Pozdrav, zanima me uopsteno cime se najbolje zasticuje drvo koje ce non-stop biti izlozeno vremenskim uslovima. Npr. imam drvenu supu, tarabu, drveni sto, klupa i slicno. Mislim na meksa drva poput grede, stafle, letfe, daske,... A svakako me zanima i za hrast, bukvu itd.
Takodje me zanima iskorisceno motorno ulje koliko je dobro da se nanese? Kada gledam na YT kako prave nesto u prirodi cesto koriste katran ili izloze gornji sloj vatri gde navedu da je to najbolje za dugotrajno trajanje.
Kupio sam onu bambus zavesu kod kineza, jedna strana ce cesto biti izlozena kisi i suncu. Cime bi mogao preci? Najprakticnije bi mi bilo u spreju nesto posto ako budem radio sa ceticom dugo ce bas trajati jer ima jako puno tankih drvaca. U spreju za sada nisam nasao nesto za zastitu sem bezbojnog laka auto.
Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Ne znam šta si mislio pod "bambus" zavesa, a ako su one što se spuštaju i podižu , od malih trščica bambusa, ja ih imam već 10-tak godina u potkrovlju prži ih sunce do bola. Te lamelice izgledaju kao i prvog dana ali one konopčiće koji služe za dizanje i spuštanje menjao sam bar 5 puta. Istrule na suncu
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Bambus je generalno jako otporna biljcica.
Za pocetak.. uopste nije drvo, nego trava
Ne mazi ga nicim.
Sto se tice camovine.. tradicionalni metod paljenja i mazanja firnajzom, je verovatno najdugotrajniji.
Sve ostalo.. mora da se obnavlja mnogo cesce.
Naravno.. nije za sve... besmisleno je da klupu spalis pa namazes firnajzom, bice ti garav svorc kad god sednes na nju.
Al za supu je sasvim OK (ako vodis racuna da se ne naslanjas na nju kad si u beloj majci)
Motorno ulje.. preskoci... em je prilicno nezdravo, em ce da bude zestoko prljavo, em i nije neka zastita.
Oduvek je bilo.. sirotinjska varijanta, kad bas nema ni za sta drugo... dzabe je, al dzabe obicno taman toliko i vredi
Za razliku od firnajza, motorno ulje ne polimerizuje i ne strvdnjava se. "zauvek" ostaje tecno, i prlja sve sto dotakne.
Sve u svemu.. uvek je to odnos para i muzike...
Neki finisi se rade i obnavljaju lako, al ih je potrebno obnavljati cesto (tipa lazure). Drugi traju duze, al kad dodje do obnavljanja onda je to mnogo zahtevnije (lak, farba).
Tako da "najboje" ne postoji. Stvar je tvog izbora dal ces da placas na mostu il na cupriji
Za pocetak.. uopste nije drvo, nego trava
Ne mazi ga nicim.
Sto se tice camovine.. tradicionalni metod paljenja i mazanja firnajzom, je verovatno najdugotrajniji.
Sve ostalo.. mora da se obnavlja mnogo cesce.
Naravno.. nije za sve... besmisleno je da klupu spalis pa namazes firnajzom, bice ti garav svorc kad god sednes na nju.
Al za supu je sasvim OK (ako vodis racuna da se ne naslanjas na nju kad si u beloj majci
)Motorno ulje.. preskoci... em je prilicno nezdravo, em ce da bude zestoko prljavo, em i nije neka zastita.
Oduvek je bilo.. sirotinjska varijanta, kad bas nema ni za sta drugo... dzabe je, al dzabe obicno taman toliko i vredi
Za razliku od firnajza, motorno ulje ne polimerizuje i ne strvdnjava se. "zauvek" ostaje tecno, i prlja sve sto dotakne.
Sve u svemu.. uvek je to odnos para i muzike...
Neki finisi se rade i obnavljaju lako, al ih je potrebno obnavljati cesto (tipa lazure). Drugi traju duze, al kad dodje do obnavljanja onda je to mnogo zahtevnije (lak, farba).
