Par redova uvoda .. pravio sam kuhinju poslednjih nekoliko nedelja i jos nije sve gotovo tj. projektovao sam kuhinju i narucio secenje sa usluznim nutovanjem, rupama za tiplove i cnc obradom na nekim elementima. Predlagali su mi ekscentre, ali sam se ja ipak odlucio za kombinaciju tipl/sraf. Tj. zelja mi je da tiplove upotrebim samo kao vodjice za poravnavanje ploca, jer verujem da mi ugaone stegice koje sam do sada koristio ne bi bile od velikog znacaja zbog velikih duzina spojnih povrsina, videcemo kako ce se sve to jos zavrsiti.
Dok cekam materijal razmisljam o drugom problemu. Korpuse sam napravio prema prostoriji, fioke su nastale prema korupsima, a unutrasnje dimenzije fioka ne odgovaraju nijednoj od opcija umetaka za fioke za escajg. Svidja mi se kako izgledaju drveni umetci (za kasike, viljuske, nozeve, male kasike, a posebno one pozicije za velike nozeve gde svaki noz stoji vertikalno pored drugog sa secivom u rezu daske) i voleo bih da pokusam nesto od toga da napravim kada zavrsim samu kuhinju.
Neko istrazivanje po y-t je pokazalo da ljudi najcesce za kuhinjski pribor koriste bukvu i/ili tvrda tamna drva i vecina njih za kontakt sa prehranom (daske za secenje, kuhinjski pribor) preporucuju dansko ulje (danish oil). Pregledom sajtova domacih uvoznika/farbara nisam nasao nigde dansko ulje, osim par komentara na ovom i nekim drugim forumima, pa je moje pitanje, da li jos neko drvo dolazi u obzir za kontakt sa prehranom i da li jos neki premaz koji se lakse nalazi kod nas dolazi u obzir za kontakt sa prehranom?
Pozdrav
Vrste drveta i premaza pogodne za kontakt sa hranom i priborom za jelo
Svaki debeloslojni premaz (lak, sto bi rekli), nakon sto se osusi bez problema moze u dodir s hranom.
Daklem akrilni lak, PU lak...
Lazure (sadolin sto bi rekli trgovci) cesto imaju biocide u sebi pa one nisu pogodne za to.
E sad... sta je nevolja sa lakovima. Vremenom, lak se grebe, i to em pocne da izgleda prilicno ruzno, em vise ne stiti drvo. Usled toga se cesto upotrebljavaju razna ulja, koja prodiru dublje u drvo i ne stvaraju sloj na povrsini. Kada se izgrebe (a hoce vremenom), jednostavno se malo osmirgla i utrlja novi sloj ulja.
Uz njih ide i drvo koje nema otvorenih pora kako se ostaci hrane, vlaga itd ne bi nakupljali i zadrzavali u porama. Bukva se najcesce koristi zato sto je tvrdo drvo zatvorenih pora sa najnizom cenom i lako je dostupna. Mozes da koristis i recimo javor. Dobri su i grab, neka od vocki (kruska, jabuka, sljiva, tresnja...) mada su oni mnogo teze dostupni osim da sam rezes iz stabla i susis.
Od ulja, ono sto je lako dostupno je laneni firnajz. Jedina nevolja je sto mu treba bas dugo da se lepo osusi (reda nedelju dve). Mada... sva ulja se suse prilicno dugo.
Imas i ovo: http://cg.belinka.com/izdelki/?izdelek=1&ID=745
Sto se tice spajanja elemenata, resenje sa tiplovima kao vodjicama je sasvim OK (lakse za rad i daje dobre rezultate). Mada bi i ugaone stege radile sasvim lepo. Stegama nije glavna funkcija da ti daju 90 stepeni, vec da lepo poravnas ivice prilikom spajanja, tako da duzina ne igra ulogu (naravno stegice ne daju da to bas pobegne mnogo od 90). I kad kompletno spojis korpus, on se i dalje lako uvija i bezi "iz vinkle" sto bi rekli. Tek kad stavis ledja, ona ga ukrute. Odnosno ledja su ta koja ce ti obezbediti da korpus bude "u vinklu".
Daklem akrilni lak, PU lak...
Lazure (sadolin sto bi rekli trgovci) cesto imaju biocide u sebi pa one nisu pogodne za to.
E sad... sta je nevolja sa lakovima. Vremenom, lak se grebe, i to em pocne da izgleda prilicno ruzno, em vise ne stiti drvo. Usled toga se cesto upotrebljavaju razna ulja, koja prodiru dublje u drvo i ne stvaraju sloj na povrsini. Kada se izgrebe (a hoce vremenom), jednostavno se malo osmirgla i utrlja novi sloj ulja.
