Kao hipohondar u nastajanju, prenerazio sam se kada sam pročitao malo više o drvnoj prašini u radionici. Shvatio sam koliko malo nemara može da utiče na zdravlje jednog veselog stolara i za nekoliko desetina godina predanog rada pretvori ga u astmatičnu babu, koja se vucara po radionici kao usrana mačka.
Vau. Toliko toga o čemu nisam imao pojma. Najgore u svemu je ako vas baš briga za svoje zdravlje je da izlazeći iz radionice sa sobom nosite delić tog odvratnog prašnjavog nevidljivog oblaka i unosite ga u kuću, u automobil, u stan vaše ljubavnice. Kao i pasivno pušenje, mada, mnogo gore, za sobom ostavljate pustoš i tapete se odlepljuju za vama, a slike padaju sa eksera. Sveopšti majhem i destrukcija vas prati dok se vi zadovoljno smeškate, jer ste proveli ceo dan u radionici radeći tako neke, bitne stvari.
I onda shvatim da se ovako više ne može. Fokusirajući se na rad u radionici, i praveći tako neke predmete od drveta, zapostavio sam najbitniju stranu.
Zdravlje.
Da li se ovo može tako lako zapostaviti?
Ovo je forum o zdravlju. I nemoj da se neko zeza sa ovim.
Zdravlje i sporedne stvari
A tek kako je sa mdf,oko devet lepka i vise mlevenja,bukvalno do prasine koja se slepljuje u kompaktnu masu poznatu nama kao medijapan u prizvodnom procesu,pa kada se obradjuje sve to odlazi preko alata,po nama i u nasem oraganizmu najvise plucima,kozi...
Po nekom pravilu ukoliko nema dobrog izduvnog sistema kod obrade mdf-ciklona itd,potrebno je raditi iz predustroznosti sa maskama na licu-minimum...
Na kraju rada nemogu da ocistim nos od zilavih slina...:-/
Mislim-nista novo ali nije na odmet misliti i na sopstveno blago!
Po nekom pravilu ukoliko nema dobrog izduvnog sistema kod obrade mdf-ciklona itd,potrebno je raditi iz predustroznosti sa maskama na licu-minimum...
Na kraju rada nemogu da ocistim nos od zilavih slina...:-/
Mislim-nista novo ali nije na odmet misliti i na sopstveno blago!
Last edited by Sl_Il on 15 Nov 2007 20:29, edited 1 time in total.
Papirna maska nikada ne može da te zaštiti od prašine! Govorim o onim malim, mikronskim česticama kojima je potrebno da samo prođete pored naslaga prašine, pa da se one ponovo dignu u vazduh a odatle pravac - pluća. Korišćenje maske od 10 dinara je isto kao kad bi zatvorenih očiju stajao pred razjarenim bikom koji juriša ka tebi - i mislio : "Ako ga ne vidim, znači da ne postoji...Ako ga ne vidim, znači da ne postoji."
Ozbiljno preporučujem svima da kupe dobru masku, i za nju ne žale novac!
Ozbiljno preporučujem svima da kupe dobru masku, i za nju ne žale novac!
Vojna maska nije bas upotrebljiva.
Em je preteska, em zatvara komplet lice, em ima suzeno vidno polje.
Potrebna je industrijska maska, ili neka od onih kje koriste autolakireri (jedino sto kostaaaaaaaju).
Sto se tice papirnih maski, i njih ima razlicitih. Mislim razlicitih po nameni pa samim tim i po gustini filtera. Postoje one koje se mogu koristiti za rad i sa najfinijom prasinom, samo ih nije bas lako naci. Skoro sam natrcao na takve u Merkuru.
A sta je žižola?
Em je preteska, em zatvara komplet lice, em ima suzeno vidno polje.
Potrebna je industrijska maska, ili neka od onih kje koriste autolakireri (jedino sto kostaaaaaaaju).
Sto se tice papirnih maski, i njih ima razlicitih. Mislim razlicitih po nameni pa samim tim i po gustini filtera. Postoje one koje se mogu koristiti za rad i sa najfinijom prasinom, samo ih nije bas lako naci. Skoro sam natrcao na takve u Merkuru.
A sta je žižola?
Pa kolko-toliko za obradu mdf-pr.,dovoljna je barem i ta papirna maska,bolje nego bez icega,imah ih i sa filterom ako hoces tu su do 400-500din,dok su one malo bolje koje ja koristim za hemijsku zas.sa aktivnim ugljem malo skuplje...ali verujte ponekad kada farbam zaboravim na nju...,Preci mi je kombinezon da ne vucem prasinu na elemente 
Kazem opet-koliko -toliko!
