Stolarska radionica

Ovu temu sam postavio na elite security a ovo je jedan od najiscpnijih odgovora. Citiram:
Ja sam se pre 5-6 godina nosio mišlju da napravim stolarsku mašinu o kakvoj ti govoriš pa sam tom prilikom konsultovao ljude od struke, konstruktore i na samom početku pao u sevdah i odustao jer su mi skrenuli pažnju na neke detalje na koje nisam ni znao da su bitni. Normalno ti detalji su bitni ukoliko želite da napravite mašinu koja će biti precizna u svim pogledima. Neki od tih detalja koji su mi ostali u sećanju su
- da konstrukcija za mašinu nipošto ne treba da bude od šupljih cevi već samo i isključivo od U ili L
profila jer bi u protivno0m mašina bila laka, vibrirala pa čak i stvarala nepotrebnu buku, a takođe bi to
uticalo na preciznost, bezbednost,...
- posle sklapanja konstrukcije za tu željenu mašinu varenjem potrebno je ležeće površine obraditi na
mašini za obradu metala jer bi minimalna neravnina uticala da ploče leže pod kosinom pa bi se kasnije
to odrazilo na preciznost obrade daske na abrihteru jer bi daska dolazila pod izvesnim nagibom,
- najbolje je napraviti telo od livenog gvožđa jer bi mašina u tom slučaju bila teška, bez mogućnosti da
prenese bilo kakve vibracije,
- brzina obrtaja testere se razlikuje od brzine koja je potrebna za abrihter pa mi je preporučio i
predložio da je najbolje imati poseban motor odnosno pogon za testeru a poseban za abrihter sa
različitom brzinom okretaja jer je to bolje nego imati jedan pogon-motor koji bi preko "kuplunga"
menjao brzinu u zavisnosti od toga da li se radi na testeri ili abrihteru, a i bezbednije je za prste da
se ne okreće testera ili abrihter ukoliko se na njemu ne radi.
- sistem za stezanje noževa na abrihterskoj glavi treba da bude takav da se na abrihterskoj glavi ne
nalaze rupe u koje se šrafe šrafovi koji stežu noževe jer te rupe prilikom velikog broja okretaja
stvaraju nesnosnu buku,
- za izradu dihta najbolje je da brzina bude oko 8 m na minut za prolaz daske i za to je potreban
dodatan pogon ( najbolje ) jer bi reduktor za smanjenje brzine bio isuviše glomazan, a da se ploče
abrihtera prilikom korišćenja dihta otvaraju preko tzv. ekscentričnih nosača koji imaju ujedno kosinu
preko koje bi se regulisao tzv. posmak odnosno dubina hvatanja daske prilikom abrihtovanja.
- štelovanje dubine hvata dihta je najbolje postići debelom "špinglom" koja bi trebala da bude čini mi se
najmanje 2/3 širine cele ploče a takva špingla mora da prođe kroz prsten sa navojem koji je dugačak
najmanje 1,5 njenu širinu što znači u konkretnom slučaju da je za širinu dihta od 30 cm
potrebna "špingla" debljine od oko 20 cm (normalno šuplja ali sa debelim zidom ) a da prsten sa
navojem kroz koji proilazi treba da bude najmanje 30 cm.
- dubina hvata testere se reguliše po njegovim rečima klizačima kroz tzv. lastin rep a isti se pokreću
u pravcu gore dole takođe "špinglom" sa kvadratnim navojem,
- aparat za štucovanje dasaka je najbolje napraviti takođe putem lastinog repa ili preko
tzv. "kalbrisane šipke",
- abrihterska glava treba da ima futer za burgije koji se učvršćuje putem navoja a nikako prostim
nabijanjem jer se u protivnom ne bi mogla koristiti za šlicovanje dasaka, greda i tome slično.
- visina ploče za bušaru se reguliše klizaćima preko lastinog repa a podižu i spuštaju takođe uz pomoć
špingle kao i kod testere dok se hod radne ploče kod bušare reguliše takođe kanalima u
vidu "lastinog repa",...
- da su abrihterske glave koje se prodaju od strane Ukrajinaca na vašarima od "mekog" materijala koji
se brzo "pojede" te da je najbolje glavu napraviti kod proverenog majstora od starih osovina za
železničke vagone,

