Ovaj je oko 400 grama. Jos ga nisam probao.
Materijal dsrske su brest i orah, finis tung ulje (zaboravio sam da napisem kod malog je finis selak).
Najzad i ja
Kod prijatelja u garazi vec dugo stoji jedna stara testera sa ramom. Secam se takvih jos iz vremena kada sam bio klinac i zavirivao kod dede u radionicu.
Nazalost, ova je videla i bolje dane, provela je puno vremena po gradilistima, nisu je bas pazili...
Bilo je krajnje vreme da se sredi.
Ovako je izgledala kada je stigla kod mene:
A ovako izgleda nakon desetak dana:
Najpre je rasturena:
Onda je list smirglan, i smirglan i smirglan... mazan antirostom, pa ponovo smirglan, smirglan... tako da su na kraju ostale tackice, koje nema smisla skidati, ali ne smetaju funkciji.
Zatim je sredjena drvenarija. Smirglanje, lepljenje par pukotina, krpljenje jedne rucke, mazanje tung uljem i voskom, i izrada metalnih civija koje drze list (ne svidja mi se kako su ispale, materijal koji sam koristio se lose brunira, ali prave se nove).
Na red je doslo sredjivanje seciva.
Pored toga sto je naostrena, i zubi razvrnuti kako treba, malo je i promenjen ugao zuba. Bio je oko -19 stepeni, a ja sam ga preradio na oko -15. Usled toga, malo agresivnije sece. Hteo sam da ga jos povecam, ali bilo bi mnogo i lako bi se desilo da zubi ispadnu neravnomerni. Vecina toga je ispala perfektno, ali nazalost jedno 3-4 zuba je neki "majstor" ostrio pre mene, ali izgleda levom nogom, tako da su prilicno kilavi. No to ce se srediti vremenom kako se bude ostrila.
Prvo probno sklapanje, sa rascepkama umesto civija (jos su se "kiselile" za bruniranje), i kanapom koji jos nije navosten.
Kanap potopljen u rastopljen pcelinji vosak, da dobro upije, zatim grejan fenom na oko 100 stepeni i brisan visak. Krajevi podvezani:
I na kraju, spremna za rad:
Nazalost, ova je videla i bolje dane, provela je puno vremena po gradilistima, nisu je bas pazili...
Bilo je krajnje vreme da se sredi.
Ovako je izgledala kada je stigla kod mene:
A ovako izgleda nakon desetak dana:
Najpre je rasturena:
Onda je list smirglan, i smirglan i smirglan... mazan antirostom, pa ponovo smirglan, smirglan... tako da su na kraju ostale tackice, koje nema smisla skidati, ali ne smetaju funkciji.
Zatim je sredjena drvenarija. Smirglanje, lepljenje par pukotina, krpljenje jedne rucke, mazanje tung uljem i voskom, i izrada metalnih civija koje drze list (ne svidja mi se kako su ispale, materijal koji sam koristio se lose brunira, ali prave se nove).
Na red je doslo sredjivanje seciva.
Pored toga sto je naostrena, i zubi razvrnuti kako treba, malo je i promenjen ugao zuba. Bio je oko -19 stepeni, a ja sam ga preradio na oko -15. Usled toga, malo agresivnije sece. Hteo sam da ga jos povecam, ali bilo bi mnogo i lako bi se desilo da zubi ispadnu neravnomerni. Vecina toga je ispala perfektno, ali nazalost jedno 3-4 zuba je neki "majstor" ostrio pre mene, ali izgleda levom nogom, tako da su prilicno kilavi. No to ce se srediti vremenom kako se bude ostrila.
Prvo probno sklapanje, sa rascepkama umesto civija (jos su se "kiselile" za bruniranje), i kanapom koji jos nije navosten.
Kanap potopljen u rastopljen pcelinji vosak, da dobro upije, zatim grejan fenom na oko 100 stepeni i brisan visak. Krajevi podvezani:
I na kraju, spremna za rad:
Lijepo si to napravio.
