Сеча дрва

psrecko · Post by **psrecko** » 22 Sep 2009 01:32

Поздрав свима,

Нашао сам овајфорум тражећи по интернету нешто конкретно о сечи шуме, па рекох да вас овде приупитам.

Потребна ми је помоћ и савет, а ради се о следећем: имам шуму стару (по казивању мог деде) 100 година, у једном селу код Аранђеловца. Реч је о мешаној буковоји храстовој шуми (отприлике 25% храстових стабала, и тајхраст се овде зове "граница" или "бељик"). Шума (како кажу овде - "забран") није велика, 70 ари, и хтели смо да је продамо како бисмо извукли нешто новца одатле, међутим понуде су биле више него бедне (пар хиљада евра, у дословном смислу речи), па сам сад, будући да сам недавно остао без посла, наумио да сечем ту шуму и да је истружем у грађу, и сад ме занима милион ствари, јер заиста нисам из тог света, а видим да сеча и експлоатисање дрвета није нека проста ствар...

Немам апсолутно никаквог искуства у овоме, осим што сам од малена сваке године секао дрва за огрев - искључиво за кућне потребе, 10-15 м3 годишње, међутим то су све била нека ситнија и лошија дрва из неких других забрана, никада нисам секао дрва за грађу.

Сад ме занима какве су ми све припреме неопходне и колико времена имам на располагању. Већ сам начелно обезбедио механизацију, алатке и људе за овајподухват, али не знам кад бисмо могли да почнемо и докле би требало да завршимо са сечом, на коју дужину да кратимо дрва, како да проценимо које је дрво добро за грађу, на који је начин најбоље да граћу истружемо, осушимо, како да је заштитимо од инсеката и црва итд.

Данас сам баш ишао да још једном осмотрим шуму, и дрва су да се уплашиш. јма преко 300 стабала букве и око 80 стабала храста. Дрва нису много дебела - по мојојгрубојпроцени више од половине ових дрва је дебљине 40-50 цм, али су страшно висока. Један храст се извалио и пао - има више од 10 метара дебла, мерио сам. А тајје од мањих. Иначе су дрва у забрану малтене као бандере - немају гране, већ само као неку крошњицу на самом врху. Процене шумара, потенцијалних купаца и "стручњака" у погледу количине дрва су се разликовале - различити људи су проценили да у шуми има од 300 до 600 м3 дрвета (додуше, сви су они процењивали огревно дрво, не знам колико би то било у грађи).

А питам вас ово односно сечења зато што добијам од људи контрадикторне и различите савете. Данас ме сељаци у селу убеђују да треба да дрва сечем одмах, "док је лепо време", а шума се зелени и ниједан лист није опао, и по томе капирам да не би било добро да их сад сечем. Неки кажу да треба да их сечем у новембру, други кажу да треба за време пуног месеца (:rolleyes:), трећи да треба сећи у октобру, и све тако укруг.

Имам ја још много питања, али већ сам претоварио овајуводни пост.

Хвала унапред, и поздрав из Аранђеловца.

Fagus Silvatica · Post by **Fagus Silvatica** » 22 Sep 2009 08:24

Drvo treba da se seče na kraju godišnjeg ciklusa rasta,tj. vegetacije,odnosno kad drvo izgubi lišće,zato što tad sadrži najmanji sadržaj slobodne i vezane vode,najbolje bi bilo da se odma sreže u daske,grede ili šta već...ako se odmah ne sreže u daske,poželjno je drvo okorati,tj. skinuti koru,kao zaštitu od crva...kad se daske izrežu,slažeš ih u složajeve malo odignute od zemlje,poželjno 30-40 cm,između redova složajeva stavljaš letvice(špangle),optimalne su 4 puta 5 cm,počevši sa čela na razmak od 1m,na kraju složaja opteretiš ga sa redom lošijih dasaka i pokojim blokom da bi se sprečilo vitoperenje i deformacije,i poželjno bi bilo da ih držiš pod nekom nadstrešnicom ako imaš...toliko za sada,pitaj šta ti nije jasno

metabo · Post by **metabo** » 22 Sep 2009 08:53

Samo da dodam, krajeve dasaka (desetak cm) premaži masnom farbom kako bi sprečio njihovo brzo sušenje, pa samim tim i pucanje.

psrecko · Post by **psrecko** » 22 Sep 2009 09:26

Hvala vam mnogo, obojici.

Dakle, sacekacu da opadne list - to znaci da ne zapocinjem sa secom pre kraja oktobra. Imam jos mnogo pitanja, naravno.

@ Fagus -
Imam veliku nadstresnicu u selu - senjak dimenzija 12x5x5 metara, plus tri manja trema, i dva tavana manjih dimenzija. Koliko sam razumeo, daske bi trebalo zastiti i od sunca? Ovo pitam zato sto taj senjak nije izukivan letvama sa sve 4 strane, a i tremovi su otvoreni.