Ovo su detalji koje sam zapamtio od pre tih 5-6 godina. Sećam se da smo tada razgovarali i o frezeru ali to su za mene bili elementi više matematike...
Moja nesreća je bila možda u tome što sam za ovaj savet pitao čoveka koji je majstor svog zanata za pitanje konstrukcije ovakvih mašina jer je celog svog života radio na poslovima konstrukcije ovih i ovakvih mašina. Za svoje radove u ovoj oblasti je više puta bivao nagrađivan. Baš njega sam pitao jer se nisam razumeo u probleme oko izrade ovih mašina a smatrao sam po onoj narodnoj " da nije prostitucija jedini zanat koji su upropastili amateri" kad ono... Ovo ispade kao kosmički brod.
Sve u svemu kada sam proučio koliko košta samo mašinska obrada svih ovih elemenata doneo sam odluku da je najbolje odustati od takve pomisli jer se ne isplati ulagati pare u nešto što bi se zvalo mašina a u stvarnosti bilo neprecizno, loše, nebezbedno,... ali odluka o tome leži na svima nama ponaosob.
Posle toga sam u više navrata dolazio u situaciju da za manje od 1.000 E mogu da kupim savršenu kombinovanu mašinu polovnu ali malo korišćenu jer je takvih mašina prilikom raspada brojnih društvenih preduzeća bilo u ponudi u izobilju a verovatno se mogu naći i sada po sličnim uslovima i cenama.
Ono što me intersuje koliko bi mogla da košta ta Mio standard mašina, polovna koju čini mi se imaš i da li ona ima diht.

Zavrsen citat.

Autor je g-din Sasa Zivic. Ovim putem mu se zahvaljujem

Veljo, hvala ti kao bratu.
Nisam mogao da verujem da si preneo ovaj post u celosti sa onog foruma i da si tom prilikom naglasio da je od mene...Stvarno sam iznenađen prijatno...Hvala puno još jednom...Osećam se ponosno na samog sebe što si barem jednog momenta pomislio da ovo što sam napisao nije glupost...Kažem hvala još jednom puno...i pozdrav.

Pozdrav Sasa,
Nadam se da ce ovaj post da pomogne drugima kao i meni sto je. Takodje se nadam da ti mozes na ovom forumu da pomognes svojim znanjem i drugim hobistima i majstorima kao sto si meni pomogao. Dobrodosao na forum!

Od kako sam se uclanio na forum pokusavam da ljudima pomognem koliko mogu i da se ne javljam ako ne mogu da pomognem ili da pitam nesto sto bi interesovalo jos nekog. Po forumima (ne mislim na ovaj) ima likova koji se oglasavalu kad neko deli nesto dzabe (tzv. "posalji i meni" clanovi) ili da postuju neku zlobnu opasku. U poslednje vreme se pojavljaju i neke "zahvalnice" kao ti se zahvaljujes nekom, sto je uradio nesto, tako sto kliknes na neku ikonicu pa ne moras ni "thank you" da kucas samo klikces i nabijas rejting... Takve poruke ne pomazu nikome.

Eto, i ja sam "potajno" razmisljao o ovakvom projektu, i citanjem ovog posta sam skontao neke stvari.

Hvala i od mene Saši i Velji.

A ima li neka sema za toa kako bi se izgradilo

Uz svo duzno postovanje prema gore pomenutim majstorima,mislim ipak puno drugacije.
Moj rad sa stolarijom je poceo iz ocaja,nisam znao sta je Bukva a sta Hrast,Masine sam sve pravio u sopstvenoj reziji i sa jako skromnim sredstvima(preskromnim),profil prozora sam dobio skiciran na kutiji od cigareta,horizontalni formatizer koji sam napravio imao je rez duzine 1200mm i imao je fiberku koja je nosila predrezac(i danas radi i te kako),ne kazem da je lako i da tako treba ali ima puta kada je tako jedino moguce i mislim da je i to put.
Stolar mora da ima viziju i resenje problema(inace nije stolar),mere zastite su neophodne ma sta radili u ovom prelepom poslu,a mislim da sve pocinje sa bistrom glavom pa tek onda sa stitnicima i svim vec.
Brze je danas raditi u opremljenoj radionici,mozda i lakse,ali i danas nabacim setni osmeh kada se setim pojedinih resenja na mojim masinama(ne toliko efektnih,ali dostupnih i mogucih a ipak sigurnim),a te dostupne masine su kupile Mini Maks,Homag,Vakum presu itd
Ovo je ipak samo moje skromno misljenje,nada nikada ne umire a prelepo donosi.

Riki, ako je ovo pitanje za mene moram da kažem da ja nemam ni šemu ni rešenje jer kada sam ja razgovarao sa tim stručnjakom za projektovanje mašina do toga nismo ni došli jer mi je sve to tada izgledalo "...na dugačkom štapu", a što je najgore tako mi izgleda i sada.

