Pozdrav!
Naišla sam na ovaj forum, gdje mi se čini da ću dobiti najbolji savjet, pa vas molim za pomoć.
Radi se o ulaznim vratima za stan koja će raditi stolar. Ono što je meni najbitnije kod vrata je zvučna izolacija. Stolar mi je napomenuo da se vrata rade na principu medijapan - stirodur 4cm- medijapan. Čitajući po netu vidim da taj stirodur nije baš najbolja opcija za zvučnu nego je više za termo izolaciju.
Ono što mene zanima, postoji li neki drugi materijal s kojim se može napraviti ispuna. Dosta se spominje mineralna vuna, ne znam kako to funkcionira. Može li se napraviti neka kombinacija materijala, kao neki sendvič ili sl? Također, kako riješiti prag kod takvih vrata?
Opcija na koju sam naišla na ovom forumu, da se naprave vrata s klasičnom ispunom, te dodatno tapeciranje iznutra sa spužvom mi je zadnja opcija, budući da mi se to estetski ne sviđa. Voljela bih kad bi postojalo neko kompaktno riješenje. Ideje...?
Unaprijed hvala!
Ulazna vrata za stan
Azmafon je na primer jedna od opcija za zvučnu izolaciju. Problem je što vrata treba drugačije konstrukciono koncipirati da bi se koristio kao ispuna. Stirodur ima neku čvrstinu koju "prenosi" na vrata kao ispuna, isti slučaj i sa kartonskim saćem dok azmafon, kamena vuna itd... to nemaju pa bi vrata trebalo praviti na jačem ramu sa debljim oblogama... Ima i drugih stvari tipa - obloge sa olovnom sačmom, a da li se to može negde lako naći...?
Još ti je bitnije da ta vrata dobro dihtuju svuda.
Još ti je bitnije da ta vrata dobro dihtuju svuda.
http://www.zvucnaizolacija.com/edukacija.htm
Vrata
Pojednostavljenje, dozvoljeno sa aspekta akustike, definiše vrata kao pregradnu konstrukciju koja se otvara i koja se kao poseban deo, ugrađuje u za to pripremljene otvore. Upravo te dve činjenice (otvaranje i ugradnja) presudno određuju realan aksutički kvalitet svakih vrata u građevinskim objektima. Na slici 1 su prikazana tri glavna puta prolaza kroz vrata ugrađena u neku građevinsku pregradu. Osim kroz materijal krila, zvuk prolazi kroz fuge između krila i okvira i kroz fuge između okvira i zida. Međusobni relativni odnos doprinosa ova tri paralelna puta ukupnoj izolacionoj moći vrata zavisi od nekoliko faktora. Akustički kvalitet vrata u celini obično određuje najslabiji od njih. To znači da u nekim okolnostima materijal od koga je napravljeno krilo vrata može biti bez značaja, a da njihovu izolacionu moć diktiraju detalji izrade i ugradnje, recimo velika fuga između okvira i zida ili kada ne postoji prag.
Izolaciona moć krila vrata određena je njegovom unutrašnjom strukturom. Za krilo vrata, kada se posmatra kao nezavisna pregrada, važe svi principi kao i za zidove. Izolaciona moć se postiže masom, znači debljinom, i eventualno diskontinuitetom u unutrašnjosti krila. Zbog toga se, kao i kod svake druge pregrade, akustički kvalitetna vrata mogu dobiti samo sa krilom dovoljno velike površinske mase. Na izuzetno kritičnim mestima, a to su pre svega radio i TV studiji, pozorište, koncertne i bioskopske sale i slični objekti, krilo jednostrukih vrata standardnih dimenzija može biti teško i do 100kg (“specijalna†klasa prema JUS U.J6. 201).
S akustičkog aspekta, pojava fuge znači otvaranje putanje za prolazak zvuka mimo krila. U literaturi se mogu naći veoma ilustrativni rezultati merenja uticaja fuga oko krila vrata na njihovu izolacionu moć. Podaci pokazuju da fuga širine 1mm smanjuje ukupnu izolacionu moć vrata za oko 5dB u odnosu na vrednost koja bi se dobila da je fuga potpuno zaptivena. Fuge veće od 2mm već potpuno degradiraju akustički kvalitet vrata i tada postaje gotovo nebitno od kog je materijala izrađeno krila.
