Mbole sad sam bio u elektro servisu kazu da je sklopka od 10A nedovoljana za trofazni motor od 2,2 kW, bio si u pravu.
Pezzo znam ja da svaki kilovat vise motora ne skodi i da onda nema problema, samo ova masina ima tri motora za svaku operaciju posebno, ali opet da ponovim ovaj cirkular sto imam kao posebnu masinu radi kao sat da se ne ponavljam, diht na ovoj mojoj masini je takav da je jedan drugar dihtovao daske od jasena ceo dan, nekoliko kubika, ma nije bilo problema, ni sklopka nit nista, bila prikolica strugotine,
a kaisi klinasti preporuka je moja Optibelt i Kontinental, to u firmi koristimo, zakon:)
Jel hoce neko da mi kaze ko sto rece Mbole i da mi pomogne kakva je sklopka na cirkularu na yakorudi kp 321 i dal su remenice za jedan kais, hvala unapred
stolarska kombinirka yakoruda kp321
Pa jeste, to odradi posao, ali ako pogledas i snage rucnih cirkulara, pa i njih prave i preko 2 kw, tako da to i nije neka snaga za deblju hrastovinu ili uopste tvrdje drvo. Sklopku od 10A zameni, pogledaj i na motoru ti pise verovatno bar 13-14A.
I hvala vam obojici za informacije. Ipak je drugo remen za auto koji sluzi za pogon vodene pumpe ili ventilator, a drugo je kad se to okrece na 5, 8 ili 9000 obrtaja pri snazi nekoliko kw i trpi promenljiva opterecenja, tu dolazi stalno do proklizavanja manjih ili vecih, zavisno i od materijala i bas bih zbog toga i probao neko kvalitetnije remenje, tu je i usteda na snazi i direktno se odrazava na kvalitet obrade samim odrzavanjem broja obrtaja.
I hvala vam obojici za informacije. Ipak je drugo remen za auto koji sluzi za pogon vodene pumpe ili ventilator, a drugo je kad se to okrece na 5, 8 ili 9000 obrtaja pri snazi nekoliko kw i trpi promenljiva opterecenja, tu dolazi stalno do proklizavanja manjih ili vecih, zavisno i od materijala i bas bih zbog toga i probao neko kvalitetnije remenje, tu je i usteda na snazi i direktno se odrazava na kvalitet obrade samim odrzavanjem broja obrtaja.
Last edited by Pezzo on 15 Mar 2013 14:44, edited 1 time in total.
Jačine struje kod trofaznih motora se izračunava po obrascu
I= P/ 1,73*U*n*cosF gde je
I jačina struje u amperima
P snaga u W
U napon u voltima
n stepen korisnog dejstva (kreće se oko 0,82)
cos F fazni pomeraj (obično je 0,8)
To dalje znači da je za trofazni motor od 2,2 kW jačina nominalne struje oko 5 A tj jačina struje koju obično vuče motor u normalnom režimu rada.
Za takav motor se stavlja osigurač od 10 A kako bi premostio udare pri uključenju ili pak pri nekom ekstremnom naporu koji ne traje dugo. Ukoliko se stavi jači osigurač ili jača sklopka ista neće reagovati nego će crći motor pa onda viklovanje, zamena lagera i dr. a ti kako god hoćeš. Sledeći put vikler ima da ti kaže da staviš sklopku i od 25 A da bi došao kod njega na viklovanje.
Moje mišljenje je da je DM sklopka jačine 6-10 dovoljna
Ja inače imam na mašini motor od 3 kw i sklopku 10-16 A ali je kupljena greškom pošto je na kutiji pisalo 6-10. Ovu sklopku 10-16 sam podesio na minimumu i nikakavih problema nisam imao mada i ja povremeno čujem kako remen kliza tako da odluči sam šta ćeš i kako ćeš.
Pozz
I= P/ 1,73*U*n*cosF gde je
I jačina struje u amperima
P snaga u W
U napon u voltima
n stepen korisnog dejstva (kreće se oko 0,82)
cos F fazni pomeraj (obično je 0,8)
To dalje znači da je za trofazni motor od 2,2 kW jačina nominalne struje oko 5 A tj jačina struje koju obično vuče motor u normalnom režimu rada.
Za takav motor se stavlja osigurač od 10 A kako bi premostio udare pri uključenju ili pak pri nekom ekstremnom naporu koji ne traje dugo. Ukoliko se stavi jači osigurač ili jača sklopka ista neće reagovati nego će crći motor pa onda viklovanje, zamena lagera i dr. a ti kako god hoćeš. Sledeći put vikler ima da ti kaže da staviš sklopku i od 25 A da bi došao kod njega na viklovanje.
