Sto trpezariski od hrasta zasticen Auro voskom:
RADENKOVI radovi
-
maricaiivica
- Moderator
- Posts: 3733
- Joined: 30 Nov 2009 23:30
- Location: Beograd
- Contact:
Pozdrav Radenko, radovi su ti uobicajeno odlicni 
Kako su ti se pokazali Auro voskovi? Gledam bas ovih dana njihove voskove za premaz jednog poda a nisam do sada njihove sretao. Ima li jos negde da se kupe osim kod www.fabbrica.co.rs ?
Kako su ti se pokazali Auro voskovi? Gledam bas ovih dana njihove voskove za premaz jednog poda a nisam do sada njihove sretao. Ima li jos negde da se kupe osim kod www.fabbrica.co.rs ?
Zvecanac, to ti je najlaksa i najbrza finitura. Isprskas pistoljem sa obe strane i lepo prebrises mekom flanelskom krpom i ostavis uspravno da se susi. Ako hoces da bude jos bolje, onda kad se osusi to ulje, izbrusis sa mekim skoch-brajtom ili glatkom stranom valovitog kartona ili smirglom 1000, pa ponovis, ali manje prsnes ulja i opet lepo izbrises, dodje ko svila. Potrosnja tog ulja je jako mala, dizna se dobro zategne, samo sto to dosta pravi maglu u vazduhu, pa moras ili u kabini da radis ili napolju i sa maskom da nebi to udisao.
Ali, stolarski deo mora da bude savrseno uradjen, sto je Radenko majstorski i uradio, a zavrsna smirgla treba da je sitnija nego za bajcovanje, na primer 280 ili 320.
Za cenu ne znam, ali ne verujem da je to mnogo skupo. Losa strana je sto se takva roba mnogo lako fleka i ako je to ulje bilo u boji (ili je bilo bajcovano pre ulja), onda skidajuci fleke zeznes i boju. Znaci, jako je problematicno zbog toga. I ulje treba sa vremena na vreme i osveziti, na primer na 6 meseci.
Ali, stolarski deo mora da bude savrseno uradjen, sto je Radenko majstorski i uradio, a zavrsna smirgla treba da je sitnija nego za bajcovanje, na primer 280 ili 320.
Za cenu ne znam, ali ne verujem da je to mnogo skupo. Losa strana je sto se takva roba mnogo lako fleka i ako je to ulje bilo u boji (ili je bilo bajcovano pre ulja), onda skidajuci fleke zeznes i boju. Znaci, jako je problematicno zbog toga. I ulje treba sa vremena na vreme i osveziti, na primer na 6 meseci.
Hvala Pezzo ,na odgovoru i detaljnom opisu rada...
Ja sam se pre zaneo citajuci o Auro vosku tako da sam izostavio komentar o Radenkovom stolu cija masiva pleni paznju,dobro odradjeno...
Ja sam se pre zaneo citajuci o Auro vosku tako da sam izostavio komentar o Radenkovom stolu cija masiva pleni paznju,dobro odradjeno...
I ovo ce da prodje.
(kada ti je lepo kao opomena ,kada ti je tesko kao uteha).
Strug i moja masta mogu da naprave svasta...
(kada ti je lepo kao opomena ,kada ti je tesko kao uteha).
Strug i moja masta mogu da naprave svasta...
A ne Zvecanac, ja ti se izvinjavam, napisao sam ti za nanosenje ulja, bilo kasno nocas pa nisam ni video da se radi o vosku Vrlo im je slicno pakovanje i za ulje...
Voskovi za finituru se takodje lako nanose. Evo na primeru parketa imas i na youtubetu: http://www.youtube.com/watch?v=olj4zGTX3dg
Ti voskovi se prave tako sto se na laganoj vatri istopi pcelinji vosak zajedno sa palminim voskom, to ide u razmeri 250-300 gr pcelinjeg voska i jedno 40-50 grama palminog, zatim se umesa 1 litar terpentina (oprezno jer je jako zapaljiv), ohladi i dobro zatvori. Nanosi se cetkom u 2-3 tanka premaza, a kad malo zasusi, izglanca se mekom toplom krpom. I to je sve.
Vrlo im je slicno pakovanje i za ulje...Voskovi za finituru se takodje lako nanose. Evo na primeru parketa imas i na youtubetu: http://www.youtube.com/watch?v=olj4zGTX3dg
Ti voskovi se prave tako sto se na laganoj vatri istopi pcelinji vosak zajedno sa palminim voskom, to ide u razmeri 250-300 gr pcelinjeg voska i jedno 40-50 grama palminog, zatim se umesa 1 litar terpentina (oprezno jer je jako zapaljiv), ohladi i dobro zatvori. Nanosi se cetkom u 2-3 tanka premaza, a kad malo zasusi, izglanca se mekom toplom krpom. I to je sve.
Pa da, zato nisam hteo ni da brisem svoj post o ulju, mozda nekog bude interesovalo da procita, prosto je za rad. A tih muckalica ima na trzistu jako mnogo, kod nas jos uvek ne toliko kao na zapadu. I sta sve ne stavljaju u taj vosak, cak i sodu bikarbonu, miris lavande, alkohol, neke kiseline i td... ali to je rezultat samo velike konkurencije na zapadnom trzistu. U osnovi je to sto sam napisao, na starinski nacin. Ranije su se i kod nas mazali parketi sa slicnim voskovima. Postoje i voskovi koji se nanose prskanjem, to je sa nekim akrilatima i belicaste su boje, lice na akrilne lakove.