Da li te daske treba tumbati i okretati, ili one stoje kako ih spakujes dok se ne osuse? Ovo pitam zbog toga sto ne znam da li smem da skroz popunim te tremove.

@ metabo -
Pored zastite krajeva masnom farbom (sto cu svakako da uradim, prema tvom savetu), postoji li neka hemikalija kojom bih mogao da za svaki slucaj dobro i trajno zastitim drvo od stetocina cim ga istruzem, i gde moze da se nabavi ako postoji? Svi ti tremovi/tavani koje imam u planu su malo opasni za cuvanje gradje, jer su im grede crvotocne /sve je to neka stara gradnja, pravio deda dok je bio u snazi/.

I jos jedno offtopic pitanje - prosle jeseni smo sekli neka drva za grejanje, i bilo je tu i nekih desetak manjih hrastova, pravih i zdravih. I neki prevarant dodje kao da ih kupi, mi isecemo i ta drva i spakujemo ih pored puta, i on lagao i lagao i nije dosao po njih niti je platio, i eno ih vec godinu dana drva stoje. Kako da znam da li valjaju za gradju - nisu ispucala, gulio sam koru i samo sam na jednom nasao tragove crva (onu kao strugotinu)? A stajala su sve vreme napolju, mada u debeloj hladovini i podignuta od zemlje.

metabo · Post by **metabo** » 22 Sep 2009 09:46

@ metabo -
Pored zastite krajeva masnom farbom (sto cu svakako da uradim, prema tvom savetu), postoji li neka hemikalija kojom bih mogao da za svaki slucaj dobro i trajno zastitim drvo od stetocina cim ga istruzem, i gde moze da se nabavi ako postoji?

Bilo koja zaštita je bolja od nikakve

. Npr. Žižol, poljoprivredne apoteke. Drvo namaži dok je sveže isečeno, dok se ne zatvore pore kako bi hemija prodrla što dublje. Negde na forumu je pisano o crvotočini pa pogledaj... Žižak i slična gamad nije jednogodišnja životinjka i životni ciklus se proteže na više godina, u raznim fazama od larve do zrelog insekta. Prskanje je špricom za voće i što pre odradiš zaštitu to bolje. Postoje i komercijalna rešenje podloga (Sadolin i sl.) koji imaju i insekticide u sebi. Tu je špricanje, uglavnom, zabranjeno (tako piše u uputstvima).

Hrast je drvo koje je prilično otporno na atmosferilije (pocrni od vlage i to je to).

metabo · Post by **metabo** » 22 Sep 2009 10:08

@ Fagus -
Imam veliku nadstresnicu u selu - senjak dimenzija 12x5x5 metara, plus tri manja trema, i dva tavana manjih dimenzija. Koliko sam razumeo, daske bi trebalo zastiti i od sunca? Ovo pitam zato sto taj senjak nije izukivan letvama sa sve 4 strane, a i tremovi su otvoreni.

Da li te daske treba tumbati i okretati, ili one stoje kako ih spakujes dok se ne osuse? Ovo pitam zbog toga sto ne znam da li smem da skroz popunim te tremove.

Za kvalitetno sušenje treba da lepo poređaš građu, kao što ti je Fagus Silvatica objasnio. Najvažnija je dobra prirodna cirkulacija vazduha. Oko dasaka treba da imaš bar po 0,5m slobodnog prostora. Direktno izlaganje suncu NIKAKO nije dobro i to svakako izbegni.

Fagus Silvatica · Post by **Fagus Silvatica** » 22 Sep 2009 10:10

psrecko drago mi je što mogu da pomognem

daske treba zaštiti od sunca,znači da su pod zaklonom,i veoma bitan faktor je promaja,koja pomaže da vlaga brže isparava sa površine drveta...daske ne treba tumbati,tj. okretati,odnosno kako ih složiš tako ostaju do upotrebe ili prodaje,možeš da ih osušiš kod nekog u sušari,ako hoćeš veću cenu,samo ne znam da li ti se isplati,pošto moraš da se isprsiš za sušenje koje te može izaći po 50 i više evra po metru kubnom...
te objekte koje imaš sasvim ti odgovaraju potrebama...između složajeva ostavi prostora,za transport,ili da neometano prolaziš,kako uzduž tako i popreko složaja...standardne dimenzije složaja su šir, 1-1,2m,dužina u zavisnoeti od dasaka,a visina najviše od 2m,jer preko toga postaje nestabilno,i može nedaj ti Bože da se sruši složaj, u svakom slučaju proveri stabilnost složaja bočnim guranjem,ako se nimalo ne klima,stabilan je...
i da se nadovežem na metaba pošto na krajevima dasaka izlazi najviše vlage,tu daska najviše puca,pa te čeone delove namaži mešavinom masne farbe i lepka za drvo,ne treba puno lepka 20 posto je dovoljno...

metabo · Post by **metabo** » 22 Sep 2009 10:18

Kad ređaš daske za sušenje, trudi se da u jednom redu budu jednake debljine kako bi uvek bile horizontalne i pravilno oprerećene težinom reda iznad.

psrecko · Post by **psrecko** » 22 Sep 2009 11:25

Velika hvala na ovim korisnim savetima! Dva bambija za obojicu!

metabo wrote:Postoje i komercijalna rešenje podloga (Sadolin i sl.) koji imaju i insekticide u sebi. Tu je špricanje, uglavnom, zabranjeno (tako piše u uputstvima).

Sadolin stiti od stetocina? Eto, da sam znao ranije mogao sam mozda da spasem neke lepe komade starog namestaja. A meni govorili da mazem naftom, da stavljam u zamrzivac i slicne gluposti - naravno da nista od toga nije pomoglo... Dakle, sadolinom se gradja premazuje sa svih strana, i u tom slucaju se drvo ne tretira zizolom i slicnim hemikalijama?

Fagus Silvatica wrote:pošto na krajevima dasaka izlazi najviše vlage,tu daska najviše puca,pa te čeone delove namaži mešavinom masne farbe i lepka za drvo,ne treba puno lepka 20 posto je dovoljno...

Moze li za to da se koristi lepak drvofix, onaj sto se razmucuje s vodom? Evo npr. ja za kucne potrebe koristim neki sa oznakom 606, grcki je, NEOTON, da li odgovara takav? Btw, malo me zbunilo kako to da se mesaju lepak za drvo i masna farba - jer prvi se mesa sa vodom i nekako je vodenkast, rekao bih da se to ne bi lepo samesalo?

Usput, sta je Fagus Silvatica, jel' to bukva?:)

metabo · Post by **metabo** » 22 Sep 2009 11:38

Dakle, sadolinom se gradja premazuje sa svih strana, i u tom slucaju se drvo ne tretira zizolom i slicnim hemikalijama?

Postoji Sadolin, a i druge proizvođači lazurnih premaza to imaju, za bazu/osnovu. Osnovna namena im je da zaštite drvo od insekata i drugih spoljnih uticaja (budj i sl.) i da daju dobru osnovu za sledeće slojeve. Bezbojni su. Raspitaj se u bilo kojoj farbari.

Å to se tiče lepka možeš prvo da razređenim lepkom premažeš krajeve, pa onda farba. Osnovna ideja je da POTPUNO ZATVORIÅ godove na krajevima dasaka. Metodi su razni... (neko krajeve maže i katranom)

Usput, sta je Fagus Silvatica, jel' to bukva?

Naravno

http://en.wikipedia.org/wiki/Fagus_sylvatica ili http://hr.wikipedia.org/wiki/Fagus_sylvatica

metabo · Post by **metabo** » 22 Sep 2009 11:57

Ne znam da li si obratio pažnju tekstove koji postoje na sajtu. U vezi početne obrade drveta ih ima nekoliko u sekciji "Tehnologija rada"

Post by **radmit** » 22 Sep 2009 13:49

Dali si se presabro dobro oko svega dok dodjes do daske?Dobronamerno pitanje kupujem dosta trupaca a i daske u ovom poslu sam dosta pa znam sta i kako.Kolika je tvoja procena da ces da imas troskova do strugare a posle cu ti reci zbog cega te pitam.Koliko su ti nudili za 70 ari?

Post by **mbole** » 22 Sep 2009 16:33

Sadolin stiti od stetocina? Eto, da sam znao ranije mogao sam mozda da spasem neke lepe komade starog namestaja

Sadolin ti je malo skup za tu namenu (pod "sadolin" se podrazumevaju lazurni premazi, posto je sadolin samo ime jednog od proizvodjaca).

Bas kao zastita od insekata postoji Belinkin, Belles, koji je jeftiniji (sto ne znaci da je mnogo jeftin), i namenjen je bas za zastitu od insekata i budji. Ne ostavlja nikakav sloj na povrsini, ne menja boju drveta ni malo, jako je redak i odlicno prodire u drvo.

Gaga · Post by **Gaga** » 22 Sep 2009 17:59

Ja bih ti predložio da se dobro presabereš, i vidiš račun šta je bolje. Ovo iz razloga što si amater, a sa bukvom jemnogo teško raditi, odnosno sačuvati je od propadanja i deformacija, tako da je puno veći rizik. Da ti ne pričam proceduru oko rezanja.

Kolege su ti tako fino pojasnili neka pitanja, no to ćeš ovdje uvijek dobiti. Ponovo kažem presaberi se dobro i vidi koji program bukovih i hrastovih sortimenata možeš realizovati, jer vrlo često i profesionalci naprave promašaj, tako se desi
bolja para od trupaca, nego od daske. Dobro se pričuvaj, pogotovu s bukvom.

djagi · Post by **djagi** » 22 Sep 2009 18:08

Imas u poljo apotekama i Ksilolin koji se koristi protiv zive sile u drvetu,koristio sam ga i bolji je od zizola ili zizacida.Kako kazu,bez crveta nema dobrog drveta.