Uz njih ide i drvo koje nema otvorenih pora kako se ostaci hrane, vlaga itd ne bi nakupljali i zadrzavali u porama. Bukva se najcesce koristi zato sto je tvrdo drvo zatvorenih pora sa najnizom cenom i lako je dostupna. Mozes da koristis i recimo javor. Dobri su i grab, neka od vocki (kruska, jabuka, sljiva, tresnja...) mada su oni mnogo teze dostupni osim da sam rezes iz stabla i susis.
Od ulja, ono sto je lako dostupno je laneni firnajz. Jedina nevolja je sto mu treba bas dugo da se lepo osusi (reda nedelju dve). Mada... sva ulja se suse prilicno dugo.
Imas i ovo: http://cg.belinka.com/izdelki/?izdelek=1&ID=745
Sto se tice spajanja elemenata, resenje sa tiplovima kao vodjicama je sasvim OK (lakse za rad i daje dobre rezultate). Mada bi i ugaone stege radile sasvim lepo. Stegama nije glavna funkcija da ti daju 90 stepeni, vec da lepo poravnas ivice prilikom spajanja, tako da duzina ne igra ulogu (naravno stegice ne daju da to bas pobegne mnogo od 90). I kad kompletno spojis korpus, on se i dalje lako uvija i bezi "iz vinkle" sto bi rekli. Tek kad stavis ledja, ona ga ukrute. Odnosno ledja su ta koja ce ti obezbediti da korpus bude "u vinklu".
Hvala na odgovoru. Citao sam nesto o lakovima, zato sam hteo njih da izbegnem. Ali ovaj podatak Belinka pulju mi deluje dosta intresantan, pogotovu sto napominju da je preporucena upotrebu na proizvodima primenljivim u kontaktu sa hranom. Poredeci ono sto jeste i sto nije napisano za ovo ulje i dansko, zakljucujem da moze da se radi o vrlo slicnom proizvodu. Za dansko ulje je vreme susenja (procenjeno od strane ljudi koji su ga koristili) oko tri nedelje. Ni za to ni za Belinka ulje nisam nasao tacan sastav, oba su pogodna za kontakt sa hranom i oba mogu da izazovu samozapaljivanje krpe koja je korscena za nanosenje. U svakom slucaju, hvala, mislim da je ovo Belinka ulje idealno za moju situaciju.
Sto se srafljenja tice. Sa korpusom dubine oko 500mm sam imao problem koji nisam mogao da resim sa stegicama. Konkretno, dve daske su bile spojene stegicama, prednji i zadnji cosak savrseno poravnati, probusene rupe, postavljeni 7x50 konfirnamati na 50mm od svakog od krajeva. Kada sam busio u sredini za treci konfirmat nisam mogao da izbegnem da "donja" daska pobegne u trenutku kada burgija prelazi iz jedne u drugu. Nije pobeglo to za mnogo, mozda za debljinu nokta, ali dovoljno da kad predjem rukom preko ivice da to nije onako kako sam zamislio da ce biti. Na drugo strani sam onda pokusao da izbegnem pa sam pridrzavao rukom na mestu gde treba burgija da prodje pa je pobeglo na unutra, opet za ni ceo milimetar. Nije korpus bio vidno uvijen, ali je bilo dovoljno da zapamtim da izbegnem takve situacije. Elem, tiplovi svakako nece skoditi, a predpostavljam da ce u nekoj meri ubrzati ceo postupak, a ledja ce biti nutovana na 10mm od zadnjeg ruba 3.7mm lesonitom, tako da bi mogucnost greske trebala da bude svedena na minimum.
Pozdrav,
Sale
Sto se srafljenja tice. Sa korpusom dubine oko 500mm sam imao problem koji nisam mogao da resim sa stegicama. Konkretno, dve daske su bile spojene stegicama, prednji i zadnji cosak savrseno poravnati, probusene rupe, postavljeni 7x50 konfirnamati na 50mm od svakog od krajeva. Kada sam busio u sredini za treci konfirmat nisam mogao da izbegnem da "donja" daska pobegne u trenutku kada burgija prelazi iz jedne u drugu. Nije pobeglo to za mnogo, mozda za debljinu nokta, ali dovoljno da kad predjem rukom preko ivice da to nije onako kako sam zamislio da ce biti. Na drugo strani sam onda pokusao da izbegnem pa sam pridrzavao rukom na mestu gde treba burgija da prodje pa je pobeglo na unutra, opet za ni ceo milimetar. Nije korpus bio vidno uvijen, ali je bilo dovoljno da zapamtim da izbegnem takve situacije. Elem, tiplovi svakako nece skoditi, a predpostavljam da ce u nekoj meri ubrzati ceo postupak, a ledja ce biti nutovana na 10mm od zadnjeg ruba 3.7mm lesonitom, tako da bi mogucnost greske trebala da bude svedena na minimum.
