zastita prozora
-
sole
zastita prozora
Molim za savet za farbanje stolarije, nove. Rucno je radjena, I liga, pa zelim da se vidi tekstura drveta. Da li treba stititi necim od insekata i sl. Hvala
Tu imas vise varijanti ali po meni najbolja je obican sadolin tj. lazurni premaz u njemu su jedinjenja koja teraju insekte i sto je mnogo vaznije fungicide koji sprecavaju truljenje.
Moze da se nabacuje i pistoljem i u kombinaciji obojeni i transparentni. Recimo uradis prvo bezboji pa kad se osusi ides sa nekim u boji, manje se vide greske na drvetu i smanjuje se kontrast.
Pistoljem mozes da nabacis malo veci sloj tako da si duze vreme miran sto se odrzavanja tice.
Naravno imas i ove nove lakove na vodenoj bazi ali svi lakovi imaju losu stranu sto ako ti ostane neka rupica voda lako udje ali tesko izlazi.
Ja sam svoje prozore radio poliuretanom (iskljucivo visoki sjaj ima potreban kvalitet) i drzi se posle 6-7 godina ali tamo gde je mnogo izlozen vodi i suncu vec se guli.
Sadolin sam nekada kupovao niski i stvarno je odlican i jeftin, izbegavaj one skupe sa lakom ili tako nekim fensi glupostima koje samo stete a nicemu nesluze.
:-)
Moze da se nabacuje i pistoljem i u kombinaciji obojeni i transparentni. Recimo uradis prvo bezboji pa kad se osusi ides sa nekim u boji, manje se vide greske na drvetu i smanjuje se kontrast.
Pistoljem mozes da nabacis malo veci sloj tako da si duze vreme miran sto se odrzavanja tice.
Naravno imas i ove nove lakove na vodenoj bazi ali svi lakovi imaju losu stranu sto ako ti ostane neka rupica voda lako udje ali tesko izlazi.
Ja sam svoje prozore radio poliuretanom (iskljucivo visoki sjaj ima potreban kvalitet) i drzi se posle 6-7 godina ali tamo gde je mnogo izlozen vodi i suncu vec se guli.
Sadolin sam nekada kupovao niski i stvarno je odlican i jeftin, izbegavaj one skupe sa lakom ili tako nekim fensi glupostima koje samo stete a nicemu nesluze.
:-)
-
riki_
zdravo evo i jas da kazam nesto.Kaj nas vise sadolinot otpaga od upotrba a doagaat bajcevi koi se na baza na razreduvaci i brzo susat apritoa davaat izvanredna nijansa i zilite na drvoto ne se gubat.Gi upotrebuvam veke 1 godina i mnogu sum zadovolen.A za zastita samiot razreduvac si ja vrsi svojata rabota
@Dean
Naravno da je ista stvar samo se kod nas taj prokleti izraz sadolin toliko ukopao da kad bi nekom reko lazurni premaz gledo bi me belo a kad kazem sadolin svi klimaju glavom kao da im je sve jasno. :-)
To su sve lazurni premazi na bazi susivih ulja i obicno bakarnih soli koje sluze kao fungicidi i pigmenta koji im daju boju koja nije pokrivna nego "lazurna" tj vidi se tekstura drveta ispod. U celoj bivsoj Jugi svaka fabrika koja je imala neke veze sa hemijom je proizvodila neku vrstu takvog premaza za spoljnu zastitu drveta.
Premazi sa dodatkom laka po meni nisu preporucljivi zato sto su gusti ne penetriraju dovoljno i zadvaraju drvo tako da tesko ispusta vlagu kada se nakvasi i stoga brze propada.
Sto se tice ovoga bezbojni pa obojeni tu je stvar u tome da kada se bojeni nabacuje preko jednog sloja bezbojnog nemas onih tamnih delova na poprecnom ili delu koji je smirglan koji obicno popije vise pa je ponekad mnogo tamniji. To nemora da bude pravilo zato sto neki proizvodi imaju aditive koji to sprecavaju.
Takodje je i kontrast izmedju tamnijih i svetlijih delova manji. Kasnije odrzaranje naravno ide bezbojnim ilieventualno blago toniranim premazom da bi sacuvao boju koju hoces.