Ovo što je Dule rekao to stoji sve u potpunosti i nemam nameru da polemišem sa njim niti sa bilo kojim drugim. Svako radi onako kako misli da treba ali narod osim one moje izreke koje sam naveo u prvom postu a koji je prenet u celini ima običaj da kaže i da "sirotinja plaća dva puta".

Ja nisam stolar ali me interesuje stolarija. Imam jednu jako malu mašinu, normalno prepravljenu i dopravljenu i radim sebi neke sitice koje su mi potrebne pre svega oko pčelinjaka, kao što su ramovi, košnice i dr. sitnice ali daleko sam od stolara. Ako bi neko ubijao stolare ja bi poginuo za džaba. Zato i nemoj preterano da veuješ meni šta kažem. Ovo je samo moje razmišljanje.

Nije dovoljno napraviti nešto što bi se zvalo mašina a u stvarmosti bi bilo nešto sasvim drugo. I ti, i ja ali i svi ostali smo viđali svakojake naprave na kojima su radili stolari i to zvali stolarskim mašinama i sad će neko da kaže pa eto vidiš. Lično mislim da je vreme tih i takvih stolara prošlo...I stolarija je postala kao i sve ostalo biznis a vreme neobično bitan "energent". Sve to je dovelo stolariju u jako težak položaj a samim tim i stolare. Kakva korist od mašine koja bi se napravila i za štelovanje lineala ili dihta zahtevala 15-20 minuta pa ni u tom slučaju da ne bude precizna? Milimetar u stolariji je kao centimetar u građevinarstvu! Btw, na ovom forumu sam video pitanje kada jedan član pita drugog da li jakoruda bugarske proizvodnje ima precizan diht a ovaj mu odgovara da na 20 cm širine ima odstupanjem od 1 mm pa ti sad vidi.

Ako se ipak rešiš da praviš mašinu ništa lakše od toga. Nađeš mašinu koja ti se sviđa i prepišeš. Jeste ružno ovo što kažem ali tako je. Čim prepišeš a pre nego što kupiš i najmanji šraf otidi u neku metalsku radionicu i pitaj koliko bi te koštalo izrada špingle sa kvadratnim navojem, lastinog repa, ravnanje plotni, bilo čega. Da ne pominjem abrihtersku glavu i ostalo...I to sve pod uslovom da taj majstor to uradi kako treba jer danas svako ko ima prljavo odelo sebe zove majstorem...a takvih je čitava armija.

Å ta kažeš...totalni pesimizam...
Ali tako je. Lako je građevincima. Kupe mešalicu, kolica i dve lopate i zaposle tri radnika i pogađaju posao od više hiljada evra. Pa celokupan ovaj njihov alat ne vredi koliko jedna glodalica...ali šta je tu je.

Glavu gore...nije sve tako crno...Sve što mogu da ti pomognem tu sam. Napiši kakva te mašina interesuje pa možda i nađem neki projekat kod ovog projektanta...

Pozdrav...

Svako ima svoje razmisljenje i svoju teoriju .Lako bi bilo imati neku paru visak i otici uzeti ono sta ti treba ,ali kad nemas resavas problem kako umes i znas jel tako. Sa stolariju sa poceo davno ,kada 2004 godinu otsekuo sam dva prsta i 7meseci pauzirao sam.Nisam u opste razmislao raditi ponovo ,otisao sam na kurs da ucim kako popravati mobilni tel itd,ali kako mi je rekao jedan majstor *prasina drveta je polosa i od droga ,kad jednom udises ostace ti zauvek* i tako je bilo.Ponovo sam poceo raditi za drugoga ,ali pocuo sam i raditi doma,pa imam mio standard ,nadogradio sam abrihter jer ploca je bila mala itd so jedan zbor napravio sam masinu za moje upotrebe i za moja bezbednost normalno da kada radim ne se plasim dali ce posecim uste jedan prst ili ne .E sada fali mi uste diht da bih mogao lakse raditi i skratiti vreme obrabotke ,pa zato sam pitao za semu a izgleda da nema . Pokraj toa sto sum stolar zavrsio sam masinski tehnicar(tehnologija, konstrukcija ,i zavarivanje)i radio sam 1 godinu masinstvo(alati za lienje itd).Namesti0 sam materijal za dihta i sve to ali procitao sam ovo i zato sam pitao da bi mi bilo lakse izraditi dihta.hvala na saveti nadam se da ce doci bolje vreme da bih mogao kupiti prof.masine .POZ

Evo da se i ja malo ukljucim.Vise od 20 godina se bavim stolarijom i to na masinama koje sam je pravio
uz podrsku prijatelja strugara i metaloglodaca.Masine nisu masivne, radjene su od cevi i vinklova, tako da su pokretljive, sto ne utice uopste na stabilnost masine. Nisam pravio kombinovanu masinu, svaka je zasebna
(diht, abrihter i diht, frezer. slajferica, busilica horizintalna, formatni cirkular i jos toga) jer nisam pristalica kombinovane masine.