Tako da "najboje" ne postoji. Stvar je tvog izbora dal ces da placas na mostu il na cupriji
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Off: bio u aziji u 2 navrata na "malo duze". Znaci taj bambus - pa to je neverovatna travica. Recimo u thailandiji sam bio med' bambusima koji su debeli k'o moja noga. Ono lokalci se bas cudili kad su videli faranga tu (belca). Sve se pravi od njega, klopa se, sprema se klopa u njemu, klopaju se i crvi koji ga klopaju i tako dalje. ne-ve-ro-vatna biljka.
Ja sam recimo napravio trzalice - i iz akustare izvlace frekvencije koje ni jedna plasticna/kupovna ne moze.
i tako dalje. ne-ve-ro-vatna biljka. Ja sam recimo napravio trzalice - i iz akustare izvlace frekvencije koje ni jedna plasticna/kupovna ne moze.
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Postoji nekoliko stvari koje su kljucne za zivotni vek drveta koje je izlozeno vremenskim uslovima.
Prvo je svakako vrsta drveta. Bukva, jasen, jova, nemaju tu sta da traze, kao ni mekse vrste cetinara, tj smreka i slicno. Beli bor je vec druga prica, crni jos bolje ako uspes da se izboris sa dzepovima smole. Aris jos bolje, no njegova mana je da se baca po volji kada se pokvasi. Isto kao i sa izborom broj jedan, bagremom.
Uz vrstu drveta ide i izbor gradje, sa sto uzim godovima, bez sredine, ili ako vec mora sredina da je odgovarajuce pozicionirana u gradji, osusena bez pukotina, i slicno. Ovaj deo u Srbiji je nemoguc ako ne seces sam, ili imas lenje majstore.
Druga klucna stvar je konstrukcija, koja mora da bude tako izvedena da sprecava ulazak vode u elemente, i njeno dugo zadrzavanje. Svi izlozeni elementi moraju da imaju okapnicu, koja ce da spreci podvlacenje vode, prozori moraju da budu tako konstruisani da ta voda ode napolje sto pre, a spojevi moraju da budu takvi da kada se otvore, a otvorice se kad tad, ne uvlace vodu unutra.
Sve horizontalne povrsine moraju da budu pod nagibom, ako se postavlja neki pod, nikako daska do daske, nego moraju da imaju razmak, i da budu rednane spoljnim stranom na dole, da kada se iskorite, iskorite tako da sa gornje povrsine voda odlazi, a ne zadrzava u koritu.
Sto se finisa tice, samo ne finisi koji ne narusavaju strukturu drveta i ne suse se, aka motorno ulje, nikako finisi koji nisu paropropusni, dakle ne akrili i poliuretani, ma sta god proizvodjac pisao. Oni jako lepo drze vodu i paru tu gde jeste, bilo spolja bilo unutra, ali kada spoj jednog dana napravi pukotinu na sebi, sva voda koja udje na lukotinu nece imati gde da izadje napolje i truljenje je neizbezno. To je i jedan od glavnih razloga zasto danas drveni prozori traju krace nego kada su sticeni tradicionalnim sredstvima.
Ispravni finisi su oni na bazi ulja, i borovog katrana, uljane farbe ( ni jedna “uljana farba” koja moze da se kupi danas u prodavnici nije uljana frba vec neka vestacka smola, uglavnom neki od uretana, i nije ni za k. A u istu kategoriju spadaju i sve vostane lazure i jeftine lazure)
Dakle, za punu zastitu uljana farba mora da se pravi, od ulja, sikativa, prirodne smole, punioca kao sto je zink oksid ili titan belo, raznih gvozdje i hrom oksid pigmenata. TAda ako se redovno odrzava traje godinama, i sam finis nece ubrzati truljenje drveta.
Postoje i varijante sa brasnima kao vezivima, i gvozdje oksidom kao puniocem koje poprilicno lepo rade, samo nisu za horizontalne povrsine, jer ne podnose vodu koja se skuplja u baricama, kao ni trenje.
Na kraju ostaje paljenje, kome je ok da gleda sve sto je tamno, i da se na to nikada ne nasloni.
