Stolarska radionica

Pregledah dosta tema i ne nadjoh nigde ovakave sisteme postavljanja parketa, a dosta su neuobicajeni:



Ili ovo:

https://www.facebook.com/ilovewoodwork/ ... 545359251/

Ono sto mene interesuje - koliko precizno moze da se izvede secenje i obrada ovih delica za podnu oblogu, koje bi drvo moglo ovako da se radi i koliko bi se to isplatilo, ako imate svoje drvo, npr, bukva ili bagrem?

Koliko sam ja saradjivao sa parketarima i pricao,tacnost nije mnogo presudna...zacudio bi se sta dobar parketar moze da uradi...nebitno koliko neravna podloga ili los materijal,mogu da naprave da na oko izgleda savrseno....

Primer...pocne da pakuje taj sestougaoni parket ili taj sa prve fotke-dijagonala bezi ili je neka stranica kraca za 2mm-nema veze,sve pakuje isto,na svakom komadu ukrade isto,ne ceka da mu se nagomila a iznenadio bi se sta fug masa moze da pokrije,cak i supljine siroke nekoliko mm..

Bilo je nekih slicnih varijanti povremeno na sajmu. Znam da je firma bila negde iz Vojvodine, sad dal bes Novi Sad ili...
Cena je bila "muska".

Mislim da su ovi: http://www.dizajnparquet.com/pkatalog.html

Fug masa je čudo
Ali ako misliš da praviš sebi parket, drvo ti je najmanji problem. Bez šlajfarice (bar jedne) ne možeš ništa napraviti da valja, a neće niko da ih posudi. Ako možeš riješiti šlajfaricu pazi na slijedecih par detalja:
- radijalno reži dasku,
- suši je u sušari

Podloga je velika i želiš da ti drvo što manje diše, pogotovo da se što manje skuplja.

- trebaće ti puno živaca...

Pa imam jednog zeninog brata koji radi parkete profesionalno, cak je on svojevremeno radio parket za nekog (mislim iz Italije) u obliku mozaicne slike. Znaci dobijes kompletnu semu spajanja i komplet parcica raznih velicina, oblika i boje (razlicita su i drva od kojih su napravljeni) i slazes mozaik. On je to radio pre vise od 15-20 godina. E on ima slajfericu, a cak moze da dodje i uradi slajfovanje licno. To nije problem, pa cak i savet da mi da ...
Izazov je izazov i uvek ima svoju draz.

Jedino nisam razumeo da radijalno (kruzno) rezem dasku. Sta to prakticno znaci, ako mi trebaju sestougaoni ili neki drugi komadi?

A i za zivce nije problem. Ja ih nemam, tako da ...
Najveci problem bi mi bio polozaj tela dok radim, jer sam malko puniji (malko - preko 0,1 t), a i kicma mi dosta stradala, naravno zbog toga.

Radijalno secena daska je kroz centar,a tangecijalna je tangenta na kruznicu,tj rez blize kori... ne misli se na kruzno secene,nego na mesto u trupcu kad gledas poprecni presek...
A sto ne bi,ako nije prekomplikovano i ako moze da se izvede,da pakujes na neku povrsinu,sperploca ili osb,na radnim stolu,pa samo spustis ploce na pod?Ako te vec zeza kilaza i kicma....

Nije neka slika, ali ce posluziti svrsi. Radijalno rezana daska se prepoznaje po polozaju godova. Kao što vidiš na slici svi godovi su pod oko 90 stepeni (mislim da je radijalna daska ona sa godovima od 60-90 stepeni, mada nisam siguran, odavno ih gledam "odoka"). Takva daska je najmanje podlozna krivljenju, bacanju, korićenju i sl. pa kad je postavis manje su sanse da će se rastavljati parket.

Sto se tice zivaca, tu si dobro prosao, ne možeđ izgubiti ono što nemaš

Ako imaš parketara pri ruci, samo udri. Ima načina da se od bilo koje daske izvuku radijale. ima načina i da se komadi parketa osuse bez susare, ako imaš vremena. A kao projekat je sjajna ideja, dok god imaš parketara.

Shvatio sam. Radijalno secena daska je ona koja sadrzi srce ili centar trupca, kao i prve ispod i odozgo do nje - 90 do 60 stepeni. Sve sto se ide prema obodu trupca su tangencijalne i nisu dobre, odnosno podlozne su cepanju i krivljenju. Pa ima logike.
Ali to znaci da od trupca svega nekoliko dasaka ispadnu dobra prva klasa, a ove druge ... za zlj klasu.

Parketar ostario malo, imao nekih problema sa plucima (prasina, piljevina, dvokomponentni lak za parket i sl ...), pun je iskustva kao i prasine u plucima i hoce da podeli savet, ali ne sme mnogo da radi.

Ali meni i nije stos da on odradi, nego ja i tako naucim nesto i u sedmoj deceniji zivota. A iznad svega volim da uradim nesto sto retko ko drugi ima i ume. E to je posao.

Nije bas da od trupca ispadne samo nekoliko dobrih dasaka, samo mora da se vise radi prilikom scnja, i trupac prevrce na banseku. Iz sredine imas tri daske koje su odlicne, cele sirine drveta, iz onoga sto ostane, se prevtanjem izvuce jos 6, siine manje od pola, a ostatak se isece u daske kod kojih su godovi na pola. Ima jos mnogo pametnih nacina secenja, kod kojih je iskoristivost veca od samo nekoliko dobrih dasaka. Evo ti primera.



Na slici imas cetiri nacina secenja, od rifta, tj vadjenja samo savrsenih dasaka na tri sata, vadjenja po tri daske u jdnom polozaju u polozaju za podne, secenja cetvrtine pa valjdnja punih radijalnih, tj quatersawn dasaka iz sredine i rift dasaka sa strane, do secenja sa prevrtanjem za svaku dasku u donjoj cetvrtini.

