Stolarska radionica

Dali tko od clanova ima vakum sušaru za drvo,koja je razlika vakum sušare
u odnosu na klasicnu ?
Mislim u brzini ,kvaliteti i cijeni sušenja hrastove fosne.
Procitao sam po netu kako ona radi,koje su joj prednosti.....
E sad nije mi jasno dali da kupim susaru vakum od 1 m3 ili da kupim klasicnu od 15 m3.
Koliko je dug proces sušenja kod vakum sušare ako roba ima 25% ulaznu vlagu.
Treba mi za moje potrebe cca 10-15 m3 suhe robe mjesecno.

Vakuum sušara od 1m3 ne može da osuši 10-15 kubika mesečno, obzirom da ciklus sušenja u njoj sa 25 % na 10% vlage traje od 6 (colovna) do 10 dana - petica hrastova.

Ma i nije od kubik,gledam ovu od 3 i 5 m3.
Sada zvao covjeka i kaze da se za 5 dana osusi sa 25% na 12% vlage u toj njegovoj sušari.
Cijena je 90.000 kn a komora od 3 m3.

Ja sam imao vakuum susaru, 1 m3 susila je kubik za dva dana, prodata je za 7000e Trenutno se nalazi u Kovilju kod majstor Budimira

Bae wrote:Ja sam imao vakuum susaru, 1 m3 susila je kubik za dva dana, prodata je za 7000e Trenutno se nalazi u Kovilju kod majstor Budimira

Kog drveta i sa koje pocetne vlage?

Za dva dana je uspevala camovinu, sa vlage prilicno velike i do 40-50 % i vise cak...A hrast se ne secam najbolje, posto je to jos otac imao, ali sve u svemu i potrosnja joj je bila mala, bila je skroz u redu...

Tako sam i mislio...a i za to mislim da treba 3-4, makar kod onih par koje sam ja video.
Dal bi se seno osusilo za par sati? :skratta:

I ne samo sa koje pocetne nego i na koju zavrsnu

Sada zvao covjeka i kaze da se za 5 dana osusi sa 25% na 12% vlage u toj njegovoj sušari.

Na oko 12-14% se susi gradjevinska, a ne stolarska daska. Stolarska ide na 8-10%.
Taman bar jos taj jedan dan koji je pomenuo komazo, i to ako je u pitanju colara.

Druga je prica sto kod nas svasta prolazi kao "suvo". Al ako vec susis za sebe, osusi je kako treba.

Ako je susara 3 kubika, da kazemo da vise susis dasku nego fosnu, recimo da u proseku treba nekih 7-8 dana. To ti dodje nesto preko 10 kubika mesecno. Da kazemo 12. E sad dal ti je to dovoljno, posto je na donjoj granici onoga sto si pomenuo (10-15)... to vec moras da odlucis sam.

mbole wrote:I ne samo sa koje pocetne nego i na koju zavrsnu

Nisam radio sa susarama, ali koliko mi je poznato prvo se vlazi pa se posle susi dok ne padne na 8%.

Pezzo wrote:

mbole wrote:I ne samo sa koje pocetne nego i na koju zavrsnu

Nisam radio sa susarama, ali koliko mi je poznato prvo se vlazi pa se posle susi dok ne padne na 8%.

Pa se opet vlazi, pa opet susi da se izbegnu unutrasnji naponi. Kod nas taj do niko ne radi, sto kada vlagomer pokazuje 8%. A onda se kod secenja krivi kao blesavo.

Negde sam video ili procitao (ne pitajte gde, izlapelo se), da to pocetno vlazenje sluzi da se svo drvo dovede na istu pocetnu vlaznost, kako bi na kraju svo izazlo isto suvo.
Ne tvrdim da je tacno, al ima neke logike.