Imam par pitanja:
1. Bruniranje je način zaštite metala od hrđanja potapanjem u vruće ulje (toliko ja kao laik znam). Kako to radiš u kućnoj radinosti? Dobro je to znati za neke sitnije komade.
2. Da li konop za zatezanje lista namačeš u vosak zbog izgleda, zato što se tako nekad radilo ili zbog trajnosti? Ovo pitam zato jer bi i konop koji nije tretiran voskom vršio svoju funkciju.
Imam par pitanja:
1. Bruniranje je način zaštite metala od hrđanja potapanjem u vruće ulje (toliko ja kao laik znam). Kako to radiš u kućnoj radinosti? Dobro je to znati za neke sitnije komade.
2. Da li konop za zatezanje lista namačeš u vosak zbog izgleda, zato što se tako nekad radilo ili zbog trajnosti? Ovo pitam zato jer bi i konop koji nije tretiran voskom vršio svoju funkciju.
Bruniranje je svasta, ali nije potapanje u ulje 
Tako dobijes nesto sto podseca izgledom, ali ne i ono sto stvarno treba.
Danas postoji puno razlicitih procesa, koji stvaraju tanak sloj nekog stabilnog oksida, nitrata ili vec neke trece hemije na povrsini. Ono sto sam ja radio je tradicionalni nacin, kod kog se povrsina prevlaci tankim slojem oksida gvozdja, ali ne "obicnog" Fe2O3 to jest rdje, vec Fe3O4 to jest magnetita, koji ustvari predstavlja zastiu od daljeg rdjanja. Retko se danas koristi, posto je dugotrajan i skup proces (skup, posto trazi puno vremena dobrog majstora, sama hemija je maltene dzabe).
Radjeno je ovako: viewtopic.php?pid=45586#p45586
A sustina hemije je objasnjena ovde: viewtopic.php?pid=37803#p37803
Sto se tice kanapa, sve od nabrojanog po malo. Navosten kanap nece primati vlagu, oplet na karajevima cvrsto stoji na svom mestu, teze ce se kidati vlakna ako zakace o nesto... a i lepse izgleda.
Naravno mogao sam da koristim neki placticni kanap koji ne bi imao takvih problema (ustvar na testeri je prvo i bio dosta debeli zeleni plastikaner), ali mi je to bilo mnogo ruzno.
Tanak kanap takodje lepo moze da se rasporedi na mestu gde zateze preko daske, tako da se ne urezuje u drvo kao debeli plasticni.
Inace, to traje prilicno vremena i dosta je "musavo". Posto je kanap dosta tanak, trebalo je preko 20 metara (12 punih namotaja na duzinu testere od 90cm), tako da naknadno topljenje fenom i brisanje viska potraje par sati.
Tako dobijes nesto sto podseca izgledom, ali ne i ono sto stvarno treba.Danas postoji puno razlicitih procesa, koji stvaraju tanak sloj nekog stabilnog oksida, nitrata ili vec neke trece hemije na povrsini. Ono sto sam ja radio je tradicionalni nacin, kod kog se povrsina prevlaci tankim slojem oksida gvozdja, ali ne "obicnog" Fe2O3 to jest rdje, vec Fe3O4 to jest magnetita, koji ustvari predstavlja zastiu od daljeg rdjanja. Retko se danas koristi, posto je dugotrajan i skup proces (skup, posto trazi puno vremena dobrog majstora, sama hemija je maltene dzabe).
Radjeno je ovako: viewtopic.php?pid=45586#p45586
A sustina hemije je objasnjena ovde: viewtopic.php?pid=37803#p37803
Sto se tice kanapa, sve od nabrojanog po malo. Navosten kanap nece primati vlagu, oplet na karajevima cvrsto stoji na svom mestu, teze ce se kidati vlakna ako zakace o nesto... a i lepse izgleda.
