Firnajz je u sustini laneno ulje (tehnickog kvaliteta). Ono je poznato vekovima kao dobro zastitno sredstvo, samo je problem sto mu treba grdno vreme da se osusi. Ustvari firnajz nikada i ne uspe da se u potpunosti osusi. Da bi samo laneno ulje moglo da predstavlja zastitu treba da bude takozvano "doubel boiled", odnosno dvaput destilisano, kako bi se iz njega odstranilo sve ono sto mu smeta (ne pitajte me sta mu smeta, ja sam fizicar nisam hemicar). Firnajz je bio sasvim dobra podloga za uljane bolje, kojima ustvari treba par godina da bi se potpuno osusile. Kad kazem potpuno mislim zaista potpuno, recimo na par godina staru uljanu (reparatur) boju mozes bez problema da naneses akril i da se ne podigne (iskustvo kuma autolakirera).
Ista je stvar i sa tung uljem, samo sto ono susi dosta brze od lanenog.
E sad zasto zajedno sa kinezima nije stiglo i tung ulje... Izgleda da su i kinezi malo kao mi. Cim je nase nisam siguran da valja. Ameri su to preuzeli od kineza i imali cak jako velike zasade (tipa celim tokom Misisipija kroz neku od drzava). Naravno prvo je korisceno za vojnu industriju to jest za kundake pusaka u II svetskom ratu, jer se pokazalo boljim od lanenog. Deluje smesno, ali laneno ulje je jedno vreme bilo strateska sirovina upravo zbog kundaka.
Sa trece strane, klasicni uljni finisi zaista daju dobar kvalitet (i jos bolji izgled), ali traze stravicno mnogo rada i vremena. Vreme za obradu nekog komada cistim tung ili lanenim uljem se meri nedeljama, i to uz prethodnu vrhunsku pripremu. Tako da se isplate samo za stvarno fine i skupe komade (oruzje je tipican primer posto "pravi" kundak ume da kosta vise nego pristojan auto).
Ja kod nas nisam nasao ni jedan uljni finis, nebitno na kojoj bazi. Cak sam samo jednom video da ga neko koristi (uvoz iz Nemacke, covek je radio sank za jedan od vidjenijih lokala u Bg). Doduse prekjuce mi je sestra dala da joj prevedem UVIWAX, a znam da radi prevode za nekog tipa koji uvozi alat i slicno (nesto tipa baumaxa ili praktikera), samo jos ne znam koja je firma (krije i od nje, suludo al tako je).
No da se batalimo egzoticnih finisa i vratimo na svakodnevne.
Akrilni lakovi su se vec pokazali vise nego dobro. Da li su na bazi vode ili nekog razredjivaca je manje vise nebitno. Ako mogu da izdrze godine na automobilu koji stoji na suncu, vetru, kisi, mrazu, ima daleko nepovoljniju podlogu nego sto je drvo (termicke dilatacije metala su vece nego pomeranje drveta zbog vlage, i pri tom daleko brze), u sustini je mnogo vise izlozen atmosferskim uslovima nego prozor ili vrata (auto stoji na sred parkinga, krov mu je horizontalan i nema apsoutno nicega izmedju njega i neba, za razliku od prozora koji bar ima vertikalan polozaj, a najcesce i strehu krova koja ga dosta stiti.
Kako se boje ili lakovi na vodenoj bazi ne otope na kisi
Stvar je u sustini dosta jednostavna, samo je malo poznata. Jedina svrha rastvaraca (razredjivaca) je da drzi boju u tecnom stanju (nebitno je da li je rastvarac uljni, nitro, voda ili nesto cetvrdo). Boje, nasuprot opstem misljenju, ne stvrdnjavaju tako sto iz njih ispari rastvarac (to je sporedna pojava), vec tako sto se odigrava hemijska reakcija ili sa kiseonikom iz vazduha ili sa vlagom iz vazduha, ili sa katalizatorom kod dvokomponentnih boja. Ratvarac ustvari nema apsolutno nista sa stvrdnjavanjem boje. Kad ne bi bilo hemijske reakcije sa necim drugim, boja bi se jednostavno pretvorila u prah, nakon sto bi rastvarac ispario.
a nije da mi je to baš jedan od omiljenih poslova 
