Stolarska radionica

Naručila baka (moja mama), kutijicu za pravljenje sira škripavca (Å trki zna što je škripavac - lički sir).
Moj prvi precizni rad.
Imao sam staru dasku trešnje (8 godina), pa ću ja od nje.
Izvukao dasku na oko 12 mm, iskrojio, izbušio oko 600 rupa, pa sastavljaj.
To meni izgledalo jako dobro. Napravio poklopac koji sjeda u kutijicu da pritiska sir i još dva poklopca sa pregradom za trokutaste sireve
Drugi dan odnio baki da isproba.

Aliiii.
Zove baka ne može izvaditi poklopac. Dođem ja kad dno se raširilo za čak 5mm i razvalilo stranice kutijice. (ne buh vam slao sliku sadašnjeg stanja kutijice).
Moja pitanja su:
1. Zašto se dno toliko raširilo?
2. Da li možda treba dno kutijice biti plivajuće, a ne fiksno?
3. Da li se trešnja može koristiti za takve stvari, a ako ne koje drvo?
4. Ako posudica ide u vodu treba li se ljepilo duže sušiti od jednog dana?
(A i ja odabrao za prvi rad podvodnu kutijicu.


Uuuups.
Ovo je neka greka (ovo na slici nisam ja).
Pozdrav

Zove baka ne može izvaditi poklopac. Dođem ja kad dno se raširilo za čak 5mm i razvalilo stranice kutijice. (ne buh vam slao sliku sadašnjeg stanja kutijice).

... ipak nam moreš poslati sliku da vidimo o kakvom se spoju radi. Drvo se raširilo (očigledno) zbog vlage. U takvim uslovima se pravi utor-pero, a lepak se nanosi samo NA SREDINU spoja, da bi drvo po širini (krajevima) moglo da "radi", a da se ne izgubi geometrija. Ukoliko spoj ojačavaš tiplovima, centarlni tipl je fiksiran, a rupe za periferne tiplove se proširuju po pravcu širenja drveta.

Inače, drvo se najviše širi i skuplja normalno na pravac godova. U pravcu godova su promene dimenzija zanemarljive.

4. Ako posudica ide u vodu treba li se ljepilo duže sušiti od jednog dana?

Ako si koristio beli lepak (PVA) koji je otporan na vodu to je dovoljno.

Uuuups.
Ovo je neka greka (ovo na slici nisam ja).

Nego sin tvoje mame

Zar ne bi trebalo da kutijica za sir bude spojena bez upotrebe ljepila, a mislim i da izbor tresnje nije dobar a to ce ti reci baka kad proba prvi sir iz te kutijice.

Sasa wrote:a mislim i da izbor tresnje nije dobar a to ce ti reci baka kad proba prvi sir iz te kutijice.

Meni treba šta misliš koji je izbor dobar.

metabo wrote:Nego sin tvoje mame

Stvarno nisam. To mi je prijatelj majstor za peći prasce.

Stvarno nisam. To mi je prijatelj majstor za peći prasce

Onda izvini.

Ma nema veze sto nisi ti, slika mi se mnooooogo svidja

A moj izbor je prase!

Ivan još uvek nije dobio odgovor zašto NE drvo od trešnje.

Mislim da ce lmati uticaja na ukus i miris sira!

Sad pokusavam da nadjem od kojeg drveta je najbolje i svuda preporucuju inoks!

To mora da je neka vrsta koja ne uspijeva kod nas!

Bukovo drvo i nijedno drugo.

Karlice za razlivanje mleka,cabrovi za cuvanje sira i kajmaka radili su se od bukovog drveta o tome ce Gaga najbolje da prokomentarise posto se intersuje za to.Tasti sam pravio kalupe za kackavalj od prohroma i plastike cev fi 120 mm za pritiskivac sam koristio vijak M10 kao mala spingla valjalo bi da vijak bude prohromski zavari se plocica i istiskas sa spinglom surutku.E kad se setim kad kao klinci odemo u Gostilje selo na Zlatiboru i udjem kod babe u mlekar(prostorija od brvana gde se cuvali mlecni proizvodi)a ono na sve strane karlice sa mlekom i cabrici sa sirom i kajmakom a kajmak stari malo zuckast baba pravila peceni hleb ko Ivanov majstor ........smorik ali sto kacite tako provokativne slike.Moramo se jednom okupiti kod tog mlekara pa taman i Ivan poveo tog majstora za jagnjice i prasice.

Ivane ova t voja kutijica dobro urađena, zašto ne valja od trešnje ja neznam, ali vidiš da nevalja. Da nema onih rupa mogao b i držati vodu u nju. Ja sam nešto čeprkao oko drvenih posuda za držanje i posluživanje hrane. Moderni i savremeni svijet nezna za to. Ugostitelji kažu da po nekim pravilima, drvo ne bi trebalo da se koristi za posluženje hrane, navodno higijena itd. Trta vrta. Međutim ja znam da se to vjekovima koristilo baš za držanje hrane, pa i pripremu kao u tvom slučaju.

Ako hoćeš uspješno da cijediš škripavca, napravi ga od bukovine i to ne baš od svakog komada, već samo od onog radijalno porezanog, to iz razloga rasušivanja. Naime gledao sam po selima posude za slične radnje i to dno ne bijaše izbušeno, pa se ne rasušuje, ali oni to rade svaki dan pa nema kad da se rasuši. Na uglovima je spoj, mislim utor-pero i bez lijepka. Ovo što sam ja vidio bijaše poprilično izlizano. Å to znači da je odavno u upotrebi. Onaj poklopad odozgo treba da bude mnogo uži, pa neće zabreknut.

Nadam se da ćeš u drugom pokušaju uspjeti. Pogledaj malo tablice usuška drveta uz i poprijeko godova.

Bukovo drvo ima antibakterijsko svojstvo, nasi stari su od vajkada koristili bukovinu za izradu raznih posuda.

Sto se tice skupljanja i sirenja, tu je tresnja odlicna (jako malo "radi"). E sad, da li ima neki miris ili ukus koji "dodaje" to vec ne znam.
To sto je vecina takvih predmeta pravljena od bukovine, ne mora da znaci da je bukovina idealna za takvu namenu, vec jednostavno da je bukva jedno od najcescih drva na ovim prostorima (i pri tom je jeftina). Ne kazem da nije najbolja za to, samo da to sto je cesto u upotrebi ne mora da znaci da je najbolja (bastenski astal je mnogo bolji od tikovine nego od hrastovine, pa ipak ima mnogo manje tikovih stolova, posto on bas i ne raste u nasem zabranu, a i malkice je skup )
No, koje god drvo da upotrebis, spojevi ce biti sravicno optereceni, posto ce drvo "raditi" iz sve snage.

Verovatno najbolje resenje bi bilo da uopste nemas lepljeni spoj na bokovima, vec da to izvedes recimo sa prorezom i klinom. Tako ces omoguciti daskama da "rade" a da spoj ne popusti.
Dno moras da uradis tako da bude "slobodno" u utoru i to sa dosta "lufta". Ono ce se siriti popreko na ostatak kutije, i ako nema dovoljno prostora razvalice je (ko sto ti se upravo i desilo).

Nisam vidjao kod mene u selu ovakve kutije. Tamo za to koriste bacvice, koje su posto stu pravljene kao i svaka druga bacva, otporne na sirenje/skupljanje.

Hvala na odgovorima