Ovde bi mogli da svako opise neko drvo, kako izgleda prolikom obrade, ko je su mu prednosti koje su mu mane, gde se najvise koristi.... i poneka slikica Posto i meni nisu poznate karakteristike nekih drugih drveta.
Evo jednog primera.
CAMOVINA: Se skoro najvise koristi u stolariji, meko je drvo, svetle oker boje, sa krupnim braon godovima,
Veoma zahvalna dobro podnosi atmosverske uticaje, kisu, snegove, mrazove jako sunce, Imate prilike da vidite vrata koja su stara i preko 50 godina napravljena od camovine koja i dan danas stoje i vrse svoju funkciju.
Koristi se pretezno za za spoljnu stolariju: krovove, terase, prozore, vrata, kosnice......
Takodje se koristi i za unutrasnju stolariju, kuhinje, stolove....... Posto je meko drvo lako se obradjuje na masinama, i veoma lepo upija sve vrste premaza.
Veoma se lako sklapa, jer je pomalo elasticno ili to jest mesi se, sto kod tvrdog drveta ne moze. Lepo se i lepi i presuje,
Mane su kada se obradi, zbok mekoce drveta mora da se pazi da se ne udari tvrdim predmetom, ili cak i noktom, moze se napraviti udubljenje u drvetu, koje se mora kasnije gitovati, smirglati. Zna da ima male crne cvorove, koji znaju da ispadnu tokom obrade, mogu vas povrediti, i imate veliku rupu na to mesto. Kaga obradjujete ivice zna cesto da se zacepi god i iscepi parce drveta, koje morate zalepiti. Kada se smirgla Tamno gde su godovi veom jaki, zna da se meso vise skine, a godovi ostanu jaci, kada se prelakira ili prefarba primecuju se godovi.
Ako neko hoce moze da dopuni i ispravi.
Opisi drveta.
Opisi drveta.
Last edited by Arax on 21 Feb 2009 09:22, edited 1 time in total.
Летети је лако научити само треба скочити и промашити земљу.
Ja sam radio sa vise vrsta drveta,camovina bukva hrast jasen orah tresnja lipa bagrem javor dud kruska i mozda jos neko drvo.Ali dosta je i ovo.
Tresnja ima blago tonirano ka svetlo narandzasto crvenoj boji.Tvrda je ali ako su ostri nozevi moze lepo da se obradjuje.Lepo prima boju .
Dud je retko drvo.Stavis jednu cepku duda u bure sa rakijom i zacas ga obojis.A kad radis sa njim posle sat vremena u kontaktu sa njim ruke ti se oboje slicno kao sa hrastom.
Mislim da je za obradu malo meksi d hrasta i lepo se obadjuje,tj ne izbacuje se i ne bezi.
E sad to izbacivanje tj bezanje bilo kog drveta je zato sto je naglo suseno ili nije dobro osuseno pa se koriti i uvija.
Hrast.Skoro da nema stolara koji nije nesto radio sa njm.
Uprkos raznim manama,tipa nije suv ,sarena tekstura,skup,tvrd previse ,mnogo otpada,ipak je vrhunski kad se sve zavrsi.
Ima neverovatnu tvrdocu,prelepu blago bakarno bronzanu boju,otporan na mehanicke udare i skoro vecan
No prilikom rada ima puno otpada materijala 30 do 50 posto se cak ne iskoristi.Ali ipak je on br.1.
Ono sa cime ja radim najvise ja Parena bukva.Postoji vise razloga.Evo nekih...
Uvek mogu da je kupim suvu
Nema uopste cvora
Duzine biram kako mi posao diriguje
Sirine istO
Cena povoljnija
Obradjuje se kao glina
Nema otpada
Fantasticno prima sve vrste premaza
Lepo se smirgla
Ima tvrdocu manju od njegovog velicanstva HRASTA i princa Jasena,ali vecu od camov. , i lipe i sl
Nije puno sarena tako da pri lepljenju vise komada nije problem uklopit sare
Ne sme da se koristi za stvari koje su izlozene atmosferskim uticajima u prevodu sme samo unutra
Za pocetak dovoljno,kad se rasprava rasplamsa ukljucicu se...
Tresnja ima blago tonirano ka svetlo narandzasto crvenoj boji.Tvrda je ali ako su ostri nozevi moze lepo da se obradjuje.Lepo prima boju .