U sustini sta gid radis za najvecu zastitu mora da se ispostuje cela procedura, od pocetka do kraja. Prvo neko sredstvo za zastitu od insekata, opet domace a ne kupovno jer samo tako posle mozes da obradjujes to drvo, pa u sledecoj ruci ulje koje ce donekle da prodre u drvo (zaboravi price o zagrejanom firnajzu, to su nebuloze) pa neki osnovni sloj, koji ima u sebi punilac ako ne trebaju da se vide godovi, pa na kraju nesto sto ce da spreci ostecenje od UV zracenja, ili kao zamena za ova dva sloja, nesto lazurno, opet na bazi ulja iz domace radinosti.
--------------------------- spojene poruke
E da, u normalnim uslovima svasta od kvalitetnih zastitnih materijala moze da se kupi, no mi smo krajnje siromasno trziste. Kod nas i bogati narucuju namestaj od iverice.
Prvo je svakako vrsta drveta. Bukva, jasen, jova, nemaju tu sta da traze, kao ni mekse vrste cetinara, tj smreka i slicno. Beli bor je vec druga prica, crni jos bolje ako uspes da se izboris sa dzepovima smole. Aris jos bolje, no njegova mana je da se baca po volji kada se pokvasi. Isto kao i sa izborom broj jedan, bagremom.
Uz vrstu drveta ide i izbor gradje, sa sto uzim godovima, bez sredine, ili ako vec mora sredina da je odgovarajuce pozicionirana u gradji, osusena bez pukotina, i slicno. Ovaj deo u Srbiji je nemoguc ako ne seces sam, ili imas lenje majstore.
Druga klucna stvar je konstrukcija, koja mora da bude tako izvedena da sprecava ulazak vode u elemente, i njeno dugo zadrzavanje. Svi izlozeni elementi moraju da imaju okapnicu, koja ce da spreci podvlacenje vode, prozori moraju da budu tako konstruisani da ta voda ode napolje sto pre, a spojevi moraju da budu takvi da kada se otvore, a otvorice se kad tad, ne uvlace vodu unutra.
Sve horizontalne povrsine moraju da budu pod nagibom, ako se postavlja neki pod, nikako daska do daske, nego moraju da imaju razmak, i da budu rednane spoljnim stranom na dole, da kada se iskorite, iskorite tako da sa gornje povrsine voda odlazi, a ne zadrzava u koritu.
Sto se finisa tice, samo ne finisi koji ne narusavaju strukturu drveta i ne suse se, aka motorno ulje, nikako finisi koji nisu paropropusni, dakle ne akrili i poliuretani, ma sta god proizvodjac pisao. Oni jako lepo drze vodu i paru tu gde jeste, bilo spolja bilo unutra, ali kada spoj jednog dana napravi pukotinu na sebi, sva voda koja udje na lukotinu nece imati gde da izadje napolje i truljenje je neizbezno. To je i jedan od glavnih razloga zasto danas drveni prozori traju krace nego kada su sticeni tradicionalnim sredstvima.
Ispravni finisi su oni na bazi ulja, i borovog katrana, uljane farbe ( ni jedna “uljana farba” koja moze da se kupi danas u prodavnici nije uljana frba vec neka vestacka smola, uglavnom neki od uretana, i nije ni za k. A u istu kategoriju spadaju i sve vostane lazure i jeftine lazure)
Dakle, za punu zastitu uljana farba mora da se pravi, od ulja, sikativa, prirodne smole, punioca kao sto je zink oksid ili titan belo, raznih gvozdje i hrom oksid pigmenata. TAda ako se redovno odrzava traje godinama, i sam finis nece ubrzati truljenje drveta.
Postoje i varijante sa brasnima kao vezivima, i gvozdje oksidom kao puniocem koje poprilicno lepo rade, samo nisu za horizontalne povrsine, jer ne podnose vodu koja se skuplja u baricama, kao ni trenje.
Na kraju ostaje paljenje, kome je ok da gleda sve sto je tamno, i da se na to nikada ne nasloni.