Kazem opet-koliko -toliko!
Skrecem sa teme al ne mogu da izdrzimzoranp wrote:Pa čovjek mora od nečega da umre!
Svojevremno se kod kuma od mog burazera, najavve gosti vegetarijanci!
Inace doticni Joca je u fazonu kamioni/sleperi, vlasnik par bemzinskih pumpi... sve u svemu covek nece da sedne za astal ako na njemu nema bar kilo mesa.
Dosli mu vegetarijanski gosti, sve on to postuje al nesto mu nije jasno.
Nakon izvesnog vremena pita gosta:
Jeli pa ti stvarno ne jedes meso?
Gost: Ne
Joca: A i ne pusis?
gost: Naravno ne.
Joca: A i ne pijes?
Gost: Ni pod razno.
Joca: Pa od cega ti mislis da umres?
Skoro sam dobio masku sa dva para filtera - za prašinu i za farbanje. Prilično sam zadovoljan, ali bogami dosta je i koštala. Komplet sa 6 filtera oko 75 evrića. Doneta je iz Austrije, i često je koristim.
Mada, s vremena na vreme treba bataliti električne alate i uzeti dleto i čekić u ruke. Mnogo dobar osećaj! A i nema rizika od prašine.
Mada, s vremena na vreme treba bataliti električne alate i uzeti dleto i čekić u ruke. Mnogo dobar osećaj! A i nema rizika od prašine.
tu si u pravu ali ko da stavi i da radi sa maskom ja to ne moguBojan wrote:Kao hipohondar u nastajanju, prenerazio sam se kada sam pročitao malo više o drvnoj prašini u radionici. Shvatio sam koliko malo nemara može da utiče na zdravlje jednog veselog stolara i za nekoliko desetina godina predanog rada pretvori ga u astmatičnu babu, koja se vucara po radionici kao usrana mačka.
Vau. Toliko toga o čemu nisam imao pojma. Najgore u svemu je ako vas baš briga za svoje zdravlje je da izlazeći iz radionice sa sobom nosite delić tog odvratnog prašnjavog nevidljivog oblaka i unosite ga u kuću, u automobil, u stan vaše ljubavnice. Kao i pasivno pušenje, mada, mnogo gore, za sobom ostavljate pustoš i tapete se odlepljuju za vama, a slike padaju sa eksera. Sveopšti majhem i destrukcija vas prati dok se vi zadovoljno smeškate, jer ste proveli ceo dan u radionici radeći tako neke, bitne stvari.
I onda shvatim da se ovako više ne može. Fokusirajući se na rad u radionici, i praveći tako neke predmete od drveta, zapostavio sam najbitniju stranu.
Zdravlje.
Da li se ovo može tako lako zapostaviti?
Ovo je forum o zdravlju. I nemoj da se neko zeza sa ovim.
Last edited by tisler on 16 Dec 2007 23:24, edited 1 time in total.
izvinite na moj slabi srpski jezik ali trudim se
A sta je žižola?
Mislio je na žižol, sredstvo koje se upotrebljava za zaštitu od žiška.Medjutim za sve koji na znaju isti je veoma jak otrov koji smeta po čovekovo zdravlje, a uglavnom se koristi kada se radi patosanje krovova, postavljanje rogova, a kod zaštite konstrukcije montažnih kuća da i ne govorimo.Pre par meeci mi je stric rekao da je gledao na satelitskoj, da su nemci vršili istraživanje oko montažnih kuća i da su iste jako nezdrave baš iz razloga sredstava koja se koriste da bi se zaštitila drvena konstrukcija.
Mislio je na žižol, sredstvo koje se upotrebljava za zaštitu od žiška.Medjutim za sve koji na znaju isti je veoma jak otrov koji smeta po čovekovo zdravlje, a uglavnom se koristi kada se radi patosanje krovova, postavljanje rogova, a kod zaštite konstrukcije montažnih kuća da i ne govorimo.Pre par meeci mi je stric rekao da je gledao na satelitskoj, da su nemci vršili istraživanje oko montažnih kuća i da su iste jako nezdrave baš iz razloga sredstava koja se koriste da bi se zaštitila drvena konstrukcija.
Извињавам се што нисам одговорио, тек сад видим да ми је промакло!
Жижол је средство за импрегнацију дрвета са инсектицидом. Није баш толико отрован, иначе не би био у слободнојпродаји, али јесте отровчина! То му је посао.