Maksimalnu vrednost izolacione moći vrata određuje, prvenstveno materijal od koga je napravljeno krilo. Interesantno je da se ta maksimalna, odnosno teorijska vrednost može ostvariti samo ako je krilo ulepljeno u okvir, jer se time eliminiše svaka moguća fuga. Rezultat merenja izolacione moći vrata sa istim krilom ali sa funkcijom ostvarenja, uz potpuno zaptivenu fugu po ivici, pokazuje da je njena vrednost za oko 3dB manja od one koja se može izmeriti sa krilom zalepljenim u okviru.
Poseban aspekt kod vrata jeste njihovo otvaranje. Na pregradama između prostorija svaka pa i najmanja pukotina znatno utiče na smanjenje vrednosti izolacione moći. Po prirodi stvari mnogo je mesta na kojima se oko vrata može pojaviti fuga kroz koju će zvucna energija naći sebi put. Podrazumeva se velika verovatnoća pojavljivanja fuga između krila i okvira. Kvantitativna i frekvencijska zavisnost akustičkog uticaja fuga zavisi od veličine tako nastalih otvora. Veličinu fuga koje ostaju oko krila kada su vrata u zatvorenom položaju određuje preciznost izrade i mehanička stabilnost primenjenih materijala i kvalitet mehanizama za vršenje krila (šarke), kvalitet i funkcionalnost mehanizma za zatvaranje, a važan je i uticaj materijala primenjenih za zaptivanje (zaptivne trake). Visok nivo preciznosti izrade može se postići samo čeličnim konstrukcijama. Zbog toga su ram i okvir krila i vrata velike izolacione moći uvek izrađeni od čeličnih profila. Za zaptivanje se najčešće koriste šuplji gumeni profili. Na konstrukciji ugrađenih vrata mogu se pojaviti i drugi otvori koji mogu olakšati prolazak zvuka. U praksi je to najčešće nedostatak praga. Ako na vratima ne postoji prag i ako između površine poda i donje ivice krila postoji poveći razmak, materijal krila vrata gotovo da nema uticaja na izolacionu moć. Ukupan rezultat određuje isključivo površina otvora između poda i krila. Vrata koja zadovoljavaju strože akustičke zahteve moraju imati prag ili poseban mehanizam kojim se ovaj otvor popunjava kada su vrata u zatvorenom položaju (razne metlice i slične konstrukcije koje izlaze sa donje strane krila). Treba napomenuti da i brava, odnosno ključaonica, takođe predstavlja manji ili veći otvor. Zato vrata sa visokim vrednostima izolacione moći ne smeju imati običnu bravu, koja, što je uobičajeno i prolazi čitavom debljinom krila.
Veoma je specifi čan problem fuge koja se javlja između okvira vrata i ivice građevinskog elementa. Iako se ona vizuelno zatvara, tačnije maskira ukrasnim lajsnama, zvuk uvek prolazi i tim putem. Zato se pri ugradnji vrata velike izolacione moći mora voditi računa o dva bitna zahteva:
dovoljnoj preciznosti u realizaciji zadatih dimenzija građevinskog otvora, da bi se sprečila pojava široke fuge na toj poziciji, i
načinu popunjavanja prostora fuge odgovarajućim masivnim zaptivnim materijalom
Iako to zvuči paradoksalno, složenost problema dobijanja izolacione moći vrata na izvestan način je pojednostavila posao arhitekte kao projektanta objekta. Zbog opisane specifi čnosti vrata, sasvim je nepotrebno u projektima iz akustičkih razloga razrađivati detalje njihove konstrukcije jer oni sami nisu nikakva garancija akustičkog kvaliteta u izvedenom stanju.
