Evo i jedne slike koja nešto govori. Crveno je nanesen lepak. Slika nije baš najbolja, al da čujem komentare.
Spajanje dasaka za trpezarijski sto ?
Čekaj, ali zar nije i tih 6 mm uključeno u spoj jer se i na njih nanosi lepak - u dubinu poprečno presečene daske , recimo 15 mm?metabo wrote:Spoj ćeš oslabiti i ako hrastove daske spajaš hrastovim perom jer, to smo se već složili, je lepljeni spoj jači od čiste daske.
Kada lepiš bez pera, ako su daske debele 18mm, debljina lepljenog spoja je 18mm. Kad spajaš sa perom od 6mm, debljina lepljenog spoja je 12mm (po poprečnom preseku spoja dasaka), a punog drveta 6mm. Znači, spoj bez pera je jači od spoja sa perom, ako gledaš ravan spoja dasaka.
Jeste, lepo si primetio. Nanosi se u dubinu. Ukupna površina koja će biti prekrivena lepkom se povećava i to povećava silu otpora prema "kidanju" (sila je normalna na ravan spoja dva čela dasaka.). Ja sam govorio o otporu prema sili smicanja na samom spoju. Ma koliko duboko pero bilo, spoj neće biti otporniji na smicanje! Povvećaće se otpor na "kidanje".Bojan wrote:Čekaj, ali zar nije i tih 6 mm uključeno u spoj jer se i na njih nanosi lepak - u dubinu poprečno presečene daske , recimo 15 mm?metabo wrote:Spoj ćeš oslabiti i ako hrastove daske spajaš hrastovim perom jer, to smo se već složili, je lepljeni spoj jači od čiste daske.
Kada lepiš bez pera, ako su daske debele 18mm, debljina lepljenog spoja je 18mm. Kad spajaš sa perom od 6mm, debljina lepljenog spoja je 12mm (po poprečnom preseku spoja dasaka), a punog drveta 6mm. Znači, spoj bez pera je jači od spoja sa perom, ako gledaš ravan spoja dasaka.
Ili da još malo budem opisniji:
Ako pretpostaviš da je pero veliko kao i zbir dve daske koje spajaš tada dobijaš "šperku" sa tri sloja u kojoj su gornji i donji sloj ti koje treba zalepiti. Da li je veličina "pera" uticala na jačinu spoja ili na jačinu spoja utiču samo karakteristike materijala u ravni spoja (normalnoj na ravan pera)?
Ako pretpostaviš da je pero veliko kao i zbir dve daske koje spajaš tada dobijaš "šperku" sa tri sloja u kojoj su gornji i donji sloj ti koje treba zalepiti. Da li je veličina "pera" uticala na jačinu spoja ili na jačinu spoja utiču samo karakteristike materijala u ravni spoja (normalnoj na ravan pera)?
po meni svaki od ova dva ,2-3 spoj su sigurno uz upotrebu istih materijala od kojih je obradak ,sigurno čvršći,to što on gubi na toj površini koje uzima pero dobija duplo na nutu,jer pero ulazi i u jednu a bogami i u drugu stranu ,paga tako u unutrašnjem dijelu ojačava,a plus direktan spoj,to je moje mišljenje,i uvek bih preporučio svakom da uradi neki nutovani spoj,nego samo direktno ljepljenje,a mi možemo ovako do sledeće godine ,svako ima svoje mišljenje,a i pravo na isto,sad dali će da pukne negdje ili neće,to je stvar do majstora,i količine nanijetog ljepka ,i dali je ono dobro stegnuto ,tj istisnuto između površina koje se ljepe,jer ako ostane višak ljepila,bilo koji od gore navedenih spojeva će da pukne na tom dijelu gdje ima višak ljepila,tj gdje nije stegnuto kako treba.
ko radi taj se i umori
Upravo tako. Kod ovakvog spajanja (pravljenje panela) glavnu ulogu ima LEPAK i kako je on nanet i kako su daske stegnute. Kvalitet zalepljenog spoja određuje koliko je će jak sam spoj biti.BODARA98 wrote:... sad dali će da pukne negdje ili neće,to je stvar do majstora,i količine nanijetog ljepka ,i dali je ono dobro stegnuto ,tj istisnuto između površina koje se ljepe,jer ako ostane višak ljepila,bilo koji od gore navedenih spojeva će da pukne na tom dijelu gdje ima višak ljepila,tj gdje nije stegnuto kako treba.