Moje mišljenje je da je DM sklopka jačine 6-10 dovoljna
Ja inače imam na mašini motor od 3 kw i sklopku 10-16 A ali je kupljena greškom pošto je na kutiji pisalo 6-10. Ovu sklopku 10-16 sam podesio na minimumu i nikakavih problema nisam imao mada i ja povremeno čujem kako remen kliza tako da odluči sam šta ćeš i kako ćeš.
Pozz
Bolje je živjeti čitav život kao milijunaš nego li sedam dana u bedi
Da ne otvaram novu temu, trebao bi mi jedan majstorski savet, situacija je sledeca, na abrihter glavi se na mestu gde se ugradjuje lezaj ostetio se precnik i umesto da bude 30mm sad je 29,5mm stvara probleme, pojavile su se vibracije, posto je masina laganija ima je jedno 200kg, sta predlazete za ovu moju "boljku"? Varijanti ima dosta ali ajd iz iskustva sta je najbolje, osim kupovine nove :happy: Sigurno se neko susretao sa ovakvim problemima i interesantna stvar oba lezaja bila 6206, zar ne treba jedan da bude podesljiv? Majstori pomagajte!
Ja mislim da je sledeći manji lager sa rupom od 25 mm a to je dosta tanko...možda je ipak najbolje obraditi i biksnirati glavu na mestu gde dolazi lager ali za to treba majstor a ne neko ko se tako zove zbog prljavog odela...i onda dolaziš u rvački zahvat sa strugarima. Svako od njih sebe smatra vrhunskim majstorom...ali vrhunskim ne običnim a svi drugi nemaju pojma...a u stvari pitanje ko od njih koliko vredi...I na kraju kad ti kaže cenu radnog sata za mašinsku obradu ti se smrzneš...a kad vidiš šta je i kako napravio ti se naježiš...strašno.
Pozz
Pozz
Bolje je živjeti čitav život kao milijunaš nego li sedam dana u bedi
Ok Sasa naci pravog majstora da ucentrira kako treba to je fantazija, prvi sledeci standardni je sa otvorom 25mm, sta mislis da stavim nestandardni namenski lezaj AB12179, otvor 28,5mm, spoljni isti precnik i debljina ko original, to je prilicno blizu 30mm, mislio sam i da prebiksnujem sto kazes na mestu gde je lezaj ali opet tu biksnu sa cela treba zavariti, da nece var da se odrazi na balansiranost osovine, pa jos gore da napravim...
ja sam taj problem imao sa gornjim lezajem na frezeru, prvi i oroginalni lezaj uz masinu je prilicno dugo trajao a kad je doslo vreme da se menja - hm - svaki mesec po jedan 6206, sve dok nismo kod majstora obradili osovinu, bila je veca za neznam koliko ~ 0.000 za nas stolare zanemarljivo al dovoljno da napinje lezaj (To sto malo fali, to devojci srecu kvari)
Bradilko, ja nisam nikakav stručnjak kada je mašinstvo u pitanju. Ovo iole malo što znam je otud što sam do skora finansirao izgradnju stolarske kombinirke i to je pakao. Kada sad čujem da se neko u to upušta ja se naježim ali šta mogu.
Mislim da se biksna ne vari nego se napravi 2/100 uža nego što je obradjena glava pa se onda glava ohladi (zamrzivač) a biksna zagreje (kuhinjska rerna) uostalom kao kada se nabija lager. Sve to treba i mora da bude urađena u tzv "toleracniji". To svi strugari znaju šta znači je ali na reč. U praksi kada to "u toleranciji" treba napraviti e to je katastrofa.
Ja kod mene na mašini imam dvoredne samoštelujuće lagere i to je uzrok buke na mašini. Obični su tiši ali mislim da je opasno staviti oba lagera da budu obična. Makar jedan mora i treba da bude "samoudesiv".
Eh sad dolazimo do krucijalnog problema. Kolika je minimalna propisana debljina zida biksne. Ne znam ali sam smatram da je sve to negde u mašinstvu propisano i da u tome ne možeš preterivati bilo u plusu bilo u minusu. Vrlo je bitan i izbor materijala za biksnu (bronza, mesing,...)
Ja bih ipak prokonsultovao nekog dipl. maš. inž. sa iskustvom u struci pa tek onda išao kod strugara sa odgovarajućim zahtevom.
