Planiram da se upustim u projekat izrade zidne vitrine za muzicke komponente od sper ploce (brezove verovatno), sirina je znaci standardnih 43cm, tj. nesto vise, ali i dalje manje od 50cm. Dubina je <40cm. Vecina komponenata je ispod 5kg, ali pojacalo je 13-14kg. Na osnovu ogranicenog iskustva stecenog sa sper plocama sam stekao utisak da su cvrsce od univera poredive debljine, ali nisam stekao dovoljno iskustva da bih prema opterecenju predvideo dovoljnu debljinu. Zanima me da li bih smeo da se upustim u projekat sa tanjim sperom, [s]13mm[/s] 12mm recimo ili je to previse tanko za navedeno opterecenje?
Brine me sto se sper pri vecim opterecenjima uvija u smeru delovanja sile, ali s druge strane, obzirom da su nogice muzickih komponenti blizu bocnih ivica komponenata, sila svakako nece biti rasporedjena na isti nacin kad da opterecenje predstavljaju knjige, pa ne bi trebao da se pojavi "trbuh" na sredini, ali se da se ne ispostavi da je slabo.
Pokusao sam na stranim sajtovima da nadjem neko porednje oplemenjene iverice i multiplex ploca zavisno od debljine jednog i drugog, ali nisam uspeo ili nisam upotrebio prave izraze za pretragu.
Tvrdoca sper ploce u poredjenju sa univerom, pitanje
Tvrdoca sper ploce u poredjenju sa univerom, pitanje
Last edited by SaleB on 04 Jul 2016 09:23, edited 1 time in total.
U naslovu pise tvrdoca, ali u tekstu pise cvrstoca. A to su dve potpuno razlicite stvari.
Sto se tice tvrdoce, univer je uglavnom tvrdji.
Ali je sper cvrsci.
A tebe ustvari ne zanima ni jedno ni drugo, vec krutost
kojoj je mera modul eleasticnosti.
Opet, ima raznog spera i raznog univera.
No kako god okrenuo 13mm je tanko za tih 13-14 kila.
Sto se tice tvrdoce, univer je uglavnom tvrdji.
Ali je sper cvrsci.
A tebe ustvari ne zanima ni jedno ni drugo, vec krutost
kojoj je mera modul eleasticnosti.Opet, ima raznog spera i raznog univera.
No kako god okrenuo 13mm je tanko za tih 13-14 kila.
@Radisa:: 12mm je trebalo gore da pise, na 12icu sam mislio
@BR: Da dubina, greska u pisanju.
Poceo sam da pisem odgovor, pa sam shvatio da ce biti lakse da skiciram na brzinu.
Nisam jos potpuno sve zamislio, ali ideja je da stranice budu od dva sloja 12mm spera, a police na teleskopskim klizacima za fioke. tako da finalno deluje kao da je spoljni element klizaca upusten u stranicu. Da ne bih srafio unutrasnji deo klizaca u policu mislio sam da stavim letvice nekog tvrdog, po boji kontrastnog drveta, da u njih bocno usrafim unutrasnji element klizaca, a da nju zalepim od dole na ivicu svake police. Metod spajanja delova korpusa jos nisam odabrao, verovatno lepak i tipl ili lepak i biskvit.
Razlog za sve to je da bih izvukao sve elemente iz 12mm table. Ako ima potrebe, mogu da zalepim ojacanje/letvicu popreko ispod police/fioke. Drveno ojacanje (letva) treba da ide u gornjoj zoni pozadi kroz koju bi se srafio element na zid, jer u konkretnom slucaju nemam poverenja u nosace kuhinjskih elemenata zbog debljine ploca. Jos treba da osmislim mendzment kablova. Svi bi trebali da idu u kanal negde sa desne strane, pozadi, koji bi trebao da moze da se otvori od spolja, s boka. Da u sebi ima sve interne interkonekcije, splitere, multipleksere i razvod za struju, tako da iz korpusa izlaze samo eksterne konekcije za zvucnike, jedan prikljucak za struju, periferni ulazi i izlazi.
@mbole: Da, u sustini me cvrstoca i krutost zanimaju, tvrdoca, slazem se, nije bitna za temu. Nikako da naucim da naslov upisem na kraju, kad god naslov pitanja napisem na pocetku desi se da ne odgovara tekstu.