Preciznost izrade pojedinih kritičnih delova, način ugradnje i izbor materijala za izradu bitnih detalja, sve to dominantno određuje izolacionu moć vrata na objektu, a ne može se do kraja specifi cirati u projektu. Da bi se taj projektantski problem pojednostavio, uvedena je akustička podela vrata na klase. Ta podela je opisana u standardu JUS U.J6. 201. Specificiranje traženih akustičkih klasa vrata jedini je mogući pristup pri projektovanju. Stvarna garancija kvaliteta vrata može biti samo laboratorijski atest koji podnosi isporučilac ili, alternativno, njihova provera nakon ugradnje merenjem na licu mesta u objektu. Oba načina provere kvaliteta u domenu su međusobnih relacija isporučioca vrata i investitora, odnosno njihovih ugovornih odnosa. Osim za defi nisanje akustičke klase vrata, projektant ostaje odgovoran za sve neakustičke osobine: dimenzije, završnu obradu itd. Zbog činjenice da je izolaciona moć vrata uvek znatno manja od izolacione moći okolnog zida, na svakoj pregradi će vrata biti kritičan element koji neumitno umanjuje izolaciona svojstva pregrade u celini. Samim tim, prilikom projektovanja treba proceniti koja je to minimalna izolaciona moć vrata na pojedinim pozicijama koja neće degradirati zvucnu zaštitu. Na posebno kritičnim pozicijama u objektu adekvatnom organizacijom prostora i komunikacionih pravaca treba izbegavati vrata.
Vrata
Pojednostavljenje, dozvoljeno sa aspekta akustike, definiše vrata kao pregradnu konstrukciju koja se otvara i koja se kao poseban deo, ugrađuje u za to pripremljene otvore. Upravo te dve činjenice (otvaranje i ugradnja) presudno određuju realan aksutički kvalitet svakih vrata u građevinskim objektima. Na slici 1 su prikazana tri glavna puta prolaza kroz vrata ugrađena u neku građevinsku pregradu. Osim kroz materijal krila, zvuk prolazi kroz fuge između krila i okvira i kroz fuge između okvira i zida. Međusobni relativni odnos doprinosa ova tri paralelna puta ukupnoj izolacionoj moći vrata zavisi od nekoliko faktora. Akustički kvalitet vrata u celini obično određuje najslabiji od njih. To znači da u nekim okolnostima materijal od koga je napravljeno krilo vrata može biti bez značaja, a da njihovu izolacionu moć diktiraju detalji izrade i ugradnje, recimo velika fuga između okvira i zida ili kada ne postoji prag.
Izolaciona moć krila vrata određena je njegovom unutrašnjom strukturom. Za krilo vrata, kada se posmatra kao nezavisna pregrada, važe svi principi kao i za zidove. Izolaciona moć se postiže masom, znači debljinom, i eventualno diskontinuitetom u unutrašnjosti krila. Zbog toga se, kao i kod svake druge pregrade, akustički kvalitetna vrata mogu dobiti samo sa krilom dovoljno velike površinske mase. Na izuzetno kritičnim mestima, a to su pre svega radio i TV studiji, pozorište, koncertne i bioskopske sale i slični objekti, krilo jednostrukih vrata standardnih dimenzija može biti teško i do 100kg (“specijalna†klasa prema JUS U.J6. 201).
S akustičkog aspekta, pojava fuge znači otvaranje putanje za prolazak zvuka mimo krila. U literaturi se mogu naći veoma ilustrativni rezultati merenja uticaja fuga oko krila vrata na njihovu izolacionu moć. Podaci pokazuju da fuga širine 1mm smanjuje ukupnu izolacionu moć vrata za oko 5dB u odnosu na vrednost koja bi se dobila da je fuga potpuno zaptivena. Fuge veće od 2mm već potpuno degradiraju akustički kvalitet vrata i tada postaje gotovo nebitno od kog je materijala izrađeno krila.
Maksimalnu vrednost izolacione moći vrata određuje, prvenstveno materijal od koga je napravljeno krilo. Interesantno je da se ta maksimalna, odnosno teorijska vrednost može ostvariti samo ako je krilo ulepljeno u okvir, jer se time eliminiše svaka moguća fuga. Rezultat merenja izolacione moći vrata sa istim krilom ali sa funkcijom ostvarenja, uz potpuno zaptivenu fugu po ivici, pokazuje da je njena vrednost za oko 3dB manja od one koja se može izmeriti sa krilom zalepljenim u okviru.
