Odredjivanje cene proizvoda

[boggy]

Da dodam da postoji i stavka "razvoj" (u vecim firmama postoje posebni sektori koji se time bave)... odnosno svojevrsno ulaganje novca i truda u nesto sto jos uvek ne znamo praviti ili pravimo ili neefikasno ili nekonkurentno ili neproduktivno a zelimo/moramo da to prevazidjemo... pa svaki napor u resavanju tog problema je nekakav "razvoj"... bilo to preuzimanje novih tehnologija... obuka, poducavanje... pravljenje prototipova (za probu, da ne bi probali na klijentima)... za sve to treba odvojiti neki budzet... i ukljuciti u cenu usluge/proizvoda.

[djagi]

Ej, pa sad odosmo na siroko a u sustini svima nasma tali posao i to dobro placen.Ljudi ,nema pravila,nekad za glupost uznes dobru kintu a nekad se ojebes i ne ostane ti nista.Svi bi hteli da im odradis stvari koje ce biti za reklemu,meni reklame vise ne trebaju,trebaju mi pare koje koliko vidim vise nema i jbga.Sta sad,kazu ako neces ti ima ko hoce,da ,ali ja vise necu i nemam sta da jurim i dokazujem se i pitam se ko u svemu tome postavlja uslove?Majstor ili musterija? Musterije danas znaju sve i izuzetno dobro su upucene i u posao i u cene i u proizvodjace materijala,zzzzzzzzznaju dobro sta ko moze da uradi i koliko sve to moze da kosta, ma bas u sve su upuceni,Kao da informacije dobijaju preko interneta.Ja na cenu materijala idem na 90% pa kako bude meni ili njima.Ili ,Ili

[zoranp]

Bolje biti skup, nego glup.

[mbole]

U tome i jeste štos. Kupovina alata, kao i plaćanje reklama, nije trošak nego INVESTICIJA. Za investicije se planiraju sredstva i odvajaju od svakog posla. U tvom slučaju, ti ćeš odvajati 0,73EUR (ako se ne varam) po svakom satu izrade nameštaja, pa kad ti crkne bušilica (pu, pu, pomeri se sa mesta, to ti sigurno ne želim) ti ćeš imati odvojena sredstva za tu stvar (tzv. investiciono održavanje)

Sad nisam siguran da li je kupovina osnovnih sredstava bas investicija (mislim na knjigovodstvenu kategoriju), mozda i jeste, al nije u krajnjoj liniji ni bitno.
Kad kupis osnovna sredstva, ona predstavljaju samo odlozen trosak. Naime svake godine otpisujes deo vrednosti osnovnih sredstava, a taj otpis je cist trosak (gledano sa stanovista firme). Upravo tome i sluze fondovi, a oni moraju od nekud da se pune. Jedino odakle stize lova je cena proizvoda.

Pitao si da li cu kroz tri godine da bacim alat koji jos uvek radi? Mozda i necu, al to samo znaci da sam ili lose izracunao koliko ce da traje, ili sam imao srece. Razmisli o varijanti gde se osnovna sredstva uzimaju na lizing. Ista meta isto odstojanje, samo sto sad nemas svoj angazovani kapital (imas trosak angazovanog tudjeg kapitala to jest kamatu koju placas davaocu lizinga).
Uzeo si alat na lizing na 5 godina. Kroz 5 godina ga vracas davaocu lizinga i uzimas nov. Svakog meseca placas u sustini njegovu amortizaciju.

Kada sam rekao da to ulazi u cenu proizvoda, nisam rekao da to izlazi kao profit. To je trosak koji ti treba da platis, i ni po cemu se (sustinski) ne razlikuje od plata koje dajes radnicima. Razlikuje se samo po tome sto ide u nekakv fond, da bi na kraju mogao da to prebijes sa amortizacijom, to jest da ti zavrsni racun ne bi bio u minusu za iznos amortizacije.

Sve vreme pominjes musteriju i sta njega briga kakav alat ja koristim. Potpuno tacno.
Al nije ga briga ni kako ja formiram moju cenu, i sta u nju ulazi. Musteriju moze da zanima samo kolika je ta cena.
Usluga je ta. Cena je ta. Hoces, neces?
Jel te musterija ikada pitala kako si formirao cenu? Mene nije, a taj koji bi me pitao, bi dobio zahvaljivanje na saradnji, i putokaz ka vratima.

Ako je cena koju si izracunao previsoka, pa niko nece da kupi od tebe, onda znaci da nesto moras da promenis, kako bi krajnja kalkulacija ispala pozitivna. Vrlo cesto je to bas ulaganje u nova OS. Ali to ulaganje koje povecava trosak za amortizaciju OS, se na drugoj strani kompenzuje vecom produktivnoscu i/ili visim kvalitetom. Od odnosa te dve cifre zavisi koliko ti je pametna i isplativa investicija.