Naravno mogao sam da koristim neki placticni kanap koji ne bi imao takvih problema (ustvar na testeri je prvo i bio dosta debeli zeleni plastikaner), ali mi je to bilo mnogo ruzno.
Tanak kanap takodje lepo moze da se rasporedi na mestu gde zateze preko daske, tako da se ne urezuje u drvo kao debeli plasticni.
Inace, to traje prilicno vremena i dosta je "musavo". Posto je kanap dosta tanak, trebalo je preko 20 metara (12 punih namotaja na duzinu testere od 90cm), tako da naknadno topljenje fenom i brisanje viska potraje par sati.
O rezace ona i te kakoVinkl wrote:I ajd' sad ti zarezi nesto sa ovakvom lepoticom:hurra:
Svaka cast bole!!! :buga: Ovakva kakva je samo na zid iznad kamina da ide! :tummenupp:
Vec je probana i radi dosta lepo. Jedino se ona tri drljava zuba malo osecaju, al vremenom ce se i to srediti. Naostrena je za uzduzni rez, i glavna namena treba da joj bude razrezivanje trupcica u dascice. Nisam kod kuce imao u sta da lepo stegnem orahovo trupce, pa cekam vikend da odem do drugara i rastruzem ga.
Inace, 90% radova na njoj je obavljeno zbog funkcionalnosti i trajnosti, lepota je usputna stavka.
Hocu da napravim jos jednu bas specificno za razrezivanje, ali na zalost ne uspevam da pronadjem ovakav list nigde kod nas (jos bolji bi bio da je siri, i sa malo krupnijim zubima, mada i ovi od oko 5mm rade sasvim dbro). Ta treba da ima list na sredini rama, ne zateze se kanapom, vec su obe strane rama od drveta.
Ako neko ima stari list koji trune u nekom cosku...
Upravo pocinjem da sredjujem i jednu bas staru jednorucnu, isto za uzduzni rez, dosta dugacku, ali u zaista katastrofalnom stanju. Morace da se pravi potpuno nova drska, bice tu prilicno "igranja".
Poceo sam da sredjujem jos jednu rucnu testeru. Ova je cak u dosta losijem stanju od prethodne:
O "majstorluku" onoga ko je pravio drsku ne bih... no kako bilo, mora se napraviti nova drska.
Jedan od problema prilikom pravljenja drske je kako izbusiti rupe za srafove koji ce drzati list. Ustvari same rupe za sraf i nisu problem, problem je kako napraviti upustenje za glave, koje su dosta siroke, i treba da se perfektno uklope. Nevolja je sto upustenja treba da se naprave sa obe strane drske. Jedno za glavu srafa, drugo za maticu. Kada se jednom probusi reltivno velika rupa (sa jedne strane 6 sa druge 8mm), gotovo je nemoguce tacno nacentrirati forstner burgiju ili neko odgovarajuce glodalo, a da upustenje i rupa budu perfektno koncentricni.
Trazeci malo po netu naisao sam na nekoliko nacina, od toga kako preneti mere precizno na drugu stranu daske, do busenja pilot rupe tankom burgijom reda 1.5mm. Sve sto sam procitao je imalo neku manu. Probao sam da prenesem mere ali to jednostavno ne umem dovoljno precizno da uradim. 0.1mm se i te kako vidi i pravi problem prilikom finog uklapanja srafa. Problem sa busenjem tankom burgijom je sto u zavisnosti od drveta (a za rucku uvek ide jako tvrdo drvo), tako tanka burija cas posla "odluta", malkice se iskrivi i pobegne za 0.1, 0.2 mm ili cak i vise.
Kao i obicno eksperimente pravim na misevima, ne na zivim ljudima, pa je probni model rucke napravljen od spera. U sutini on je jos nezgodniji za ovo busenje, posto je pre svega malo mekan (breza), ukrsteni slojevi se razlicito ponasaju kako burgija prodire kroz njih...