@BR: Da dubina, greska u pisanju.
Poceo sam da pisem odgovor, pa sam shvatio da ce biti lakse da skiciram na brzinu.
Nisam jos potpuno sve zamislio, ali ideja je da stranice budu od dva sloja 12mm spera, a police na teleskopskim klizacima za fioke. tako da finalno deluje kao da je spoljni element klizaca upusten u stranicu. Da ne bih srafio unutrasnji deo klizaca u policu mislio sam da stavim letvice nekog tvrdog, po boji kontrastnog drveta, da u njih bocno usrafim unutrasnji element klizaca, a da nju zalepim od dole na ivicu svake police. Metod spajanja delova korpusa jos nisam odabrao, verovatno lepak i tipl ili lepak i biskvit.
Razlog za sve to je da bih izvukao sve elemente iz 12mm table. Ako ima potrebe, mogu da zalepim ojacanje/letvicu popreko ispod police/fioke. Drveno ojacanje (letva) treba da ide u gornjoj zoni pozadi kroz koju bi se srafio element na zid, jer u konkretnom slucaju nemam poverenja u nosace kuhinjskih elemenata zbog debljine ploca. Jos treba da osmislim mendzment kablova. Svi bi trebali da idu u kanal negde sa desne strane, pozadi, koji bi trebao da moze da se otvori od spolja, s boka. Da u sebi ima sve interne interkonekcije, splitere, multipleksere i razvod za struju, tako da iz korpusa izlaze samo eksterne konekcije za zvucnike, jedan prikljucak za struju, periferni ulazi i izlazi.
@mbole: Da, u sustini me cvrstoca i krutost zanimaju, tvrdoca, slazem se, nije bitna za temu. Nikako da naucim da naslov upisem na kraju, kad god naslov pitanja napisem na pocetku desi se da ne odgovara tekstu.
Last edited by SaleB on 04 Jul 2016 09:27, edited 1 time in total.
Cemu klizaci tamo gde nema nekog konstantnog izvlacenja - vracanja, a kod audio tehnike ne vidim potrebu za time? Je'l logika za 12mm, to sto ces tako "sakriti" klizac? 8mm tipl (standardni) u 12mm plocevinu, znaci 2+2mm mesa sa strane, meni bas i ne obecava. Mislis da ceo teret u stvari nosi plafon preko te letve za ojacanje? Desni bok, ako ga otvaras u zadnjoj zoni skoro celom visinom, nece biti nosiv; klizaci moraju biti kraci... Meni, iskreno, previse stvari koje mi ne "leze"...
Nosaci kuhinjskih ce boje nositi nego ta letva koju prikacis za ledja.
Bokovi su ti na koje se prenosi opterecenje svega onoga sto je na policama. Ako se vezes direktno za njih, to je mnogo izdrzljivije nego da se vezujes za zadnju stranicu (ili plafon), gde se sad sile prenose preko veze bok-ledja, odnosno bok-plafon. U tom slucaju ta veza izmedju boka i ledja postaje kriticno mesto.
A tu uvek imas spoj izmedju ceone ivice jedne ploce i povrsine druge. A bilo koji od dva materijala (sper ili univer) su najslabiji upravo kada nesto vezujes u ivicu. Bez ibzira da li to lepis, srafis...
Tebi su bokovi po ovom crtezu 24mm debeli "uduplani sper", a to je vise nego dovoljno da srafovi lepo drze nosace.
Bokovi su ti na koje se prenosi opterecenje svega onoga sto je na policama. Ako se vezes direktno za njih, to je mnogo izdrzljivije nego da se vezujes za zadnju stranicu (ili plafon), gde se sad sile prenose preko veze bok-ledja, odnosno bok-plafon. U tom slucaju ta veza izmedju boka i ledja postaje kriticno mesto.
A tu uvek imas spoj izmedju ceone ivice jedne ploce i povrsine druge. A bilo koji od dva materijala (sper ili univer) su najslabiji upravo kada nesto vezujes u ivicu. Bez ibzira da li to lepis, srafis...
