Finiš
-
salchi-ciro
- Samostalni majstor
- Posts: 166
- Joined: 17 Sep 2008 17:00
- Contact:
Prvi predlog naravno bi bio Salchi,pa onda Sayerlack,ICA,i to trazis konvertere jer oni su dosta otporniji na:habanja,toplotu,alkohol,vino itd.to je za plocu stola a moze i za stolice i to je ako radis spricanjem pistoljem,ako pak radis cetkom onda dobru cetku i neki od vasih parket lakova u dva sloja.Plocu stola obavezno po dva puta i temelj i zavrsni,stim sto temelj prvu ruku obavezno razredi sa 40% da sto vise lak prodre u pore,jer na zavrsnom sloju neces imati mjehurice,brusenje drveta-hrasta 150,brusenje prvog i drugog nanosa temelja 220,brusenje prvog nanosa 360-400,to je za plocu stola,a stolice dva puta temelj i jedan sloj zavrsnog,brusenje temelja i zavrsnog mozes spuzvicom sa granulacijom ,nadam se da si imao priliku da se susretnes sa tim proizvodom.Plocu stola obavezno lakirati temeljom sa donje strane.
Puno pozdrava dragim kolegama sa foruma. Nije me bilo neko vreme, a sad vidim da se govori o finišu. Da li je neko razmišljao o francuskoj polituri kao finišu.
Unazad nekoliko nedelja imao sam prilike da se zanimam restauracijom nekoliko komada starog nameštaja, ili bolje reći starinskog, tako da sam bio u prilici da tražim, čitam, probam i na kraju uradim tu francusku polituru. Ne znam da li je neko imao prilike da je radi? Ako jeste onda zna šta su muke tantalove. Počev od nabavke materijala pa do same izrade. Ali ono što se dobije na kraju vredno je svake prolivene kapljice znoja. Takođe sam se dosta namučio sa pravljenjem voska odnosno paste za voskiranje drveta " po receptu starih majstora". Pogotovu što recepata nigde nema. Ili bar ne onih u celosti. Uvek hvali po neki sastojak ili operacija pa se dosta. Tako da i što se politure tiče a i voska mora se puno probati i eksperimentisati dok se ne dobiježeljeni rezultat. Mislim da je politura vrlo dobar finiš posebno za Majstor Veljine intarzije. Mislim da nekako mnogo bolje idu uz intarziju od bilo kog laka. Ukoliko ima nekog zainteresovanog mogu da napišem sve vezano za ovu rabotu. Ispravka . Sve što ja znam i što sam probao a dalo je razultate.
Unazad nekoliko nedelja imao sam prilike da se zanimam restauracijom nekoliko komada starog nameštaja, ili bolje reći starinskog, tako da sam bio u prilici da tražim, čitam, probam i na kraju uradim tu francusku polituru. Ne znam da li je neko imao prilike da je radi? Ako jeste onda zna šta su muke tantalove. Počev od nabavke materijala pa do same izrade. Ali ono što se dobije na kraju vredno je svake prolivene kapljice znoja. Takođe sam se dosta namučio sa pravljenjem voska odnosno paste za voskiranje drveta " po receptu starih majstora". Pogotovu što recepata nigde nema. Ili bar ne onih u celosti. Uvek hvali po neki sastojak ili operacija pa se dosta. Tako da i što se politure tiče a i voska mora se puno probati i eksperimentisati dok se ne dobiježeljeni rezultat. Mislim da je politura vrlo dobar finiš posebno za Majstor Veljine intarzije. Mislim da nekako mnogo bolje idu uz intarziju od bilo kog laka. Ukoliko ima nekog zainteresovanog mogu da napišem sve vezano za ovu rabotu. Ispravka . Sve što ja znam i što sam probao a dalo je razultate.
Ovako. detaljni opis postaviću sutra jer kod sebe nemam papir sa tačnim periodima čekanja između nanošenja slojeva politure a to je veoma bitno. Sada samo ovako grubo i uopšteno.
