Stolarska radionica

Cao majstori.

Potreban mi je savet. Nabavio sam jedan kolut crnog hrasta, pa me zanima koje premaze mogu koristiti? Kako bi sto bolje izrazio negove godove.

Unapred hvala.

Pravi abonos je najljepši bez ičega. Kod mene samo stoji na polici. Star preko 1000 cgodina.

Ajd polako...
Abonos je jedno, hrast je nesto sasvim drugo.
Sta je uopste "crni" hrast?
Hrast postoji u gomili vrsta, ali uobicajene su dve: luznjak i kitnjak, odnosno "beli" i "crveni" u USA verijantama.
I ni jedna nije crna, bas kao ni tvoj komad.

Hrast moze da imitira abonos, uz odgovarajuci hemijski tretman, ali nikada nece biti abonos.

Crni hrast je fosilizirani, ili polufosilizirani hrast izvucen iz vode, pocrneo od stajan ja u njij. Sa Abonosom nit odo po njemu, nikakve veze.

Svaki finis za drvo radi na njemu. Jedino je malo zeznutiji za obradu, posto je vezivna struktura istrulila, pa se vlakna jako lako dizu.

Samo ovo sa slike ne lici bas na fosilizovani hrast.

Hvala vam na informacijama.

mbole wrote:Samo ovo sa slike ne lici bas na fosilizovani hrast.

Nije se dovoljno kiselio. Ima i takvih komada, obrati paznju da prva i druga slika nisu iste.

Pricam o prvoj slici.
Drugu je postavio biljeznik.

Yup, moja greska.

No ostaje i dalje, abonos je potpuno druga prica. Izmisljena po obicaju od naseg pogresnog razumevanja termina, pa se prosirila dalje.

Crni hrast nije abonos. Abonos je iskrivljen izgovor na SHB za ebony, gabonska je na latinskom diospyros crassiflora. No, kod nas se cesto koristi pa je postalo uobicajeno lupetanje, koje ide dotle da se na tome i doktorira.

Nista kod te dve vrste drveta nije slicno, ni priblizno. Za razliku od ebonovine Crni hrast je otuzno drvo po svakom parametru, ali je valjda privlacno zato sto nije na cites listi, i zbog starosti.

Abonos je kolokvijalni naziv za fosilno drvo koje je duže vrijeme odležalo u mulju i nema nikakve veze sa ebanovinom. Pojam crni hrast mi je nepoznat, ali guglajući sam zaključio da se ponegdje tako kaže za abonos. Naime, hrast je jedna od rijetkih vrsta drveta koje može opstati tisuću i više godina u uvjetima koji ga naprave abonosom.

Upravo o tome BR i prica.
Abonos ili Ebonos, je upravo iskrivljeni naziv ebonovine, za sve sto je crno.
Pa imalo to veze sa njom ili ne.
Sad... sto je to postalo uobicajeno... ne znaci i da je ispravno

Crni ili fosilizovani hrast je vise lokalizovani izraz u Srbiji.
Mnoge vrste opstaju izuzetno dugo u uslovima u kojima hrast postaje crn. Tipicno potopljen.
Ceo trik je u nedostatku vazduha, i samim tim nemogucnosti za razvijanje mikroorganizama koji bi "pojeli" drvo.

Nema abonosa od smreke, jele, bukve, breze, graba, jasena... Sve to istrune za nekoliko desetljeća u istim uvjetima u kojima hrast opstane i nekoliko tisuća godina. Ili se varam? Google, Wiki i svi ostali izvori navode isključivo hrast (oak) kao izvor abonosa.

Ja znam i za jasen i brest. Naravno, hrasta ima najviše.

Ispravan naziv je Bog oak, ili kod nas, najispravnije fosilizovani hrast. Ima jako puno vrsta drveta koja se nalaze u takvom stanju, pomenuti su jasen i brest, ima i bora ali uglavnom nisu zanimljivi onima koji drvo vade sa dna reka zato sto nisu crni, pa iz nekog razloga pretpostave da je to drvo daleko mladje. Hrast pocrni zato sto tanin iz drveta reaguje sa gvozdjem iz vode, i otuda crna boja. Moze da se napravi u domacim uslovima sa daleko boljim karakteristikama.

Abonos je sinonim za ebonovinu, sa tim sto je ebonos starija rec. Etimologija reci Abonos je prilicno prosta, potice od Turskog Abanoz, koje je opet malo promenjena persijska rec Abnus, koja opet potice od starogrckog Ebnuz, a u korenu je staroegipatski Ebni. Sve u svemu, Ebony.

Ima puno vrsta crnog drveta koja se u svetu oznacava kao Ebony, od Gabonsklog, preko magadaskarskog, teksaskog (koji je sve osim crn) NA kraju, dalji rodjak ebonovine je i Persimon, iliti Kaki, poznatiji kod nas i kao japanska jabuka (Sad, vec duze vreme trazim parce drveta, ali uzalud, ista prica kao i sa Simsirom ovde kod nas)

Foisilizovani hrast osim boje nema nikakve veze sa "pravim" vrstama ebonovine, osim boje koja je slicna. Kao kada ti neko objasnjava kakav je auto kupio, pa ti kaze, isti ko ova astra, samo nije opel nego je Mazda, a i bojha nije ista ova tamno siva, nego je crvena. :forvonad:

Godinama imam pristup fosilizovanom hrastu, koristio sam ga za neke stvari, ali uospte nemam visoko misljenje o njemu. Previse buke ni oko cega, svojim karakteristikama ne opravdava gungulu. Sa druge strane, svaki abonos (ebanovina) mi je zanimljiva za rad, pogotovu akop nije ona jnajskuplja, jednoplicno crna. Uskoro cu imati slika nekih alatica od ebonosa, pa ce se vodeti koliko m oze da bude lep, ako uspem da uhvatim prelive na fotografiji.

Da nastavim sa jos nekim sitnicama. Relativno skoro sam bio u jednoj radionici koja se bavi izradom ouda. Mnogo topga zanimljivog sam video, ali posebnu paznju mi je privukao oud najvioseg nivoa kvaliteta, koji je napravljen od hasabon al abnus, tj drveta ebonovine, sa prelepim intarzijama na ledjima.



Nisam ga uzeo, i sa jedne strane se kajem, posto je prelep. Razlog zasto ga nisam uzeo je sto sam viseo kako prave shams, na laserskom sekacu, od parceta vestacke slonovace. Mozda to usopste ne smeta, ali meni itekako kvari utisak rucno izradjenog ouda, koliko god on ioz daljine izgledao dobro. Naravno i podloga za shams (ruzu) je bila ebanovina, i plastika je izgledala kao kost, samo zto nije bila iz vise komada, ali opet..



NAravoucenije cele price, Ebanovina, na arapskom je Abnus. Isti koren svega na obalama Mare Nostrum.

Izvinjavam se ako sam pobegao sa teme.