Stolarska radionica

Srecna nova godina!

Lepljenje klasičnih frontova

by Bojan on 4. novembra 2014.

Pločasti materijali su doneli brzu gradnju nameštaja. Frontovi na njima su ono što bi trebalo da mu daje posebnost ali to na žalost nije tako. Danas za njihovu izradu ne treba nikakvo umeće – dovoljna je tačna mera i odlazak do stovarišta. Sva sreća pa mnogi stolari i dalje neguju izradu nameštaja od drveta koga krase klasični frontovi od rama i panela (uklada). Nema majstora koji ih je pravio a da nije rekao da takva konstukcija krije mnogo zamki kada se uzme u obzir da drvo nikada nije “mrtvo” i da svoj ciklus širenja i skupljanja, u zavisnosti od vlage u okruženju, nastavlja dokle god postoji nameštaj u koji je ugrađeno.


[1] Izgled klasičnog fronta sa ramom i panelom (ukladom).

Šta treba da znate?
Sve te peripetije, vezane za širenje i skupljanje drveta, možete vrlo lako da rešite ukoliko znate nekoliko osnovnih principa kojih se treba pridržavati prilikom pravljenja klasičnih frontova.

– Prva stvar koja je važna je da se drvo širi i skuplja normalno na smer godova. U pravcu godova promene dimenzija dasaka su zanemarive! U skladu sa ovim trebate da vršite i orijentaciju gradivnih elemenata fronta.
Promene dimenzija drveta su više izražene kod gušćih lišćara nego kod ređih četinara. Zbog svoje anatomije lišćari imaju veći “rezervoar” za skladištenje vlaga pa su, samim tim, i oscilacije u dimenzijama veće.
Leti je relativna vlažnost vazduha (i do 90% i više) veća nego zimi (nekada i ispod 50%), ppa su to dve krajnje vrednosti koje treba uzeti u obzir pri projektovanju nameštaja.
Idealna vlaga u drvetu od koga se pravi nameštaj je 8-12%. Prirodnim sušenjem se ponekad ona ne može spustiti ispod 20% pa se zbog toga, a i zbog potrebnog vremena, pribegava sušenju u specijalizovanim sušarama.
Drvo ne menja dimenzije pri svakoj promeni njegove vlažnosti. Voda u njemu može biti nevezana ili u sastavu ćelija. U anatomiji drveta postoji tačka kada pri sušenju više ne isparava nevezana voda i kada svako dalje sušenje odvodi vodu koja je vezana za ćelije drveta, a samim tim se i menjaju njegove dimenzije (drvo počinje da “radi” u jednom ili u drugom smeru, što zavisi od toga da li se vlažnost okruženja povećava ili smanjuje). Taj procenat/tačka je oko 23-30% i zavisi od vrste drveta. Sve ispod toga dovodi do “rada” drveta. Kada se daska u sušari osuši na 8%, drvo treba da se prilagodi okruženju, za šta je potrebno oko 15 dana, pre nego što počne da se obrađuje na bilo koji način. U zavisnosti od tog okruženja, “radna” vlaga može da skoči i do 20%.
Oscilacije dimenzije drveta zavise od relativne vlažnosti vazduha i temperature okruženja. Teroja kaže da za svaku kombinaciju relativne vlažnosti vazduha i njegove spoljne temperature postoji ravnotežna vlažnost drveta. Ona predstavlja vlagu drveta koje je u ravnotežnom stanju. Ako je trenutna vlaga manja od ravnotežne, drvo će “primati” vlagu i širiti se. Ako je vlaga drveta veća od ravnotežne, ono će otpuštati vlagu i skupljati se. Časopis Fine Woodworking je objavio sjajnu tablu koja se bavi baš ovim pitanjem. Ja sam je preradio u naš sistem mera i ona sad ovako izgleda:


Na primer, za relativnu vlažnost vazduha od 60% i pri temperaturi okruženja od 21?C, ravnotežna vlaga drveta je 11%. Šta dalje to znači? Ako je izmerena vlaga drveta iznad 11%, ono će sušiti i skupljati, a ako je izmerena vlaga drveta ispod 11%, onda će težiti da upije vodu do 11% i širiti se. Mislite o tome kad pravite uklade.

Kod ekstremnih slučajeva promene vlage, promena dimenzije drveta može biti i 2-3%. Što znači da ako su vrata široka 50cm i ako na ram otpadne 14cm onda ostane 36cm panela, a to dalje znači “rad” od oko 1cm maksimalno (za dobro osušeno drvo sa 8% vlage). Ovo dalje znači da je po 3mm “lufta” sa svake strane minimalan iznos kada radite sa gustim drvetom koje se stabilizovalo na uslove okruženja sa prosečnim vrednostima vlage i temperature.
Kod najvećeg broja slučajeva sezonska promena dimenzije drveta je oko 1%. To znači da će, ukoliko nameštaj pravite leti, kada je najveća vlažnost vazduha, na svaki metar širine panela (ukoliko su godovi usmereni po dužini) doći do skupljanja od 1cm kada nastupi zima
Raspitajte se kod lokalne hidrometeorološke stanice za prosećne vrednosti vlažnosti vazduha tokom godine i neka vam to bude standard koga ćete se pridržavati. Uz instalisan higrometar u radionici, merač vlage drveta i korišćenjem gornje tabele ravnotežne vlažnosti drveta, sezonske promene dimenzije drveta ne bi trebalo više da budu bauk.
Ako panele pravite od pločastih materijala (HDF, šper, furnirani MDF…) do promena dimenzija usled promena vlage ne dolazi!