Branimire el mozes da okacis neku sliku tih masina

pozdrav Marko

Marko Enter wrote:Branimire el mozes da okacis neku sliku tih masina

pozdrav Marko

Evo nekako sam uslikao jedan deo.Radionica mi je jos u fazi gradnje, a imao sam i jedan
operativni zahvat tako da to ceka do proleca.Evo masina koje sam pravio.

Cirkular sa predrezacem



Abrihter/diht sirine 250mm


Diht sirine 350mm


Frez masina


Slajferica


Horizontalna busilica (a moze i da brusi i drugo)


Poluautomatski strug za drvo (a bogami obradjuje i metal, ima dobar deo ucesca u izradi ovih masina)


Ima toga jos, ali drugom prilikom.

Ljudi, ja koji sam na početku ove teme zračio pesimizmom u vezi izrade mašine odlučio sam se za avanturu u vidu samogradnje stolarske mašine...Doduše ne ja sam lično nego uz pomoć istog inžinjera koji me je savetovao na početku i svojim savetima i detaljima "odvratio".
U međuvremenu mi je stolarija polako ulazila pod kožu i na svovoj mašini izradio neke sitnije stvari koje su za mene velike kao kuća ukoliko uzmemo u obzir da sam radio na onoj maloj ukrajinskoj mašini koju prodaju na vašarima i koju sam ja doradio.
Sve u svemu, pre neki dan sam napravio vrata i to je za mene pravo "remek delo naivne stolarije"...Pre toga sam napravio još neke sitnice, izprojektovao i napravio sam kuhinju od iverice i sl...
Sve u svemu stekli su se uslovi da i ja udjem u svet stolarije...
Počinjem od abrihterske glave od 250 mm koju sam našao po ceni 100 eur, kompletna sa nekim čudnim futerom. Projektovanje i izrada mašine kreće od dihta...izvešatavću kako se kreću radovi ali zbog krucijalnog pitanja tj. para neće to ići tako brzo i lako...strpljenje je bitno...Nešto od materijala za izradu imam i sam a nešto ću dokupiti...doduše sada ne znam šta, koliko čega i koliko će to koštati ali ću beležiti...
Voleo bih da iskusniji i upućeniji napišu ovde mišljenje o stolarskoj kombinirci sa 5 operacija koju vidim ovde popularno zovu "Zaječarka" a fabrička oznaka joj je mislim KS260...Da li misle da je nešto na njoj loše uradjeno i da može da se izmeni i šta...
Pozz svima...

Taj "cudni" futer je verovatno za glodala za slicovanje.

Cudni futer moze da bude i onaj sa promenljivim caurama.A sto se tice Zajecarke cica ima od500-600 mm prezadovpljan je.

mbole wrote:Taj "cudni" futer je verovatno za glodala za slicovanje.

Ja se ne razumem nešto u mašinstvo ali futer izgleda kao šraf koji se našrafi na osovinu na mestu gde inače dolazi futer. Taj šraf je nešto duži (otprilike 40-50 mm)...u stvari nije klasičan šraf. Više bi se reklo da je neka vrsta čaure koja se našrafi na osovinu glave i ta čaura ima rupu sa strane kroz koju prolazi burgija...verovatno (koji sam ja mudrac). Eh sad, kada se odšrafi na osovini glave se nalazi navoj, normalno, na koji se ta čaura šrafi a asama osovina je izbušena u čelu i u tu rupu se nalazi stezna čaura nalik na one kakve se nalaze u ručnim glodalicama...
Ala sam ovo objasnio...divim se sam sebi...
Eh sad...kad kažeš glodala za šlicovanje...jer to znači da tu ne može burgija... i kakva su to glodala za šlicovanje? ja sam mislio da se šlicovanje radi običnom burgijom...i kolika je bitno da se umesto burgije koriste ta glodala? Meni, sada iz ove perspektive, uopšte nije potrebno da imam burgiju jer mislim da je to glodalo za šlicovanje upravo ono što je potrebno da ima stolarska mašina jer se i burgija koristi samo za te namene.
Neka me neko ispravi ako grešim...
I šta se postiže tim promenljivim čaurama, koje su prednosti i mane...šta se time dobija ili gubi u odnosu na klasičan futer...
Radmit, jer to znači da "ti tu ništa ne bi dirao..."
Pozz