U vezi ovih strugara obrati pažnju na kakvim strugovima rade. Pa to je "rasklocano" do daske tako da nije ni čudo što naprave onako kako ga naprave.
Za jednu pišljivu čauru za stezanje burgije u futeru zvao sam 5 majstora i 3 puta išao kod njega a onda kada mi je konačno napravio donesem kući i kad pokušam da stavim burgiju 12 mm vidim da je rupa 11,5 mm, ja ga pozovem i kažem mu a on mrtav ladan mi kaže da mu je neko burgiju od 11,5 mm stavio u rupu gde stoji burgija od 12 mm ali da je donesem i da će da je razbuši?!?!. Ja odem 4. put i on je razbuši. Ma to je da poludiš...Ja to ispričam onom inžinjeru koji mi je pravio mašinu a on meni mrtav ladan "baci tu čauru"!?!?! Kaže ta čaura mora da se uradi iz jednog stezanja jer će u protivnom bacati i da nema šanse da je razbušena precizno. Proverim a debljina zida varira 2/10. Ama kažem ti :"...to je da poludiš".
Eh još i ovo da ti kažem oko tog lagera 28,5. Pogledaj za koje brzine i opterećenja je predviđen. On mora da izdrži određenu brzinu i broj okretaja, pritisak i opterećenje prilikom rada kao i pritisak i opterećenje prilikom stajanja u mirovanju, da bude zaštićen od prašine i da bude tih a ne da galami kao pojačalo i ko zna šta još ne...
Totalan pesimizam burazeru od mene...totalan. Jer vidiš kakva je muka popraviti mašinu i to ne nešto komplikovano...a zamisli mučenike koje to prave od početka...strašno.
Pozz
Mislim da se biksna ne vari nego se napravi 2/100 uža nego što je obradjena glava pa se onda glava ohladi (zamrzivač) a biksna zagreje (kuhinjska rerna) uostalom kao kada se nabija lager. Sve to treba i mora da bude urađena u tzv "toleracniji". To svi strugari znaju šta znači je ali na reč. U praksi kada to "u toleranciji" treba napraviti e to je katastrofa.
Ja kod mene na mašini imam dvoredne samoštelujuće lagere i to je uzrok buke na mašini. Obični su tiši ali mislim da je opasno staviti oba lagera da budu obična. Makar jedan mora i treba da bude "samoudesiv".
Eh sad dolazimo do krucijalnog problema. Kolika je minimalna propisana debljina zida biksne. Ne znam ali sam smatram da je sve to negde u mašinstvu propisano i da u tome ne možeš preterivati bilo u plusu bilo u minusu. Vrlo je bitan i izbor materijala za biksnu (bronza, mesing,...)
Ja bih ipak prokonsultovao nekog dipl. maš. inž. sa iskustvom u struci pa tek onda išao kod strugara sa odgovarajućim zahtevom.
U vezi ovih strugara obrati pažnju na kakvim strugovima rade. Pa to je "rasklocano" do daske tako da nije ni čudo što naprave onako kako ga naprave.
Za jednu pišljivu čauru za stezanje burgije u futeru zvao sam 5 majstora i 3 puta išao kod njega a onda kada mi je konačno napravio donesem kući i kad pokušam da stavim burgiju 12 mm vidim da je rupa 11,5 mm, ja ga pozovem i kažem mu a on mrtav ladan mi kaže da mu je neko burgiju od 11,5 mm stavio u rupu gde stoji burgija od 12 mm ali da je donesem i da će da je razbuši?!?!. Ja odem 4. put i on je razbuši. Ma to je da poludiš...Ja to ispričam onom inžinjeru koji mi je pravio mašinu a on meni mrtav ladan "baci tu čauru"!?!?! Kaže ta čaura mora da se uradi iz jednog stezanja jer će u protivnom bacati i da nema šanse da je razbušena precizno. Proverim a debljina zida varira 2/10. Ama kažem ti :"...to je da poludiš".
Eh još i ovo da ti kažem oko tog lagera 28,5. Pogledaj za koje brzine i opterećenja je predviđen. On mora da izdrži određenu brzinu i broj okretaja, pritisak i opterećenje prilikom rada kao i pritisak i opterećenje prilikom stajanja u mirovanju, da bude zaštićen od prašine i da bude tih a ne da galami kao pojačalo i ko zna šta još ne...
Totalan pesimizam burazeru od mene...totalan. Jer vidiš kakva je muka popraviti mašinu i to ne nešto komplikovano...a zamisli mučenike koje to prave od početka...strašno.
