Stolarska radionica

Kod nekih korpusa se stavljaju pomoćne letve (obeleženo na slici, da li postoji možda neki naziv za njih?), a negde ne. Vidim da se uvek stavljaju na donji kuhinjski element preko koga onda ide radna ploča koja se sa šrafovima uvrće odozdo, dok kod komoda, fiokara, noćnih ormarića uglavnom ne ide.
Hteo sam da napravim neku manju komodu oko 40cm široku ili noćni ormarić, pa sam u prodavnicama nameštaja video da idu bez tih pomoćnih letvi.
Interesuje me koje su prednosti, a koje mane njihovog postavljanja ili izostavljanja?

Kod kuhinjskih elemenata se u najvecem broju slucajeva ne vide bokovi, pa je onda jednostavno usrafiti ove letvice, bas ko kod tebe na slici.
Kod komode ili natkasne su bokovi obicno vidljivi, pa to ne dolazi u obzir. Mozes da ih eventualno spojis pomocu pocket-hole, ili tiplovima.

Pored toga na kuhinjskom elementu koji je 80cm visok, tih 1.8cm ne znace puno gubitka na visini. Kod stocica, natkasne, komode... koji su tipicno duplo nizi, to je vec prilicno, pogotovu sto je obicno gore fioka i ona je relativno plitka.

U majstorskim krugovima u kojima se ja krećem to se zove distanc ili distancer.

Koristi se najčešće kod kuhinjskih elemenata i većih komoda gde je zgodno komodu napraviti iz nekoliko odvojenih korpusa koji se međusobno spoje i na koje se doda gornja ploča.

To je glavna prednost njegovog korišćenja. Ja volim da ga dodam gde god mogu jer se u slučaju nekog oštećenja gornje ploče ona vrlo lako zameni novom.

Ukoliko imaš kekesericu, širina distanca može da se radi na 8cm i da se zalepi.

Sa prednje strane je to i oslonac za vratanca ili fijoku, a sa zadnje strane se stavlja uspravno a ne tako kako je nacrtano i to onda drzi stranice uspravno pod uglom 90 stepeni u odnosu na pod elementa.

Ma radi se jednostavno o industrijskoj izmišljotini čiji je cilj ušteda u materijalu a koja je široko prihvaćena i kod malih proizvođača sa upitnim učinkom. Alternativa su punoj gornjoj stranici kuhinjskog ili bilo kojeg drugog elementa na koji se dodatno montira gornja ploča. Stručni naziv bi bio traverza. Namjena im je slijedeća: prednja traverza služi da se postigne paralelnost bočnih stranica, stražnja traverza pored navedenog služi i za pričvršćenje leđa a obje zajedno pridonose krutosti elementa. Uspravno se postavljaju na ormariću za sudoper, na primjer. Pričvršćenje gornje ploče kroz traverze je bonus učinak budući je jeftinije gornju ploču za bočnice elementa spojiti bilo metalnim bilo PVC kutnicima. Bočne stranice su jedini potreban oslonac za fronte ladica i vrata. Pored načina koje je mbole naveo, za bočnice korpusa se mogu spojiti i PVC kutnicima.

Ako imamo dvoje vrata na elementu onda ta lajsna jeste i oslonac za vrata.

Zadnja se stavlja uspravno kod sudopere jer se tu često ne stavlja pun lesonit, kao i kod elementa za ugradnu rernu.

Ukoliko se stavlja pun lesonit i izvuku dijagonale, onda nema potrebe da zadnja ide uspravno jer će lesonit držati ugao 90 stepeni

Ma kod sudopere idu obe uspravno. A kod obicnih elemenata je i lakse da zadnja bude uspravno, onda je vec i u vinklu. Ploce ja svuda spajam tiplovima, negde i ne zalepim ako nema potrebe. Uglavnom ona i treba da se tipluje. Ako se radi o duzoj radnoj ploci, onda treba da moze da se skida, a na drvenim komodama i sl. namestaju nema sta da se skida, to se zalepi i kraj.

Kada je zadnja stranica puni lesonit (ne skraceni kao kod sudopere), nema potrebe da ta zadnja letvica bude vertikalno. Lesonit ukruti element u vertikalnoj ravni i tih 10-tak cm letve mu nece bog zna sta pomoci, a meni barem je nezgodnije da tu jednu letvicu falcujem drugacije od ostalih delova korpusa (bokovi i dno).

Vertikalno se postavljaju kod sudopera koji nisu ugradni, kako bi se tanki lim podupro na prednjoj i zadnjoj strani. Imam u stanu jedan koji nije imao takvu potporu i naravno uvijen je na sredini. Ustvari, sto je najcrnje, imao je, ali je bila oko santimetar ispod povrsine sudopere tako da nije sluzila svrsi (sredjeno naravno).

Realno, kada postoji ploca, nema potrebe da se postavlja plafon na korpus celom dubinom elementa. U sustini, kad povezes bokove korpusa za plocu, nema potrebe ni za ovim traverzama, ali kada su korpusi povezani traverzama, sam element je daleko laksi za manipulaciju, transport, podesavanje na licu mesta...
Takodje, sto pomenu Riomareca, kad imas dvoja vrata, prednja traverza sluzi i kao granicnik za njih (moze i drugacije, ali je ovo elegantnije i bolje resenje).

Postoji jos jedan, po meni glavni razlog koga sam se upravo setio, zasto ih ima na kuhinjskim elementima, a nema na natkasnama i stocicima.

Naime kuhinja je pooooooovelika stvar, i izradjuje se iz delova. Pre nego sto se ti delovi spoje u celinu (a spaja ih radna ploca), nesto mora da ih "drzi na okupu".
Kod natkasne i stocica, nema tog problema. Takodje ako pogledate starije kuhinje, koje nisu imale plocu iscela, vec je svaki element imao zasebnu, kod njih nema traverzni, posto je ploca direktno povezana na bokove.

Sve si točno napisao profesore. Prva kuhinja koju sam napravio je moja kuhinja i tada, radi uštede, nisam niti na jedan donji element stavio niti traverzu niti punu gornju ploču. Kod elemenata sa dvoja vrata ista se oslanjaju na donju stranicu. Bilo je to prije petnaestak godina i još sve stoji kako treba. Sjećam se da mi je najveći problem bio kutnicima postići da bočne stranice ladičara budu paralelne.

Hvala svima na veoma brzim i preciznim odgovorima. Čak sam dobio i odgovore na neka moja eventualna potpitanja