U sustini sta gid radis za najvecu zastitu mora da se ispostuje cela procedura, od pocetka do kraja. Prvo neko sredstvo za zastitu od insekata, opet domace a ne kupovno jer samo tako posle mozes da obradjujes to drvo, pa u sledecoj ruci ulje koje ce donekle da prodre u drvo (zaboravi price o zagrejanom firnajzu, to su nebuloze) pa neki osnovni sloj, koji ima u sebi punilac ako ne trebaju da se vide godovi, pa na kraju nesto sto ce da spreci ostecenje od UV zracenja, ili kao zamena za ova dva sloja, nesto lazurno, opet na bazi ulja iz domace radinosti.
--------------------------- spojene poruke
E da, u normalnim uslovima svasta od kvalitetnih zastitnih materijala moze da se kupi, no mi smo krajnje siromasno trziste. Kod nas i bogati narucuju namestaj od iverice.
-
maricaiivica
- Moderator
- Posts: 3777
- Joined: 30 Nov 2009 23:30
- Location: Beograd
- Contact:
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
I sa ovom dodatom rečenicom na kraju si stavio tačku.
Nema dalje šta da se priča o kupovini gotovog rešenja u Srbiji
Nema dalje šta da se priča o kupovini gotovog rešenja u Srbiji
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Da tacku na gotova resenja. Pravljenje nije mnogo skuplje ako je neko zaludan.
U sustini postoji jedno jedino gotovo resenje za povrsine koje nisu horizontalne a da dobro radi. Al kosta. Sadolin original u kompletnom paketu, sa dodacima.
Dakle pro mora nesto protiv buba, sto po meni mora da se kuva u domacici. Na bazi boraksa. Mnogo lepse radi od svih kupovnih, ne potrujes okolinu, a insekte zaustavlja godinama. Samo ako ne kisne direktno, posto voda rastvara boraks, kao sto rastvara i mnogo jace otrove pa to posle pijemo.
Onda sadolin prajmer, obilno, u jednoj ruci. Pa dve ruke sadolina classic, i minimum jedna ruka sadolina extra. Pa onda svake dve godine jos po ruka extra.
--------------------------- spojene poruke
Tu svaka komponenta radi svoj posao. Borax pravi problem insektima, ali ne radi protiv gljivica. To radi sadolin podloga. Classic penetrira u povrsinu i sprecava isusavanje, ali nije potpuno uv otporan. Uv zastitu radi extra kao i dodatnu vodonepropusnost.
Kod boja na bazi paste od brasna dodaje se gvozdje tri sulfat u masu da bi imao fungicidno dejstvo. Borax resava insekte, a uv zastitu obezbedjuju oksidi gvozdja.
Kod uljanih varijanti, opet je protiv insekata borax, firnajz u sledecoj ruci, neki sa fungicidima, pa iznad toga nesto sto obezbeduje uv zastitu, bilo semi transparentno, bilo potpuno neprozirno.
Zastita nikada nije bila prosta ali se uvek racunalo da se isplati. Samo u sadasnjem ultrapotrosackom drustvu na sve se gleda kao na potrosnu robu.
U sustini postoji jedno jedino gotovo resenje za povrsine koje nisu horizontalne a da dobro radi. Al kosta. Sadolin original u kompletnom paketu, sa dodacima.
Dakle pro mora nesto protiv buba, sto po meni mora da se kuva u domacici. Na bazi boraksa. Mnogo lepse radi od svih kupovnih, ne potrujes okolinu, a insekte zaustavlja godinama. Samo ako ne kisne direktno, posto voda rastvara boraks, kao sto rastvara i mnogo jace otrove pa to posle pijemo.
Onda sadolin prajmer, obilno, u jednoj ruci. Pa dve ruke sadolina classic, i minimum jedna ruka sadolina extra. Pa onda svake dve godine jos po ruka extra.
--------------------------- spojene poruke
Tu svaka komponenta radi svoj posao. Borax pravi problem insektima, ali ne radi protiv gljivica. To radi sadolin podloga. Classic penetrira u povrsinu i sprecava isusavanje, ali nije potpuno uv otporan. Uv zastitu radi extra kao i dodatnu vodonepropusnost.
Kod boja na bazi paste od brasna dodaje se gvozdje tri sulfat u masu da bi imao fungicidno dejstvo. Borax resava insekte, a uv zastitu obezbedjuju oksidi gvozdja.