јма таквих препарата који су много отровнији, али се не могу купити у фарбари и користе се у складиштима, сушарама... где црви не једу парче намештаја, него газдин новац. Наравно да отров остаје у таквом дрвету.
Разни инсектициди се годинама користе у ресторанима, кафанама, хамбургеријама... против мува и бубашваба, и на то више нико не обраћа пажњу. Нашприцају патос и зидове и мирни су бар месец дана, а онда опет. Дрво бар не једемо!
Жижол (или Жижолин, зависно од произвођача) има дејство у трајању од 3 године. То је довољно да испрати животни циклус душманина који једе намештај. Рупица значи да се једна генерација црва претворила у бубе и да су изашли. Али оставили су јаја која ће постати црви и јести дрво док не постану бубе. Онда ће да страсно воде љубав у вашем намештају, положе јаја, и побегну. То је наравно противно нашим моралним схватањима, па зовемо АБХО!
Дрво га јако добро упија и брзо се суши, а кад то прелакираш препарат сигурно остаје у дрвету.
Пошто мало смрди, трудим се да га користим напољу. Ставим и гумене рукавице и маску (папирну, али боље немам). Најбоље је четком, а нипошто компресором (иако пише да може, јер пише и на тараби... па нико не...)! Знам једног столара који је прскао компресором, па му је било лоше дан-два.
Још може да се убризга шприцом (са иглом) у рупицу, али онда су наочаре обавезне, а и парче крпе које ставиш на рупу (око игле), како ти не би прскало из рупе кад убризгаш.
Инаравно, нанети га кад не планираш више да шмирглаш иначе ћеш гутати прашину са жижолом! Фуј! Раније, кад нису могли да се нађу ти препарати код нас, користило се све и свашта у кућнојрадиности и наравно углавном јаче концентрације. Препарат треба да отрује бубицу која је много пута мања и неотпорнија од муве и бубашвабе, па претпостављам да то утиче на јачину препарата. А жижол има у себи још и раствараче који су опасни док испаравају.
Ја сам далеко од хемичара, а ако има неко из те струке нека слободно нешто каже на ову тему!
До тада - опрезно!
Жижол је средство за импрегнацију дрвета са инсектицидом. Није баш толико отрован, иначе не би био у слободнојпродаји, али јесте отровчина! То му је посао.
јма таквих препарата који су много отровнији, али се не могу купити у фарбари и користе се у складиштима, сушарама... где црви не једу парче намештаја, него газдин новац. Наравно да отров остаје у таквом дрвету.
Разни инсектициди се годинама користе у ресторанима, кафанама, хамбургеријама... против мува и бубашваба, и на то више нико не обраћа пажњу. Нашприцају патос и зидове и мирни су бар месец дана, а онда опет. Дрво бар не једемо!
Жижол (или Жижолин, зависно од произвођача) има дејство у трајању од 3 године. То је довољно да испрати животни циклус душманина који једе намештај. Рупица значи да се једна генерација црва претворила у бубе и да су изашли. Али оставили су јаја која ће постати црви и јести дрво док не постану бубе. Онда ће да страсно воде љубав у вашем намештају, положе јаја, и побегну. То је наравно противно нашим моралним схватањима, па зовемо АБХО!
Дрво га јако добро упија и брзо се суши, а кад то прелакираш препарат сигурно остаје у дрвету.
Пошто мало смрди, трудим се да га користим напољу. Ставим и гумене рукавице и маску (папирну, али боље немам). Најбоље је четком, а нипошто компресором (иако пише да може, јер пише и на тараби... па нико не...)! Знам једног столара који је прскао компресором, па му је било лоше дан-два.
Још може да се убризга шприцом (са иглом) у рупицу, али онда су наочаре обавезне, а и парче крпе које ставиш на рупу (око игле), како ти не би прскало из рупе кад убризгаш.
Инаравно, нанети га кад не планираш више да шмирглаш иначе ћеш гутати прашину са жижолом! Фуј! Раније, кад нису могли да се нађу ти препарати код нас, користило се све и свашта у кућнојрадиности и наравно углавном јаче концентрације. Препарат треба да отрује бубицу која је много пута мања и неотпорнија од муве и бубашвабе, па претпостављам да то утиче на јачину препарата. А жижол има у себи још и раствараче који су опасни док испаравају.
Ја сам далеко од хемичара, а ако има неко из те струке нека слободно нешто каже на ову тему!
До тада - опрезно!
Last edited by Mladen on 28 Jan 2008 02:16, edited 1 time in total.