Posle prilicno razmisljanja, mislim da sam uspeo da napravim "sablonce"
Ceo "sablon" je ustvari ovaj mali mesingani valjcic. Spoljasnji precnik tesno leze u rupu kroz koju ce prolaziti sraf (u ovom sluvcaju 6mm). Ne previse tesno, ali ne ni da ispadne kada ga ne drzite, otprilike kao sto treba da lezi perfektno odradjen cep i rupa. Ovo malo udubljenje na vrhu je napravljeno forstner burgijom kojom ce biti napravljeno i upustenje za glavu. Duzina "sablonceta" je tako odredjena da kad dno udari u postolje na stubnoj busilici, burgija je napravila upustenje od 3mm.
Kada se burgija osloni vrhom na udubljenje u sabloncetu, rastojanje od vrha sablonceta do rezne ostrice burgije je u mom slucaju 4mm. Sper od koga je rucka je 21mm debeo. Zelim udubljenje od 3mm. 21-(4+3)=14. To ce reci duzina ovog valjcica je tacno 14mm.
Kada se vrh burgije postavi u udubljenje, burgija je perfektno centrirana u odnosu na postojecu rupu. Prilikom zapocinjanja busenja, kada vrh tek pocinje da dodiruje sablonce, obradak treba drzati malo labavije, kako bi burgija sama centrirala komad (niti su burgije perfektne, niti je busilica perfektna, pa uvek ima malo "landaranja" dok ne pocne da busi). Cim se pritisak burgije malo poveca, komad uhvatimo normalno. Tacno se oseti kad vibracije od samocentriranja prestanu. Vizit kartice su ubacene u vec izrezan zleb za list, kako se polovine ne bi uvijale, bezale iz vinkle i stezale valjcic.
Kako guramo burgiju nanize, vrh potiskuje valjcic, sve dok on dnom ne udari u plocu stubne busilice. Treba imati malo osecaja, da se tad ne nastavi pritisak posto bi vrh burgije mogao da produbi udubljenje na vrhu valjcica. Na moju "srecu" ovo su najjeftinije kineske burgije kojima je vrh sasvim dovoljno tup (kupioo mi na poklon jedan poznanik, koji se bas i ne razume u alat), tako da gotovo da ne moze da se zabusi u mesing. Ustvari udubljenje je napravljeno istom tom burgijom, i stao sam sa busenjem kada je i na strugu za metal bilo jako tesko gurnuti burgiju dalje. Razmisljao sam pre toga da cak namerno malo zatupim vrh, ali pokazalo se da nema potrebe, fabricki je dovoljno tup
Vreme je da se isproba sta je uradjeno.
Napravljen test sraf koji jako tesno leze u rupu, i kome glava isto tako jako tesno leze u upustenje.
Perfektno, cak i po mojim "cepidlaka" standardima
Pri tom, finani sraf se radi sa blagim zakosenjem na glavi, kako bi potro bukvalno svaki zazor cak i kad nakon par godina bude ttrebalo da se dotegne, a ovaj je uradjen sa cilindricnom glavom.
O "majstorluku" onoga ko je pravio drsku ne bih... no kako bilo, mora se napraviti nova drska.
Jedan od problema prilikom pravljenja drske je kako izbusiti rupe za srafove koji ce drzati list. Ustvari same rupe za sraf i nisu problem, problem je kako napraviti upustenje za glave, koje su dosta siroke, i treba da se perfektno uklope. Nevolja je sto upustenja treba da se naprave sa obe strane drske. Jedno za glavu srafa, drugo za maticu. Kada se jednom probusi reltivno velika rupa (sa jedne strane 6 sa druge 8mm), gotovo je nemoguce tacno nacentrirati forstner burgiju ili neko odgovarajuce glodalo, a da upustenje i rupa budu perfektno koncentricni.