Tebi su bokovi po ovom crtezu 24mm debeli "uduplani sper", a to je vise nego dovoljno da srafovi lepo drze nosace.
@mbole:
Da, slazem se sa 20mm srafovima nosaci kuhinjskih elemnata su bolje resenje. Za dasku sam mislio da u gornoj zoni oslonim na poklopac i vezem za stranice, ali nema potrebe za tim. Dva ili eventualno cetiri nosaca kuhinjskih elemenata ce biti sasvim dovoljna.
@Rendisha:
Razlog za klizace, trenutno su sve kompoonente u polici koja pokrentna, pa kad treba promeniti raspored kablova, dovoljno je da se cela odmakne od zida i da se promeni sta treba. Ako je polica zakacena za zid, najlaksi nacin je da se odredjena komponena izvuce i da se promeni raspored po potrebi. Gledao sam vise puta kako se ljudi muce, pa izvuce komponentu do pola, pa je pridrzava, pa neko drugi pridrzava ili pokusa na slepo ili sa ogledalom nesto da prepoveze, pa sam definitivno odlucio da hocu da stavim klizace, da mogu da izvucem komponente kada se ukaze potreba. Alternativno bih napravio nesto sto daje mogucnost da se set od pet komponenata zajednicke tezine oko 40kg izvuce, sto bi omogucilo da se stave vertikalne maske na deo ledja "fioke" koje bi sakrivale i vrsile menadzment medjusobno povezanih kablova. Ali, na tu temu mi nista prikladno nije palo na pamet.
Razmisljao sam da tih nekoliko komponenti kojima bi bilo najbitnije da se izvlace (pojacalo, predpojacala i selektor zvucnika) da stavim unutar jednog elementa koji bi imao klizace gore ili dole i pomocne oslonce tako da mogu taj set da izvucem i rotiram 45-90 stepeni (kao stalak za torte u poslasticarskim vitrinama), ali nisam uspeo da smislim nista sto mi uliva poverenje, pa sam na kraju odustao i odlucio da izvlacim svaku komponentu nezavisno. Sad imam problem kako da sakrijem kablove a istovremeno da ostavim dovoljno viska da odredjena komponeta moze da se izvuce. I naravno kako da dodam novi kabl kad bude trebalo, a da se u tom procesu ne iznerviram. Mozda cu se ponovo vratiti na varijuntu izvlacenja vise komponenti istovremeno, ako se setim nekog resenja. Sve u svemu moram da nacrtam prvo, pa cu onda znati sta moze, a sta ne moze.
@BR:
Mislim da mi je ta informacija znacajna, tj ako iz nje mogu da zakljucim da je ce 3-4 puta tanji sper reagovati na spoljne uticaje slicno kao 18mm debeo univer, to mi je dovoljno da znanja stecena o 18mm univerom primenim na sper i zakljucim da ce 12mm biti i vise nego dovoljno za opterecenja pogodna za 18mm univer.
Da, slazem se sa 20mm srafovima nosaci kuhinjskih elemnata su bolje resenje. Za dasku sam mislio da u gornoj zoni oslonim na poklopac i vezem za stranice, ali nema potrebe za tim. Dva ili eventualno cetiri nosaca kuhinjskih elemenata ce biti sasvim dovoljna.
@Rendisha:
Razlog za klizace, trenutno su sve kompoonente u polici koja pokrentna, pa kad treba promeniti raspored kablova, dovoljno je da se cela odmakne od zida i da se promeni sta treba. Ako je polica zakacena za zid, najlaksi nacin je da se odredjena komponena izvuce i da se promeni raspored po potrebi. Gledao sam vise puta kako se ljudi muce, pa izvuce komponentu do pola, pa je pridrzava, pa neko drugi pridrzava ili pokusa na slepo ili sa ogledalom nesto da prepoveze, pa sam definitivno odlucio da hocu da stavim klizace, da mogu da izvucem komponente kada se ukaze potreba. Alternativno bih napravio nesto sto daje mogucnost da se set od pet komponenata zajednicke tezine oko 40kg izvuce, sto bi omogucilo da se stave vertikalne maske na deo ledja "fioke" koje bi sakrivale i vrsile menadzment medjusobno povezanih kablova. Ali, na tu temu mi nista prikladno nije palo na pamet.