Dud je retko drvo.Stavis jednu cepku duda u bure sa rakijom i zacas ga obojis.A kad radis sa njim posle sat vremena u kontaktu sa njim ruke ti se oboje slicno kao sa hrastom.
Mislim da je za obradu malo meksi d hrasta i lepo se obadjuje,tj ne izbacuje se i ne bezi.
E sad to izbacivanje tj bezanje bilo kog drveta je zato sto je naglo suseno ili nije dobro osuseno pa se koriti i uvija.
Hrast.Skoro da nema stolara koji nije nesto radio sa njm.
Uprkos raznim manama,tipa nije suv ,sarena tekstura,skup,tvrd previse ,mnogo otpada,ipak je vrhunski kad se sve zavrsi.
Ima neverovatnu tvrdocu,prelepu blago bakarno bronzanu boju,otporan na mehanicke udare i skoro vecan
No prilikom rada ima puno otpada materijala 30 do 50 posto se cak ne iskoristi.Ali ipak je on br.1.
Ono sa cime ja radim najvise ja Parena bukva.Postoji vise razloga.Evo nekih...
Uvek mogu da je kupim suvu
Nema uopste cvora
Duzine biram kako mi posao diriguje
Sirine istO
Cena povoljnija
Obradjuje se kao glina
Nema otpada
Fantasticno prima sve vrste premaza
Lepo se smirgla
Ima tvrdocu manju od njegovog velicanstva HRASTA i princa Jasena,ali vecu od camov. , i lipe i sl
Nije puno sarena tako da pri lepljenju vise komada nije problem uklopit sare
Ne sme da se koristi za stvari koje su izlozene atmosferskim uticajima u prevodu sme samo unutra
Za pocetak dovoljno,kad se rasprava rasplamsa ukljucicu se...
Ne znam za krušku, ali dosta sam radio sa javorom, sibirskim arišem, irokom... Javor je svijetlo drvo, gotovo bijele boje, izraženih šara. Zna biti dosta težak za obradu, pogotovo blanjanje, jer mu se vlakna pružaju i u suprotnim smjerovima. Tvrdo drvo, ne napadaju ga toliko crvi, iskoristivost je visoka jer gotovo da nema bjeljike (za razliku od hrasta). Nije baš za primjenu vani.
Jasen ima slične karakteristike, više je žućkaste, sa godovima do narančaste boje, pore podsjećaju na hrastove. Lakši od hrasta, lako ga je zamijeniti s javorom i dobro se ponaša vani.
Sibirski ariš je kralj crnogorie (čamovine). Lako se obrađuje, postojanog je volumena, bjeljika je također iskoristiva, ima u sebi neku tvar koja odbija crve, idealan za vanjsku primjenu, čak i bez ikakve zaštite trajati će dugo...
Iroko - gotovo savršeno drvo, oker do tamno smeđe boje,karakteristika skoro poput tikovine, ali bitno jeftinije. Lako se obrađuje, uvija se više od tikovine ali manje od ostalih egzota. Idealno za vanjsku primjenu. Za zaštitu je dovoljno samo ulje. Ipak, i crvi ga vole pa treba paziti.
Parena je bukva, pravilno osušena, idealna za izradu masivnog namještaja. Nex je već naveo zašto. I ja je rado koristim, prvenstveno zbog cijene koja je tri puta niža od hrasta.
Jasen ima slične karakteristike, više je žućkaste, sa godovima do narančaste boje, pore podsjećaju na hrastove. Lakši od hrasta, lako ga je zamijeniti s javorom i dobro se ponaša vani.
Sibirski ariš je kralj crnogorie (čamovine). Lako se obrađuje, postojanog je volumena, bjeljika je također iskoristiva, ima u sebi neku tvar koja odbija crve, idealan za vanjsku primjenu, čak i bez ikakve zaštite trajati će dugo...
Iroko - gotovo savršeno drvo, oker do tamno smeđe boje,karakteristika skoro poput tikovine, ali bitno jeftinije. Lako se obrađuje, uvija se više od tikovine ali manje od ostalih egzota. Idealno za vanjsku primjenu. Za zaštitu je dovoljno samo ulje. Ipak, i crvi ga vole pa treba paziti.
Parena je bukva, pravilno osušena, idealna za izradu masivnog namještaja. Nex je već naveo zašto. I ja je rado koristim, prvenstveno zbog cijene koja je tri puta niža od hrasta.
