Stolarska radionica

Srecna nova godina!

Organizacija svega

by Bojan on 4. novembra 2014.

Koliko ste domaćica do sada usrećili novim kuhinjama? Kada ste ih pravili, prvo ste morali da detaljno isplanirate gde ćete postaviti radnu ploču, šporet, frižider, sudoperu… I to sve samo da domaćica ne bi u kuhinji “nabijala kilometražu” i da bi joj sve uvek bilo na dohvat ruke. A da li ste se bar malo potrudili da vaš radni prostor u radionici organizujete tako da i vama alat i mašine uvek budu blizu i da imate dovoljno prostora i svetlosti za svaku radnu operaciju?

Raspored
Bez obzira kolika vaša radionica bila, ona zahteva pažljiv i detaljno isplaniran raspored: radioničkog stola, mašina, alata, polica za skladištenje, stega, okova… Svaki stolarski projekat, od najjednostavnijeg pa do najsloženijeg, mora da prođe kroz sledeće faze:

  1. obrada grubih dasaka i priprema panela za dalju obradu,
  2. krojenje i uklapanje raznih elemenata nameštaja i
  3. finiširanje.

Organizacija radnog prostora u vašoj radionici mora da prati navedene tehnološke faze.

Priprema panela
Kupili ste daske za novi projekat na vašem omiljenom stovarištu. Treba ih poravnati i složiti u panele potrebnih širina i debljina. Za taj postupak su potrebne tri stacionarne mašine: abrihter (ravnjača), diht (debljača) i stoni cirkular. Ukoliko ste vični zanatu i ne radite “na normu”, funkciju abrihtera, u velikom broju slučajeva, možete potpuno odmeniti dihtom. Takođe, stoni cirkular, uz odgovarajuća pomagala, može biti zamenjen ručnim električnim cirkularom.

Kako god, mašine i alati za ovu fazu zahtevaju poseban prostor. On treba da se nalazi odmah do ulaza u vašu radionicu jer predstavlja logičan početak procesa. Takođe, u blizini ulazu u radionicu, treba obezbediti i prostor za odlaganje gotovih panela; najbolje na nekim policama.

Ukoliko niste baš toliko zagrizli u stolariju, do gotovih panela se može doći i kupovinom (izbor se uglavnom svodi na čamovinu; 18 mm ili 27 mm debljine i standardnih širina od 20-60 cm), ili angažovanjem profesionalne stolarske radionice. I za ovako nabavljene panele je potrebno obezbediti mesto za smeštaj.

Pravljenje elemenata nameštaja
Ova faza procesa je najsloženija, pa samim tim zahteva i najviše prostora i alata. Pre svega, tu treba ubrojati stolarski sto (stolarsku tezgu) sa stegama. U njegovoj blizini treba da se nalazi pomoćna radna površina i skladišni prostor za ručne i električne alate. Od stacionarnih mašina, potrebnih za ovu fazu posla, izdvojiću: sto za glodalicu, stubnu bušilicu, stolarski strug i tračnu testeru (bansek). U mnogim radionicama, koje nisu opremljene stonim cirkularom, svakako će se naći mesto za ger testeru.

Finalizacija
Finalizacija je poslednji korak u procesu izrade nameštaja. Prostor za nju treba da se nastavlja na prostor za sklapanje elemenata nameštaja. On mora da ima ograđen zatvoren deo za lakiranje. Od mašina, za finalizaciju su jedino potrebne razne brusilice i kompresor, ukoliko finalizaciju radite prskanjem premaza. Takođe, u ovom delu radionice trebaju biti montirane police na kojima će se finalni proizvodi sušiti i odlagati.

Pomoćna rešenja
Na žalost, nemaju svi mogućnost da za radionicu odvoje 30 m2. Većina nas se snalazi na razne načine, jer radni prostor za omiljeni hobi često ne prelazi 15-ak m2, pa ni toliko. Zbog toga smo prinuđeni da pravimo rasklopiva postolja i radne stolove za stacionarne mašine, pa da ih, po potrebi, rasklapamo i koristimo, jer nije svaka mašina u svakom trenutku potrebna za rad. Obavezan dodatak takvim privremenim rešenjima su ugrađeni točkići koji obezbeđuju mobilnost. I u takvim okolnostima funkcionalni raspored je moranje. Tada ćemo, zbog uštede, prostor za odlaganje dasaka, panela i finalnih proizvoda dobiti ugradnjom visećih polica na plafon garaže ili pomoćnog objekta koji koristimo kao radionicu.