Trazeci malo po netu naisao sam na nekoliko nacina, od toga kako preneti mere precizno na drugu stranu daske, do busenja pilot rupe tankom burgijom reda 1.5mm. Sve sto sam procitao je imalo neku manu. Probao sam da prenesem mere ali to jednostavno ne umem dovoljno precizno da uradim. 0.1mm se i te kako vidi i pravi problem prilikom finog uklapanja srafa. Problem sa busenjem tankom burgijom je sto u zavisnosti od drveta (a za rucku uvek ide jako tvrdo drvo), tako tanka burija cas posla "odluta", malkice se iskrivi i pobegne za 0.1, 0.2 mm ili cak i vise.
Kao i obicno eksperimente pravim na misevima, ne na zivim ljudima
, pa je probni model rucke napravljen od spera. U sutini on je jos nezgodniji za ovo busenje, posto je pre svega malo mekan (breza), ukrsteni slojevi se razlicito ponasaju kako burgija prodire kroz njih...Posle prilicno razmisljanja, mislim da sam uspeo da napravim "sablonce"
Ceo "sablon" je ustvari ovaj mali mesingani valjcic. Spoljasnji precnik tesno leze u rupu kroz koju ce prolaziti sraf (u ovom sluvcaju 6mm). Ne previse tesno, ali ne ni da ispadne kada ga ne drzite, otprilike kao sto treba da lezi perfektno odradjen cep i rupa. Ovo malo udubljenje na vrhu je napravljeno forstner burgijom kojom ce biti napravljeno i upustenje za glavu. Duzina "sablonceta" je tako odredjena da kad dno udari u postolje na stubnoj busilici, burgija je napravila upustenje od 3mm.
Kada se burgija osloni vrhom na udubljenje u sabloncetu, rastojanje od vrha sablonceta do rezne ostrice burgije je u mom slucaju 4mm. Sper od koga je rucka je 21mm debeo. Zelim udubljenje od 3mm. 21-(4+3)=14. To ce reci duzina ovog valjcica je tacno 14mm.
Kada se vrh burgije postavi u udubljenje, burgija je perfektno centrirana u odnosu na postojecu rupu. Prilikom zapocinjanja busenja, kada vrh tek pocinje da dodiruje sablonce, obradak treba drzati malo labavije, kako bi burgija sama centrirala komad (niti su burgije perfektne, niti je busilica perfektna, pa uvek ima malo "landaranja" dok ne pocne da busi). Cim se pritisak burgije malo poveca, komad uhvatimo normalno. Tacno se oseti kad vibracije od samocentriranja prestanu. Vizit kartice su ubacene u vec izrezan zleb za list, kako se polovine ne bi uvijale, bezale iz vinkle i stezale valjcic.
Kako guramo burgiju nanize, vrh potiskuje valjcic, sve dok on dnom ne udari u plocu stubne busilice. Treba imati malo osecaja, da se tad ne nastavi pritisak posto bi vrh burgije mogao da produbi udubljenje na vrhu valjcica. Na moju "srecu" ovo su najjeftinije kineske burgije kojima je vrh sasvim dovoljno tup (kupioo mi na poklon jedan poznanik, koji se bas i ne razume u alat), tako da gotovo da ne moze da se zabusi u mesing. Ustvari udubljenje je napravljeno istom tom burgijom, i stao sam sa busenjem kada je i na strugu za metal bilo jako tesko gurnuti burgiju dalje. Razmisljao sam pre toga da cak namerno malo zatupim vrh, ali pokazalo se da nema potrebe, fabricki je dovoljno tup
Vreme je da se isproba sta je uradjeno.
Napravljen test sraf koji jako tesno leze u rupu, i kome glava isto tako jako tesno leze u upustenje.