Pozz
Bolje je živjeti čitav život kao milijunaš nego li sedam dana u bedi
Na Hobi 89 ja sam imao isti problem, majstor je varenjem sa celicnom elektrodom ispunio ostecenu osovinu i posle je na drebongu porvnao na meru
cena oprvake je bila ispod 10 eura
cena oprvake je bila ispod 10 eura
Last edited by dikar on 22 Mar 2013 23:56, edited 1 time in total.
Ulezistenje glave abrihtera moze da se uradi na vise nacina, tako da ne mora jedan lezaj da bude samopodesiv.
Glava trpi samo radijalno opterecenje, aksijalno nema opterecenja, ali joj treba da moze da se aksijalno prilagodi zbog razlicitog sirenja i skupljanja materijala prilikom promene temperature.
To moze da se izvede i recimo tako da je na jednoj strani (onoj gde je pogon) osovina ubacena u lezaj sa zadorom, a na drugoj sa malim zazorom. Kad kazem, malim, mislim stvarno malim, reda 1-2 stote, sto ce reci da ta obrada mora da se radi brusenjem.
No, sad sta raditi sa ovom pojedenom. Mislim da je bolje uzeti lezaj sa unutrasnjim precnikom 28.5, nego praviti cauru. Ako stavis taj lezaj, smanjio si precnik osovine za 1.5mm. Ne mozes da napravis tako tanku cauru (zid bi trebalo da joj bude 0.75), posto ce jednostavno da pukne. Ako je napravis da bude dovoljno debela (zid reda 2mm), u sustini si stanjio osovinu za 4mm.
Da li je 1.5mm, smanjenja precnika mnogo? Mislim da nije, a evo i zasto. Razlika izmedju standard radilice na zastavi 101 i trece specijale je 1mm. Rukavac radilice jeste deblji (50mm), ali taj lezaj trpi 55KS (40KW). Tako da ako osovina n akecu moze da se smanji za 1mm, i da i dalje tera 40KW, moze i tvoja osovina da se smanji za 1.5mm i da tera 10 puta manje snage.
Tako da ne vidim neki razlog da ti ne uradis "specijalu" na toj osovini.
Naravno moguce je i verovatno najbolje navarivanje/obrada, samo treba naci nekog ko to ume da uradi.
Glava trpi samo radijalno opterecenje, aksijalno nema opterecenja, ali joj treba da moze da se aksijalno prilagodi zbog razlicitog sirenja i skupljanja materijala prilikom promene temperature.
To moze da se izvede i recimo tako da je na jednoj strani (onoj gde je pogon) osovina ubacena u lezaj sa zadorom, a na drugoj sa malim zazorom. Kad kazem, malim, mislim stvarno malim, reda 1-2 stote, sto ce reci da ta obrada mora da se radi brusenjem.
No, sad sta raditi sa ovom pojedenom. Mislim da je bolje uzeti lezaj sa unutrasnjim precnikom 28.5, nego praviti cauru. Ako stavis taj lezaj, smanjio si precnik osovine za 1.5mm. Ne mozes da napravis tako tanku cauru (zid bi trebalo da joj bude 0.75), posto ce jednostavno da pukne. Ako je napravis da bude dovoljno debela (zid reda 2mm), u sustini si stanjio osovinu za 4mm.
Da li je 1.5mm, smanjenja precnika mnogo? Mislim da nije, a evo i zasto. Razlika izmedju standard radilice na zastavi 101 i trece specijale je 1mm. Rukavac radilice jeste deblji (50mm), ali taj lezaj trpi 55KS (40KW). Tako da ako osovina n akecu moze da se smanji za 1mm, i da i dalje tera 40KW, moze i tvoja osovina da se smanji za 1.5mm i da tera 10 puta manje snage.
Tako da ne vidim neki razlog da ti ne uradis "specijalu" na toj osovini.
Naravno moguce je i verovatno najbolje navarivanje/obrada, samo treba naci nekog ko to ume da uradi.
Ljudi hvala vam na savetima, odnese ja na obradu na 28,5mm, sutra sklapanje, jeste navarivanje bolja solucija, ali nisam siguran da cu pronadjem pravog. A lezaj imam, ustvari imam dosta tih nestandardnih u kolekciji, kupio sam ih jednom prilikom na kilo, djuture.
Mbole, hvala na podrsci za prvu specijalu!
Mbole, hvala na podrsci za prvu specijalu!