Popustilo ljepilo?
Popustilo ljepilo?
Prije 6 mjeseci napravio stol lameliranjem i sve ok. Počelo se grijat prije 2 mjeseca, on stoji na dimnjaku ili jako malo odmaknut od njega. Vidim neki dan na jednom mjestu se rastavile dvije lamele od ploče samo 5 cm uzduž (tamo gdje je dimnjak). Jel to od topline se dogodilo? Kako vi to rijesavate? Ima neko bolje ljepilo?
-
maricaiivica
- Moderator
- Posts: 3734
- Joined: 30 Nov 2009 23:30
- Location: Beograd
- Contact:
Druga opcija ako. nije toliko toplo je da se drvo rasusilo. Sada je napolju hladno, apsolutna kolicina vode u zaduhu je mala,. i kada to zagrejes u kuci, relativna vlaznost vazduha je niska. Jos gore, lokalno uz dimnjak relativna vaznost je jos manja, pa drzo padne i ispod 4-5% vlage.
Evo primera da bi se razumeli.
Trenutno je u beogradu napolju temperatura 3 stepena, a relativna vlaznost vazduha 70%. Na toj teperaturi, za tu vlaznost u jednom kg vazduha se nalazi 3.54 grama vode.
Takav vazduh pustis u kucu i zagrejes. Ako se u tom prostoru ne nalazi niko, ne kuva se, i ne greje se na neki od nacina koji podizu vlagu, kada zagrejes taj vazduh na 20 stepeni, njegova relativna vlaznost ce biti 24.2%
Ako u tom prostoru imas dimnjak, koji greje lokalno vazduh, da pretpostavimo da ce uz taj dimnjak temperatura biti 27 stepeni. Uz iste uslove kao i gore, uz sam dimjak relativna vlaznost vazduha ce biti 15.4%
Daska koja stoji napolju po ovom vremenu ce imati vaznost od 13.53%
Daska koja stoji u tvom prostoru, daleko od dimnjaka ce imati 5.24% vlage
U cosku uz dimnjak daska ce imati 3.54% vlage.
Ako ti je lamela siroka 100 mm, od bukve, u cosku prema dimnjaku ce se suziti u tangencijalnom pravcu za malo manje od 1mm.
Drvo ne podnosi prostore i nacin grejanja kakav danas imamo bez odgovarajuce konstrukcije. Zato ti se pojavila i pukotina. I tu nema lepka, neki jaci ce da drzi malo duze, ali pre svega to se resava odgovarajucom konstrukcijom, pripremom za lepljenje i slicno.
Dodatno, ako su lamelirane ravne letve, uvek ce se rasusiti i pojaviti pukotine na krajevima jer oni mnogo brze primaju i otpustaju vlagu. Stari stolarski trik je da se dodirne ivice obradjuju tako da su krive, i malo sire na krajevima nego na sredini, pa se prilikom lepljenja zategnu da isprave. Samo tako se dobija siroka daska koja nece zinuti na spoju. No to danas niko ne radi, jer zahteva rucni rad, a to bi ugrozilo integritet prosecnog stolara.
Evo primera da bi se razumeli.
Trenutno je u beogradu napolju temperatura 3 stepena, a relativna vlaznost vazduha 70%. Na toj teperaturi, za tu vlaznost u jednom kg vazduha se nalazi 3.54 grama vode.
Takav vazduh pustis u kucu i zagrejes. Ako se u tom prostoru ne nalazi niko, ne kuva se, i ne greje se na neki od nacina koji podizu vlagu, kada zagrejes taj vazduh na 20 stepeni, njegova relativna vlaznost ce biti 24.2%
Ako u tom prostoru imas dimnjak, koji greje lokalno vazduh, da pretpostavimo da ce uz taj dimnjak temperatura biti 27 stepeni. Uz iste uslove kao i gore, uz sam dimjak relativna vlaznost vazduha ce biti 15.4%
Daska koja stoji napolju po ovom vremenu ce imati vaznost od 13.53%
Daska koja stoji u tvom prostoru, daleko od dimnjaka ce imati 5.24% vlage
U cosku uz dimnjak daska ce imati 3.54% vlage.
Ako ti je lamela siroka 100 mm, od bukve, u cosku prema dimnjaku ce se suziti u tangencijalnom pravcu za malo manje od 1mm.
Drvo ne podnosi prostore i nacin grejanja kakav danas imamo bez odgovarajuce konstrukcije. Zato ti se pojavila i pukotina. I tu nema lepka, neki jaci ce da drzi malo duze, ali pre svega to se resava odgovarajucom konstrukcijom, pripremom za lepljenje i slicno.
Dodatno, ako su lamelirane ravne letve, uvek ce se rasusiti i pojaviti pukotine na krajevima jer oni mnogo brze primaju i otpustaju vlagu. Stari stolarski trik je da se dodirne ivice obradjuju tako da su krive, i malo sire na krajevima nego na sredini, pa se prilikom lepljenja zategnu da isprave. Samo tako se dobija siroka daska koja nece zinuti na spoju. No to danas niko ne radi, jer zahteva rucni rad, a to bi ugrozilo integritet prosecnog stolara.
