S ovim se ne bih bas slozio. U nekim slucajevima to vazi u nekim ne.dikar wrote:Davanje popusta je uvek za nekoga dobit, za nekoga zaguba. Posto Vi dajete poust ili rabat Vi cete imati manje para u djepu. A taj manjak nikako ne mozete smanjiti nabavu materijala i nuzne troskove, dakle jedino sto preostaje je snizenje radnog sata. Ili drugim recima ako je treballo taj dan da jedete kupus sa kolenicom jescete samo kupus.
Recimo, ako u cistoj trgovini kupac uzima 1000 komada necega, a uobicajeno se uzima po 10-20 komada te iste robe, postoji racunica koja kaze zasto dobija rabat.
I to egzaktna racunica prema kojoj obojica dobijate, koliko god to paradoksalno zvucalo.
Pocni od toga da su torskovi manji. A troskovi su manji posto mom radniku treba daleko manje vremena da iz cuga odbroji 1000 komada, i potpise jednu otpremnicu, nego da iz 50 puta odbroji po 20 komada i potpise 50 otpremnica.
Nadalje tog trenutka prestaje rizik promene trzisnih cena (a rizik uvek kosta), oslobodio si se robe, dobio pare (a i pare kostaju), pocinjes da obrces ponovo...
Sve u svemu, popust na kolicinu nikada nije bio problem.
Slicno je i sa popustom za velike i redovne musterije itd, itd...
Problem je sto svi zamisljaju da moraju da dobiju popust
Secam se lika koga sam svojevremeno izbacio iz firme (zvao obezbedjenje da ga lepo isprati do vrata), i objasnio mu da mi necemo da mu prodamo racunar sve i da sad hoce da ga plati 5 puta koliko kosta (moglo mi se, nismo imali maloprodaju, vec se prodaja racunara vodila ko proizvodnja
)Tip je obigravao sve firme po gradu, nasao u svakoj firmi najjeftiniju komponentu, i onda trazio, insisitirao cak, da mu napravimo racunar al naravno ne od tih najeftinijih komponenti, al po njihovim cenama i ruke dzabe. Kinjio je dve zene koje su radile u prodaji sa malim kupcima jedno nedelju dana, dok me nisu pozvale.
Ni dan danas ne znam sta me je zadrzalo da ga ne isamaram.