Bas to.sad dali će da pukne negdje ili neće,to je stvar do majstora,i količine nanijetog ljepka ,i dali je ono dobro stegnuto ,tj istisnuto između površina koje se ljepe,jer ako ostane višak ljepila,bilo koji od gore navedenih spojeva će da pukne na tom dijelu gdje ima višak ljepila,tj gdje nije stegnuto kako treba.
Nevolja je sto se kod spoja sa bio kakvim perom tiplom keksom, povecava verovatnoca da spoj ne bude idealan.
A jedno lose mesto na spoju, drasticno smanjuje cvrstocu spoja.
Ima jos jedna stvar zbog koje je cela prica prilicno komplikovana.
Recimo da za pocetak proveravamo samo cvrstocu spoja na kidanje (odnosno na savijanje, posto je to isto, odnosno savijanje se svodi na kidanje polovine spoja).
Na prvoj Bojanovoj sici spoj (lepak) je opretecen samo na kidanje.
Na drugoj i trecoj imamo deo spoja koji je opterecen na kidanje, i deo koji je opterecen na smicanje.
Bas sam trazio, ali nikako nisam uspeo da pronadjem karakteristike lepljenog spoja pri ta dva razlicita opterecenja.
Ono do cega sam uspeo da dodjem je da tipicno na smicanje lepak drzi skoro iskljucivo mehanicki. Drugim recima formiraju se mali "koncici" od lepka koji ulaze u pore drveta i ne daju da jedna daska sklizne duz druge. Slicno kao da imamo mikroskopsku cicak traku.
Sa druge strane veza pri kidanju je gotovo iskljucivo hemijska. Drugim recima formira se hemijski spoj izmedju lepka i drveta tako da se u sustini dobije jedinstven materijal (nije bas tako al to je sustina). Kada je sloj lepka dovojno tanak (a treba da bude sto tanji) ta hemijska veza prelazi iz veze drvo-lepak-drvo u vezu drvo-drvo.
Ne mogu da tvrdim, posto nigde nisam nasao numericke podatke, ali trebalo bi da je hemijska veza daleko cvrsca od mehanicke (sam lepak je uvek slabiji od spoja).
Drugim recima, na bojanovoj slici horizontalne povrsine su daleko slabije povezane od vertikalnih, pa to sto uvecavaju ukupnu lepljenu povrsinu ima jako mali uticaj.
Na prvi pogled bi se moglo pomisliti da je povrsina koja je na slici vertikalna i trpi opterecenje na kidanje i dalje jednaka posto pero odnosno letvica imaju taman onoliko vertikalne povrsine koliko ima i obicna ravno odresana daska. Nazalost to ne moze biti tako iz prostog razloga sto je nemoguce (ili barem jaaako tesko) napraviti pero idealno iste duzine koliko je dubok zleb (ili lajsnu koja je tacno sioka koliko i dva zleba). Kad kazem idealno pricam o stotim delovima milimetra, koji ovde i te kako imaju uticaja. Da se potsetimo spoj je utoliko cvrsci sto je sloj lepka tanji.
Usled toga ako je recimo pero nesto krace, njegova vertikalna povrsina ce imati slabiji spoj posto je sloj lepka deblji . Ako je pero duze dve povrsine (ona iznad i ona ispod pera) ce imati slabiji spoj.
Sa druge strane prostu ravnu povrsinu je daleko lakse napraviti da bude blizu idealne. Prilikom stezanja takva povrsina ce se daleko lakse prilagoditi drugoj i na taj nacin ostvariti vecu povrsinu sa najmanjom mogucom debljinom lepka.
To je glavni razlog zasto je spoj ravno-ravno cesto cvrsci od spoja koji ima kekse, tiplove, lajsne...
Sve ovo vazi samo za takozvani "zuti" ili "beli" lepak (tipa Titebonda ili Drvofiksa). Kod drugih vrsta racunica je dosta komplikovanija, posto recimo epoksidi imaju sasvim drugacije karakteristike, to jest kod njih sam lepak ima veliku cvrstocu, ali je cvrstoca spoja sa drvetom manja nego kod ove prve grupe.
