Није иста вредност на моду А или на моду Д.. Ð азлика је велика...
Иколико посто влажности дрво треба да има да би било погодно за обрађивање? Од 5 до 10 посто?
Kupovina kombinirke
Procenat vlaznosti zavisi od toga gde ces drzati to sto napravis. Generalno pravilo je za napolje, 12% plus minus 3, tj raspon od 9-15% . Za unutra u grejanom prostoru, 9 plus minus 3, tj u rasponu od 6 do 12, mada je ova zadnja cifra malo visoka za stanove sa centralnim grejanjem.
Svi ti aparati koji mere na otpor drveta prave vece ili manje greske. Treba ih uzimati samo okvirno. Jedini tacan metod je ekstrakcijski. Treba ti samo precinza vaga, pretpostavljam da rernu vec imas u kuci. Odseces komad drveta koji mozes da lagano izmeris i stavis u rernu, izmeris tezinu u sirovom stanju, stavis u rernu na 120, na 3-4 sata, tj sve dok gubi tezinu daljim susenjem, izmeris masu na kraju, i izracunas procentnu tezinu vlage.
Svi ti aparati koji mere na otpor drveta prave vece ili manje greske. Treba ih uzimati samo okvirno. Jedini tacan metod je ekstrakcijski. Treba ti samo precinza vaga, pretpostavljam da rernu vec imas u kuci. Odseces komad drveta koji mozes da lagano izmeris i stavis u rernu, izmeris tezinu u sirovom stanju, stavis u rernu na 120, na 3-4 sata, tj sve dok gubi tezinu daljim susenjem, izmeris masu na kraju, i izracunas procentnu tezinu vlage.
-
maricaiivica
- Moderator
- Posts: 3698
- Joined: 30 Nov 2009 23:30
- Location: Beograd
- Contact:
Prosto je, il je meni prosto, pa onda mislim da je dovoljno.
U rerni susis komad drveta sve dok u njemu vlaga ne padne na 0%. Susis ga na 120 stepeni, to je jasno. Na pocetku izmeris tezinu komada i to je pocetna vrenost, na osnovu koje se racuna vlaga.
Tokom susenja, komad drveta se meri vise puta. Uopste nijne bitno kolika je vrednost, bitno je da ona postane konstantna, sto je znak da je drvo osuseno do 0% vlage. Dakle, zabelezis prvu vrednost, susis dva sata. Izvadis iz rerne, premeris, vratis na jos sat i opet izmeris. Ako je masa pala u odnosu na onu posle dva sata susenja, opet vratis u rernu, na pola sata. Ponavljas postupak sve dok masa u dva merenja ne bude ista. To je znak da drvo ne otpusta vise vlagu.
Ostaje samo racunica. Oduzmes masu suvog, tj krajnju masu, od mase na pocetku tj mase u normalnom stanju. Dobio si kolicinu vode koja je bila u drvetu. Podelis sa masom u suvom stanju, i pomnozis sa 100 da bi dobio procenat.
Nemam cime da pisem formule ovde, ukratko (pocetna masa - suva masa) / suva masa x 100 = procenat vlage.
Taj metod se koristi u svim labaratorijama po svetu i smatra se jedinim apsolutno pouzdanim. Sva ova silna elektronika je samo brza metoda, koja ne daje apsolutno tacne rezultate.
Samo jos nekoliko sitnica. Elektronska kuhinjska vaga je vise nego dovoljna za merenje. jedino sto komad drveta treba da ima barem 300-400 grama, posto sto veci, to precizniji rezultat na vagama koje ne mere desete i stote delove grama. Kada stavis kilogram drveta u rernu, u njemu ce biti od 60 grama vode pa navise.
Sto tanji komad drveta koji se ispituje, to krace susenje. Sa obzirom da se drvo koje testiras ne koristi posle, nije lose i iscepati ga na tanje komade.
U ozbiljnim labaratorijama, koje to rade dnevno, koristi se strugotine iz probnih busotina burgijom. Za amatere takodje moze, ali zahteva preciznu vagu, posto je uzorak mali.
Jel jasnije?
U rerni susis komad drveta sve dok u njemu vlaga ne padne na 0%. Susis ga na 120 stepeni, to je jasno. Na pocetku izmeris tezinu komada i to je pocetna vrenost, na osnovu koje se racuna vlaga.