Kod uljanih varijanti, opet je protiv insekata borax, firnajz u sledecoj ruci, neki sa fungicidima, pa iznad toga nesto sto obezbeduje uv zastitu, bilo semi transparentno, bilo potpuno neprozirno.
Zastita nikada nije bila prosta ali se uvek racunalo da se isplati. Samo u sadasnjem ultrapotrosackom drustvu na sve se gleda kao na potrosnu robu.
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Lakovi na vodenoj bazi za drvo spolja nekog renomiranog proizvođača će raditi posao jako dobro godinama....
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Nece. Nema modernog laka koji dobro radi posao.
Postoje dva razloga zasto danas novi drveni prozori i ostalo drvo spolja traju toliko kratko.
Prvi je sto je drvo lose, drugi su moderni lakovi, koji su nepropusni.
Postoje dva razloga zasto danas novi drveni prozori i ostalo drvo spolja traju toliko kratko.
Prvi je sto je drvo lose, drugi su moderni lakovi, koji su nepropusni.
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Citajuci ovo sto je Bogdan napisao, zanima me ako je neko dovoljno dokon ili mu se ne zuri. Za tu pravilnu zastitu sto si pisao, jel svi sastojci imaju kod nas da se nabave ili mora da se juri preko? I okvirno koliko je vremenski potrebno sve to da se smucka, finisira i koja bi okvirno cena bila toga po litru ili kako vec u odboau na nesto sto je vec gotovo u radnji a ne vrsi posao?
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Za vecinu stvari maltene sve moze da se nadje kod nas pogotovu za jeftinije i prostije stvari. Samo zahteva malo vise trazenja.
Sto se cena tice kao i kod kupovnih, ima ih u razlicitim rasponima. Od vrlo niskih, do onoga sto nekome izgleda kao visoka cena. Veci deo posla je tu rad.
Ono sto mora da se menja je stanje svesti. Savremeno sredstvo ce naizgled traziti mnogo manje odrzavanja, izgledace dobro znatno duze, ali ce ispod njega da se krije katastrofa. Starinsko sredstvo mora da se odrzava, recimo maze svake dve godine, ali ispod njega samo drvo ce biti zdravo daleko duze.
Starinska sredstva takodje nemaju nivo komfora koji imaju savremena. Prosti recept za farbu za spolja za vertikalne povrsine zahteva da se sve sto smuckas potrosi za 3-4 dana inace propadne. Savremeno sredstvo ce trajati bar 6 meseci u kanti. Ako koristis borov katran u smesama, on ce imati miris na paljevinu bar mesec dana dok se potpuno ne veze.
Recimo recept za tu boju koju pominjem, koja ide na grubu dasku, neobradjenu, recimo za supe i ambare, je sledeci.
25 litara vode
Kilogram gvozdje sulfata
2 litra lanenog firnajza
4 kilograma gvozde oksid crvenog pigmenta
Kilogram razanog brasna.
Zagrejes vodu do kljucanja, dodas gvozdje 3 sulfat, mesas dok se ne rastopi, dodas brasno koje je razmuceno u malo hladne vode da ne bi bilo grumuljica, kuvas kao kasu 15 minuta uz stalno mesanje. Dodas gvozdje oksid, umesas dok se ne ujednaci, skines sa vatre i dodas laneno ulje, mesajuci da se napravi emulzija. Nanosi se kada se ohladi, na grubu dasku, koja stoji vertikalno. Namazes prve godine jednu ruku, sledece drugu, i traje jedno desetak godina, a onda gruba cetka, poskidas sve sto je spalo i iz pocetka.
Nije otporna na barice vode.
Naravno moze i deseti deo smese.
Cena, recimo da je laneno ulje 30 eura, gvozdje oksid 20, gvozdje sulfat jos 10. Brasno je euro. 60 eura za 30 litara mu dodje 2 eura po litru.
Svrha gvozdje sulfata je da spreci razvoj algi. Ako ide negde gde je suvo i promaja, cak moze i da se preskoci.
--------------------------- spojene poruke
E sada gvozdje sulfata ima povremeno u cvecarskim radnjama. U EU se prodaje na dzakove za cvetne vrtove. Kod nas su paketi 400 grama, zadnji koji sam uzeo je bio recimo 700 dinara.