Mala pokretna kolica, sa 2-3 police i ugrađenim točkićima, će dobro doći i u najrasprostranjenijoj radionici. Na njih odložite ručni i električni alat koji planirate da koristite. Na njemu će naći mesto i lak, potršni materijal, stege… Ona će vam poslužiti i prilikom transporta težih stvari. Dobra je ideja da na njih ugradite i utičnice za električnu struju u koje ćete uključivati pojedine alatke. Spektar upotrebe je zaista veliki.

Važan sigurnosni savet
Ovome što ću sad napisati posvetite obavezno dužnu pažnju. Vrata radionice često nisu u vidnom polju. Dok radite na nekoj električnoj mašini, ili koristite ručnu električnu alatku, nosićete zaštitne slušalice – antifone. Ukoliko neko uđe u radionicu nećete ga primetiti, a ni čuti. Postoji velika šansa da vas to lice potapše po ramenu i eto ogromne šanse za nesreću! Za trenutak, koji može biti poguban, ćete izgubiti kontrolu nad noževima koji se vrte velikom brzinom. Koliko je samo kolega stradalo na taj način…

Jednostavano rešenje, kojim ćete sprečiti nezgodu, je ugradnja jake signalne sijalice u onom delu radionice koji vam je uvek u vidokrugu. Nju treba povezati sa prekidačem koji se aktivira kada se otvore vrata radionice. Na taj način ćete uvek biti obavešteni o dolasku posetioca!

Ovakav način signalizacije možete primeniti i ukoliko vrata od radionice zaključavate dok radite. Kada neko pozvoni, upaljena signalna sijalica će vas na to upozoriti. Tada ćete bezbedno moći da prekinete vaš posao i otvoriti vrata gostu.

Radni prostor i osvetljenje
Pre nego što krenete bilo šta da “majstorišete” obezbedite sebi osnovne uslove za rad. Aktivnost na svakoj mašini i alatu zahteva svetlo i slobodan prostor oko njih. U priloženoj tabeli je prikazano koji je neophodni minimum po pitanju slobodnog prostora i zahteva za svetlom.

Mašina, alat Slobodan prostor Svetlo
Radni sto 1m u krug oko stola. Zadnjom stranom, sto može biti naslonjen na zid. Dobro je ako mu je pozicija ispod prozora sa dnevnim svetlom. Potrebno svetlo je odozgo, posebno iznad dela gde su stege.
Sto za finiširanje Kao i kod radnog stola, potreban prostor je 1m oko celog stola za finiširanje. Po mogućnosti, finiširajte uvek pri dnevnom svetlu. Ukoliko koristite veštačko osvetlenje, ono mora da bude belo i difuzno, bez prisustva senki.
Stoni cirkular Najbolja pozicija je u centru radionice jer je ova mašina potrebna i u prvoj i u drugoj fazi opisanog tehnološkog procesa. Potrebno je obezbediti dovoljan prostor za neometano kretanje oko cele mašine, kao i za obratke koji se režu. Linija prolaza obratka, u osi lista testere, mora biti potpuno slobodna. Potrebno svetlo je od gore, levo i iza lista testere.
Sto za glodalicu 1 m ispred i sa obe strane stola. Iza stola nije potreban dodatni prostor. Sto može biti naslonjen na zid. Linija prolaza obratka mora biti potpuno slobodna za manevrisanje u slučaju pojave povratnog udara. Potrebno je da bude osvetljena cela površina kojom se kreće obradak.
Tračna testera Zadnjom stranim može biti naslonjena na zid. Obezbediti dovoljno prostora za kretanje obratka. Potrebno svetlo je od gore i desno od lista testere. Takođe se može koristiti i pomoćna stona lampa.
Stolarski strug Zadnjom stranom može biti oslonjen na zid. Obradak je fiksiran za strug, tako da je 1 m slobodnog prostora oko njega sasvim dovoljno. Svetlo odozgo, fokusirano na obradak.
Abrihter Sa prednje strane je potrebno 1 m slobodnog prostora, a u liniji kretanja obratka koliko dovoljno za neometano manipulisanje. Potrebno svetlo sa zadnje strane i levo od noževa.
Diht Na liniji kretanja obratka obezbediti dovoljno prostora za njegovo pomeranje. 1 m slobodnog prostora sa leve i desne strane mašine. Difuzno svetlo sa svih strana mašine.
Stubna bušilica Oko bušilice je potrebno 1m slobodnog prostora za manipulaciju. Iza bušilice nije potreban slobodan prostor, pa može biti naslonjena na zid. Idealno joj je mestu u nekom od uglova radionice. Svetlo mora odozgo da pada direktno na deo sa burgijom. Po potrebi se može koristiti i dodatna stona lampa.
Stona brusilica Najbolja pozicija je u blizini struga jer korišćeni alat zahteva često oštrenje. Potreban prostor je jedino sa prdnje strane brusilice. Difuzno svetlo od gore.

