinu, to se radi preko malog bloka koji je udubljen tako da lepo leze na iglu. Moguce je i umesto udubljenja napraviti V zarez, ali sam se ja odlucio za poluokrugli jer mogu preciznije da ga napravim. Malo je jasnije kad se pogleda slika:





Nevolja je sto gotovo da ne postoji sansa da rupa kroz koju prolazi igla, rupa kroz koju prolazi sraf i udubljenje u zatezacu budu perfektno centrirani. Ipak radim sa drvetom, kod koga vlakna cas posla "povuku" na neku stranu. Povuku malo, al ... kako bese ono sa devojkom.

No ima i za to resenje.
Najpre je napravljen cilindar fi 5mm, koji fino leze u rupu vec izbusenu u ruci.





Zatim je cilindar ubacen u rupu





I na kraju su rupa za iglu i rupa kroz cilindar buseni istovremeno (inace od ove burgije kojom je buseno ce biti napravljena igla)





Vidi se da je rupa za iglu bez obzira na precizno obelezavanje i busenje, ipak pobegla malo od centra, ali to vise nije vazno, posto se rupa i udubljenje na stezacu (od ove rupe kroz stezac ce biti napravljeno udubljenje), perfektno poklapaju





Na strugicu skinut materijal sa cela cilinda, tako da je od rupe ostalo pola. Nazalost slika je malo mutna, ali mislim da ce se videti.





Eh... zadnja strana stezaca treba da bude ravna, ali...
Mesto za odsecanje je prilicno daleko od glave struga, na mesinganom stapicu debelom svega 5mm, a iskreno ni noz za odsecanje nije bas najostriji, pa je na zadnjoj strani ostao "pimpek". Stezac je previse mali da bi mogao da ga uhvatim u glavu cak i ovako malog struga kao sto je moj. Nista napravljena caura (nije lose ispala s obzirom da je rasecana rucnom testericom trening na daskama se isplatio i ovde)





Zatezac stegnut u cauricu i zadnja strana poravnata





Prvo sklapanje.




Jeste , ovo u celu srafa za zatezanje je umetnuto parce jasena, debelo oko 0.7mm. Izgleda lepse nego da je samo ravna povrsina.
Kad smo vec kod toga, sve nekako imam utisak da u svakom dobrom alatu za drvo treba da postoji bar neki deo napravljen od mesinga. Ne znam, nekako mi "lezi" uz drvo, i daje alatki malo finiji izgled.


Burgijica presecena dremelom





Malo je kasno da palim tocilo, burgija je pretvrda za obicne turpije, ali dijamantske je sasvim lepo obradjuju. Jos malo finalnog doterivanja ostrice brusevima iz Lansky kompleta za ostrenje nozeva.





Oblik igle verovatno deluje malo "cudno", ali namerno je napravljena bas tako. Naime igla ne treba da se ponasa kao noz, to jest da se sama useca u drvo, vec mora da se "gurne" u njega. Ako bi imala konkavnu ili ravnu ostricu vlakna bi je povlacila pri obelezavanju duz njih. Za obelezavanje popreko, bolja je verzija sa nozem (bice i to), ali ako drvo nije previse mekano, i igla radi sasvim lepo.





Ovako ce izgledati verzija sa nozem:





Kompletiran




Prvi rez u parcetu jasena




Drugi u arisu



Ostaje jos da se malo nasminka (zakosi jedna ivica i par premaza selakom i vosak), al kasno je pa ce to ostati za drugi dan, taman da zavrsim i verziju ruke sa nozem.

[nickme]

Uzmi samo napravi zarez glodalicom pa tu zalepi metar, imas one po knjizarama plastificirane papirne.

[mbole]

Razmisljao sam o tome, ali na kraju zakljucio da nema potrebe.

Ovo se i inace najcesce koristi tako sto se mera prenosi sa necega drugog, a ne da se obelezava neka "numericka" sirina. Za te slucajeve, uvek je pri ruci neki lenjir ili vinkla, a preciznije mogu da nanisanim iglu prema lenjiru nego da podesim ivicu tela prema skali.