-
art of wood
- Vrhunski majstor
- Posts: 1097
- Joined: 30 Apr 2016 08:51
- Location: kikinda
Zavisi kakva kruska .Ja sam radio namestaj od domace kruske, inace je krto drvo lako se smirgla i ume da bude prelepa puna crnih cvorica inace boja ide od svetlo crvene ka crvenoj zavisi od sorte 
pravio sam i jedan ogroman masivan trpezarijski sto pre desetak godina sa drvenom plocom nije bilo potrebe da se bajcuje i tonira samo lak ,musterija se do danas nije zalila, sto znaci da radi
pravio sam i jedan ogroman masivan trpezarijski sto pre desetak godina sa drvenom plocom nije bilo potrebe da se bajcuje i tonira samo lak ,musterija se do danas nije zalila, sto znaci da radi 
Susenje daske prirodnim putem 20 godnina ne mora da bude znak kvaliteta ili odgovarajuce osusenosti. Ako je daska stajala napolju, ispod krova i susila se 20 godina, kada je uneses u prostor sa centralnim grejanjem, postoje velike sanse da ce poceti da radi. Takodje, ako je kruska oborena preko leta, isecena i stavljena u potkrovlje, pa susenje poceto sa viskom temperaturom i malom vlaznoscu, postoje popruilicne sanse da postoje unutrasnja naprezanja u dasci, i da ce posle svakog reza da se krivi.
Najboilja varijanta je ako mozes da je odneses u neku malu susaru, na skraceni ciklus, i obavezan ciklus smanjenja unutrasnjeg naprezanja. to sto se do sada susila prirodno ce onda biti plus.
Najboilja varijanta je ako mozes da je odneses u neku malu susaru, na skraceni ciklus, i obavezan ciklus smanjenja unutrasnjeg naprezanja. to sto se do sada susila prirodno ce onda biti plus.
Prvo pitanje. Da li je daska stajala napolju? Ako jeste ona je verovatno na izmdju 12 i 16% vlage,. Za kucnu stolariju je najpovoljnija varijanta kada je daska izmedju 8 i 10%.
U tvom slucaju ne moras da susis gradju sa 20-25% na 8, nego samo da skines tih 4-6% vlage, zato i skraceni postupak. No za svaki slucaj, najpovoljnije bi bilo da se prvo poveca vlaga u dasci, do recimo 16%, pa onda spusti na 8%. Ako daska ima iole unutrasnjih naprezanja, jos je povoljnije da je u jos jednom ciklusu, posle susenja do 10%, podignes opet na 14%, pa osusis na 8%.
No, pretpostavljam da imas prilicno malo daske, a da su lokalne susare povece, tako da je veliko pitanje sta ces uspeti da uradis. Retko ko ima malu susaru. Za amatere je Sauno automatska susara idealno resenje, em nije skupo, em susi male kolicine gradje.
Inace su iskustva sa susarama kod nas prilicno losa. Retko ko zna sta i kako radi, posto su vlasnici priuceni.
U tvom slucaju ne moras da susis gradju sa 20-25% na 8, nego samo da skines tih 4-6% vlage, zato i skraceni postupak. No za svaki slucaj, najpovoljnije bi bilo da se prvo poveca vlaga u dasci, do recimo 16%, pa onda spusti na 8%. Ako daska ima iole unutrasnjih naprezanja, jos je povoljnije da je u jos jednom ciklusu, posle susenja do 10%, podignes opet na 14%, pa osusis na 8%.
No, pretpostavljam da imas prilicno malo daske, a da su lokalne susare povece, tako da je veliko pitanje sta ces uspeti da uradis. Retko ko ima malu susaru. Za amatere je Sauno automatska susara idealno resenje, em nije skupo, em susi male kolicine gradje.
Inace su iskustva sa susarama kod nas prilicno losa. Retko ko zna sta i kako radi, posto su vlasnici priuceni.
Stoji napolju vec godinama, garant je na 15-16% vlaznosti. U okolini nemamo malih susara, samo 3-4 velike i svi suse samo hrast (?) - pun ciklus, znaci, od njih nista. Sad me vec interesuje ta Sauno susara sto si je spomenuo (najvise zato sto si rekao da nije skupa ). Imas li kakav link da pogledam?