Ako sam dobro ukapirao ti si negde u Dalmaciji gde je tesko odrzavati drvo u dobrom stanju vlaga, sunce, vetar. To su specificno teski uslovi tako da je najbolje da se tamo osvnes okolo i pogledas kako su to ljudi resavali nekada i koliko to traje......
Interesantna je i ova stvar sto kaze Riki jer su bajcevi obicno lepsi ali treba paziti da su uv otporni da ne bi izbledeli vremenom.
Naravno da je ista stvar samo se kod nas taj prokleti izraz sadolin toliko ukopao da kad bi nekom reko lazurni premaz gledo bi me belo a kad kazem sadolin svi klimaju glavom kao da im je sve jasno. :-)
To su sve lazurni premazi na bazi susivih ulja i obicno bakarnih soli koje sluze kao fungicidi i pigmenta koji im daju boju koja nije pokrivna nego "lazurna" tj vidi se tekstura drveta ispod. U celoj bivsoj Jugi svaka fabrika koja je imala neke veze sa hemijom je proizvodila neku vrstu takvog premaza za spoljnu zastitu drveta.
Premazi sa dodatkom laka po meni nisu preporucljivi zato sto su gusti ne penetriraju dovoljno i zadvaraju drvo tako da tesko ispusta vlagu kada se nakvasi i stoga brze propada.
Sto se tice ovoga bezbojni pa obojeni tu je stvar u tome da kada se bojeni nabacuje preko jednog sloja bezbojnog nemas onih tamnih delova na poprecnom ili delu koji je smirglan koji obicno popije vise pa je ponekad mnogo tamniji. To nemora da bude pravilo zato sto neki proizvodi imaju aditive koji to sprecavaju.
Takodje je i kontrast izmedju tamnijih i svetlijih delova manji. Kasnije odrzaranje naravno ide bezbojnim ilieventualno blago toniranim premazom da bi sacuvao boju koju hoces.
Ako sam dobro ukapirao ti si negde u Dalmaciji gde je tesko odrzavati drvo u dobrom stanju vlaga, sunce, vetar. To su specificno teski uslovi tako da je najbolje da se tamo osvnes okolo i pogledas kako su to ljudi resavali nekada i koliko to traje......
Interesantna je i ova stvar sto kaze Riki jer su bajcevi obicno lepsi ali treba paziti da su uv otporni da ne bi izbledeli vremenom.
Last edited by nikola145 on 30 Jan 2008 00:04, edited 1 time in total.
Ako se dobro secam belton (lazura) i beltop (lak lazura) su upravo trebali da se upotrebljavaju u kombinaciji:
Prvi sloj: belton bezbojni, koji prodire duboko u drvo
Drugi i eventualni ostali slojevi: beltop
Ovakva kombinacija bi trebalo da da bolju zastitu nego sama lazura, posto bi "lak deo" trebao da pruzi vise zastite od UV i tezih atmosferskih prilika (upravo u predelima u kojima je Dean).
E sad, ovo je "iz secanja", a nisam imao praksu.
Ja sam prozor od kupatila (unutrasnji u koji je direktno prskao tus) radio akrilom na vodenoj bazi, i za onih par godina koliko sam bio u tom stanu nije pokazao nikakve znake propadanja.
Prednost pokrivnih boja je da mozes da sakrijes greske u drvetu, i ono sto je vec propalo (restauracija starih prozora). No Dean rece da je u pitanju nov prozor, od kvalitetnog drveta. Doduse ima i bezbojnih akrila, mada se meni estetski vise svidjaju lazure (deluje ko da nije lakirano).
Treca varijanta se slabo koristi na ovim prostorima, a koliko znam i jako tesko ih je naci u radnjama. U pitanju su uljni finisi. Uglavnom su na bazi nekog prirodnog ulja (laneno ii tung) sa dodacima moderne hemije kako bi se olaksao radi i popravile osobine. Glavna prednost je sto prodiru jako duboko u drvo, deluju ko da na drvetu maltene nista nije radjeno (dolazi do blage promene boje, to jest zatamni ga i odvuce malo u zuto ili crveno zavisno koje je ulje u pitanju, ali zaista malo, tek mu da nijansu).
Ameri to dosta cesto koriste, i njime rade recimo parket ili radne ploce za kuhinje (recimo http://www.waterlox.com/, neke slike su fenomenalne).