Ali da ne duzim jer nije tema, moze i Radenko da napise sta pise u uputstvu proizvodjaca "Auro". Znas kako je, svaki ciga svoga konja hvali, pa mozda ima i nekih posebnosti po uputstvima od jednog do drugog.
Ali da ne duzim jer nije tema, moze i Radenko da napise sta pise u uputstvu proizvodjaca "Auro". Znas kako je, svaki ciga svoga konja hvali, pa mozda ima i nekih posebnosti po uputstvima od jednog do drugog.
Evo da se ukljucim i ja u ovu pezzo diskusiju oko Auro voska postupak nanosenja je sledeci: prvo drvo mora biti obruseno dobro i to sa 240 granulacijom i pre nanosenja icega najbolje sa vlaznim sunjdjerom preci drvo sacekati da se dobro osusi (kad smo nakvasili drvo dice se slobodna vlakna dlacice) posle susenja ponovo obrusimo sa 240 i dobro izduvamo prasinu . Drugi korak je premazivanje prajmerom koji ste videli na slici najbolje je sa mekanom krpom dobro ga kruzno utrljati pa po godovima da ne ostanu tragovi od trljanja. Kad se osusi odnosno posle 24 sata obrusiti lagano sa 220 ponovo dobro izduvati prasinu od brusenja i. Treci korak je nanosenje voska takodje sa mekanom krpom utrljati kruzno i po godu sacekati da se osusi 20 do 60minuta zatim ispolirati sa pamucnom ili lanenom krpom i to vam je ceo postupak nanosenja prajmera i voska, ako nije jasno pitajte ja cu vam sve sto znam odgovoriti pozdrav!
smirglaj nikad dosta
-
maricaiivica
- Moderator
- Posts: 3733
- Joined: 30 Nov 2009 23:30
- Location: Beograd
- Contact:
Koliko se mi malo (malo vise ) stariji secamo, slican princip je bio i nekada sa parketom.
Prvo celicna vuna (zica), pa struganje slomljenim komadima stakla. Smirgla je naravno bila preskupa za tako nesto, a i nije bilo da se nadje smirgle koja se ne bi maltene trenutno zapunila od prethodnog voska.
Onda utrljavanje voska, pa glancanje.
Secam se da je bio u nekakvim zutim kutijama.
A onda su pocetkom '70-tih stigli lakovi za parket, pa vise nismo imali to "zadovoljstvo"
Vosak je lepa stvar, izgled je zaista perfektan, ali mi nekako lezi za finije stvari, koje nisu izlozene akanju, poput parketa i astala.
Fakat, lako se i obnavlja (samo utrljas ponovo), al to mora dosta cesto da se radi.
Naravno, svako ima svoje vidjenje i zelje. Neko ce zrtvovati prakticnost zbog lepote, neko nece.
) stariji secamo, slican princip je bio i nekada sa parketom.Prvo celicna vuna (zica), pa struganje slomljenim komadima stakla. Smirgla je naravno bila preskupa za tako nesto, a i nije bilo da se nadje smirgle koja se ne bi maltene trenutno zapunila od prethodnog voska.
Onda utrljavanje voska, pa glancanje.
Secam se da je bio u nekakvim zutim kutijama.
A onda su pocetkom '70-tih stigli lakovi za parket, pa vise nismo imali to "zadovoljstvo"
Vosak je lepa stvar, izgled je zaista perfektan, ali mi nekako lezi za finije stvari, koje nisu izlozene akanju, poput parketa i astala.
Fakat, lako se i obnavlja (samo utrljas ponovo), al to mora dosta cesto da se radi.
Naravno, svako ima svoje vidjenje i zelje. Neko ce zrtvovati prakticnost zbog lepote, neko nece.
Lepo si Bole sve napisao, ali nije tako
Voskiranje je metoda starija od politure. Koristili su je i stari Rimljani za zastitu ne samo drvenih povrsina, nego i zidova, kamena i td. Danas mnogi nagadjaju kako se tacno radilo metodom enkausta, ali svi se slazu da je u pitanju pcelinji vosak. Kako je on tvrd za mazanje, rastvara se terpentinom. Ja sam napisao iznad neki recept, to je sa dodatkom voska od palme Copernicia prunifera, tzv. vosak karnauba. Naime, ta palma raste u NE Brazilu i u vreme susnih sezona se tim voskom brani od gubitka vlage, pa su se ljudi dosetili da i to umesaju u premaze za zastitu drveta.
Mast za parket koji je bio aktuelan sredinom proslog veka, nije pravljen od voska nego od vestackih stearina i tu mast su proizvodile manje radionice koje su pravile i imalin i svece.
Ovo sam napisao da ne mesamo razne vrste premaza, voskiranje metodom enkausta se radilo hiljadama godina.
Voskiranje je metoda starija od politure. Koristili su je i stari Rimljani za zastitu ne samo drvenih povrsina, nego i zidova, kamena i td. Danas mnogi nagadjaju kako se tacno radilo metodom enkausta, ali svi se slazu da je u pitanju pcelinji vosak. Kako je on tvrd za mazanje, rastvara se terpentinom. Ja sam napisao iznad neki recept, to je sa dodatkom voska od palme Copernicia prunifera, tzv. vosak karnauba. Naime, ta palma raste u NE Brazilu i u vreme susnih sezona se tim voskom brani od gubitka vlage, pa su se ljudi dosetili da i to umesaju u premaze za zastitu drveta.
Mast za parket koji je bio aktuelan sredinom proslog veka, nije pravljen od voska nego od vestackih stearina i tu mast su proizvodile manje radionice koje su pravile i imalin i svece.
Ovo sam napisao da ne mesamo razne vrste premaza, voskiranje metodom enkausta se radilo hiljadama godina.