Poseban aspekt kod vrata jeste njihovo otvaranje. Na pregradama između prostorija svaka pa i najmanja pukotina znatno utiče na smanjenje vrednosti izolacione moći. Po prirodi stvari mnogo je mesta na kojima se oko vrata može pojaviti fuga kroz koju će zvucna energija naći sebi put. Podrazumeva se velika verovatnoća pojavljivanja fuga između krila i okvira. Kvantitativna i frekvencijska zavisnost akustičkog uticaja fuga zavisi od veličine tako nastalih otvora. Veličinu fuga koje ostaju oko krila kada su vrata u zatvorenom položaju određuje preciznost izrade i mehanička stabilnost primenjenih materijala i kvalitet mehanizama za vršenje krila (šarke), kvalitet i funkcionalnost mehanizma za zatvaranje, a važan je i uticaj materijala primenjenih za zaptivanje (zaptivne trake). Visok nivo preciznosti izrade može se postići samo čeličnim konstrukcijama. Zbog toga su ram i okvir krila i vrata velike izolacione moći uvek izrađeni od čeličnih profila. Za zaptivanje se najčešće koriste šuplji gumeni profili. Na konstrukciji ugrađenih vrata mogu se pojaviti i drugi otvori koji mogu olakšati prolazak zvuka. U praksi je to najčešće nedostatak praga. Ako na vratima ne postoji prag i ako između površine poda i donje ivice krila postoji poveći razmak, materijal krila vrata gotovo da nema uticaja na izolacionu moć. Ukupan rezultat određuje isključivo površina otvora između poda i krila. Vrata koja zadovoljavaju strože akustičke zahteve moraju imati prag ili poseban mehanizam kojim se ovaj otvor popunjava kada su vrata u zatvorenom položaju (razne metlice i slične konstrukcije koje izlaze sa donje strane krila). Treba napomenuti da i brava, odnosno ključaonica, takođe predstavlja manji ili veći otvor. Zato vrata sa visokim vrednostima izolacione moći ne smeju imati običnu bravu, koja, što je uobičajeno i prolazi čitavom debljinom krila.
Veoma je specifi čan problem fuge koja se javlja između okvira vrata i ivice građevinskog elementa. Iako se ona vizuelno zatvara, tačnije maskira ukrasnim lajsnama, zvuk uvek prolazi i tim putem. Zato se pri ugradnji vrata velike izolacione moći mora voditi računa o dva bitna zahteva:
dovoljnoj preciznosti u realizaciji zadatih dimenzija građevinskog otvora, da bi se sprečila pojava široke fuge na toj poziciji, i
načinu popunjavanja prostora fuge odgovarajućim masivnim zaptivnim materijalom
Iako to zvuči paradoksalno, složenost problema dobijanja izolacione moći vrata na izvestan način je pojednostavila posao arhitekte kao projektanta objekta. Zbog opisane specifi čnosti vrata, sasvim je nepotrebno u projektima iz akustičkih razloga razrađivati detalje njihove konstrukcije jer oni sami nisu nikakva garancija akustičkog kvaliteta u izvedenom stanju.
Preciznost izrade pojedinih kritičnih delova, način ugradnje i izbor materijala za izradu bitnih detalja, sve to dominantno određuje izolacionu moć vrata na objektu, a ne može se do kraja specifi cirati u projektu. Da bi se taj projektantski problem pojednostavio, uvedena je akustička podela vrata na klase. Ta podela je opisana u standardu JUS U.J6. 201. Specificiranje traženih akustičkih klasa vrata jedini je mogući pristup pri projektovanju. Stvarna garancija kvaliteta vrata može biti samo laboratorijski atest koji podnosi isporučilac ili, alternativno, njihova provera nakon ugradnje merenjem na licu mesta u objektu. Oba načina provere kvaliteta u domenu su međusobnih relacija isporučioca vrata i investitora, odnosno njihovih ugovornih odnosa. Osim za defi nisanje akustičke klase vrata, projektant ostaje odgovoran za sve neakustičke osobine: dimenzije, završnu obradu itd. Zbog činjenice da je izolaciona moć vrata uvek znatno manja od izolacione moći okolnog zida, na svakoj pregradi će vrata biti kritičan element koji neumitno umanjuje izolaciona svojstva pregrade u celini. Samim tim, prilikom projektovanja treba proceniti koja je to minimalna izolaciona moć vrata na pojedinim pozicijama koja neće degradirati zvucnu zaštitu. Na posebno kritičnim pozicijama u objektu adekvatnom organizacijom prostora i komunikacionih pravaca treba izbegavati vrata.