Takodje igla se okrece u zavisnosti od toga koja strana je otpadna, tako da ravan deo igle uvek ide prema delu daske koji ostaje (nekad ti treba tanka letvica uz ivicu, a nekad odbacujes parce uz ivicu). Nisam bas sto posto suguran da sam iglu obrusio tacno do polovine, pa bi i tu imao neko malo beznje od mere.

Ovo je u principu jako precizna "merka".

[mbole]

Par dana nakon sto sam zavrsio kutiju za raspu, dobijem od drugara jos jednu zanimljivu.
Stara, ruska, dosta neobicne izrade i oblika, al ko sve "rusko" radi decenijama

Red je bio da i njoj napravim odelce

Ostalo mi je par okrajaka daske od arisa, debljine 5cm, taman za kutijicu.
Najpre je trebalo rastrugati na dascice:


Nije lose za testerisanje ovim:


Cak, nije uopste lose, prilicno pravo i prilicno ravno, tako da nece trebati previse blanjanja i smirglanja.


No, posto ovde povrsine moraju da budu perfektno ravne, a vec sam palio "diht" zbog rada na strajhmazu, o istom trosku sam poravnao i ove dascice:


Malo smirglanja


Pa malo blanjanja ivica, posto ovako poprecke nisu zgodne za "diht". Uz to malo vezbanja sa blanjom ne skodi.


Nazalost, prilikom odvajanja dascica od "dihta", ugnjavio sam par ivica. Da ne verujes kako dvostruko lepljiva traka ume da uhvati. Odvajao sam polako, dosta sirokom spahlom, ali ipak je na par mesta zgnjeceno.


No, za sve postoji "medecina", pa i za ovo. nakon malo kvasenja i peglanja (skoro je cini mi se biljeznik objasnjavao ceo postupak), ivice su se vratile na svoje mesto:


Prva ideja je bila da konstrukcija kutijice bude slicna prethodnoj, uz neke izmene, ali da se isto drzi magnetima. Sasvim slucajno, dok sam kupovao smirglu u lokalnoj gvozdjari, naletim na sarkice, bravice...


Nekako su mi se vise dopale ove sa izgledom patine, a to je znacilo da dascice nekako moram da "okrecim" posto ne leze lepo na svetlom arisu.
Patina se uklapa uz "ostarelu dasku", pa je taman bila prilika za isprobavanje i tog recepta.


Najpre su dascice premazane cajem (zeleni caj, crni je bolji, ali nije ga bilo u lokalnoj samousluzi). Cilj ovoga je da se drvetu doda tanin, kako bi u sledecem koraku imalo sta da odreaguje. Naravno ovo zavisi i od vrste drveta. Orah, hrast... ga imaju vise nego dovoljno, ali u arisu ga nema bas previse.
Posto bi se nakon vlazenja podigle dlacice, prethodno su dascice vise puta navlazene i ponovo smirglane sa 320.


Nakon sto se caj potpuno osusio, vreme je za ostatak recepta.
U staru (cistu) teglu, sipa se alkoholno sirce, i u njega ubaci fina staklena vuna naravno nije staklena, vec CELICNA vuna (hvala kolegi šantjeru na upozorenju). Vune ne treba previse, za ovu teglicu sa slike, otprilike 3cm duzine otkinuto iz rolne, i treba je malo rastresti. Takodje treba je stisnuti necim da ne viri iz sirceta (ima onih plasticnih zezalica za tegle, koje drze tursiju da ne ispliva), posto ako viri, tu ce se formirati rdja, a to ne zelimo. Teglu ne zatvarati, samo je pokriti nekim platnom ili papirom da ne pada prasina unutra, posto se razvijaju gasovi, pa bi moglo da se desi da sutra tegla "zabrekne" i nece da se otvori.
Nakon otprilike 24 casa, vuna se potpuno rastvori u sircetu. Nekada treba i duze, u zavisnosti koliko voska ili neke druge masnoce su naneli na vunu tokom proizvodnje. Proces se moze ubrzati ako se prethodno vuna opere u acetonu.