Razmisljao sam da tih nekoliko komponenti kojima bi bilo najbitnije da se izvlace (pojacalo, predpojacala i selektor zvucnika) da stavim unutar jednog elementa koji bi imao klizace gore ili dole i pomocne oslonce tako da mogu taj set da izvucem i rotiram 45-90 stepeni (kao stalak za torte u poslasticarskim vitrinama), ali nisam uspeo da smislim nista sto mi uliva poverenje, pa sam na kraju odustao i odlucio da izvlacim svaku komponentu nezavisno. Sad imam problem kako da sakrijem kablove a istovremeno da ostavim dovoljno viska da odredjena komponeta moze da se izvuce. I naravno kako da dodam novi kabl kad bude trebalo, a da se u tom procesu ne iznerviram. Mozda cu se ponovo vratiti na varijuntu izvlacenja vise komponenti istovremeno, ako se setim nekog resenja. Sve u svemu moram da nacrtam prvo, pa cu onda znati sta moze, a sta ne moze.
@BR:
Mislim da mi je ta informacija znacajna, tj ako iz nje mogu da zakljucim da je ce 3-4 puta tanji sper reagovati na spoljne uticaje slicno kao 18mm debeo univer, to mi je dovoljno da znanja stecena o 18mm univerom primenim na sper i zakljucim da ce 12mm biti i vise nego dovoljno za opterecenja pogodna za 18mm univer.
Last edited by SaleB on 04 Jul 2016 17:27, edited 1 time in total.
Kolike su dubine komponenti, odnosno koliko mislis da ces imati lufta do ledja/zida? Ako ima dovoljno mesta, mogla bi se napraviti kutija unutar kutije (okvir unutar okvira), gde bi cela unutrasnja kutija sa fiksnim policama bila na izvlacenje preko jedno 3 seta full-extension teleskopa. Npr. unutrasnja dubine ~30cm (ako je to dovoljno) a spoljasnja 40 i klizaci 40, tako da dobijes 10ak cm prostora za zavuci saku. Za dodatni pristup odozdo, moze pod od spoljasnje da bude uvucen gledano sa prednje strane recimo 10-15cm, a da to sto fali nadomesti maskica vezana za unutrasnji korpus i da se izvlaci sa njim... Ono sto mi se ne svidja kod te opcije je dodatno opterecenje na vezu sa zidom kad je sve izvuceno (a i nadam se da imas pristojan zid :-) ).
Ja sam malopre izracunao ugiibe police, za slucaj da na sredini police siroke 42cm i duboke 40 cm imas opterecenje u tacki od 15 Kg, tj 150N, i dobio sam da su otprilike 1/2 dozvoljenih za taj raspon. Ugib je 0.6 mm, dozvoljeni je 1.4mm.
Ako te zanima da sam racunas ugib, za koncentricnu silu u sredini rasona u metrima formula je Sila u N x Raspon u metrima na 3 stepen / 48x modul elasticnosti (ako je GPa) x 10na 9 x Jx
Jx je momenat inercije oko ose oko koj se presek savija.
Za pravougani presek, Jx= bxh na 3 stepen/ 12
b je strana (u ovom slucaju dubina police)
h je visina tj u ovom slucaju debljina spera.
U drvenim konstrukcijama, dozvoljeni ugibi za ploce su obicno raspon/300 pa je tako i sracunat dozvoljeni ugib gore.
Sigma napon za isto optrecenje, je 1.6 Mpa, sto je debelo manje od dozvoljenog, pa ni tu ne moras da se sekiras.
Ako te zanima da sam racunas ugib, za koncentricnu silu u sredini rasona u metrima formula je Sila u N x Raspon u metrima na 3 stepen / 48x modul elasticnosti (ako je GPa) x 10na 9 x Jx
Jx je momenat inercije oko ose oko koj se presek savija.
Za pravougani presek, Jx= bxh na 3 stepen/ 12
b je strana (u ovom slucaju dubina police)
h je visina tj u ovom slucaju debljina spera.
U drvenim konstrukcijama, dozvoljeni ugibi za ploce su obicno raspon/300 pa je tako i sracunat dozvoljeni ugib gore.