Od materijala potrebno je sledeće:
-Å elak
-Denaturalizovani alkohol ili prosto špiritus
-Mleveni kamen plavučac
-Polirno ulje
Od opreme iliti alata:
-lanena tkanina, grublja, finija, i vrlo fina
-vata
-čelična vuna
-brusni papir granulacije 600-1000
Å elak se potapa u špiritusu tako da se dobije 20% rastvor. Postoje neki recepti gde se kaže da koncentracija treba da je veća ali neko moje iskustvo kaže da je bolje da rastvor bude 20% jer većom koncentracijom povećava mu se i gustina.
Kada se potopi ostavi se preko noći uz povremeno mešanje.
Sledeći sastojak je mleveni kamen plavučac, koji vam ne preporučujem da tražite pod tim nazivom jer ćete ga vrlo teško naći. Bar ja nisam uspeo. Radi lakšeg pronalaženja, mleveni kamen plavučac možete naći kao Bimštajn u svakoj prodavnici zubotehničkog materijala i opreme. Koristi se za poliranje proteza i vrlo je jeftin. Oko 170 dinara košta pakovanje od kilograma.
Sledeće je polirno ulje. Po mojim saznanjima ono može da bude parafinsko ili laneno. Ja sam koristio laneno.
U stvari i plavučac i polirno ulje su samo pomoćna sredstva u ploiranju. Plavučac služi kao blago abrazivno sredstvo i pomešan sa šelakom tj. politurom, popunjava sitne rupice i neravnine, koje bi mogle da ostanu posle besomučnog šmirglanja podloge. A ulje služi da bi se politura što ravnomernije nanela na površinu.
Idemo dalje. Osnovna alatka u ovoj raboti vam je polirna loptica. To vam dođe smotuljak ili loptica napravljena od vate umotane u lanenu tkaninu. U početnim procesima poliranja grublju lanenu tkaninu, a kasnije sve finiju i finiju. Ja lično sam u završnoj fazi rada koristio običnu pelenu jer finu lanenu tkaninu nisam mogao da nađem. Veličina loptice zavisi od veličine komada koji se obrađuje.
Čeličnu vunu ja u Nišu nisam uspeo da pronađem ali sam koristio neku žicu za sudove. Vrlo fina i sitna a nije markirana. Takođe vrlo jeftina. Mada čelična vuna može da se zameni brusnim papirom odgovarajuće granulacije.
To je što se tiče materijala i opreme.
Inače sam materijal za izradu politure je vrlo jeftin. Od alata kao što vidite ne koristi se ništa, a materijal se troši vrlo malo. Zato meni nikako nije bilo jasno zašto je politiranje tako skupo. Jer sam dobio podatak da politiranje jedne garniture za sedenje "neobarok " koja se sastoji od dve fotelje i mislim dva ona kanabea košta oko 700 evra.Pri tom treba imati u vidu da ona ima prilično malo drvenih delova.
Međutim sve mi se razjasnilo kada sam počeo.
Politiranje se sastoji od nekoliko faza:
- grundiranje
-popunjavanje
-glačanje
-poliranje
-ispoliravanje
Ima raznih recepata ali onaj po kome sam ja radio je da tako kažem sublimat svih njih dopunjen nekim sugestijama čoveka koji se nekada u životu time bavio ali je sad previše star da bi mi to i pokazao.
Otprilike ovako. Svaka od ovih faza radi se u tri ruke sa po tri ponavljanja, sa određenim periodom čekanja između njih. Zbog toga je to procedura koja traje veoma dugo. Takođe su od presudne važnosti pokreti koji se prave polirnom lopticom. Zašto je to tako nemojte me pitati jer nije baš ni meni sve najjasnije. Radio sam kako sam čuo, probao nekoliko načina pa izabrao ovaj. Ne kažem da je uopšte ispravan a kamoli najispravniji. Ali njime sam došao do nekih rezultata koji su zadovoljavajući. Velika nesreća je u tome što je veoma malo ljudi koji uopšte mogu biti kompententni da prenesu neko znanje. A oni verujte nisu spremni da ga podele sa nekim.
Prva faza je grundiranje. Radi se o nanošenju Razređenog šelaka.(politura koju ste prethodno spremili za ovu priliku se dodatno razredi špiritusom). Ima za cilj da impregnira podlogu koja se politira. Sledi brušenje.