Crveni gvozdje oksid pigment je skup kada se kupuje ba malo, ali je dzak od 25 kg nekih 10000 dinara. Ide u sve pa nije steta. Od mase za otvrdnjavanje povrsine betonske kosuljice pa do komplikovanijih farbi.
Sve ostalo znas i sam.
--------------------------- spojene poruke
E da, da ne zaboravim, ova boja mora da se potrosi 2-3 dana posle kuvanja. Inace pocne vrenje i ne radi vise.
Sto se cena tice kao i kod kupovnih, ima ih u razlicitim rasponima. Od vrlo niskih, do onoga sto nekome izgleda kao visoka cena. Veci deo posla je tu rad.
Ono sto mora da se menja je stanje svesti. Savremeno sredstvo ce naizgled traziti mnogo manje odrzavanja, izgledace dobro znatno duze, ali ce ispod njega da se krije katastrofa. Starinsko sredstvo mora da se odrzava, recimo maze svake dve godine, ali ispod njega samo drvo ce biti zdravo daleko duze.
Starinska sredstva takodje nemaju nivo komfora koji imaju savremena. Prosti recept za farbu za spolja za vertikalne povrsine zahteva da se sve sto smuckas potrosi za 3-4 dana inace propadne. Savremeno sredstvo ce trajati bar 6 meseci u kanti. Ako koristis borov katran u smesama, on ce imati miris na paljevinu bar mesec dana dok se potpuno ne veze.
Recimo recept za tu boju koju pominjem, koja ide na grubu dasku, neobradjenu, recimo za supe i ambare, je sledeci.
25 litara vode
Kilogram gvozdje sulfata
2 litra lanenog firnajza
4 kilograma gvozde oksid crvenog pigmenta
Kilogram razanog brasna.
Zagrejes vodu do kljucanja, dodas gvozdje 3 sulfat, mesas dok se ne rastopi, dodas brasno koje je razmuceno u malo hladne vode da ne bi bilo grumuljica, kuvas kao kasu 15 minuta uz stalno mesanje. Dodas gvozdje oksid, umesas dok se ne ujednaci, skines sa vatre i dodas laneno ulje, mesajuci da se napravi emulzija. Nanosi se kada se ohladi, na grubu dasku, koja stoji vertikalno. Namazes prve godine jednu ruku, sledece drugu, i traje jedno desetak godina, a onda gruba cetka, poskidas sve sto je spalo i iz pocetka.
Nije otporna na barice vode.
Naravno moze i deseti deo smese.
Cena, recimo da je laneno ulje 30 eura, gvozdje oksid 20, gvozdje sulfat jos 10. Brasno je euro. 60 eura za 30 litara mu dodje 2 eura po litru.
Svrha gvozdje sulfata je da spreci razvoj algi. Ako ide negde gde je suvo i promaja, cak moze i da se preskoci.
--------------------------- spojene poruke
E sada gvozdje sulfata ima povremeno u cvecarskim radnjama. U EU se prodaje na dzakove za cvetne vrtove. Kod nas su paketi 400 grama, zadnji koji sam uzeo je bio recimo 700 dinara.
Crveni gvozdje oksid pigment je skup kada se kupuje ba malo, ali je dzak od 25 kg nekih 10000 dinara. Ide u sve pa nije steta. Od mase za otvrdnjavanje povrsine betonske kosuljice pa do komplikovanijih farbi.
Sve ostalo znas i sam.
--------------------------- spojene poruke
E da, da ne zaboravim, ova boja mora da se potrosi 2-3 dana posle kuvanja. Inace pocne vrenje i ne radi vise.
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Jos ako negde uspes da nadjes laneni firnajz
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Ja koliko sam skontao ovo bude ofarbano u crveno?
Re: Cime najbolje zastiti drvo koje ce biti izlozeno vremenskim uslovima?
Hvala svima na novim informacijama! Sto se tice bambus zavese, jeste to je ona sto se horizontalno rola gore-dole. Nisam znao da je toliko otporno, necu je nicim prskati.
Sto se tice bambus zavese, jeste to je ona sto se horizontalno rola gore-dole. Nisam znao da je toliko otporno, necu je nicim prskati.