Sigma napon za isto optrecenje, je 1.6 Mpa, sto je debelo manje od dozvoljenog, pa ni tu ne moras da se sekiras.
Nije problem u tome da li ce izdzati (to jest dal ce da pukne). To govori cvrstoca, i tu se slazemo da ce bez ikakvih problema da izdrzi.Pezzo wrote:sto se izdrzljivosti tice, dovoljna je debljina spera i od 8mm, izdrzao bi i coveka na tolickoj povrsini.SaleB wrote:@mbole: Da, u sustini me cvrstoca i krutost zanimaju,
Pitanje je koliko ce da se uvije (sto prvenstveno ruzno izgleda), a to je krutost, odnosno modul elasticnosti.
Ovako "odokativno" tesko je bas proceniti sta ce se desiti, al posto se BR potrudio da izracuna, nema ni tu problema.
@BR:
Hvala za racunicu i opis. Ja sam elektro struke tako da sa statikom nikad nisam imao nikakavih dodirnih tacaka, a svaki pokusaj da samostalno naucim se zavrsio odustajanjem. Naravno tu retko pomazu strani sajtovi jer su oznake u formulama drugacije i nazivi. Poslednji put kada sam se susretao pratio sam neki nemacki praktukum za fakultetske vezbe i to sam dosta razumeo, sa americkom literaturom je dodatni problem sto je uglavnom metricki sistem mera, pa su formule potpuno razlicite. Nemacki praktikum mi je pomogao taman toliko da sam ono sto sam tada zeleo da izracunam, uspeo da izracunam, ali mislim da opet nisam uspeo da razumem sustinu.
Imam nekoliko pitanja, prvo, bxh predpostavljam da je uvek poprecni presek tela za koje se vrsi proracun i da vazi samo u slucaju kada je identican poprecni presek celom duzinom? A drugo, gde mogu da nadjem dozvoljeni ugib za druge materijale, da li postoji neka tablica ili sl (za proste svakodnevne elemente tipa celicna cev kvadratnog poprecnog preseka, aluminijumska cev kvadratnog poprecnog preseka, flah i sl)? Item24.de daje jako lep kalkulator na svom sajtu za njihove konstrukcione profile, ali mi to bas nista ne znaci, kad hocu da upotrebim profile koji nisu njihovi, pa se ponovo vracam na opciju uz pomoc stapa i kanapa. Stvarno bih zeleo da naucim bar neke osnovne stvari da mogu da primenim po potrebi. Trece, sigma napon, sta ta velicina predstavlja, silu potrebnu da se povrsina prelomi ili nesto drugo?
U konkretnom slucaju obzirom da se nogice oslanjaju blize ivicama, a ne na sredini, predpostavljam da bi ugib bio jos i manji od izracunatog.
@mbole:
Brkam malo te pojmove, pogotovu kad pozurim. Predpostavljam da to deluje isto kao sto meni deluje kad neko kaze "... napon struje je ..." ili "merio sam struju u uticnici, 220v pise"; "cekaj, stani, napon je to, struja je to, nema smisla da kazes napon struje".
Ja brkam pojmove koji predstavljaju mehanicke sile i na osnovu njih nastale deformacije u nekom telu. Svestan sam toga, radim na tome da popravim svoj recnik, ali se i dalje desi da u brzini nesto lupim, jer tu terminlogiju retko koristim. Elem, da, krutost me je zanimala, jer logicno mi je da drveni elementi zadovoljavaju uslove cvrstoce, ako zadovoljavaju uslove krutosti.
Vec godinama planiram, ali moram da sednem sa nekim iz masinske struke da sortiramo te osnovne termine, tipa sta tvrdoca, cvrstovca, krutost, otpornost na uvijanje, otpornost na smicanje, plasticne i elasticne deformacije, tolerancije, sile koje deluju u kojim uslovima, osnove statike i sl., ali uvek je nesto drugo vaznije.