Ili je jednostavno to trziste u datom trenutku "puklo" odnosno poremeceno ili jednostavno nestaje, i tu ne moze vise da se zaradjuje. Nakon nekog vremena, ako se smanji broj ponudjaca, porasce cena na trzistu, pa ce opet moci da se radi. Ili ce trziste za taj proizvod nestati (vise niko ne pravi crno bele televizore, posto za njih vise ne postoji trziste).
Jedno vreme se na racunarskim komponentama "masno" zaradjivalo. Onda su svi krenuli u taj posao, jedni drugima poubijali cene, i stiglo se do toga da je gomila njih nestalo iz posla. Sada su se marze stabilizovale, i posao opet funkcionise. Slicno je sa svakim poslom u ovakvim vremenima.

No glavna poenta je u ovome:
Mene pravljenje nekog proizvoda kosta u najboljoj varijanti koju mogu da smislim Y.
Hocu da zaradim bar Z, jer za manje od toga necu da angazujem kapital i bavim se poslom
Za taj proizvod cena na trzistu je X.

If X>Y+Z then
RADI
Else
IDI NA PECANJE
EndIf

[metabo]

No glavna poenta je u ovome:
Mene pravljenje nekog proizvoda kosta u najboljoj varijanti koju mogu da smislim Y.
Hocu da zaradim bar Z, jer za manje od toga necu da angazujem kapital i bavim se poslom
Za taj proizvod cena na trzistu je X.

Slažem se sa tobom! Ipak je kapitalizam kod nas na nivou pijačnog: Kad treba nešto da kupim, pogledam u novčanik koliko imam para. Kad treba nešto da prodam idem do komšije na susednoj tezgi i dogovaram se oko cene. Ko te pita za PDV, kalkulaciju i tome slične tričarije.
Å to bi rekli. "dognaš - prodaš"

If X>Y+Z then
RADI
Else
IDI NA PECANJE
EndIf

U globalu ti je dobar uslov, ali nije u detaljima .
Ja bih Y+Z stavio u zagradu. Na nekim jezicima ne bi nikad otišao na zasluženo pecanje , a
na nekim ni do posla ne bi stigao

[mbole]

U globalu ti je dobar uslov, ali nije u detaljima wink.
Ja bih Y+Z stavio u zagradu. Na nekim jezicima ne bi nikad otišao na zasluženo pecanje sad, a
na nekim ni do posla ne bi stigao smile

Ebi ga kad sam ovo pisao u pola dva nocas, nakon "kilo belog i sifona"

[vladapvlvc]

U globalu ti je dobar uslov, ali nije u detaljima wink.
Ja bih Y+Z stavio u zagradu. Na nekim jezicima ne bi nikad otišao na zasluženo pecanje sad, a
na nekim ni do posla ne bi stigao smile

Ebi ga kad sam ovo pisao u pola dva nocas, nakon "kilo belog i sifona"

Za stolare je shljivka a ne belo,shljivka kad te lupi obara i ne mozes da dodjesh u situaciju da pobrkash pojmove,jednostavno neznash nishta.

[Bojan]

Za stolare je shljivka a ne belo,shljivka kad te lupi obara i ne mozes da dodjesh u situaciju da pobrkash pojmove,jednostavno neznash nishta.

Nisam se skoro ovako smejao...

[boggy]

.........
Za stolare je shljivka a ne belo,shljivka kad te lupi obara i ne mozes da dodjesh u situaciju da pobrkash pojmove,jednostavno neznash nishta.

Nemas vise sta da pobrkas...

:lol::lol:

[vladapvlvc]

Ma odma na leganje i to po mogucstvu u krevet koji si sam napravio.

[Dule]

A krenusmo "kako da formiram cenu na brzaka"

[pajja]

samo "opusteno"

[bonzobgd]

Cena alata kojim se radi posao, po mom dubokom uverenju, ne sme da utiče na cenu krajnjeg proizvoda

Ajde probacu ovako.
Svako od nas radi neki posao da bi zaradio. Ako ne zaradjuje onda se bataljuje tog posla.

Da bi poceo da se bavis stolarijom, neophodan ti je: alat, potrosni materijal za alat, radna snaga, materijal, prostor.
Alat ima svoj radni vek, i nakon nekog vremena moras da ga zamenis.
U potrosni materijal za alat spadaju testere, glodala, burgije... koji takodje moraju da se ostre i menjaju.
Prostor u kome radis mora da se plati (nebitno je sto je mozda tvoj, racunaj da ga placas, jer bi inace mogao da ga iznajmis za neku cenu).
Radna snaga isto tako kosta (nebitno je ako si ti jedina radna snaga, posmatraj sebe kao radnika sa jedne i kao vlasnika sa druge strane, to jest kao dve potpuno odvojene licnosti).
To zajedno predstavlja troskove poslovanja.
Pored toga imas pocetno ulaganje, odnosno investirao si neka sredstva u alat i na taj nacin zarobio kapital, koji bi mozda mogao negde drugo da plasiras (kapital takodje ima svoju cenu po vremenu).