). Imas li kakav link da pogledam?-
miloscale
- Majstor majstora
- Posts: 779
- Joined: 08 Sep 2011 00:29
- Location: petrovac na mlavi
- Contact:
i kad je osusi na 8sasasasa wrote:Stoji napolju vec godinama, garant je na 15-16% vlaznosti. U okolini nemamo malih susara, samo 3-4 velike i svi suse samo hrast (?) - pun ciklus, znaci, od njih nista. Sad me vec interesuje ta Sauno susara sto si je spomenuo (najvise zato sto si rekao da nije skupa
ona ce opet da se vrati na desetak jer je takvo podnevlje sa imam stvari koje su uradjene pa prime i do 12 vlagu
Naravno da ce da se vrati na desetak, to je normalan proces aklimatizacije, ali ce biti stabilnija, a dimenzije ce da se povecaju, umesto da se skupe kada je ubaci u stan. Sve u svemu, ne mala prednost.miloscale wrote:i kad je osusi na 8sasasasa wrote:Stoji napolju vec godinama, garant je na 15-16% vlaznosti. U okolini nemamo malih susara, samo 3-4 velike i svi suse samo hrast (?) - pun ciklus, znaci, od njih nista. Sad me vec interesuje ta Sauno susara sto si je spomenuo (najvise zato sto si rekao da nije skupa
ona ce opet da se vrati na desetak jer je takvo podnevlje sa imam stvari koje su uradjene pa prime i do 12 vlagu
Sauno susare pravi neko u svedskoj, mislim Plano, a prodaje ih i logosol, i gomila drugih. http://www.logosol.com/all-products/sauno-kiln/ Po netu ima i uputstava za njega. Manji kosta 750 eura bez poreza u Nemackoj. Snaga je 2KW, cela masina je velicine bojlera od 40l, a sama komora se pravi od PU ploca za izolaciju. Vecina nas ima daleko neozbiljnije masine koje kostaju vise.
Sada sam video da imaju i jos manji model, za 1.5 m3 gradje, ali ne znam cenu za njega. Meni se model za 3m3 cini optimalnim, komora moze da bude dugacka do 3m
Jeste sjajna.
Sto se zarade tice, postoji jos nekoliko trikova. Prvo, pazljivo biras drvo koje ces susiti. Drugo, pazljivo ga isecs u daske, radijalno, kako je upotrbljivije i stabilnije a ne tangencijalno kako je jeftinije i brze da se isece. Takodje, u daske seces i komade koji se inace ne seku, a mogu da budu zanimljivi, tj spojeve velikih grana sa trupom, kolena kod korenja i slicna mesta na kojima se ukrstaju vlakna, i koja imaju zanimljivu saru. Te daske ne prodajes na kubik, nego po komadu, za specificne potrebe, po natno vecoj ceni nego sto bi bila za kubik. I prodajes ih na nekom aukcijskom sajtu, tipa i-beja.
Recimo, daska 25 x25 cm, debljine tri cm iz spoja stabla i grane oraha, namenjene zaq drsku z rucnu testeru kosta 5-10 eura. Na kubni metar, to je izmedju 2200 i 4400 eura. Vise nego da se isplati.
Sto se tice secenja drveta u daske motornom testerom, ima i prostijih resenja od Logosolovih. Najprostije resenje je sa nekoliko komada Alu profila, i daskom kao vodjicom, a cena je opet simbolicna. Jedino tstera mora da bude prilicno jaka, bez 70 cm3 ne treba ni pocinjati, osim na stvano malim komadima.
No, u mom slucaju je to besmisleno, strugara mi je 400 metara od lokacije na koju prelazim, vlasnika znam 30 godina, i pristaje da sece gradju onako kako ja hocu, od cega ja hocu. Tako da su daske od bagrema, bresta vec u planu.
Sto se zarade tice, postoji jos nekoliko trikova. Prvo, pazljivo biras drvo koje ces susiti. Drugo, pazljivo ga isecs u daske, radijalno, kako je upotrbljivije i stabilnije a ne tangencijalno kako je jeftinije i brze da se isece. Takodje, u daske seces i komade koji se inace ne seku, a mogu da budu zanimljivi, tj spojeve velikih grana sa trupom, kolena kod korenja i slicna mesta na kojima se ukrstaju vlakna, i koja imaju zanimljivu saru. Te daske ne prodajes na kubik, nego po komadu, za specificne potrebe, po natno vecoj ceni nego sto bi bila za kubik. I prodajes ih na nekom aukcijskom sajtu, tipa i-beja.
Recimo, daska 25 x25 cm, debljine tri cm iz spoja stabla i grane oraha, namenjene zaq drsku z rucnu testeru kosta 5-10 eura. Na kubni metar, to je izmedju 2200 i 4400 eura. Vise nego da se isplati.