@Rendisha:
Zid nije problem, zid je liveni beton i sa dva nosaca kuhinjskih elemenata gore i eventulano dva dole i 10x60 tiplovima to nema gde da mrda. To nikad nece biti dugo izvuceno, izvuce se, moze i da se podupre, uradi se sta treba i vraca se nazad. Komponente su uglavnom 36-38, morao bih da premerim duzinu najduzih dzekova, ali mislim da bi 42-43 bilo dovoljno, u korpusu dubine 50, tako da kad full extension potpuno izvucem, pozadi imam oko 8cm. Svidja mi se ideja o korpusu unutar korpusa. Moram da nacrtam da vidim kako bi se to uklopilo. Mislim da imam sjajnu ideju na osnovu ove tvoje ideje, pusticu neku sliku za koji dan, samo da stignem da sednem da nacrtam i da vidim da li se uklapa.
Hvala za racunicu i opis. Ja sam elektro struke tako da sa statikom nikad nisam imao nikakavih dodirnih tacaka, a svaki pokusaj da samostalno naucim se zavrsio odustajanjem. Naravno tu retko pomazu strani sajtovi jer su oznake u formulama drugacije i nazivi. Poslednji put kada sam se susretao pratio sam neki nemacki praktukum za fakultetske vezbe i to sam dosta razumeo, sa americkom literaturom je dodatni problem sto je uglavnom metricki sistem mera, pa su formule potpuno razlicite. Nemacki praktikum mi je pomogao taman toliko da sam ono sto sam tada zeleo da izracunam, uspeo da izracunam, ali mislim da opet nisam uspeo da razumem sustinu.
Imam nekoliko pitanja, prvo, bxh predpostavljam da je uvek poprecni presek tela za koje se vrsi proracun i da vazi samo u slucaju kada je identican poprecni presek celom duzinom? A drugo, gde mogu da nadjem dozvoljeni ugib za druge materijale, da li postoji neka tablica ili sl (za proste svakodnevne elemente tipa celicna cev kvadratnog poprecnog preseka, aluminijumska cev kvadratnog poprecnog preseka, flah i sl)? Item24.de daje jako lep kalkulator na svom sajtu za njihove konstrukcione profile, ali mi to bas nista ne znaci, kad hocu da upotrebim profile koji nisu njihovi, pa se ponovo vracam na opciju uz pomoc stapa i kanapa. Stvarno bih zeleo da naucim bar neke osnovne stvari da mogu da primenim po potrebi. Trece, sigma napon, sta ta velicina predstavlja, silu potrebnu da se povrsina prelomi ili nesto drugo?
U konkretnom slucaju obzirom da se nogice oslanjaju blize ivicama, a ne na sredini, predpostavljam da bi ugib bio jos i manji od izracunatog.
@mbole:
Brkam malo te pojmove, pogotovu kad pozurim. Predpostavljam da to deluje isto kao sto meni deluje kad neko kaze "... napon struje je ..." ili "merio sam struju u uticnici, 220v pise"; "cekaj, stani, napon je to, struja je to, nema smisla da kazes napon struje".
Ja brkam pojmove koji predstavljaju mehanicke sile i na osnovu njih nastale deformacije u nekom telu. Svestan sam toga, radim na tome da popravim svoj recnik, ali se i dalje desi da u brzini nesto lupim, jer tu terminlogiju retko koristim. Elem, da, krutost me je zanimala, jer logicno mi je da drveni elementi zadovoljavaju uslove cvrstoce, ako zadovoljavaju uslove krutosti.
Vec godinama planiram, ali moram da sednem sa nekim iz masinske struke da sortiramo te osnovne termine, tipa sta tvrdoca, cvrstovca, krutost, otpornost na uvijanje, otpornost na smicanje, plasticne i elasticne deformacije, tolerancije, sile koje deluju u kojim uslovima, osnove statike i sl., ali uvek je nesto drugo vaznije.
@Rendisha:
Zid nije problem, zid je liveni beton i sa dva nosaca kuhinjskih elemenata gore i eventulano dva dole i 10x60 tiplovima to nema gde da mrda. To nikad nece biti dugo izvuceno, izvuce se, moze i da se podupre, uradi se sta treba i vraca se nazad. Komponente su uglavnom 36-38, morao bih da premerim duzinu najduzih dzekova, ali mislim da bi 42-43 bilo dovoljno, u korpusu dubine 50, tako da kad full extension potpuno izvucem, pozadi imam oko 8cm. Svidja mi se ideja o korpusu unutar korpusa. Moram da nacrtam da vidim kako bi se to uklopilo. Mislim da imam sjajnu ideju na osnovu ove tvoje ideje, pusticu neku sliku za koji dan, samo da stignem da sednem da nacrtam i da vidim da li se uklapa.