Glavni problem je naci stovariste koje je spemno da se zeza sa ovakvim zahtevima. Tako da je jedino resenje da ili seces sam. Ja imam neki blagi dogovor za secenje daske na stovaristu, onako kako kazu, ja placam radnike za dodatno vreme, i punu cenu gradje, tako da je u planu prvo solarna susara za nekoliko kubika, pa da napravim manju kolicinu cisto tangencijalnog bagrema, belog bora, klena i lipe.

Ovo tvoje stablo ovako nacrtano je precnika preko 1 m ukoliko su ove daske dvocolke. Tesko da kod nas ima takvih stabala, bar u Sumadiji i Pomoravlju.
U mojim branicima ima stabala bukve precnika najvise 50 cm (mozda po nekog oraha ili lipe), bagrema i po neki beli jasen precnika do 30 cm, mozda neka divlja tresnja i to je to. Grab je skoro neupotrebljiv jer je uglavnom u nekim manjim granama, vise zbunast nego kao pravo drvo.

Ima mnogo cera sa onom belom sredinom (kod nas se zove "beljik" i nije postojan), za koji kazu da je uglavnom ogrevno drvo i da nije gradjevinsko ili jeste, ali lose.
Ne znam kakvo je za obradu "kiselo" drvo, kako se stvarno zove ne znam, jer i njega ima dosta. Znam da je dud dobar za burad, pa pretpostavljam da je i on dobar za obradu jer i njega imam.

A drugi je problem nagovoriti one na strugari da vam seku kako vi hocete.
Oni uhvate stablo i seku tangecijalno od pocetka do kraja i to je to, a ti tu trazi koja je daska za sta dobra.

Zimzelenog drveta skoro da nema, osim onih jelki koje sam kupovao za novu godinu, pa prodje nova godina, a meni zao da je bacim i posadim je negde. Neka se primi neka ne i posto sam to odavno radio imam i nekoliko takvih zimzelenih. Koja je vrsta - nemam pojma.

To stablo je ilustracija, sa cetiri moguca nacina secenja. Koliko je nije bitno, lepo ilustruje kako se izvlace kvalitetne daske iz drveta. Razlika u ceni tamo gde se to racuna, i gde su sve daske sortirane je otprilike 3:2:1 tj radijalno rezana daska je tri puta skuplja od tangencijalne, a rift dva puta. Ja obicno sevsecem u krst, sa dve-tri tangencijalne daske punom sirinom, a ostatak isecem na nacin kao na donjoj cetvrtini, bez obzira sto na malom stablu dobijem prilicno uske daske. Kada je potrebana velika povrsina, mnogo je bolje praviti je iz niza uzih dasaka kod kojih su godovi orijentisani kako treba, nego iz manjeg broja tangencijalno rezanih dasaka, koje ce se svakako iskriviti i uglavnom uporpastiti ono sto radis.

Dud je odlicno, cak vrhunsko drvo ako je pravilno rezan. Bagrema takodje ima svuda, i spada u jeftinije vrste. Uvek mozes da nagovoris vlasnika strugare da ti izvuce tri dobre daske, a ostalo pretvori u ono sto najvise prodaje, a to su stubovi za ogradu. I ti srecan i ovce na borju. Lipa je drvo koje je kod nas nepravedno zapostavljeno. Kao drvo za sekundarne delove konstrukcije je odlicno, i prilicno stabilno, jedino sto alati moaju da budu osti. Preko ba, se poplar koristi za vhunski namstaj, tamo gde se drvo ne vidi. Poplar je pri tome po svim parametrima jedno 10% losije drvo od lipe.

O tome kako se kod nas sece drvo necu da pricam. Skoro sam gledao daske, isecene tako, kako padne, iz bagremovog stabla precnika 80 cm. Sve sa komentarom, sta sta fali, sve dok nije cuo cenu za tangencijalno rezani bagrem.

Generalno, svako drvo je dobro, a za nas, koji ne radimo komercijalne stvari uvek moze da se nadje nacin da dodjes do vrhunske daske. Bas zbog toga sto nismo komercijani. Pa i ako je resenje pravljenje strugare od mtorne testere, sto je recimo jedino resenje za neke spcificne daske, recimo iz laktova grana, ili kolena korena. Nkada su se takve daske masovno koristil, danas se ubismo lamelirajuci i savijajuci, samo zato sto se zurimo oko svega.

Ajd' sad jos jedno pitanje, da ne otvaram novu temu - Kakvo misljenje imate o kiselom drvetu, ruju, pajasenu, brezorestu ili lat. Ailanthus altissima kao tehnickom drvetu?

Cuo sam da je otporno na zizak, izuzetno je tvrdo, ali i da je problem susenje za dalju obradu.

Ovo pitam, posto ga imam dosta i izgleda da se ponasa kao korov, jos gore od bagrema ...

Nadjes nekog sa malom pilanicom, koji treba posla. Jeste da ih je teze naci, ali uvijek se nekako jave tek kad isjeces dasku
Mada komplikujemo, parket mozes izvaditi i iz ogrjevnog drveta, samo trazi truda. Jeste da ima dosta otpada, ali ga mozes iskoristiti za ogrjev tako da...
Za kiselo drvo stvarno nikad nisam cuo, mozda kolege jesu

KIselo drvo je slicno renu i bambusu, ne zelis ga u svom drvoristu, posto ce uskoro biti svuda. A kao tehnicko drvo, nemam pojma. PO tablicama je malo losije od bukve, tvrdoca otprilike tu, modul elasticnosti, tj otpornost na savijanje jedno 20% losija.

Probaj, pa vidi kako se ponasa. Neces izgubiti vreme.