Usisavanje prašine
Ko o čemu, baba o uštipcima, a stolar o prašini i piljevini! Na žalost, još nije izmišljen savršen sistem za borbu od ove napasti. Minimum 20% mikronske prašine nećete nikada uspeti da usisate, ma kakvu opremu koristili. Poslednja linija odbrane je i dalje maska za lice i nemojte je se tek tako odricati.

Ukolioko je moguće, u vašoj radionici napravite centralizovan sistem za usisavanje prašine. Idealno bi bilo da srce tog sistema bude bazirano na principima ciklona (Zatvorena posuda za odvajanje krupne prašine i opiljaka, zapremine 50-200 dm3, sa ulaznom cevi koja se nastavlja u konusni oblik radi postizanja efekta ciklona i izlaznom cevi povezanom na implorer – ventilator koji stvara vakuum. Na izduvnoj grani implorera se postavlja manji rezervoar sa filterom za mikronsku prašinu.)

Nešto manje složeno, ali još uvek dovoljno efikasno, rešenje je da se umesto posude sa konusom stavi običan rezervoar, zapremine kao kod ciklona, sa ulaznom i izlaznom cevi. Zbog svoje težine, krupnija prašina i opiljci će se u njemu zadržavati. Izlazna cev se može priključiti na neki komercijalni usisivač, ili implorer sa manjim rezervoarom, opremljenim filterom za mikronsku prašinu.

U amaterskim radionicama najčešća su rešenja sa jednim usisivačem. U tom slučaju treba koristiti industrijske usisivače predviđene za usisavanje stolarske prašine i kod kojih je rezervoar za prašinu veći od 20 dm3.

Ukoliko koristite centralizovan sistem, mnogo sigurnije rešenje za cevovod je da njegove elemente napravite od limenih, a ne od plastičnih delova. Plastika je mnogo više podložna stvaranju elektrostatičkog naelektrisanja, nastalog strujanjem prašnjavog vazduha, koje može izazvati opasno varničenje. Sve elemente cevovoda obavezno propisno uzemljite!

Grejanje i klimatizacija
U našim krajevima, u poslednje vreme, grejanje i klimatizacija zauzimaju podjednako mesto važnosti. Zimi se ne može bez grejanja, a leti bez hlađenja. Klimatizaciju ćete verovatno rešiti dobrim split sistemom. Jedino na šta treba da obratite pažnju je ugradnja i redovno čišćenje posebnog filtera na usisnom delu unutrašnje jedinice. Klima-uređaj vam, ujedno, može dobro doći i kao izvor toplote u prelaznim klimatskim periodima, ali i kao dobar regulator optimalne vlažnosti vazduha.

Grejanje radionice je mnogo ozbiljniji problem za rešavanje. Ukoliko je radionica u nekom izdvojenom objektu, nećete moći da se priključite na sistem u vašoj kući, ili zgradi. Da vidimo šta nam se nudi kao rešenje.

Mnogo stolara za grejanje koristi dobre stare bubnjare jer otpadnih dasaka uvek ima. Ovo rešenje je nepraktično i vrlo opasno. Otpadne daske brzo sagorevaju i stvaraju dosta pepela koji treba često čistiti. Sa druge strane, otvoren plamen i žar u jako zapaljivom okruženju nije baš poželjan izbor. Sledeće rešenje su grejni paneli, tzv. švedske peći. Grejači u njima su izloženi prašini iz radionice, a i ne mogu se baš pohvaliti da su skromni potrošači električne energije. Grejalice na kerozin ili gas takođe nisu prikladne jer je i kod njih prisutan otvoren plamen, ali i otrovna isparenja. Idealnog rešenja očigledno nema. Jedino što mi preostaje da vam dam kao savet je da koristite sistem sa radijatorima i toplom vodenom parom. Potrebnu toplotu ćete dobiti zagrevanjem vode u kotlu koji je fizički odvojen od radionice i do koga prašina ne može dospeti. Za sagoravanje možete koristiti neko od uobičajenih čvrstih goriva (ugalj, briketi, peleti…).