Recimo da za pocetak proveravamo samo cvrstocu spoja na kidanje (odnosno na savijanje, posto je to isto, odnosno savijanje se svodi na kidanje polovine spoja).
Na prvoj Bojanovoj sici spoj (lepak) je opretecen samo na kidanje.
Na drugoj i trecoj imamo deo spoja koji je opterecen na kidanje, i deo koji je opterecen na smicanje.
Bas sam trazio, ali nikako nisam uspeo da pronadjem karakteristike lepljenog spoja pri ta dva razlicita opterecenja.
Ono do cega sam uspeo da dodjem je da tipicno na smicanje lepak drzi skoro iskljucivo mehanicki. Drugim recima formiraju se mali "koncici" od lepka koji ulaze u pore drveta i ne daju da jedna daska sklizne duz druge. Slicno kao da imamo mikroskopsku cicak traku.
Sa druge strane veza pri kidanju je gotovo iskljucivo hemijska. Drugim recima formira se hemijski spoj izmedju lepka i drveta tako da se u sustini dobije jedinstven materijal (nije bas tako al to je sustina). Kada je sloj lepka dovojno tanak (a treba da bude sto tanji) ta hemijska veza prelazi iz veze drvo-lepak-drvo u vezu drvo-drvo.
Ne mogu da tvrdim, posto nigde nisam nasao numericke podatke, ali trebalo bi da je hemijska veza daleko cvrsca od mehanicke (sam lepak je uvek slabiji od spoja).
Drugim recima, na bojanovoj slici horizontalne povrsine su daleko slabije povezane od vertikalnih, pa to sto uvecavaju ukupnu lepljenu povrsinu ima jako mali uticaj.
Na prvi pogled bi se moglo pomisliti da je povrsina koja je na slici vertikalna i trpi opterecenje na kidanje i dalje jednaka posto pero odnosno letvica imaju taman onoliko vertikalne povrsine koliko ima i obicna ravno odresana daska. Nazalost to ne moze biti tako iz prostog razloga sto je nemoguce (ili barem jaaako tesko) napraviti pero idealno iste duzine koliko je dubok zleb (ili lajsnu koja je tacno sioka koliko i dva zleba). Kad kazem idealno pricam o stotim delovima milimetra, koji ovde i te kako imaju uticaja. Da se potsetimo spoj je utoliko cvrsci sto je sloj lepka tanji.
Usled toga ako je recimo pero nesto krace, njegova vertikalna povrsina ce imati slabiji spoj posto je sloj lepka deblji . Ako je pero duze dve povrsine (ona iznad i ona ispod pera) ce imati slabiji spoj.
Sa druge strane prostu ravnu povrsinu je daleko lakse napraviti da bude blizu idealne. Prilikom stezanja takva povrsina ce se daleko lakse prilagoditi drugoj i na taj nacin ostvariti vecu povrsinu sa najmanjom mogucom debljinom lepka.
To je glavni razlog zasto je spoj ravno-ravno cesto cvrsci od spoja koji ima kekse, tiplove, lajsne...
Sve ovo vazi samo za takozvani "zuti" ili "beli" lepak (tipa Titebonda ili Drvofiksa). Kod drugih vrsta racunica je dosta komplikovanija, posto recimo epoksidi imaju sasvim drugacije karakteristike, to jest kod njih sam lepak ima veliku cvrstocu, ali je cvrstoca spoja sa drvetom manja nego kod ove prve grupe.
proradio gen Dokon popa i ovce krsti 
Koga ne mrzi da čita... http://internet.ktu.lt/lt/mokslas/zurna ... 70-373.pdf
Ja sam pročitao zaključak i mislim da je ova diskusija otišla suviše daleko
Lepi, steži, grebi, šmirglaj, lakiraj i udri po holesterolu! A sto koliko izdrži . Kad pukne, pravimo nov.