Pa rasusilo ti se to drvo/skupilo se.
Evo vidi primer, moj licni, mada je br to iznad strucnije objasnio:
Pre nekih 6 godina, kupim ja na stovaristu paletne daske, nesto sam pravio, i muvam se ja tamo - hop - neke koje definitivnonisu sveze isecene, znaci stoje tu vec onoliko, onako patinirale i t.d. - znaci - koliko moze vlaga da padne a kad stoji napolju - to je to.
I uzmem ja njih, da napravim pozadinu za fotografisanje. i sve ih jos stavim kuci par komada poprecno jedne na druge, ono kamara fina se napravila, i pritisnem ih odozgo kojecime. i svaki dan-dva ih malo preslozim, i posle par dana ih stavim ispred ta peci, i isto, preslagao ih na po par dana (da daske koje su bile blize odaljim, a one dalje da dodju blize onom vrtlozenju vazduha koje zagrevno telo pravi, kao da ih ujednacim koliko mogu i umem). I onda skucam ja tu pozadinu "u nulu". Znaci svaka daska je bocno dodirivala susednu, i odozdo svaka usrafljena sa 2 srafa u poprecnu . Znaci kao ploca najprostija moguca za sto - ali da mogu da je po potrebi skinem/stavim na radni sto na kome fotografisem. I evo sad, mislim 6 godina kasnije - izmedju svih tih dasaka ima zazor, bukvalno mislim da se ni jedna jedina vise ne dodiruje.
Inace sam promenio mesto zivljenja - i nacin zagrevanja prostorija. Tamo kad sam ziveo recimo nikada nisam imao problem sa njonjarom zimi, u smislu da je suv vazduh, a pre toga ceo zivot u zgradi betonskoj sa centralnim grejanjem, i sad ponovo - ponovo da. Tipa pecka me nos i oci -vazduh u takvim objektima je mnogo suv zimi.
Tako da moguce da neces moci taj sto da na neki nacin saniras, nego eventualno ponovo, ali sa suvljim drvetom. Ili da se zezas sa onim tiplovima kao leptir masnice (ne streljajmo me braco
), ne znam kako se zovu, posto moje bavljenje drvetom i nije stolarija, u klasicnom smislu, (tipa vise je woodworking, a manje carpentry). Sto ne znaci da me nece zainteresovati i taj deo jednog dana je l'.
Evo vidi primer, moj licni, mada je br to iznad strucnije objasnio:
Pre nekih 6 godina, kupim ja na stovaristu paletne daske, nesto sam pravio, i muvam se ja tamo - hop - neke koje definitivnonisu sveze isecene, znaci stoje tu vec onoliko, onako patinirale i t.d. - znaci - koliko moze vlaga da padne a kad stoji napolju - to je to.
I uzmem ja njih, da napravim pozadinu za fotografisanje. i sve ih jos stavim kuci par komada poprecno jedne na druge, ono kamara fina se napravila, i pritisnem ih odozgo kojecime. i svaki dan-dva ih malo preslozim, i posle par dana ih stavim ispred ta peci, i isto, preslagao ih na po par dana (da daske koje su bile blize odaljim, a one dalje da dodju blize onom vrtlozenju vazduha koje zagrevno telo pravi, kao da ih ujednacim koliko mogu i umem). I onda skucam ja tu pozadinu "u nulu". Znaci svaka daska je bocno dodirivala susednu, i odozdo svaka usrafljena sa 2 srafa u poprecnu . Znaci kao ploca najprostija moguca za sto - ali da mogu da je po potrebi skinem/stavim na radni sto na kome fotografisem. I evo sad, mislim 6 godina kasnije - izmedju svih tih dasaka ima zazor, bukvalno mislim da se ni jedna jedina vise ne dodiruje.
Inace sam promenio mesto zivljenja - i nacin zagrevanja prostorija. Tamo kad sam ziveo recimo nikada nisam imao problem sa njonjarom zimi, u smislu da je suv vazduh, a pre toga ceo zivot u zgradi betonskoj sa centralnim grejanjem, i sad ponovo - ponovo da. Tipa pecka me nos i oci -vazduh u takvim objektima je mnogo suv zimi.
Tako da moguce da neces moci taj sto da na neki nacin saniras, nego eventualno ponovo, ali sa suvljim drvetom. Ili da se zezas sa onim tiplovima kao leptir masnice (ne streljajmo me braco
), ne znam kako se zovu, posto moje bavljenje drvetom i nije stolarija, u klasicnom smislu, (tipa vise je woodworking, a manje carpentry). Sto ne znaci da me nece zainteresovati i taj deo jednog dana je l'.
Last edited by drBouz on 22 Nov 2020 07:46, edited 1 time in total.
regularan tip skroz