Pu gde spomenuh tutkalo.... Neću više nikad. A kad smo vec kod kuvanja i posuda jel zna neko recept za hosenfefer?
Salu na stranu ja se nedavno vratio korišćenju tutkala za neke stvari koje radim po porudžbini. kad vec radim fioke na lestvice i umesto sarki zakivam baglame onde mi i tutkalo deluje normalno. Žalosno što malo takvih porudžbina
Popravka starih stolica
-
art of wood
- Vrhunski majstor
- Posts: 1097
- Joined: 30 Apr 2016 08:51
- Location: kikinda
Recept za hostenferfer.. Prosto. Ja koristim onaj sa LV sajta, i nesto nisam video gresku do sada.
3 mere granula, prelijes sa 2 mere vode. Zapreminske, da ne bude greske. Ostavis da stoji preko noci, sutradan zagrejes u vodenom kupatilu. Ne grejes preko 60 stepeni, preko toga gubi snagu.
Zato i pomenuh elektricni grejac za mleko, ima onih koji imaju termostat, pa drze temperaturu u tom opsegu.
Ako dodas obicnu so, u kojicini do 10-15% produzices poprilicno otvoreno vreme.
Drugo resenje su lonci bas za tutkalo, samo je cena... Imas kod dictuma.
3 mere granula, prelijes sa 2 mere vode. Zapreminske, da ne bude greske. Ostavis da stoji preko noci, sutradan zagrejes u vodenom kupatilu. Ne grejes preko 60 stepeni, preko toga gubi snagu.
Zato i pomenuh elektricni grejac za mleko, ima onih koji imaju termostat, pa drze temperaturu u tom opsegu.
Ako dodas obicnu so, u kojicini do 10-15% produzices poprilicno otvoreno vreme.
Drugo resenje su lonci bas za tutkalo, samo je cena... Imas kod dictuma.
Zaboravih.
Ovo je link na odlicno uputstvo za tutkalo.
http://emgw.org/resources/Documents/Mee ... rkshop.pdf
Ovo je link na odlicno uputstvo za tutkalo.
http://emgw.org/resources/Documents/Mee ... rkshop.pdf
Kao i sve drugo, i tutkalo ima svojih mana i prednosti.
To sto je tehnologija stara n vekova, ni na koji nacin mu nije ni prednost ni mana. Gomila stvari je stara po par hiljada godina pa ih sasvim lepo koristimo i danas (pocni od cekica recimo).
Najvece mane su mu neotpornost na vlagu i slozen nacin upotrebe.
Od toga, neotpornost na vlagu i nije preterano bitna za vecinu stvari (posto i namestaj strada od vlage, niko ga ne drzi u vlazi).
A u specificnim situacijama je cak i prednost, posto spoj moze relativno lako da se rastavi i ponovo sastavi.
Dugo otvoreno vreme je nekada prednost nekada mana, sve zavisi sta je to sto radis. Meni licno je vise prednost od mane (a ja naravno nisam industrija, tamo naravno nema smisla).
Naravno da tutkalo nema smisla za univer spajan keksima i tiplovima.
Od prednosti ima laku rastavljivost spoja i sposobnost da maltene moze da se upotrebi bez stega. Namazes, "utrljas" dva komada i oni vezali.
Sto se tice zazora... ne valja ni premali ne valja ni preveliki, bez obzira koji je lepak u pitanju (za najboljie rezultate, vecina ce drzati i kada nisu naj naj). Neki moj optimum je da na suvo komade mogu da ubacim jedan u drugi rukom (daklem bez kucanja cekicem), ali da oni nece da ispadnu od svoje tezine.
Vecna lepkova za drvo vezuje tako sto prodre u pore drveta. Izmedju ostalog, zato i mora da se skine povrsinski sloj koji je zasicen starim lepkom, kada se lepi ponovo, posto je on zatvorio pore, i novi lepak nema za sta da "uhvati". Sam lepak je slabiji od veze lepak-drvo, i upravo zbog toga je spoj sa debelim slojem lepka slab. Naravno nije svaki lepak isti, neki je na to tolerantniji neki ne. Ali svima smeta.