Problem se sastoji iz dva dela, nije komplikovan, ali nije ni prost. Prvi deo je mehanika, koja ti sluzi da sracunas uticaj na nosac koji proracunavas. Za nju nisam bas siguran u domacu liteaturu.
Drugi deo su same konstukcije. Najbolje prosto rsenje je knjiga Vojislava Kujundzica Dvn i Metalne konstrukcije, za IV razred srednje skole, u joj imas gotovo sve potrebno za drvo i celik. No, na zalost, ta knjiga ne moze da se nadje. Druga opcija je praktikum za metalne konstrukcije, istog autora, koji mozes da kupis za smesne pare u skriptarnici AF, i Drvene Konstrukcije ZIkice Tekica, na istom mestu.
Ono sto je problem tih skripti je sto su dosta uporoscene za laika, pa ces imati problem da se probijes kroz njih, ali sve sto ti treba za proste proracune od otpornosti materijala je tu, od dozvoljenih napona, preko tablica za proracun celicnih profila, posto on uproscuje racunanje otpornog i momenta inercije za cevaste i I profile, do tablica za ugibe na osnovu tipa opterecenja.
Tu neces naci dozvoljene napone za duge materijale, ali tu pomaze http://www.matweb.com/
Ukucas materijal u search, pa dobijes sve potrebne podatke u Si jedinicama.
Inace bxh je povrsina, gde je b sirina, a h visina. Povrsina se oznacava sa A
Sigma je napon usled pitiska ili zatzanja. racunica je prosta, sila/ povrsinom na koju deluje pa je sigma za pritisak/zatezanje P/A
Sigma je i napon usled savijanja, posto je i tu jedan deo preseka pitisnut, a jedan zategnut, a racunica za napon je Sigma = Momenat/Wx
Wx je otporni momenat, koji je bxh2/6. Ovo h2 je h na kvadrat, ali n moze da se napise kako treba. I svuda gore gde pise bxh na kvadrat, stepenuje se samo visina
Ako te zanima dalje, nastavljam kasnije.
Drugi deo su same konstukcije. Najbolje prosto rsenje je knjiga Vojislava Kujundzica Dvn i Metalne konstrukcije, za IV razred srednje skole, u joj imas gotovo sve potrebno za drvo i celik. No, na zalost, ta knjiga ne moze da se nadje. Druga opcija je praktikum za metalne konstrukcije, istog autora, koji mozes da kupis za smesne pare u skriptarnici AF, i Drvene Konstrukcije ZIkice Tekica, na istom mestu.
Ono sto je problem tih skripti je sto su dosta uporoscene za laika, pa ces imati problem da se probijes kroz njih, ali sve sto ti treba za proste proracune od otpornosti materijala je tu, od dozvoljenih napona, preko tablica za proracun celicnih profila, posto on uproscuje racunanje otpornog i momenta inercije za cevaste i I profile, do tablica za ugibe na osnovu tipa opterecenja.
Tu neces naci dozvoljene napone za duge materijale, ali tu pomaze http://www.matweb.com/
Ukucas materijal u search, pa dobijes sve potrebne podatke u Si jedinicama.
Inace bxh je povrsina, gde je b sirina, a h visina. Povrsina se oznacava sa A
Sigma je napon usled pitiska ili zatzanja. racunica je prosta, sila/ povrsinom na koju deluje pa je sigma za pritisak/zatezanje P/A
Sigma je i napon usled savijanja, posto je i tu jedan deo preseka pitisnut, a jedan zategnut, a racunica za napon je Sigma = Momenat/Wx
Wx je otporni momenat, koji je bxh2/6. Ovo h2 je h na kvadrat, ali n moze da se napise kako treba. I svuda gore gde pise bxh na kvadrat, stepenuje se samo visina
Ako te zanima dalje, nastavljam kasnije.