Код конвенционалног сушења (требало би ) да се сва грађа у сушари прво влажењем доведе на исту влагу . Није исто ако сушите заједно сирову и просушену грађу , није иста крајња влага . јсто тако морају ( требају , али никада нису ) у једнојсушари једна врста и једна дебљина .
јсто тако , увек се грађа осуши пар процената на нижу влагу него што је потребно , да би унутрашњи делови даске ( фосне , летве , греде , било који елементи ) достигли жељену влагу , па се затим влажењем спољашњи део даске доводи на потребну влагу .
Сушење као сушење , је страшно једноставно . У некакав простор сместите грађу коју треба да сушите , доводите врућ ваздух , одводите влажан и то је то , све док мерењем не видите да сте добили жељени резултат .
Ито би било супер када би ту даску користили за огрев или је пустали низ реку .

Pazlivo pratim temu ali dosadasnji komentari vise se svode na secanja i nagadjanja...kako Stolart rece,,STRASNO JEDNOSTAVNO,, Jednostavno je kad znas tehnoloski postupak i imas odgovarajucu opremu...A strasno je kada neznas kako a voleobi a nemas cime...
Mene konkretno interesuje kakav je rezim temparature jer znam da temparatura varira po fazama susenja...Ja sam nekada pravio inkubator sa preciznoscu regulacije temparature od pola stepena ali vaznije od toga bilo je poznavanj visine temparature u samom ciklusu proizvodnje...
Danas imaju elektronske jedinice za automatsku regulaciju temparature vlaznosti vazduha i td ali one su sigurno skupe,ali nabavkom njih covek bi mogao po sistemu uradi sam mnogo jeftinije da prodje......

Поента и јесте да у одређеним тренуцима имаш у сушари одређену температуру и ( не заборавимо ) влажност ваздуха .
То се одређује режимом сушења , који се математички може прорачунати . Зависи од врсте дрвета , почетне влаге , дебљине елемената и крајње влаге . Параметри се мењају или у одређеним временским интервалима или се прати влага елемената .
Сви произвођачи сушара и опрема за њих , дају вам мерно регулациону технику и одређени софтер који прати и усклађује параметре . А како их прати ? Па по унетим и меморисаним режимима .

То је као са вожњом , имате гас , квачило , кочницу и мењач . Можете то стискати и померати по неком утврђеном правилу или дрндати како вам падне на памет . У оба случаја стижете на жељено место , само је питање у каквом стању ће ауто бити после те вожње , колико ће вам бити потрошња и ...
Само што код сушења штету углавном сносе столари као корисници осушених елемената . јз ког разлога : већина столара је самоука , учили су занат код других столара и са сушењем нема додира . Па када купите даску , купите то што имате , јер иако знате да грађа није добро осушена , немате или имате веома и безначајно мало људи који суше дрво а обучени су за то .
Једноставно сам написао јер није једноставно , а страшно је јер људи мисле да знају , а не знају .

Povecavanje vlage na pocetku nije zbog toga da bi se ujednacila u svim elementima, to je nepotrebno. Vlaga se povecava iz dva razloga. Prvi je da pri zagrevanju opada relativna vlaga, pa voda mora da se dodaje da drvo ne bi puklo. Drugi je da bi se otvorile pore na povrsini drveta, koje su inace zatvrene, posto je povrsina daske uvek suvlja od unutrasnjosti. Ako se pore ne otvore, pri daljem susenju spoljasnjost se susi, a unutrasnjost ne i dlolazi do unutrasnjih napona koji dovode do loma ili kasnijeg krivljenja drveta.

Odvodjenje vlag je relativno prosto i za one bez automatskih kontrolera, iz tablica se izracuna maksimalna kolicina vode koja moze bezbedno da se odvde iz atmosfere za najvecu debljinu elementa u susari, zadatu trenutnu vlaznost drveta, kolicinu drveta u atmosferi, i to je to. Nema mnogo razmisljanja, recepti za susenje su svima dostupni. I naravno, na kraju za one kojima je bitan kvalitet drveta ciklus normalizacije unutrasnjih napona, kada se vlaga opet povecava, da bi se izjednacili spoljni, suvlji, i vlazniji unutrasnju delovi gradje.

Kod amatera nema nikakve potrebe da svi lementi budu jednake debljine, profesionalcima to donosi samo povecanje brzine susenja.

Danas su susare za amatr toliko jeftine da je jedino pitanje zasto i vecina nema. Za manje od 1000 eura moze da se nadje dobra poluautomatska susara za 3 kubna metra.