Koga ne mrzi da čita... http://internet.ktu.lt/lt/mokslas/zurna ... 70-373.pdf
Ja sam pročitao zaključak i mislim da je ova diskusija otišla suviše daleko
Lepi, steži, grebi, šmirglaj, lakiraj i udri po holesterolu! A sto koliko izdrži
. Kad pukne, pravimo nov.slažem se u potpunosti.metabo wrote:Dokon popa i ovce krsti
Koga ne mrzi da čita... http://internet.ktu.lt/lt/mokslas/zurna ... 70-373.pdf
Ja sam pročitao zaključak i mislim da je ova diskusija otišla suviše daleko
Lepi, steži, grebi, šmirglaj, lakiraj i udri po holesterolu! A sto koliko izdrži
ko radi taj se i umori
sve ste vi ovo lepo opisali i ima tu istine. slazem se u nekim slucajevima da se daske spajaju bez nutovanja i ubacivanjue lajsni. to jeste moguce ali samo kod mekog drveta inace kod tvrdog drveta je vec mnogo teze jer su zivci gusci i teze upija lepak. kao sto ste mogli primetiti lepak se prilikom susenja sakuplja i neslazem se sa tim da nut i lajsna moraju da pasuju u stoti deo milimetra jer ipak mora biti i malo prostora da lepak ostane. kao sto ste primetili lepak izlazi prilikom stezanja ako pasuje u stoti deo milimetra sta ce ostati unutra. ako ste nekad koristili celjeve za spajanje mogli ste da primetite da ni oni ne izbacuju sav lepak vec da i u njima u samom vrhu ostaje sloj lepka koji jad se presece popreko po ceslju se moze i videti. da je spajanje bez lasne ili bilo cega toliko pouzdano zasto bi smo onda busili frizeve i slicovali cafnove na prozorima i vratima, zasto jednostavno nebismo spojili lepkom hirni (celo drveta) sa desnom stranom friza i to bude dovoljno da drzi vrata ili prozor. razmisli te malo o ovome sto sam pisao i ako gresim ispravite me.
Citiro sam samog sebe ,radi podrske tvom misljenju.zvecanac wrote:Zasto bi se po svetu fabrike nadmetale i bavile proizvodnjom keksarica ,cesljeva i raznih glodala da nisu potrebne i po mome lepljenje umetnutom lajsnom i dalje je najbolja metoeda za ovakvu vrstu radova,narocito kod tanjih dasaka pa jos 15cm sirokih.
I BODARA98 je za lajmovanje sa lajsnom .
Hajde da damo olovku jos nekom,tema je diskutabilna nema za sada koncenzusa.
I ovo ce da prodje.
(kada ti je lepo kao opomena ,kada ti je tesko kao uteha).
Strug i moja masta mogu da naprave svasta...
(kada ti je lepo kao opomena ,kada ti je tesko kao uteha).
Strug i moja masta mogu da naprave svasta...
Ceo trik sa modernim lepkom je bas da taj sloj koji ostaje bude mikronski tanak. Sto je tanji spoj je cvrsci.neslazem se sa tim da nut i lajsna moraju da pasuju u stoti deo milimetra jer ipak mora biti i malo prostora da lepak ostane
Lepak hemijski vezuje za drvo silom koja je mnogo puta veca nego sto je cvrstoca samog lepka. Znaci svaki lepak koji ostane u nekoj iole znacajnoj debljini u sustini oslabljuje spoj.
Sto se tice cesljeva stvarno ne mogu da tvrdim, ali me ne bi iznenadilo da je taj zazor na vrhu namerno ostavljen kako bi lepak imao gde da se skupi (iz ceslja jednostavno ne moze sav da izadje, zbog geometrije ceslja).
Recimo bas cesalj na najvecem delu povrsine (onom kosom) pravi spoj koji maltene nema nikakvog zazora, posto dve kose povrsine pod pritiskom nalezu jedna na drugu.
Spajanje letvi pod uglom (prozor na primer) je sasvim druga prica (ovde smo poceli o uzduznom spajanju dasaka), posto bi tu lepio jednu letvu "čelom" odnosno poprečno na godove. Poprečni rez jako upija lepak (a to ne treba da se desi), i takav spoj je slab. U sustini cepom i perom ti pretvaras spoj koji je bio na poprecnom rezu u spoj koji je duz vlakana.