Druga faza je popunjavanje. Nerazređeni šelak se pomeša sa odgovarajućom količinom plavučca. Ne sme da bude gusto. U to se umoči polirna loptica i kružnim pokretima nanosi na površinu. Posle sušenja sledi brušenje i postupak se ponavlja tri puta. Sledi malo duži period sušenja.
Naredna faya je glačanje. Lopticom namočenom u nerayređeni šеlak uydužnim i poprečnim pokretima nanosi se politura na površinu. U ovoj fazi se koristi ulje kako bi se politura što bolje da tako kažem razmazala po obrađivanoj površini. Sa uljem se ne sme preterati. koristi se samo po nekoliko kapi koje se stave na polirnu lopticu. Kada se površina pređe jednom vrlo kratko se sačeka pređe se drugi put, takođe kratko čekanje pa treći put. Onda sušenje pa isti postupak ponovo. Ukupno tri puta.
Sledeći postupak poliranje. Razređenim šelakom kružnim pokretima u vidu osmice, u početku jačim a kasnije sve slabijim i slabijim prelazi se površina.kratko se sačeka pa opet. Tri puta. Druge dve ruke vrlo slabim pritiskom. Sušenje pa tako ukupno tri puta.
Poslednja faza ispolitiravanje.Jako jako razređenim šelakom blagim kružnim pokretima u vidu osmice prelazi se površina. Loptica se stalnu ispsra špiritusom i češće menja. Tako tri puta .Cilj je da se odstrani svo ulje koje je nanešeno u prethodnim fazama. Suši se 72 sata a onda polira mekom vunenom ili pamičnom krpom. Bolje vunenom. Posle toga samo da sedite i gledate. Za drugo više i niste sposobni.
Ovo je bilo grubo i ukratko. Sa detaljima vezanim za međuslojno brušenje, granulaciju šmirgli kao i vreme sušenja između faza javiću se sutra. Ukoliko uopšte nekog interesuje ovo.
Od materijala potrebno je sledeće:
-Å elak
-Denaturalizovani alkohol ili prosto špiritus
-Mleveni kamen plavučac
-Polirno ulje
Od opreme iliti alata:
-lanena tkanina, grublja, finija, i vrlo fina
-vata
-čelična vuna
-brusni papir granulacije 600-1000
Å elak se potapa u špiritusu tako da se dobije 20% rastvor. Postoje neki recepti gde se kaže da koncentracija treba da je veća ali neko moje iskustvo kaže da je bolje da rastvor bude 20% jer većom koncentracijom povećava mu se i gustina.
Kada se potopi ostavi se preko noći uz povremeno mešanje.
Sledeći sastojak je mleveni kamen plavučac, koji vam ne preporučujem da tražite pod tim nazivom jer ćete ga vrlo teško naći. Bar ja nisam uspeo. Radi lakšeg pronalaženja, mleveni kamen plavučac možete naći kao Bimštajn u svakoj prodavnici zubotehničkog materijala i opreme. Koristi se za poliranje proteza i vrlo je jeftin. Oko 170 dinara košta pakovanje od kilograma.
Sledeće je polirno ulje. Po mojim saznanjima ono može da bude parafinsko ili laneno. Ja sam koristio laneno.
U stvari i plavučac i polirno ulje su samo pomoćna sredstva u ploiranju. Plavučac služi kao blago abrazivno sredstvo i pomešan sa šelakom tj. politurom, popunjava sitne rupice i neravnine, koje bi mogle da ostanu posle besomučnog šmirglanja podloge. A ulje služi da bi se politura što ravnomernije nanela na površinu.
Idemo dalje. Osnovna alatka u ovoj raboti vam je polirna loptica. To vam dođe smotuljak ili loptica napravljena od vate umotane u lanenu tkaninu. U početnim procesima poliranja grublju lanenu tkaninu, a kasnije sve finiju i finiju. Ja lično sam u završnoj fazi rada koristio običnu pelenu jer finu lanenu tkaninu nisam mogao da nađem. Veličina loptice zavisi od veličine komada koji se obrađuje.
Čeličnu vunu ja u Nišu nisam uspeo da pronađem ali sam koristio neku žicu za sudove. Vrlo fina i sitna a nije markirana. Takođe vrlo jeftina. Mada čelična vuna može da se zameni brusnim papirom odgovarajuće granulacije.