Pozdrav,
Sale
Kad pogledas na kraju kuhinju, ta sredina vertikale se vidi samo na elementu koji je krajnji i to samo sa jedne strane.
Sa funkcionalne strane nema ama bas nikakvog efekta.
Ako bas hoces da to bude apsolutno precizno (a i ja sam pristalica perfekcionizma), ubaci unutar korpusa jednu policu, skroz do dna/plafona, koji vec srafis, pa onda stisni rukom sa spoljne strane. Polica mu ne da da udje unutra. Ako eventualno jos uvek ima nekog lufta, ubaci izmedju police i boka list ili dva papira, vizit katu... sta ti je vec zgodno i pri ruci, dok ne dobijes savrseno poklapanje kad pritegnes rukom.
No, slazem se da tiplovanje znacajno ubrzava posao. U zadnje vreme najcesece i sam radim tako sto ubacim po par tiplova fi 6 (imam neki wolfcraftov ili bese KWB sablon), ili keksica, pa onda zasrafim, upravo da ne bih "nisanio" u stegama da se ivice lepo potrefe.
Sto se tice ovog belinkinog ulja, pogledaj bezbednosni list, pise da je u pitanju mineralno ulje. I inace, obicno u tim bezbednosnim listovima mozes da pronadjes sastav, posto su to obavezni da napisu po zakonu.
Mineralno ulje se inace koristi bas za drvene cinije, daske za secenje... itd koje su u direktnom kontaktu sa hranom.
Sa funkcionalne strane nema ama bas nikakvog efekta.
Ako bas hoces da to bude apsolutno precizno (a i ja sam pristalica perfekcionizma), ubaci unutar korpusa jednu policu, skroz do dna/plafona, koji vec srafis, pa onda stisni rukom sa spoljne strane. Polica mu ne da da udje unutra. Ako eventualno jos uvek ima nekog lufta, ubaci izmedju police i boka list ili dva papira, vizit katu... sta ti je vec zgodno i pri ruci, dok ne dobijes savrseno poklapanje kad pritegnes rukom.
No, slazem se da tiplovanje znacajno ubrzava posao. U zadnje vreme najcesece i sam radim tako sto ubacim po par tiplova fi 6 (imam neki wolfcraftov ili bese KWB sablon), ili keksica, pa onda zasrafim, upravo da ne bih "nisanio" u stegama da se ivice lepo potrefe.
Sto se tice ovog belinkinog ulja, pogledaj bezbednosni list, pise da je u pitanju mineralno ulje. I inace, obicno u tim bezbednosnim listovima mozes da pronadjes sastav, posto su to obavezni da napisu po zakonu.
Mineralno ulje se inace koristi bas za drvene cinije, daske za secenje... itd koje su u direktnom kontaktu sa hranom.
Za premazivanje daske za rezanje mesa koristio sam http://cg.belinka.com/izdelki/?izdelek=1&ID=745 i http://www.ikea.com/hr/hr/catalog/products/00046786/.
Počeo sam s Belinkinim premazom, ali mi se nije svidio. Ima dosta specifičan miris, koji nisam uspio neutralizirati niti nakon nekoliko pranja daske. A kako je riječ o nečemu što je u kontaktu s hranom - odustato sam od korištenja.
Ovaj IKEA-in premaz ima sasvim podnošljiv viris, a i značajnije je jeftiniji.
Nisam ekspert za boje, pa ne mogu reći u čemu je razlika među njima.
Počeo sam s Belinkinim premazom, ali mi se nije svidio. Ima dosta specifičan miris, koji nisam uspio neutralizirati niti nakon nekoliko pranja daske. A kako je riječ o nečemu što je u kontaktu s hranom - odustato sam od korištenja.
Ovaj IKEA-in premaz ima sasvim podnošljiv viris, a i značajnije je jeftiniji.
Nisam ekspert za boje, pa ne mogu reći u čemu je razlika među njima.
Last edited by Pero on 14 Sep 2015 07:12, edited 1 time in total.