Tecnost koja se dobije treba da bude potpuno providna. Bez crvenih nijansi (crvena nijansa znaci da se formirala rdja).
Sto ovako napravljena tecnost duze stoji, na drvetu ce dati vise braon, a manje sivih tonova. Vremenom tecnost postaje sve crvenija.
Ova koju sam ja koristio je stajala 10-tak dana, i posledica je mnogo vise braon, a mnogo manje sive. No, meni se nekako dopala nijansa, mada bi verovatno bila bolja malko vise siva, to jest da sam ovo radio nakon jedno 3-5 dana od kad je tecnost napravljena.


Nakon otprilike pola sata, drvo vec dobija boju.

Orah nakon mazanja ovim bude potpuno crn, jasen dobije tamno sive i crne strafte po godovima. Ostalo nisam imao pri ruci da probam.

Vreme je da se napravi sablon za glodanje udubljenja za turpiju


Posto turpija nije simetricna ni po jednoj osi (kao i maltene svaka druga koju sam video, posledica krivljenja prilikom kaljenja, a i ova je "sdeljana v SSSR", to ce reci estetika nebitna, vazno je da radi ), sablon je trebalo doterati tako da turpija moze da stane u njega bez obzira kako je ubacili. Usled toga na sredini ima malo "lufta", ali pri krajevim dosta lepo lezi, tako da nece landarati u kutiji.


Vreme je da se upotrebi kopirka


Rupa izglodana


I turpija sasvim lepo lezi u njoj


Za finis, odlucio sam se za kombinaciju selaka i voska. Selak je mazan u bar desetak slojeva, posto je bio jako redak (ako se dobro secam 5%). Sa jedne strane, imao sam takav rastvor, a sa druge, na taj nacin ce prodreti dublje u drvo. Mazao sam sve dok nije poceo da se formira sjajan sloj na povrsini, pa onda jos jedno 2-3 premaza.


Nakon toga blago presmirglano sa 800 da se skinu tackice i ono sto se uvek nakupi na ivicama. Premazano sa jos 2 sloja, i celicnom vunom (fina 0000) utrljan vosak.

I gotovo

[mbole]

Krece nova zanimacija.

Prva test proba koncepta. Jos je daleko od kompletne igracke

[radenko]

Bole kakva ti je ovo igracka sa imbus kljucem??? :pucko:

[mbole]

Bice, bice...
Ko sto rekoh, ovo je samo proba.
To ustvari nije imbus kljuc to je noz, samo jos nije naostren
Interesantno, iako se nisam nadao, sasvim lepo se ostri. U sustini to je isti Cr-V celik kakav se koristi za dobar deo jeftinijih alata, pa nije ni cudo. Nije ko pravi alatni tipa O2 ili A1 (koje na zalost ovde ne mozes ni svecom da pronadjes), al sasvim dobro moze da posluzi.

Ustvari pokusavam da ukradem ideju, i prepravim je da moze da se napravi u kucnoj radinosti od malo dascica i manje vise kupovnog gvojza:
http://www.leevalley.com/US/Wood/page.a ... 1182,48945

Videcemo da li ce mi uspeti, al ako moze veliko rende da bude napravljeno i od drveta a ne samo od odlivka, sto ne bi moglo i malo

[nickme]

najbolja stvar ti je sto je imbus sestougaoni, pa ti nece bezati levo-desno, svaka cast

P.S. ne vidim da li sa donje strane ima neke granicnike za levo-desno. TO pitam iz razloga da ti ne sluzi samo za poravnavanje useka nego i za samo pravljenje istog...

[mbole]

Nema granicnik, ali nije ga problem dodati. Donja strana je potpuno ravna kako bi mogao da radis sa njim i u sred ploce.