Sto se tice secenja drveta u daske motornom testerom, ima i prostijih resenja od Logosolovih. Najprostije resenje je sa nekoliko komada Alu profila, i daskom kao vodjicom, a cena je opet simbolicna. Jedino tstera mora da bude prilicno jaka, bez 70 cm3 ne treba ni pocinjati, osim na stvano malim komadima.
No, u mom slucaju je to besmisleno, strugara mi je 400 metara od lokacije na koju prelazim, vlasnika znam 30 godina, i pristaje da sece gradju onako kako ja hocu, od cega ja hocu. Tako da su daske od bagrema, bresta vec u planu.
Inace, kada pricamo o vrstama drveta, kod nas se cesto preskace jedna vrsta drveta koja je cesta u manjim dimenzijama, ali se u stolaiji jako jako retko koristi. Bagrem.
Bagrem je inace gost na nasim prostorima, domovina mu je Amerika, gde je poznat kao Black Locust, latisnski Robina Pseudoacacia Preko bare je prilicno cenjen zbog svojih mehanickih osobina. Boja drveta je svetlo zuckasto zelena, bez izrazenih godova. Slican je po strukturi Jasenu no tvrdji je od njega, i teze se radi. Trdoca po Janaki je 7500 N (Jasen 6500) a podnosi i veca napezanja, tj otpronost na savijanje mu je jaca od Jasena. Takodje, jako je otporan na spoljne uticaje.
Ima losu naviku sto kod susenja hoce da se uprede, ali posle susnja je dimenzionalno stabilniji od jasena. Lepo se radi dok su alati ostri, moja iskustva sa njim su u rucnoj obradi, pa ko se pre slomi, on ili ja. Uglavnom pametniji popusta, pa sam do sada sve uspevao da izvedem od njega.
Druga vrsta drveta, takodje egzoticna i nigde nenabavljiva, koje kod nas ima u vrlo malim stablima (Znam i za veca, ali su u gradskom parku pa ne daju da ih isecem
) je Makalura, ili po Americki, odakle takodje dolazi, Osage Orange. Latinsko ime je Malcura Ponifera. Prepoznaje se po plodu, zelene boje, velicine grejpfruta, koji kao da se sastoji od biobica zalepljenih jedna za drugu. Inace ima trnje i lici na bagrem.
Ko je mislio da je bagrem tvrd za rad, preporucujem malkuru da se razuveri. Janaka tvrdoca je 12000 N, a lepo se radi samo ostrim alatima, to lepo pod navodnicima. Inace je najbolje drvo za izradu lukova. Na zalost, kod nas jos nisam viodeo trupac veceg precnika od 20 cm.
Bagrem je inace gost na nasim prostorima, domovina mu je Amerika, gde je poznat kao Black Locust, latisnski Robina Pseudoacacia Preko bare je prilicno cenjen zbog svojih mehanickih osobina. Boja drveta je svetlo zuckasto zelena, bez izrazenih godova. Slican je po strukturi Jasenu no tvrdji je od njega, i teze se radi. Trdoca po Janaki je 7500 N (Jasen 6500) a podnosi i veca napezanja, tj otpronost na savijanje mu je jaca od Jasena. Takodje, jako je otporan na spoljne uticaje.
Ima losu naviku sto kod susenja hoce da se uprede, ali posle susnja je dimenzionalno stabilniji od jasena. Lepo se radi dok su alati ostri, moja iskustva sa njim su u rucnoj obradi, pa ko se pre slomi, on ili ja. Uglavnom pametniji popusta, pa sam do sada sve uspevao da izvedem od njega.
Druga vrsta drveta, takodje egzoticna i nigde nenabavljiva, koje kod nas ima u vrlo malim stablima (Znam i za veca, ali su u gradskom parku pa ne daju da ih isecem
) je Makalura, ili po Americki, odakle takodje dolazi, Osage Orange. Latinsko ime je Malcura Ponifera. Prepoznaje se po plodu, zelene boje, velicine grejpfruta, koji kao da se sastoji od biobica zalepljenih jedna za drugu. Inace ima trnje i lici na bagrem. Ko je mislio da je bagrem tvrd za rad, preporucujem malkuru da se razuveri. Janaka tvrdoca je 12000 N, a lepo se radi samo ostrim alatima, to lepo pod navodnicima. Inace je najbolje drvo za izradu lukova. Na zalost, kod nas jos nisam viodeo trupac veceg precnika od 20 cm.