To je što se tiče materijala i opreme.
Inače sam materijal za izradu politure je vrlo jeftin. Od alata kao što vidite ne koristi se ništa, a materijal se troši vrlo malo. Zato meni nikako nije bilo jasno zašto je politiranje tako skupo. Jer sam dobio podatak da politiranje jedne garniture za sedenje "neobarok " koja se sastoji od dve fotelje i mislim dva ona kanabea košta oko 700 evra.Pri tom treba imati u vidu da ona ima prilično malo drvenih delova.
Međutim sve mi se razjasnilo kada sam počeo.
Politiranje se sastoji od nekoliko faza:
- grundiranje
-popunjavanje
-glačanje
-poliranje
-ispoliravanje
Ima raznih recepata ali onaj po kome sam ja radio je da tako kažem sublimat svih njih dopunjen nekim sugestijama čoveka koji se nekada u životu time bavio ali je sad previše star da bi mi to i pokazao.
Otprilike ovako. Svaka od ovih faza radi se u tri ruke sa po tri ponavljanja, sa određenim periodom čekanja između njih. Zbog toga je to procedura koja traje veoma dugo. Takođe su od presudne važnosti pokreti koji se prave polirnom lopticom. Zašto je to tako nemojte me pitati jer nije baš ni meni sve najjasnije. Radio sam kako sam čuo, probao nekoliko načina pa izabrao ovaj. Ne kažem da je uopšte ispravan a kamoli najispravniji. Ali njime sam došao do nekih rezultata koji su zadovoljavajući. Velika nesreća je u tome što je veoma malo ljudi koji uopšte mogu biti kompententni da prenesu neko znanje. A oni verujte nisu spremni da ga podele sa nekim.
Prva faza je grundiranje. Radi se o nanošenju Razređenog šelaka.(politura koju ste prethodno spremili za ovu priliku se dodatno razredi špiritusom). Ima za cilj da impregnira podlogu koja se politira. Sledi brušenje.
Druga faza je popunjavanje. Nerazređeni šelak se pomeša sa odgovarajućom količinom plavučca. Ne sme da bude gusto. U to se umoči polirna loptica i kružnim pokretima nanosi na površinu. Posle sušenja sledi brušenje i postupak se ponavlja tri puta. Sledi malo duži period sušenja.
Naredna faya je glačanje. Lopticom namočenom u nerayređeni šеlak uydužnim i poprečnim pokretima nanosi se politura na površinu. U ovoj fazi se koristi ulje kako bi se politura što bolje da tako kažem razmazala po obrađivanoj površini. Sa uljem se ne sme preterati. koristi se samo po nekoliko kapi koje se stave na polirnu lopticu. Kada se površina pređe jednom vrlo kratko se sačeka pređe se drugi put, takođe kratko čekanje pa treći put. Onda sušenje pa isti postupak ponovo. Ukupno tri puta.
Sledeći postupak poliranje. Razređenim šelakom kružnim pokretima u vidu osmice, u početku jačim a kasnije sve slabijim i slabijim prelazi se površina.kratko se sačeka pa opet. Tri puta. Druge dve ruke vrlo slabim pritiskom. Sušenje pa tako ukupno tri puta.
Poslednja faza ispolitiravanje.Jako jako razređenim šelakom blagim kružnim pokretima u vidu osmice prelazi se površina. Loptica se stalnu ispsra špiritusom i češće menja. Tako tri puta .Cilj je da se odstrani svo ulje koje je nanešeno u prethodnim fazama. Suši se 72 sata a onda polira mekom vunenom ili pamičnom krpom. Bolje vunenom. Posle toga samo da sedite i gledate. Za drugo više i niste sposobni.
Ovo je bilo grubo i ukratko. Sa detaljima vezanim za međuslojno brušenje, granulaciju šmirgli kao i vreme sušenja između faza javiću se sutra. Ukoliko uopšte nekog interesuje ovo.