Uzecemo varijatnu gde musterija placa kompletan materijal, a ti prodajes samo uslugu (ne brkati uslugu i rad, usluga je mnogo sira stvar). Znaci izbegli smo trgovinu, posto ona ima sasvim drugacije parametre i strasno bi zakomplikovala celu racunicu. Uostalom nju uvek mozes naknadno da uvedes. To je ono: koliko mogu da odrapim, a da musterija jos uvek pristane.
Cifre cu da izmisljam, verovatno cu negde ozbiljno da lupim, ali tu su radi ilustracije principa, a ne radi tacne racunice.

U mesecu ima 24 radna dana, 8 radnih sati dnevno=192 sata
Recimo da si u alat i opremu ulozio oko 5000E i da racunamo da ce to da se amortizuje u roku od 3 godine.
5000/36=140E mesecno=0.73E/sat
Da kazemo da te prostor kosta 200E mesecno=1.04E/sat
Radnik, je recimo 500E=2.6E/sat
Troskovi potrosnog materijala, stvarno nemam osecaj al lupicu na 0.5E/sat
Troskovi kapitala recimo 100E mesecno (toliko bi bilo da si dao na kamatu uz 2% mesecno i otisao da pecas umesto sto se bavis "businesom") = 0.52E/sat

Kad sve ovo saberemo dobijemo:5.39 E/sat
To su samo troskovi, jos uvek nisi nista zaradio. Recimo da ti je planirana zarada 10% mesecno na nivou ulozenog kapitala, to ce reci jos 500E mesecno, odnosno jos 2.6E/sat

Sve skupa to znaci da bi cena tvoje usluge trebala da bude 7.99E/sat, da ga zaokruzimo na 8 E/h.

Da vidimo sad sta to prodajemo kao uslugu:
Projektovanje
Nabavku materijala
Izradu
Prevoz gotovog proizvoda
Ugradnju

Kod svih ovih navedenih poslova, mozemo da racunamo da je cena kod izrade 8 E/h, a kod ostalih 7.5 E/h (posto kod ostalih nemamo trosak potrosnog materijala).

Recimo da ti za neku kuhinju treba:
Projektovanje: 2h=>7.5*2=15E
Nabavka materijala: 2h>=7.5*2=15E
Izrada: 16h=>16*8=128E
Prevoz: 1h=>1*7.5=7.5E
Ugradnja: 3h=>3*7.75E=23.25E (i pri ugradnji se trosi pribor, ali manje pa sam uzeo srednju cenu)

Sve skupa tvoja usluga treba da kosta: 188.75 da kazemo 190E.

Tek sad dolazimo do pitanja, da li to moze da se proda po toj ceni.
Ako moze, super.
Ako ne moze, vidi da li mozes da prihvatis manju zaradu, ili da nekako skreses troskove. Ako ne mozes, bataljuj posao, i prelazi na nesto drugo.
Ako ide mnogo, pa ne postizavas, znaci da si previse jeftin, podizi cenu svoje zarade.

Sustina cele price je da si ti na pocetku pre bavljenja poslom imao 5000E. Bavio si se poslom i od toga zaradjivao (ako si gubio, trebalo je da prestanes da se bavis njim). Bavljenje nekim poslom je rad kao i svaki drugi, uz dodatnu mogucnost da "puknes".
Kad jednog dana odlucis da prestanes da se bavis poslom, ti treba ponovo da imas svojih 5000E.
Osnove kapitalizma

Svaka je na mestu.
Ko se bre slihta adminu .

[bonzobgd]

U mesecu ima 20 radna dana, 8 radnih sati dnevno=160 sata, kaže zakon i tačka.
Godina ima 11 radnih meseci i godišnji odmor kaže zakon i tačka, više manje bez mačevana molim.
Ko hoće radi i više ali za bolji auto, odmor ili ženu . A ne da bi preživeo. To je kapitalzam.
Ajde mali komentar na sledeću tabelu, šta sam propustio ili pogrešio. Ako smete... .
http://spreadsheets.google.com/pub?key= ... 8BG48YpcPA

[mbole]

Nisam bas pratio promene zakona, al nesto mi kratko 20 radnih dana. Pa nije svaki mesec Februar (20 radnih dana znaci 5 dana nedeljno, odnosno 4 nedelje, to jest mesec ima ukupno 4X7=28 dana).
Sad sam pogledao obracune koje knjigovodja radi za moju firmu i broj sati se seta od 160 do 184. Kako i zasto nemam blagu ideju (recimo u novembru 176 sati, u decembru 168, u januaru 184...???

Ajde da se nadjemo na 22 (tvoje piće moj prenos
Ono ne bi me cudilo da zakonodavci imaju neke cudne kalendare.

Tabela deluje OK. Sta je godisnji +9.2%? Mislim sta je 9.2% znam sta je godisnji.