Koliko je veliki zazor los, toliko je i premali (odnosno previse stezanja).
Ako je spoj pretesan, ili je stegnuto prejako, lepak bude istisnut napoje, i ostane ga premalo da bi lepo prodro u povrsinski sloj drveta. Slicno kao sto se desava kada se lepi ceoni presek, samo sto tada on "usisa" lepak preduboko, pa ga ne ostane dovoljno da uhvati za drugu stranu.
To sto je tehnologija stara n vekova, ni na koji nacin mu nije ni prednost ni mana. Gomila stvari je stara po par hiljada godina pa ih sasvim lepo koristimo i danas (pocni od cekica recimo).
Najvece mane su mu neotpornost na vlagu i slozen nacin upotrebe.
Od toga, neotpornost na vlagu i nije preterano bitna za vecinu stvari (posto i namestaj strada od vlage, niko ga ne drzi u vlazi).
A u specificnim situacijama je cak i prednost, posto spoj moze relativno lako da se rastavi i ponovo sastavi.
Dugo otvoreno vreme je nekada prednost nekada mana, sve zavisi sta je to sto radis. Meni licno je vise prednost od mane (a ja naravno nisam industrija, tamo naravno nema smisla).
Naravno da tutkalo nema smisla za univer spajan keksima i tiplovima.
Od prednosti ima laku rastavljivost spoja i sposobnost da maltene moze da se upotrebi bez stega. Namazes, "utrljas" dva komada i oni vezali.
Sto se tice zazora... ne valja ni premali ne valja ni preveliki, bez obzira koji je lepak u pitanju (za najboljie rezultate, vecina ce drzati i kada nisu naj naj). Neki moj optimum je da na suvo komade mogu da ubacim jedan u drugi rukom (daklem bez kucanja cekicem), ali da oni nece da ispadnu od svoje tezine.
Vecna lepkova za drvo vezuje tako sto prodre u pore drveta. Izmedju ostalog, zato i mora da se skine povrsinski sloj koji je zasicen starim lepkom, kada se lepi ponovo, posto je on zatvorio pore, i novi lepak nema za sta da "uhvati". Sam lepak je slabiji od veze lepak-drvo, i upravo zbog toga je spoj sa debelim slojem lepka slab. Naravno nije svaki lepak isti, neki je na to tolerantniji neki ne. Ali svima smeta.
Koliko je veliki zazor los, toliko je i premali (odnosno previse stezanja).
Ako je spoj pretesan, ili je stegnuto prejako, lepak bude istisnut napoje, i ostane ga premalo da bi lepo prodro u povrsinski sloj drveta. Slicno kao sto se desava kada se lepi ceoni presek, samo sto tada on "usisa" lepak preduboko, pa ga ne ostane dovoljno da uhvati za drugu stranu.
-
art of wood
- Vrhunski majstor
- Posts: 1097
- Joined: 30 Apr 2016 08:51
- Location: kikinda
Ako podjemo od cinjenice da drvo nije savrseno obradjeno(kod popravke stolice ) ja bi to ipak cekicem (ni tesko ni lako ) 
mislim da je to dovoljan zazor
Mozda gresim ,ali postici idealn zazor koristeci dleto( ili frezu) kopajuci po staroj rupi i na cep dodavati furnire ljuske obradjivati turpijom,je nemoguce .Iz tog razloga vise volim da cep ulazi tesnije u rupu
mislim da je to dovoljan zazor Mozda gresim ,ali postici idealn zazor koristeci dleto( ili frezu) kopajuci po staroj rupi i na cep dodavati furnire ljuske obradjivati turpijom,je nemoguce .Iz tog razloga vise volim da cep ulazi tesnije u rupu
Online
Juce sam nesto probao da slomim uradjeno po slicnom principu i sve sto sam uspeo je da slomim drvo i povredim ruku. Zato se vracam na tvoj post.
Smisljaj model za testiranje, radujem se tome
P.S. testiram i tvoju pricu o susenju u rerni...prema prvim rezultatima...bice diskusije...