-
salchi-ciro
- Samostalni majstor
- Posts: 166
- Joined: 17 Sep 2008 17:00
- Contact:
Da li to znači da su i konverteri na vodenoj bazi?salchi-ciro wrote:Znas li sta je poludisperzija i disperzija,konverteri su bazni lakovi koji imaju dosta bolja tehnicka svojstva od obicnih lakova,uglavnom se koriste za pravljenje RAL-ova i za povrsine gde se trazi velika povrsinska tvrdoca,stolovi sankovi itd.mbole wrote:Sta su "konverteri"?
Usput, RAL su?
(Ajde Ćiro, malo nas opismeni!)
-
salchi-ciro
- Samostalni majstor
- Posts: 166
- Joined: 17 Sep 2008 17:00
- Contact:
Ove konvertere sto ja predlazem su poliuratanski,ima ih svi baza,Ral jedinstvena ton karta,svi proizvodjaci imaju identicne nijanse boja na toj karti.a imaju i NCS ton karte,a to su licne ton karte proizvodjaca boja,nadam se da sam objasnio,RAL pocinje sa 1000 a zavrsava se sa 9000,znas ono RAL 1013 (bez ili slonova kost).ti RAL-ovi sa 1000 su svetlije bele,prljavo bele boje,Ral-ovi 2000 su narandzaste nijanse,RAL-ovi 3000 su crvene nijanse itd.
Hvala Ćiro, sve je jasno. Ja sam naučio na RGB/CMYK definicije, ali sam zaboravio da je svet postojao i pre kompjutera. RAL sistem datira još iz prve polovine prošlog veka.
Malo sam prćkao po netu, pa sam pronašao da specifične delatnosti imaju svoje detaljne RAL karte (npr. za kozmetičare postoji RAL karta boja ljudske kože).
Koga interesuje grafički prikaz RAL karte evo jednog lepog primera (PDF, 220KB): http://www.polat.gr/files/images/Ral_color_card.pdf
Malo sam prćkao po netu, pa sam pronašao da specifične delatnosti imaju svoje detaljne RAL karte (npr. za kozmetičare postoji RAL karta boja ljudske kože).
Koga interesuje grafički prikaz RAL karte evo jednog lepog primera (PDF, 220KB): http://www.polat.gr/files/images/Ral_color_card.pdf
Vrlo zanimljiv finis, Trivune, ja sam jako zainteresovan i voleo bih vise detalja, pa bih probao... Takodje me jako zanima recept i postupak sa pastom za voskiranje drveta. Unapred zahvalan na prenosenju znanja i iskustva, koje majstori, kao sto rece, bas i ne dele sa drugima...
Trt, mrt, zivot ili smrt!
Malo me opismenite taj Å ELAK je šta ? Možda i znam ali je neki drugi naziv pa me buni.
PS.
Jeste i mene interesira taj finiš odnosno detaljniji recept,bio bih jako zahvalan i počašćen tim receptom oliti načinom finiširanja.
PS.
Jeste i mene interesira taj finiš odnosno detaljniji recept,bio bih jako zahvalan i počašćen tim receptom oliti načinom finiširanja.
Last edited by Strkic on 13 Jan 2009 14:16, edited 1 time in total.
Čovijek sniva a Bog realizira!
A za sve ove koje si mi preporučio ima i ta podloga baš za njih ili je neka podloga ( temelj ) univerzalna za sve isto.salchi-ciro wrote:Prvi predlog naravno bi bio Salchi,pa onda Sayerlack,ICA,i to trazis konvertere jer oni su dosta otporniji na:habanja,toplotu,alkohol,vino itd.to je za plocu stola a moze i za stolice i to je ako radis spricanjem pistoljem,ako pak radis cetkom onda dobru cetku i neki od vasih parket lakova u dva sloja.Plocu stola obavezno po dva puta i temelj i zavrsni,stim sto temelj prvu ruku obavezno razredi sa 40% da sto vise lak prodre u pore,jer na zavrsnom sloju neces imati mjehurice,brusenje drveta-hrasta 150,brusenje prvog i drugog nanosa temelja 220,brusenje prvog nanosa 360-400,to je za plocu stola,a stolice dva puta temelj i jedan sloj zavrsnog,brusenje temelja i zavrsnog mozes spuzvicom sa granulacijom ,nadam se da si imao priliku da se susretnes sa tim proizvodom.Plocu stola obavezno lakirati temeljom sa donje strane.
Čovijek sniva a Bog realizira!