Moze i da se napravi bocna strana ravna pa da moze da se vodi duz neke letve-vodjice.
Ili da se doda vodjica koja moze da se okrene pa da se onda vodjica osloni uz letvu.

Iscrtacu kako mislim da bi bilo najzgodnije.

[šantjer]

Ovo što ću pitati je svakako izvan tvoje teme. Nadam se da se nećeš ljutiti, ali ne bih htio otvarati novu temu za tu sitnicu. Ustvari kad malo bolje promislim, pa i to je tvoje djelo .

Da pređem na stvar.

Možeš li postaviti malo detaljniju sliku one ploče sa rupama na koju stežeš obradak sa onom stegom sa wolfcraftovog (valjda se tako piše) stola. Na slici 08 (mislim na predzadnji uradak - kutijica za turpiju) se vidi da je stegama stegnuta za "osnovni" stol. Ali kako je pokretni dio sa ručkom i navojem pričvršćen za tu ploču ispod ili ipak nije za nju.
Naime i ja imam to i htio bih staviti na postojeći veliki radni stol (stabilniji je) koji je ujedno i ormar za neke stvari. Ako u njemu probušim rupe za onaj pribor uz pomoć kojeg možeš stezati pločaste obratke onda će piljevina upadati unutra. Ti si to riješio čini mi se tako da sve zajedno skidaš ili stavljaš po potrebi na osnovni stol. Tako mi izgleda na slici. Eto ako bi htio to malo jasnije pokazati da ne otkrivam toplu vodu.

O ovom drugom nemam što reći. Ili možda, da je bolje - ne bi valjalo.

Jedino, jel ona obrada sa staklenom vunom (jel to ona iz filca za izolaciju?) otopljenom u octu neka domaća receptura? I zašto baš s tim? Zašto ne neka lazura pa onda recimo bezbojni lak ili zašto ne tung ulje i vosak kao što si radio na onoj pili sa ramom?

[mbole]

Ta ploca je ustvari deo originalnog LUX-ovog stola (isti takav pravi i Wolfcraft).
Pokretni deo odnosno mehanizam stege jeste pricvrscen odozdo, i smetao bi da se ova ploca stegne za veci radni sto, da nisam poturio po jednu letvu sa svake strane ploce

Letve su debele taman da ostane oko milimetar izmedju mehanizma stege i ploce stola (slucajno se potrefilo da imam bas tako debele).



Nije staklena vec celicna vuna (sad sam tek video sta sam napisao ), hvala za upozorenje, ispravicu.

Receptura je pokupljena sa neta, i sa jedne strane, jednostavno sam hteo da je isprobam.
Hteo sam da postignem izgled ostarelog, delimicno posivelog drveta, to jest kao daska koja je godinama stojala napolju, kako bi se uklopila sa patiniranim sarkicama.

Na slikama se bas i ne vidi tacna nijansa (em lose svetlo, em ni fotoaparat nije vise u cvetu mladosti, a ni ja nisam bas neki fotograf), a uz to kao sto sam napisao, rastvor je stajao malo predugo, pa ima manje sive a vise braon nego sto bi trebalo.

Jednostavno isprobavam razne recepture, na stvarima koje u sustini nisu mnogo bitne. Kutija za turpiju moze da bude i plava i sarena, i da ispadne ruzno al je zgodna da na njoj probam, jer i ako nesto zeznem, nije bitno. Sutra cu mozda praviti ormance, ili kutiju za cigare, ili za oruzje ili ... pa cu imati iskustva.

Lazuru sam mogao da koristim, al onda ne bi bilo probanja, a ona znam kako radi. Pored toga, morao bih da kupim bar kanticu od 750ml, koja ce se garant sasusiti dok sledeci put budem imao priliku da je koristim, celicnu vunu sam imao, a sirce sam oteo zeni

Sledeci razlog je sto ovo "hemijanje" sa sircetom ide relativno duboko u drvo. Dublje od pigmenta iz lazure. Selak je takodje jako "tanak" rastvor, pa i on prodire duboko.

