Pomagala
Stranica br : 1

Jednom kada počnete da pravite pomagala, shvatićete da je rad na njima mnogo interesantniji nego rad na nameštaju, pa ćete doći u situaciju da projekat kasni jer niste uspeli da završite pomagalo.

Kao jedna od najgorih stvari za stolara, želim da vam ukažem na opasnosti izrađivanja pomagala.

Pomagalo je predmet, najčešće od priručnog materijala (drvo, metal, kesa, parče drvene noge) koje služi da nam olakša rad sa nekim alatom ili nečim sličnim.

Ako na glodalici nemamo precizno podešavanje dubine glodanja (kao na skupljim mašinama) - treba nam pomagalo. Ako želimo da sa ručnim cirkularom sečemo daske po pravoj liniji - treba nam pomagalo. Sto za frezer spada u pomagalo. Gde god se okrenemo, treba nam po jedno pomagalo. Čak sam čuo za ljude koji ne prave više nameštaj, jer nemaju sva pomagala.

Gledajući se u ogledalo svakoga jutra (au, ala lažem), shvatam da sve više postajem opsednut pomagalima.

Možda jedini ispravan način da napravite pomagalo koje radi je da krenete da ga pravite. Znate šta vam treba, i šta želite da postignete. Osnova svega je neka baza, nešto na čemu nešto stoji, ako stoji. Negde tu postoji i neka matica sa navojnom šipkom, pa se tu onda nešto pomera, i onda - blink! Upali se lampica, pa se onda nešto skarabudži na brzaka, pa se onda vidi da to ne može tako. Pa onda malo modifikacija, pa onda opet ćorsokak. Aha! Evo greške! Izmena, i sve radi!!!

Bilo bi dobro kad bi to bilo baš tako lako. Obično se tu negde umeša i neka šesta dimenzija sa kojom se prepliće ova naša, i u kojoj skarabudženo pomagalo radi. E, sad, kako naša dimenzija ne ostavlja mnogo prostora za preplitanje u njoj pomagalo ne radi baš onako kako mi želimo. Stoga, savijanjem prostor-vremena i intenzivnim umnim radom moramo da iskrivimo ovu našu dimenziju kako bi pomagalo proradilo. Uf, malo baljezganja ništa ne smeta.

Naravno, bez dublje stolarske meditacije nema ničega.

Primer: moje ne veliko iskusno stolarsko dupe polako seda na stolicu i šalje mozgu signal da sam seo. Pošto signal ne dopire do mozga koji je zauzet mislima o pomagalu, onda dupe shvata da tu nema leba, i diže ruke od obaveštavanja. Malo po malo, celo telo utrne, i samo mozak grozničavo radi i modeluje pomagalo u glavi, tražeći jedini način kako bi to proradilo.

Kažu da je najbolje misliti intenzivno o nekom problemu, pa onda ne misliti više o njemu, i onda, jednog dana, često nakon 5 godina sine vam rešenje. Često u snu, pa se rešenja ni ne sećate, a verovatno ni problema koji treba da se reši.

Zato, kod pravljenja pomagala nema zastajkivanja, i čekanja da blistaju ideje. Kad se pravi pomagalo u pitanju je život ili smrt. Sada, ili odmah, ili tama.

Ako ne napravite danas to pomagalo, čemu onda sutrašnjica?

Evo, nakon podužeg čitanja, shvatam da ste shvatili kakva opasnost leži u pravljenju pomagala.

Moja preporuka : ako nameravate da se bavite stolarijom, a nemate radionicu, prvo napravite sva pomagala, pa tek onda radionicu.