Tokom susenja, komad drveta se meri vise puta. Uopste nijne bitno kolika je vrednost, bitno je da ona postane konstantna, sto je znak da je drvo osuseno do 0% vlage. Dakle, zabelezis prvu vrednost, susis dva sata. Izvadis iz rerne, premeris, vratis na jos sat i opet izmeris. Ako je masa pala u odnosu na onu posle dva sata susenja, opet vratis u rernu, na pola sata. Ponavljas postupak sve dok masa u dva merenja ne bude ista. To je znak da drvo ne otpusta vise vlagu.
Ostaje samo racunica. Oduzmes masu suvog, tj krajnju masu, od mase na pocetku tj mase u normalnom stanju. Dobio si kolicinu vode koja je bila u drvetu. Podelis sa masom u suvom stanju, i pomnozis sa 100 da bi dobio procenat.
Nemam cime da pisem formule ovde, ukratko (pocetna masa - suva masa) / suva masa x 100 = procenat vlage.
Taj metod se koristi u svim labaratorijama po svetu i smatra se jedinim apsolutno pouzdanim. Sva ova silna elektronika je samo brza metoda, koja ne daje apsolutno tacne rezultate.
Samo jos nekoliko sitnica. Elektronska kuhinjska vaga je vise nego dovoljna za merenje. jedino sto komad drveta treba da ima barem 300-400 grama, posto sto veci, to precizniji rezultat na vagama koje ne mere desete i stote delove grama. Kada stavis kilogram drveta u rernu, u njemu ce biti od 60 grama vode pa navise.
Sto tanji komad drveta koji se ispituje, to krace susenje. Sa obzirom da se drvo koje testiras ne koristi posle, nije lose i iscepati ga na tanje komade.
U ozbiljnim labaratorijama, koje to rade dnevno, koristi se strugotine iz probnih busotina burgijom. Za amatere takodje moze, ali zahteva preciznu vagu, posto je uzorak mali.
Jel jasnije?
-
maricaiivica
- Moderator
- Posts: 3698
- Joined: 30 Nov 2009 23:30
- Location: Beograd
- Contact:
Itekako je moguce. To je jedini precizan metod koji se koristi u labaratorijama sirom sveta.
Postoji samo jedna sitnica. Temperatura ne bi trebala da predje 120, posto margina do tacke u kojoj pocinjes da menjas hemiski sastav drveta nije mnogo daleko. Vec na 150 pocvcinju da se menjaju prvi seceri u strukturi drveta. Nisam siguran kako to utice na masu, no moze da se proba.
Svo termotretirano drvo u kucnim uslovima izadje sa 0% vlage, pa mu treba nekoliko nedelja da se opet aklimatizuje na normalno stanje.
Postoji samo jedna sitnica. Temperatura ne bi trebala da predje 120, posto margina do tacke u kojoj pocinjes da menjas hemiski sastav drveta nije mnogo daleko. Vec na 150 pocvcinju da se menjaju prvi seceri u strukturi drveta. Nisam siguran kako to utice na masu, no moze da se proba.
Svo termotretirano drvo u kucnim uslovima izadje sa 0% vlage, pa mu treba nekoliko nedelja da se opet aklimatizuje na normalno stanje.
-
maricaiivica
- Moderator
- Posts: 3698
- Joined: 30 Nov 2009 23:30
- Location: Beograd
- Contact:
-
maricaiivica
- Moderator
- Posts: 3698
- Joined: 30 Nov 2009 23:30
- Location: Beograd
- Contact:
-
maricaiivica
- Moderator
- Posts: 3698
- Joined: 30 Nov 2009 23:30
- Location: Beograd
- Contact:
Inace, meni zanimljivo, imam neke drvene elemente koji su, po mom ubedjenju, prosli pogresan proces u kondenzacionoj susari (bukva je u pitanju), koje nije bilo moguce zalepiti belim lepkom (7-8 razlicitih proizvoda, brendova, henkeli, ovi oni,...). Nije ih bilo moguce zalepiti ni posle po godine, na kraju leta. Bas cu sutra da probam ponovo ali predvidjam rezultat.