Nestalo mi je cistog tung ulja, a ovo modifikovano koje imam, vise stvara sloj nego sto ide u dubinu. Alat (a ove kutijice ce se vuci po alatu), je stalno izlozen cukanju, grebanju i slicnim "neznim" uticajima. Upravo iz tog razloga lak nikako ne volim na alatu, posto kad se izgrebe, jedini nacin da ga dovedes u red je da ga oljustis pa iz pocetka. Pored toga, meni se nikako ne svidja kako lak "lezi" u ruci. Ulje ili vosak daju mnogo prijatniji osecaj, manje prave zuljeve... Nisu neka ne znam kakva zastita, ali alat i nece stajati na kisi, suncu i vetru. S vremena na vreme, nanesem novi sloj voska i gotovo.

[Pezzo]

Bole, a sta ce ti to mikro rende ?
Za vodjice mozes odozdo fiksirati male cetvrtaste stapice ispred i iza noza i kad upadnu u utor nema mrdanja. Samo ne vidim svrhu toga jer ako napravis kanalic i ako on treba da se malo dotera, to moze i smirglom.

I korisno je da napisem da sam skoro u Wobyhausu nasao celicnu vunu gradacije '0000'. To se retko vidja, pa kome treba, imaju u raznim gradacijama, jedino sto kod njih zavisi i kad sta naleti a sajt mnogo ne azuriraju.

[mbole]

Pa za mikro stvari

Nije toliko interesantno za kanale, za to sasvim lepo sluzi glodalica. Ali kad imas recimo malo kvadratno udubljenje na sred daske, fenomenalno je da se lepo "pocisti" dno, posto jednostanvo smirglom ne mozes da pridjes.
mada i za kanal ume da bude zgodno, posto neke male stvari jednostavno ne mozes da obradis velikim alatom. Nekad mi zatreba da skinem par stotih kako bi nesto leglo kako treba (npr korice na drsku), ili deo gde se spajaju baskula i kundak...

Pored toga u njega umesto ovakvog noza, moze da ide i grebac koji je daleko tanji (recimo 1 ili 2mm), a mozda napravim i varijantu sa 2 tanka nozica. Sve zajedno se koristi za "stringing", to jest ubacivanje tankih dekorativnih lajsnica od furnira.

I na kraju, ali ne najmanje vazno... zanimacija dok ga pravim

Sta znam, zadnje vreme sam poceo dosta da se zanimam sa rucnim alatom. Sa jedne strane, nemam radionicu, pa ako nije leto da mogu da radim kod kuma u dvoristu ili garazi, malo je nezgodno. Jeste meni zena tolerantna, al ako nastavim da palim glodalicu u dnevnoj sobi... ko zna sta cu dobiti za veceru
Sa druge strane, shvatio sam da neke stvari mogu da uradim brze rucnim nego elektricnim alatom. Naravno elektricni je "tata" kad pricamo o seriji, ali cesto dok ja namontiram cirkular ili glodalicu, rucnom testerom ili blanjom, posao na jednom komadu vec zavrsen.

[Pezzo]

Pa, mislim da to secivo nisi ni morao da pravis od imbusa, moglo je i jedno ostro uze dleto uz neki oslonac za te pipave poslice. Sa rucnim alatom sve moze, treba se samo setiti starih majstora iz ranijih vremena, dleto im je bilo jedna od glavnih alatki.

[mbole]

Ovo i jeste alatka starih majstora. Koliko sam nasao, originalni patent je iz 1857 godine.
Sto bi rekli: zasto otkrivati toplu vodu

A lakse mi je da naostrim imbus, nego da izmisljam oslonac za dleto.
Pored toga, imbus lepo mogu da biram po sirini (ovo sam napravio da mogu da stanu imbusi od 4 do 6), mogu lako i imbus od 4mm da naostrim da secivo bude 2 ili 3mm, a da samo telo ostane dovoljno jako i dovoljno debelo da moze da se stegne.