-
maricaiivica
- Moderator
- Posts: 3733
- Joined: 30 Nov 2009 23:30
- Location: Beograd
- Contact:
Zaboravljas da stolica ima dve zadnje noge pa ta sila mora u nekom procentu da se podeli na njih. Mozda ne fifti-fifti ali 30-70 sigurno. Dalje, stolica na snimku ima i donje "vezace" pa to dodatno "komplikuje" celu pricu. Sada je sila jos pola togaBR wrote:...
Naci cu ti i taj drugi test, sa razlicitim spojevima, ali ajd da pretpostavimo da moze da nosi 30% manje, posto je cep mali, a i taj tip spoja nosi manje. Ako pogledas slike, uzorci su letve 1.9x5 cm, a ugao ima recimo 12 cm stranu. Kazi da stolica ima 3 puta vecu dubinu sedala, momenat koji opterecuje spoj je 3 puta veci. I kada sedne neko od recimo 60-70 kila, i zaklati stolicu, ode mast u propast, tj dupe na pod.
...
Juce sam nesto probao da slomim uradjeno po slicnom principu i sve sto sam uspeo je da slomim drvo i povredim ruku. Zato se vracam na tvoj post.
Smisljaj model za testiranje, radujem se tome
P.S. testiram i tvoju pricu o susenju u rerni...prema prvim rezultatima...bice diskusije...
Sila je duplo veca toga samo akoje donji vezac iste dimenzije.
Model za testiranje moze da bude samo L, nista drugo. Ili da se produzi jedan kraj iza spoja, da bi se izbeglo da deo iznad spoja ode na smicanje. Mada, u ovom testu, do loma uglavnom ne dolazi na taj nacin.
Veci problem je masina za opterecenje, to bi mogla da odradi neka eletronska vaga ili dinamometar, a opterecenje da pravi hidraulicna dizalica.
Veci tirk je kako napraviti jigove za spoj, da bi bio konzistentan, sa tri podesavanja sirine. To se uproscuje, ako probamo na jednom spoju.
Ono sto me takodje zanima je finalna obrada. Koliko finoca obradjene povrsine utice na snagu spoja. Da proverim pretpostavke.
Model za testiranje moze da bude samo L, nista drugo. Ili da se produzi jedan kraj iza spoja, da bi se izbeglo da deo iznad spoja ode na smicanje. Mada, u ovom testu, do loma uglavnom ne dolazi na taj nacin.
Veci problem je masina za opterecenje, to bi mogla da odradi neka eletronska vaga ili dinamometar, a opterecenje da pravi hidraulicna dizalica.
Veci tirk je kako napraviti jigove za spoj, da bi bio konzistentan, sa tri podesavanja sirine. To se uproscuje, ako probamo na jednom spoju.
Ono sto me takodje zanima je finalna obrada. Koliko finoca obradjene povrsine utice na snagu spoja. Da proverim pretpostavke.
Online
-
maricaiivica
- Moderator
- Posts: 3733
- Joined: 30 Nov 2009 23:30
- Location: Beograd
- Contact:
Vaga i dizalica mogu biti sasvim dovoljni.
Ima i jedna, meni dostupna, sertifikovana lomilica nadomak Beograda, mozemo i tamo da odradimo, makar, finalna merenja.
Mene zanimaju vise spojeva, sa i bez pritiska.
Dzigove prepustam tebi da smislis, ako neka masina bude mogla da pomogne, to cu ja (kalibrirka, cnc,...)
Ima i jedna, meni dostupna, sertifikovana lomilica nadomak Beograda, mozemo i tamo da odradimo, makar, finalna merenja.
Mene zanimaju vise spojeva, sa i bez pritiska.
Dzigove prepustam tebi da smislis, ako neka masina bude mogla da pomogne, to cu ja (kalibrirka, cnc,...)
https://www.youtube.com/watch?v=uR1lymRnz-0&t=186s
Drugi deo snimka, farbanje stolica !
PS. Nijedna do sad nije popustila, sve jednako jake kao prvog dana.
Drugi deo snimka, farbanje stolica !
PS. Nijedna do sad nije popustila, sve jednako jake kao prvog dana.
