Stolarska radionica

Evo konacno sam u posedu ovih trupaca oraha. Na jednoj slici se vidi da je sredina crna. Da li je to trulo ili je to normalno?
Drugo pitanje je: Posto je vegetacija krenula, drvo je mokro toliko da se cedi voda iz njega. da li i koliko treba da ga susim tako u balvanu pre nego ga nosim u strugaru?

valjalo bi sto pre da se struze

Nemoj ga nosit u strugaru poteski su nadi prijevoz i sto radmit kaze bolje je sto prije,a ono crno u sredini je sasvim normalno za orah

Jesi li pustio da se listovi osuse prije nego si orezao grane?

Ustvari to sad nije ni bitno. Obavezno oguli koru, i nemoj puno da cekas nego ga odma struzi pa na susenje!

to u sredini crno je normalno,to je srčevina kod oraha,prirodan proces osržavanja...
bolje je da što pre da ih rastružeš i složiš i zaštitiš,kao što je rečeno skini mu koru,jer insekti vole da se zavuku pod koru,naročito promenljivi kalidijum,sad je vreme rojenja...rastružeš,složiš,opteretiš složaj od gore i premažeš čela i sušiš...

Pa onda da teram u subotu. Pre ne mogu. Nece valjda nista da mu fali do tada?

velja wrote:Pa onda da teram u subotu. Pre ne mogu. Nece valjda nista da mu fali do tada?

Pa onda teraj u subotu . Ne bi bilo loše da daske, dok ih ređaš, prešprcaš nekim insekticidom/fungicidom/herbicidom. Ipak je drvo oživelo posle zimskog sna i verovatno se nešto zapatilo ispod kore.

Teraj ti to u subotu.

I kad završiš, obavezno krajeve dasaka namaži nečim. Čime? Čime god 'oćeš, samo da ti ne popucaju daske na krajevima. Farba, ulje, pregoreno, nešto drugo, nešto treće, neka specijala...

neće ništa biti do subote...čela maži sa običnim pvac lepilom za drvo,pomešanih sa vodom u odnosu 2:1...nemoj slučajno da prskaš daske sa nekim sredstvom protiv insekata i gljiva pre nego što se raspitaš kod stručnjaka,jer većina sredstava kod nas nisu ispitana i veoma su otrovna...samo ti njih složi na ravno i ocedito mesto,po mogućstvu na beton i da je malo natkriveno i ne brini...

S ovim bas ne bih mogao da se slozim.
Pa naravno da su otrovna, to im je svrha.
Svaki insekticid/fungicid/...xxxcid mora da prodje prilicno slozenu kontrolu da bi smeo da bude pusten u upotrenu. U krajnjoj liniji raid se o dosta ozbiljnim otrovima, a oni su kao takvi pod strogom kontrolom.
Glavno je da strogo postujes uputstvo za upotrebu, i da ne "filozofiras" tipa: da stavim ja ipak malo vise i malo gusce, od viska glava ne boli. Boli i te kako.

jedino merodavno telo u Srbiji da izda upotrebnu dozvolu(atest)az insekticide,fungicide...je šumarski fakultet u Beogradu na čelu sa prof. Milenkom Mirićem,ako to sredstvo ima njihovu dozvolu,onda može da se koristi bez opasnosti i strogo po napisanom načinu upotrebe...
pored toga ima još stvari koje treba da se znaju,koja zaštitna odeća,šta se sme piti i jesti pre i posle upotrebe sredstva,i naravano najvažnije odabir odg sredstva za građu,da je štetna za insekte i gljive,a najmnje moguće štetna za ljude...

Zar uopste sme da bude u prodaji ako nema odgovarajuci atest?
Posto se radi o otrovima, pustanje u promet tako necega bez odgovarajuceg atesta predstavlja krivicno delo (sa ne bas malom zaprecenom kaznom).
Znam da zivimo na "divljem jugoistoku" i da ovde sve moze (samo ako te ne uvate), al ovo je ipak malo grdno.
Ko kad bi mrtav ladan, pustio cijanid ili arsen u slobodnu prodaju.
A sto da ne i U235, ili trotil, termit, plutonijum ... Opasnost po siru populaciju je slicna.

Orah je i sam posebi pun Tanina jer ga luči iz korena i otrovan je a (mbole
Administrator) je u pravu
ja imam u dvorištu 2 ipo kubika oraha stoji već 2 meseca i još će stojati bar mesec dva pa tek onda ću ga seći i premazati daske zaštitnim premazom Evo nešto opširnije sa jednog foruma

Nanošenje zaštitnog premaza
« послато: Новембар 29, 2008, 12:07:57 »

Zaštitni premaz za drvo nanosi se na drvo kao početna obrada jednog ili više premaza u količini od 50 do 75 gr/m2. Ima nizak sadržaj čvrstih supstanci (15-20%) i sadrži biocidne supstance koje prodiru duboko u drvo i štite drvo od napada gljiva deluje odbijajuće na isekte svojim osnovnim zaštitnim delovanjem. Zaštitni premaz može da bude bezbojan ili obojen.Oksidi gvožđa koriste se kao pigmenti zato što imaju sledeće funkcije:
- oni boje teksturu drveta i povećavaju prirodnu lepotu,
- smanjuju apsorpciju sunčeve svetlosti (ultraljubičaste i vidljive komponente) i tako ograničavaju oštećenja izazvana fotodegradacijom drveta.

Zaštitni premaz se nanosi slede?im metodima:
- nanošenje prskanjem ili ?etkom
- potapanje
- flutacija
- mašine za in-line impregnaciju
- vakuum impregnacija

A evo i sa čim
#17: Re: zastita drveta pre farbanja Autor: ColorSHOCK, Lokacija: Bulevar kralja Aleksandra 361, Bgd Poslato: Pon Okt 13, 2008 12:24 pm
----
Vitex Diaxyl sa insekticidom kao osnovna zastita uljana baza za spolja 375,00 pokriva 6-8 m2, vodena baza 400,00.
Zavrsni premaz Vitex Lussolac sa UV filterom (nece da ispuca na suncu, cak ni temperatura cigarete ga nece ostetiti) uljani 420,00 vodeni 570,00. Pokrivnost 9-12 m2.

Cena nije velika a Vitex su inače grci dobar kvalitet.

Mbole po pravilu ne sme,ali u našoj državi,ako turneš malo para u prave ruke,sve može,nažalost...

Konacno sam ga rastrugao. Dva trupca jedan 1,80 drugi 1,20 fi 40 celo secene je trajalo 15 minuta. Cena je 4000 din /metru kbnom. nisam stigao da slikam jer su mi falile letve za paletiranje. sutra kad kupim najlon i jos letvi i kad sve preslozim okacicu slike.