I u zimskim i u letnjim vremenskim prilikama neophodno je stalno cirkulisanje vazduha u radionici. Napravite ventilacione otvore koji će obezbediti prirodno strujanje. (Hladan vazduh je teži od toplog i on je bliži podu. Topao vazduh je lakši i on uvek struji prema plafonu.) Posebno važno je da obezbedite propisnu ventilaciju prostora za lakiranje i sušenje izlakiranih gotovih proizvoda.

Električna instalacija
Električna instalacija, pre svega, mora da zadovolji sve sigurnosne standarde. Pojedine mašine su veliki potrošači električne energije, a to zahteva i korišćenje provodnika odgovarajućeg poprečnog preseka (3×2,5 mm2, ili čak 5×2,5 mm2 ukoliko mašina zahteva trofaznu struju). Izbegavajte korišćenje produžnih kablova kod velikih potrošača (mašine sa motorima jačim od 1,5 kW). Postavite centralnu sklopku, kojom možete jednim potezom isključiti sve potrošače u radionici, na lako dostupnom mestu.

Često proveravajte da li su se utičnice napunile prašinom. Očistite ih čim primetite zaprljanost. Obezbedite dovoljan broj utičnih mesta i nikako ih nemojte stavljati na pod, ili na drugi način prekrivati. Ugradite utičnice sa sigurnosnim poklopcem.

Proverite da li ja svaki aparat u radionici propisno uzemljen. Elektrostatički elektricitet i varničenje koje on može izazvati može biti pogubni za izazivanje požara u radionici. Sve provodnike u radionici zaštitite propisnim kanalicama.

Za osvetljenje koristite hladne, bele sijalice. Prekontrolišite da li su sve sijalice zaštićene staklenom oblogom. Prilikom planiranja
električne instalacije, trudite se da sva sijalična mesta ne budu povezana na isti osigurač (isto strujno kolo). Samo tako, u slučaju da neki osigurač iskoči, nećete ostati u potpunom mraku.

Prva pomoć i protivpožarna zaštita
Svaka faza tehnološkog procesa u stolarskoj radionici nosi sa sobom svoje rizike i opasnosti od povređivanja. Noževi, testere, mikronska prašina, stakleni opiljci, isparenja, buka, elektrostatičko varničenje… Pa, ima li opasnijeg zanata? Sve nas ovo opominje da mašinama i električnim alatima prilazimo samo kada smo potpuno odmorni i koncentrisani na posao. Ako nije tako, najbolje je da u radionici sređujete i čistite alat, ili oštrite dleta. I čitanje stolarske literature može dobro doći.

Neka vam uđe u naviku korišćenje zaštitne opreme i sredstava. To je isto kao i korišćenje sigurnosnih pojaseva u automobilu. Kada se jednom naviknete, biće vam neobično bez raznih maski, rukavica i antifona. Proces navikavanja ne traje dugo i treba biti uporan.

Kutija za prvu pomoć uvek treba da ima propisani medicinski materijal. Redovno kontrolišite ispravnost aparata za gašenje požara. (Valjda nema onih koji ih još nisu nabavili za svoju radionicu!). Nemojte pušiti, a posebno ne u radionici. Obezbedite stalnu cirkulaciju i dovod svežeg vazduha. Okačite poruke upozorenja na zidove radionice, kako bi vas stalno opominjale na prisutne opasnosti. Ugradite na zgodnom mestu panik taster za hitan poziv u pomoć.

Svi ovi saveti su opšte poznati i ništa vam novo nisam rekao. Ipak, nezgode se dešavaju. Nemojte da i vi, zbog neodgovornosti prema sebi i stalne jurnjave za novcem, nastradate zbog trenutka nesmotrenosti ili nepažnje.

Autor: Slobodan Siridžanski (metabo)

 

4 thoughts on “Organizacija svega

  1. Petar says:

    Jos uvek nisam stolar, uredjujem radionicu , trenutno se bavim
    ugradnjom cevi za ciklon pa sam se uplasio Vasih saveta .
    Nadam se da cu napraviti dobru instalaciju za kupljenje prasine
    iz radionice, kad budem sve odradio kako sam zamislio javicu se .
    Zahvalujem se na savetima.
    Srdacan Pozzdrav

     
  2. Sasa says:

    Treba se pridrzavati ovih saveta ne samo da koriste nego stede i novac.Bravo!

     
  3. pedja says:

    Ono sa signalnom lampicom je odlicno, mada sumnjam d ce neko da je ugradi. A desava se (desilo se mojem prijatelju) bas to sto je autor teksta opisao-tapsanje po ramenu, dok majstor radi

     
  4. Nina says:

    Bas dobar tekst. Dobra organizacija je pola posla, i u kuhinji i u radionici 🙂

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *