Saveti za priremu gradje za krov

[leruman]

Planiram da verovatno sledece godine radim krov na vikendici. Pa me interesuje iskustvo sta moze sve da se odradi kao priprema drveta za tu namenu

- Naravano da bih gledao da gradja bude sto suvlja. Koja bi procenat vlaga bio ok za tu namenu drveta?
- Ako ne mogu da nadjem dovoljno suvu gradju, koliko bi neka sirova gradja trebalo da se susi da bi mogla da se koristi?
- Verovatno bih mogao da tu gradju obraim na abrihteru / Dihtu. Da li to ima nekog smisla raditi, da li bi nesto poboljsalo oko montaze ili je samo gubljenje vremena
- Manje zahtevna opcija bi bila da se samo drvo ismirgla pre ugradnje. Koliko to ima smisla raditi?
- Koje bi ste sredstvo preporucili da se drvo zastiti da ne truli/ da se spreci da ga jedu bube kasnije

Ovo su neke moje ideje o kojima sam razmisljao, rado bih cuo jos neki savet sta moze da se odradi kao primema za ovu namenu drveta. Taj krovni prostor se ne bi koristio za stanovanje , cilj svih ovih mojih ideja je da olaksam montazu i da smanjim sanse za ostecenje kasnije.

Pitanja koja sam postavio nisu u prinicipu vezana za stolariju, ali jesu za drvo pa se nadam da clanovi foruma imaju iskustva koja mogu da podele.

[maricaiivica]

Kada kazes da planiras da radis krov, o kakvom krovu pricamo i sta sve od radova planiras?
Pricamo o gredama, dasci i letvi, na koje ide crep ili pricamo o tegoli?
Kako god, nema preterane potrebe da juris previse suvu gradju, ona ce svakako zavrsiti na npr 18 procenata vlage veoma brzo.
Ja bi birao gradju koja je vec prosusena a nije previse ispucala i onda je odlozio mesec dana ili vise, na nekoj promaji, potpuno suvu je veoma tesko pronaci a da nije kisla i sl.
Sto se tice obrade, nije to losa ideja ali i nije bas neophodna.
Obradom ces ustedeti na zastiti, manje ces zastite potrositi, sve drugo je vizuelno.
Naravno, koru izbegavaj ili je odstrani, ako se negde provukla.
Od zastite ce neko dati predlog, ja nemam puno iskustva sa time. Znam za neko "rusko" sredstvo koje je zivi otrov i koristi se sa maskom. Skoro sam cuo da ga nema na trzistu...

[leruman]

Hvala na odgovorima

To je najprostiji tip krova greda, daska letva, crep. Veci mi je problem naci kako treba suvu gradj. Vecinu gradje koju sam video na stovaristima je dosta vlazna, malo ko cuva posebno suvu gradju.

[BR]

Gradja ce ionako svo vreme stajati na prirodnom ravnoteznom nivou, sto je za nase uslove izmedju 10 - 15% vlage. Niko ne susi gradju u susarama, mada to ne bi bilo lose, po istim principima kao i za palete, jer bi gradja bila sterilizovana, a svi mogucui gradjojedaci pobijeni ui trenutku kada izadje iz susare. Generalno, jedina gradja koja je iole suvlja moze da se nadje preko zime, kada je potraznja znatno manja, pa gradja stoji duze.

Sto se tice koriscenja abrihtera, to je nesto sto bi obavezno radio kada radim za sebe. Spoljna povrsina tako obradjene gradje je znatno manja, pa je gradja otpornija na vodu.

Zastita od insekata je zizol. Izuzetno otrovan, mora da se nanosi sa maskom, a najvise pomaze kada se odmah posle nanosenja gradja zatvori u sator, u kome ce pare zizola ostati sto duze.



Jedno vreme kod nas je Skala prodavala koperol, tj ulje za zastitu elemenata konstrukcije sa jedinjenjima bakra, no vise tog proizvoda nema. Danas ista firma, za elemente koji stoje u vlaznim uslovima pravi nesto sto zovu uljem za drvene pragove, koje nema veze sa drvenim pragopvima, i ekolosko je, a naravno nije ni jeftino, ali pretpostavljam da obezbedjuje odgovarajucu zastitu.

Zastita od insekata i truljenja moze da se dobije i na druge nacine, no nisam siguran koliko imas volje da radis tako nesto. Recimo ugljenisanjem spoljnog sloja drveta, pa mazanjem gore pomenutim Skalinim uljem dobices vrlo dugotrajnu zastitu. No kako kapiram, ti ne pravis nista gde ce drvo da stoji potpuno izlozeno spoljnim uticajima.

[mbole]

Ako vec ides na crep... dodaj i podletvu.
Znaci:
daska
hidroizolacija
podletva (duz pada)
letva (popreko na pad)
crep

Tako dobijes ventiliran krov, za malu razliku u ceni (samo koliko je podletva), koji se leti mnogo manje greje, a zimi ne pravi "ledene brane".
Treba dodati jos mrezicu na ivicama, da se ne bi gamad zavlacila unutra.

[maricaiivica]

@BR, da li 10%-15% vazi apsolutno za ceo region ili i to ume da odskoci?

[BR]

zavisi od klime mesta u kome se nalazi. Generalno, ne odstupa previse, ali opet, imas i mesta gde znacajno odstupa, tipa Pozega, Sjenica, Pester. A zavisi i od godisnjeg doba.

U nekim zemljama postoje tablice ravnotezne vlaznosti po gradovima, i mesecima. Evo jednog primera, za US i globalni nivo. https://www.esf.edu/wus/documents/EMCofWoodFPL268.pdf



To bi moglo i kod nas da se napravi, klimatoloski podaci su dostupni, a odatle nije tesko preracunati.

Evo za 2019, za Beograd.

Januar 17.6
Februar 13.2
Mart 10.0
April 11,3
Maj 13,8
Jun 12.3
Jul 10.7
Avgust 9.6
Septembar 11.2
Oktobar 12.2
Novembar 14.4
Decembar 15.8

Na Zlatiboru, to recimo za istu godinu izgleda ovako.

Januar 19.3
Februar 16.2
Mart 11.9
April 13
Maj 15
Jun 13.7
Jul 13.2
Avgust 11.4
Septembar 12.6
Oktobar 11.8
Novembar 14.8
Decembar 17.2

Moze da se uradi za svaki grad za koji postoje podaci.

Uradis tako za deset godina, pa imamo prosek Klimatoloski podaci su dostupni, http://www.hidmet.gov.rs/latin/meteorol ... snjaci.php


E sad, trik je u tome sto je ovo ranotezna vlaga za spoljnu sredinu, bez uticaja objekta. Kod krova je malo drugacije, posto ce leti da ga greje sunce preko dana, a zimi ono sto prolazi kroz termoizolaciju. Kolike su te promene, mozemo samo da pretpostavimo, sve dok neko ne postavi senzore za temperaturu i relativnu vlaznost , pa uporedjuje.


Sve ovo je racunato na osnovu srednjih mesecnih temperatura. Naravno, pojedinih dana ce biti ekstremniji uslovi, ali drvo ne menja svoju vlaznost odmah, pa su srednje vrednosti dobri pokazatelji.

[maricaiivica]

Hvala.
Ono na sta sam ja ciljao je da ni u Beogradu prica nije svuda ista i da verijem da se razlikuje u 2-3 procenta u zavisnosti da li merimo pored reke, u Skojevskom naselju uz Košutnjak ili na Terazijama. Verovatno bi real time merenja pokazala i daleko veca odskakanja u pojedinim momentima.

[BR]

LOkalni uslovi itekako uticu. no, za tesarske konstrukcije to i nije preterano bitno. Unutra, u kuci, prica je nesto drugacija, i tu su problemi mnogo veci. Pogotovo ako se prostor ne koristi stalno, ima centralno grejanje, leti se klima pali nekoliko sati dnevno, a uvece se otvore prozori (ajd, ne moze u Beogradu, ali negde drugde)

Sve ove vredbosti su teoretske, jer drvetu treba odredjeno vreme da se prilagodi. Golo nezasticeno drvo se rilagodjava brze, kada ga necim namazes, treba mu vise vremena. No tad radi manje, jer pegla razlike.

[drBouz]

Kapiram da vrlo ima veze mikro-lokacija. -recimo zute zgradice uz savu u 45-om, prilicno sam siguran da imaju vece oscilacije u vlaznosti vazduha, nego ja u onim stepenica-zgradama u 62-gom i 63.
Dok sam imao camac, i nocu kad dodjem sa pucine plave - ona odeca na meni neretko vrlo vlazna, a na klupice, drvene, u principu ne mo's se sedne - sve bude oroseno. -Na terasi kod mene u 62' (pod otvorenim nebom) - koliko god da sam blejacio na istoj - ni izbliza ta vlaznost. Mislim, nisam nikada usao u kucu sa terase i da mi je odeca na dodir vlazna - kao kad dodjem sa reke.
Lik gde sam drzao camac tu i tamo pravi splavove - i secam se da mi je rekao da namackari drvo plavim kamenom i jos necim (zaboravio sam sta je, mogu da ga pitam ako treba, i ako bude 'teo da mi kaze).