P.S. PU je bio resenje
P.S. PU je bio resenje
-
VladimirTodic
- Šegrt
- Posts: 20
- Joined: 28 Dec 2017 07:52
- Location: Темерин
Kanadska topola je vrsta vrbe, pa bi trebala da bude na istom merenju sa crvenom vrbom.
Hrast nemas izlistan, a podesavanje zavisi od vrste hrasta.
Bagrem takodje nemas na spisku.
Za sve ove vrste jedino mozes da utvrdis pravo podesavanje empiriski. Izmeris uredjajem na sva 4 podesavanja, na istom komadu drveta, po nekoliko puta u svakom podesavanju.
Taj komad drveta ispitas labaratoriskom metodom.
Uporedis rezultate, i nadjes koje podesavanje ti daje najtacnije ocitavanje na rucnom uredjaju. To je mana kupovanja tih kineskih uredjaja, za koje ne znas ni da li su tacni, no ovako bi trebali da rade.
Marice, sa 0% vlaznosti imas i strukturalnu valgu, koja osteti celije kada se otpusti. Ona ne ulazi u relativnu vlaznost, posto je strukturalna. Zato i ne grejes rernu preko 120 stepeni, posto ta voda pocinje da se otpusta na nekih 140.
Drvo koje je okaljeno, tj zatvorilo pore moze da se vrati u susari, barem teoriski, tako sto se doda vlaga, i podigne temperatura, pa osusi ponovo. Slican ciklus otpustanja se sprovodi i na drvetu koje ima unutrasnje napone (svi smo imali drvo koje se krivi prilikom secenja). Ima gomila primera u literaturi.
Zato je za amatere, kojima nije na prvom mestu brzina susenja jedan od najboljih nacina susenje na vazduhu do ujednacenog stanja, pa onda spustanje u susari na ono sto je potrebno za unutrasnju upotrebu. Ja za tako nesto koristim stan p[reko zime, susi kao blesav
Hrast nemas izlistan, a podesavanje zavisi od vrste hrasta.
Bagrem takodje nemas na spisku.
Za sve ove vrste jedino mozes da utvrdis pravo podesavanje empiriski. Izmeris uredjajem na sva 4 podesavanja, na istom komadu drveta, po nekoliko puta u svakom podesavanju.
Taj komad drveta ispitas labaratoriskom metodom.
Uporedis rezultate, i nadjes koje podesavanje ti daje najtacnije ocitavanje na rucnom uredjaju. To je mana kupovanja tih kineskih uredjaja, za koje ne znas ni da li su tacni, no ovako bi trebali da rade.
Marice, sa 0% vlaznosti imas i strukturalnu valgu, koja osteti celije kada se otpusti. Ona ne ulazi u relativnu vlaznost, posto je strukturalna. Zato i ne grejes rernu preko 120 stepeni, posto ta voda pocinje da se otpusta na nekih 140.
Drvo koje je okaljeno, tj zatvorilo pore moze da se vrati u susari, barem teoriski, tako sto se doda vlaga, i podigne temperatura, pa osusi ponovo. Slican ciklus otpustanja se sprovodi i na drvetu koje ima unutrasnje napone (svi smo imali drvo koje se krivi prilikom secenja). Ima gomila primera u literaturi.
Zato je za amatere, kojima nije na prvom mestu brzina susenja jedan od najboljih nacina susenje na vazduhu do ujednacenog stanja, pa onda spustanje u susari na ono sto je potrebno za unutrasnju upotrebu. Ja za tako nesto koristim stan p[reko zime, susi kao blesav
-
VladimirTodic
- Šegrt
- Posts: 20
- Joined: 28 Dec 2017 07:52
- Location: Темерин
Мени треба за кошнице, значи за спољну употребу, али не бих да исхоблујем 20 дасака па кад сутра дођем да сечем на меру оне се покривиле, јер напољу под чардаком све даске, 1/4 су влажније 16-17% и оне су на дну а 3/4 дасака сам купио просушених и на њих и мислим, показују 10-11% , чак и оне суве греде што сам скинуо са тавана да бих притиснуо одозго даске, да се што мање криве приликом сушења, а ја радим у подруму где је сигурно мања влажност и већа температура... Вероватно би било најбоље кад бих имао места у подруму за даске, али немам...