Anatomija fronta
Klasičan front se sastoji od rama i panela (uklade). Ram se pravi od 4 daske – dve uspravne (stile) i dve vodoravne (rail). Sa unutrašnje strane rama, po čitavom obimu, se pravi žleb (groove) u koji se smešta panel (slika [2]). E, tu je glavni problem. Panel je takvih dimenzija da se mora uzeti u obzir skupljanje i širenja drveta usled promene vlage. Ako se naprave “tesne” mere, panel će prilikom širenja obavezno deformisati konstrukciju rama što nikako ne izgleda lepo :). To znači da dimenzije panela treba da budu manje od unutrašnjih mera napravljenih žlebova u ramu. Koliko manje, to ćete vrlo brzo saznati.


[2]Anatomija fronta. On se sastoji od rama i panela koji se
smešta u njegove žlebove.

[3] Prikaz veze između elemenata rama. Panel slobodno “radi”
u slobodnom prostoru u žlebovima.

Pođimo od pretpostavke da treba da napravimo vrata spoljnih dimenzija 500x600mm. Širina svih dasaka koje ulaze u sastav rama su 70mm. Žlebovi su dubine 10mm, a širine 5mm. Debljina rama je 18mm, a debljina panela 10mm. Na bočnim rubovima je falc širine 10mm i dubine 6mm, gornji i donji rub imaju falc širine 13mm i dubine 6mm (rekli smo da drve “ne radi” po dužini godova). To su sve dimenzije koje su nam potrebne (slike [04]-[07]).

Napomena:
Model fronta koji vam prikazujem je krajnje jednostavan i služi samo kao ilustracija problema. On je sa ravnim panelom i u njemu nema svih onih lepih krivina i reljefnih ispupčenja koje čine ovakve frontove vizuelno vrlo atraktivnim. Svi elementi se mogu napraviti korišćenjem samo dva osnovna ravna glodala, od 5mm i 10mm.

Matematika otprilike izgleda ovako:

Konstantne vrednosti:
– Debljina dasaka rama 18mm
– Debljina panela (uklade) 10mm

Promenljive vrednosti:
– Spoljna visina vrata V=600mm
– Spoljna širina vrata Š=500mm
– Širina dasaka rama R=70mm
– Dubina žleba za panel D=10mm
– Prostor za “rad” panela po širini vrata u jednom žlebu P=3mm (za pločaste materijale P=0)
– Dužina uspravnih dasaka rama DS=V=600mm
– Dužina vodoravnih dasaka rama DL=Š-(2xR)+(2xD)=500mm-2x70mm+2x10mm=380mm
– Visina panela (po dužini godova promena dimenzija je zanemariva) VP=V-(2xR)+(2xD)=600mm-2x70mm+2x10mm=480mm
– Širina panela (normalno na pravac godova dolazi do promene dimenzija usled “rada drveta”) ŠP= Š-(2xR)+(2xD)-(2xP)=500mm-2x70mm+2x10mm-2x3mm=374mm


[4] Osnovne dimenzije fronta.

[5] Dimenzije panela (uklade). Pogled je sa donje (unutrašnje)
strane fronta. Donja strana panela je poravnata sa ramom.

[6] Mere za vodoravne daske rama.

[7] Mere za uspravne daske rama.

Tehnika lepljenja
Najzad stigosmo i do onoga što je tema ovog teksta – lepljenje elemenata panela. Svi elementi fronta su skrojeni, napravljeni su žlebovi za panel u daskama rama, na krajevima vodoravnih dasaka su napravljena pera i na svim ivicama panela napravljeni falcevi za međusobno uklapanje čitave konstrukcije. Prvo što treba uraditi je da se sklopi ceo front “na suvo”, bez upotrebe lepka, i videti da li je sve na svom mestu i bez zazora. Panel u ramu treba slobodno da se pomera po njegovoj širini! Ako je sve tako, spremite 4 stege i lepak za drvo.


[8] Povrišine na koje se nanosi lepak (obojene su belom bojom).

Prilikom lepljenja, lepak se ne nanosi u žlebove! Njime se premazuju samo pera horizontalnih dasaka rama i centralni deo, oko 1cm, gornjeg i donjeg falca panala (videti sliku [8]; lepak je obojen belo). Na ovaj način se ram potpuno ukrućuje i fiksira položaj panela u okviru njega. Levo i desno od nanetog lepka panelu se dozvoljava da neometano “radi” u okviru praznog prostora od 3mm u žlebovima dasaka (slika [9]).


[9] Bočni krajevi panela ne ulaze skroz u žlebove rama. Sa svake
strane je ostavljen prostor od po 3mm za “rad” drveta.

Alternativno rešenje
Ukoliko imate sreće i u komšiluku naletite na radnju u kojoj se prodaju ovakve gumene ili silikonske loptce, kupite ih odmah! (Ja još nisam bio takve sreće :(). Ako ih ne pronađete, nemojte očajavati. Njihova funkcija se vrlo lako može i improvizovati korišćenjem standardnog silikona ili tankog PVC creva ispunjenog gumicama sa lastiša otpisanog donjeg veša :). Kako ove kuglice preuzimaju funkciju fiksiranja panela u ramu više nema potrebe za nanošenjem lepka na njegovim krajevima. Jedino što sada visina panela mora biti manja za 6mm (po 3mm sa svake strane) kako bi se obezbedio dodatni prostor za gumene kuglice Panel će se sada slobodno širiti i skupljati, a njegova pozicija će uvek zagarantovano biti u sredini rama.

PDF verzija članka.

Autor: Slobodan Siridžanski (metabo)

 

One thought on “Lepljenje klasičnih frontova

  1. Nemanja says:

    Da li je ,,pametno” lakirati pre sastavljanja?
    Par puta sam video ovakve frontove gde se posle nekog vremena vide nelakirani delovipanela u u sirini od par milimetara…

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

0 Shares
Share
Tweet
+1
Share