Jedino sto za uljni finis zavrsna obrada treba da bude perfektna.
Prvi sloj: belton bezbojni, koji prodire duboko u drvo
Drugi i eventualni ostali slojevi: beltop
Ovakva kombinacija bi trebalo da da bolju zastitu nego sama lazura, posto bi "lak deo" trebao da pruzi vise zastite od UV i tezih atmosferskih prilika (upravo u predelima u kojima je Dean).
E sad, ovo je "iz secanja", a nisam imao praksu.
Ja sam prozor od kupatila (unutrasnji u koji je direktno prskao tus) radio akrilom na vodenoj bazi, i za onih par godina koliko sam bio u tom stanu nije pokazao nikakve znake propadanja.
Prednost pokrivnih boja je da mozes da sakrijes greske u drvetu, i ono sto je vec propalo (restauracija starih prozora). No Dean rece da je u pitanju nov prozor, od kvalitetnog drveta. Doduse ima i bezbojnih akrila, mada se meni estetski vise svidjaju lazure (deluje ko da nije lakirano).
Treca varijanta se slabo koristi na ovim prostorima, a koliko znam i jako tesko ih je naci u radnjama. U pitanju su uljni finisi. Uglavnom su na bazi nekog prirodnog ulja (laneno ii tung) sa dodacima moderne hemije kako bi se olaksao radi i popravile osobine. Glavna prednost je sto prodiru jako duboko u drvo, deluju ko da na drvetu maltene nista nije radjeno (dolazi do blage promene boje, to jest zatamni ga i odvuce malo u zuto ili crveno zavisno koje je ulje u pitanju, ali zaista malo, tek mu da nijansu).
Ameri to dosta cesto koriste, i njime rade recimo parket ili radne ploce za kuhinje (recimo http://www.waterlox.com/, neke slike su fenomenalne).
Jedino sto za uljni finis zavrsna obrada treba da bude perfektna.
Bez obzira koji lazurni premaz ces koristiti, kada postignes nijansu koja ti odgovara moja ti je preporuka da kao zavrsni premaz koristis IRKOM-ov bezbojni lazur sa parafinom. Bolje se pokazo od svih stranih premaza, a probao sam ih raznih, a koristim ga i za premazivanje camca.Razredjuje se posto je dosta gust zbog parafina.
Unutrasnji deo stolarije sam presao sa nitro lakom posto nije dostupan spoljnim uticajima. Inace stolariju prelazim jednom godisnje , tj. u prolece i za to mi je dovoljno jedana kutija lazura koja kosta 300 i nesto dinara.
Inace preporuka je da se stolarija koja je premazana lazurom osvezava svake godine, a farbana posle dve godine.
Unutrasnji deo stolarije sam presao sa nitro lakom posto nije dostupan spoljnim uticajima. Inace stolariju prelazim jednom godisnje , tj. u prolece i za to mi je dovoljno jedana kutija lazura koja kosta 300 i nesto dinara.
Inace preporuka je da se stolarija koja je premazana lazurom osvezava svake godine, a farbana posle dve godine.
-
sole
@ Nikola nisam znao ovo u vezi redosljeda farbanja eto sad sam još pamentniji 
Nisam iz Dalmacije ali su kod mene uvijeti za recimo vanjsku drvenariju jednaki kao i u Dalmaciji (Inače ja sam iz Istre, kod mene koliko ja znam svi farbaju sa beltonom ionako če za godinu dvije propasti a belton se onda lako skida tj samo se izmatira i nanesu nova dva sloja (by the way kad smo kod toga ovo proljeće me to čeka 
a nije da mi je to baš jedan od omiljenih poslova
Nisam iz Dalmacije ali su kod mene uvijeti za recimo vanjsku drvenariju jednaki kao i u Dalmaciji (Inače ja sam iz Istre
, kod mene koliko ja znam svi farbaju sa beltonom ionako če za godinu dvije propasti a belton se onda lako skida tj samo se izmatira i nanesu nova dva sloja (by the way kad smo kod toga ovo proljeće me to čeka a nije da mi je to baš jedan od omiljenih poslova Prodavci u farbarama u 99.9% slucajeva znaju o farbama koliko i o space shutle-u. Znaju da se njime leti u kosmos, a kako nemaju pojma. Tolko znaju i o farbama: time se farba, a kako ... muuuuuu.sole wrote:Znaci firnajz je definitivno prevazidjen??!!
Prodavci u farbarama ga preporucuju pre farbanja sadolinom i to kao da se ugreje na 80 stepeni, pa premaz u dve ruke.
Firnajz je definitivno prevazidjen godinama (da ne kazem decenijama) unazad. Vec jako drugo postoje osnovni i impregnacioni premazi za drvo koji em prodiru dublje nego firnajz, em bolje odrade posao, em se brze suse. Al edukacija vecine je ostala na nivou tamo negde 70-neke. Ili imaju sistem: i moj deda je to koristio, sta mu fali? I moj deda se vozio zapreznim kolima od Rudnika do Gornjeg Milanovca, a ja se vozim klimatizovanim Fordom, pa se ne bih bas vracao na dedin sistem
Doduse kod farbi postoji jedno sitno opravdanje, posto nam je dosta dugo trziste modernih hemijskih proizvoda bilo nedostupno. Ni sad nije sjajno, ali ipak daleko bolje nego do pre 5-6 godina.
Ovde su boje na vodenoj bazi jos uvek "cudne", i pola njih pita dal ce da se speru kad padne kisa
Hm... ne secam se da smo neke drvene roletne mazali svake godine firnajzom... ako to bude svake desete godine... super! Pri tom ni ne znam koliko su te roletne stare.... jos uvek se drze.. ali su mazane firnajzom od pocetka...
Istina! Cak i ako sam video da se to nije desilo... to meni nekako ne ide u glavu! Ali to sam samo ja...mbole wrote:....
Ovde su boje na vodenoj bazi jos uvek "cudne", i pola njih pita dal ce da se speru kad padne kisa
Last edited by boggy on 30 Jan 2008 23:20, edited 1 time in total.
Питање је и каквог је квалитета фирнајз данас. Чуо сам да је сад у њему више сојиног него ланеног уља.
Негде сам прочитао рецепт како се уље треба наносити за добру заштиту:
1) сваки дан - једну недељу
2) сваке недеље - један месец
3) сваког месеца - једну годину
Кад саберем, 7+4+12=23 пута. Вероватно је добро, али 23 пута!?
4) онда сваке године
јма ли негде у Београду да се нађе то тунг уље? Стално читам како га хвале. Још га зову и "кинеско уље". Није могуће да се нико од Кинеза није сетио да га донесе?!
Негде сам прочитао рецепт како се уље треба наносити за добру заштиту:
1) сваки дан - једну недељу
2) сваке недеље - један месец
3) сваког месеца - једну годину
Кад саберем, 7+4+12=23 пута. Вероватно је добро, али 23 пута!?
4) онда сваке године
јма ли негде у Београду да се нађе то тунг уље? Стално читам како га хвале. Још га зову и "кинеско уље". Није могуће да се нико од Кинеза није сетио да га донесе?!
Ne znam kako su ga prvi put nanosili... ali poslednji put smo mi to namazali jednom... bila je vrucina... leto... to je upilo i osusilo se... drvo je bilo, inace, suvo k'o barut... i evo .. nista se nije raspalo... desetak godina od tada ima...Mladen wrote:Питање је и каквог је квалитета фирнајз данас. Чуо сам да је сад у њему више сојиног него ланеног уља.
Негде сам прочитао рецепт како се уље треба наносити за добру заштиту:
1) сваки дан - једну недељу
2) сваке недеље - један месец
3) сваког месеца - једну годину
Кад саберем, 7+4+12=23 пута. Вероватно је добро, али 23 пута!?
4) онда сваке године
.....
Do tog poslednjeg mazanja... ja se licno ne secam da su te roletne ikada mazane ... a roletne su sigurno dosta starije od mene... ako nista drugo.. nije ih ni malo lako skinuti i ponovo staviti na prozore...
pozdrav
bogi
p.s. firnajz je, doduse, bio iz neke prastare kante... jedva smo otvorili zatvarac.
Last edited by boggy on 30 Jan 2008 23:53, edited 1 time in total.
Moguce je da je to slucaj ali firnajz pre svega nema nikakva fungicidna svojstva. Meni se jednom desilo da sam montirao sasvim solidne fabricke camove prozore staroj musteriji, koje sam prvo premazao tri puta firnajzom i to je bio sloj koji se video.....ali posle par godina iz njih su izrasle pecurke i mogao si da gurnes prst u drvo. Veliki blam ali ko radi taj @#$!%$!~@# j...biga.Питање је и каквог је квалитета фирнајз данас. Чуо сам да је сад у њему више сојиног него ланеног уља.
Nije los firnajz ali pre toga obavezno sadolin tj lazurni premaz za spoljnu upotrebu.
Tesko da moze da propadne ja sam koristio neke za koje sam pouzdano znao da su stariji od deset godina i dobro su se susili. Naravno postoji i ona gornja prica da to ulje nema nikakve veze sa lanom.p.s. firnajz je, doduse, bio iz neke prastare kante... jedva smo otvorili zatvarac.
@Dean ma to sam i mislio Jadran obala moreeee ......... pa onda devojke u letnjim haljinama volim==dzoni!!
a inace fora sa sadolinom je prastara i ja sam je cuo od jednog stolara koji sad ima 80 godina.To mi je bilo aktuelno 80-ih godina kada je kod nas postojao damo nitric i lak za camce....
:-)
Firnajz je u sustini laneno ulje (tehnickog kvaliteta). Ono je poznato vekovima kao dobro zastitno sredstvo, samo je problem sto mu treba grdno vreme da se osusi. Ustvari firnajz nikada i ne uspe da se u potpunosti osusi. Da bi samo laneno ulje moglo da predstavlja zastitu treba da bude takozvano "doubel boiled", odnosno dvaput destilisano, kako bi se iz njega odstranilo sve ono sto mu smeta (ne pitajte me sta mu smeta, ja sam fizicar nisam hemicar). Firnajz je bio sasvim dobra podloga za uljane bolje, kojima ustvari treba par godina da bi se potpuno osusile. Kad kazem potpuno mislim zaista potpuno, recimo na par godina staru uljanu (reparatur) boju mozes bez problema da naneses akril i da se ne podigne (iskustvo kuma autolakirera).
Ista je stvar i sa tung uljem, samo sto ono susi dosta brze od lanenog.
E sad zasto zajedno sa kinezima nije stiglo i tung ulje... Izgleda da su i kinezi malo kao mi. Cim je nase nisam siguran da valja. Ameri su to preuzeli od kineza i imali cak jako velike zasade (tipa celim tokom Misisipija kroz neku od drzava). Naravno prvo je korisceno za vojnu industriju to jest za kundake pusaka u II svetskom ratu, jer se pokazalo boljim od lanenog. Deluje smesno, ali laneno ulje je jedno vreme bilo strateska sirovina upravo zbog kundaka.
Sa trece strane, klasicni uljni finisi zaista daju dobar kvalitet (i jos bolji izgled), ali traze stravicno mnogo rada i vremena. Vreme za obradu nekog komada cistim tung ili lanenim uljem se meri nedeljama, i to uz prethodnu vrhunsku pripremu. Tako da se isplate samo za stvarno fine i skupe komade (oruzje je tipican primer posto "pravi" kundak ume da kosta vise nego pristojan auto).
Ja kod nas nisam nasao ni jedan uljni finis, nebitno na kojoj bazi. Cak sam samo jednom video da ga neko koristi (uvoz iz Nemacke, covek je radio sank za jedan od vidjenijih lokala u Bg). Doduse prekjuce mi je sestra dala da joj prevedem UVIWAX, a znam da radi prevode za nekog tipa koji uvozi alat i slicno (nesto tipa baumaxa ili praktikera), samo jos ne znam koja je firma (krije i od nje, suludo al tako je).
No da se batalimo egzoticnih finisa i vratimo na svakodnevne.
Akrilni lakovi su se vec pokazali vise nego dobro. Da li su na bazi vode ili nekog razredjivaca je manje vise nebitno. Ako mogu da izdrze godine na automobilu koji stoji na suncu, vetru, kisi, mrazu, ima daleko nepovoljniju podlogu nego sto je drvo (termicke dilatacije metala su vece nego pomeranje drveta zbog vlage, i pri tom daleko brze), u sustini je mnogo vise izlozen atmosferskim uslovima nego prozor ili vrata (auto stoji na sred parkinga, krov mu je horizontalan i nema apsoutno nicega izmedju njega i neba, za razliku od prozora koji bar ima vertikalan polozaj, a najcesce i strehu krova koja ga dosta stiti.
Kako se boje ili lakovi na vodenoj bazi ne otope na kisi
Stvar je u sustini dosta jednostavna, samo je malo poznata. Jedina svrha rastvaraca (razredjivaca) je da drzi boju u tecnom stanju (nebitno je da li je rastvarac uljni, nitro, voda ili nesto cetvrdo). Boje, nasuprot opstem misljenju, ne stvrdnjavaju tako sto iz njih ispari rastvarac (to je sporedna pojava), vec tako sto se odigrava hemijska reakcija ili sa kiseonikom iz vazduha ili sa vlagom iz vazduha, ili sa katalizatorom kod dvokomponentnih boja. Ratvarac ustvari nema apsolutno nista sa stvrdnjavanjem boje. Kad ne bi bilo hemijske reakcije sa necim drugim, boja bi se jednostavno pretvorila u prah, nakon sto bi rastvarac ispario.
Ista je stvar i sa tung uljem, samo sto ono susi dosta brze od lanenog.
E sad zasto zajedno sa kinezima nije stiglo i tung ulje... Izgleda da su i kinezi malo kao mi. Cim je nase nisam siguran da valja. Ameri su to preuzeli od kineza i imali cak jako velike zasade (tipa celim tokom Misisipija kroz neku od drzava). Naravno prvo je korisceno za vojnu industriju to jest za kundake pusaka u II svetskom ratu, jer se pokazalo boljim od lanenog. Deluje smesno, ali laneno ulje je jedno vreme bilo strateska sirovina upravo zbog kundaka.
Sa trece strane, klasicni uljni finisi zaista daju dobar kvalitet (i jos bolji izgled), ali traze stravicno mnogo rada i vremena. Vreme za obradu nekog komada cistim tung ili lanenim uljem se meri nedeljama, i to uz prethodnu vrhunsku pripremu. Tako da se isplate samo za stvarno fine i skupe komade (oruzje je tipican primer posto "pravi" kundak ume da kosta vise nego pristojan auto).
Ja kod nas nisam nasao ni jedan uljni finis, nebitno na kojoj bazi. Cak sam samo jednom video da ga neko koristi (uvoz iz Nemacke, covek je radio sank za jedan od vidjenijih lokala u Bg). Doduse prekjuce mi je sestra dala da joj prevedem UVIWAX, a znam da radi prevode za nekog tipa koji uvozi alat i slicno (nesto tipa baumaxa ili praktikera), samo jos ne znam koja je firma (krije i od nje, suludo al tako je).
No da se batalimo egzoticnih finisa i vratimo na svakodnevne.
Akrilni lakovi su se vec pokazali vise nego dobro. Da li su na bazi vode ili nekog razredjivaca je manje vise nebitno. Ako mogu da izdrze godine na automobilu koji stoji na suncu, vetru, kisi, mrazu, ima daleko nepovoljniju podlogu nego sto je drvo (termicke dilatacije metala su vece nego pomeranje drveta zbog vlage, i pri tom daleko brze), u sustini je mnogo vise izlozen atmosferskim uslovima nego prozor ili vrata (auto stoji na sred parkinga, krov mu je horizontalan i nema apsoutno nicega izmedju njega i neba, za razliku od prozora koji bar ima vertikalan polozaj, a najcesce i strehu krova koja ga dosta stiti.
Kako se boje ili lakovi na vodenoj bazi ne otope na kisi
Stvar je u sustini dosta jednostavna, samo je malo poznata. Jedina svrha rastvaraca (razredjivaca) je da drzi boju u tecnom stanju (nebitno je da li je rastvarac uljni, nitro, voda ili nesto cetvrdo). Boje, nasuprot opstem misljenju, ne stvrdnjavaju tako sto iz njih ispari rastvarac (to je sporedna pojava), vec tako sto se odigrava hemijska reakcija ili sa kiseonikom iz vazduha ili sa vlagom iz vazduha, ili sa katalizatorom kod dvokomponentnih boja. Ratvarac ustvari nema apsolutno nista sa stvrdnjavanjem boje. Kad ne bi bilo hemijske reakcije sa necim drugim, boja bi se jednostavno pretvorila u prah, nakon sto bi rastvarac ispario.