Perfektno, cak i po mojim "cepidlaka" standardima
Pri tom, finani sraf se radi sa blagim zakosenjem na glavi, kako bi potro bukvalno svaki zazor cak i kad nakon par godina bude ttrebalo da se dotegne, a ovaj je uradjen sa cilindricnom glavom.
Vec neko vreme trazim po prodavnicama finu raspu. Imam par komada sa dosta finim zubima, ali su vec na kraju svog radnog veka, posto su nove bile jos 70-tih godina. Ja sam ih dobio negde 80-tih, a pre toga su bile u jednoj skolskoj radionici za OTO, tako da su posteno odradile svoje.
Pre par dana, naletim u Woby-ju na ovo
Nije bog zna sta, cak su i zubi dosta krupni, ali su zato dosta gusti, pa bi krajnji efekat trebalo da bude kao da su dosta sitniji. Posto je bila svih 2.5 evica, pazarim, pa reko ako ne valja, sluzice za gips karton i slicne sloupotrebe alata. Za divno cudo, pokazala se sasvim lepo.
Obicno na turpije i dleta navucem parce bastenskog creva, kako bi ih zastitio prilikom trpanja jednih preko drugih u razne kutije, police, ormane... Medjutim, kako ova nema drsku, taj recept ne funkcionise.
Pre nekog vremena u podrumu sam naleteo na jednu policu koju je neko od komsija odbacio. Verovatno najruznija skalamerija sklepanih dasaka, ulepljenih belim silikonom, kartonom i ko zna cime vec ne, koju sam video u zivotu. Ali same daske u sasvim pristojan suv jasen debljine 16-tak mm. Rasturim u daske i slozim, zatrebace za par stvari koje mi se vrzmaju po glavi. Klasican hrcak
Posto sam vec imao daske, resim da napravim kutijicu za turpiju. Bice zgodna zanimacija za vikend.
Naravno najpre crtez:
Pri tom, resim se i da prilikom izrade ne koristim ovo:
Vec ovo:
Nisam bas od onih koji se pale na "sve je to radjeno iskljucivo rucnim alatom", posto ne vidim bas svrhu da covek sebe maltretira ako nesto moze da se uradi bolje i brze na neki drugi nacin, ali u ovom konkretnom slucaju bilo je par razloga za rucni a protiv elektricnog alata.
Najpre, dascice su dosta tanke (oko 16mm), i malo neravne, pa dok ih poravnam i skinem lak otici ce bar milimetar-dva.
Jos uvek nisam napravio ploce da bih mogao cirkular i ubodnu da ubacim u radni sto, a raseci po ivici dascicu od 16mm je jednostavno nemoguce bez firunga.
Cak i tada, cirkular bi na rez odneo oko 3mm, sto bi znacilo da su dobijene dascice na tesnih ispod 6mm, jos dok se malo obrade da se skinu risevi od cirkulara palo bi na ispod 5mm, a to je vec pretanko.
Cak i da sve to nekako moze da se izvede, napolju je jos uvek prilicno hladno, alat je u "zimovniku" u predsoblju, a cirkular i drustvo nije bas lepo ukljucivati vikendom u zgradi.
Sa druge strane, rucna testera ima sirinu reza od oko 1.5mm, njome mogu da radim i u 2 po ponoci, a da se komsiluk i moje dve devojke ne bune, isto je i sa blanjom, dletom, smirglom...
Ovih dana sam bas malo gledao po netu kako i sta ljudi rade sa rucnim alatom, pa sam zeleo i da isprobam ponesto sto sam iz toga naucio.
Tako da... nakon malo testerisanja i blanjanja, dobilo se ovo:
E sad je trebao izgerovati ove dascice (presek im je otprilike 6X8mm). Na brzinu sam od otpadnih komada spera i par letvica sklepao "magare":
Nemam pojma kakav je nas naziv za njega, a engleski termin je "donkey ear" sto bi u bukvalnom prevodu znacilo "magarece uvo".
Nakon sklapanja, probni rez na otpadnoj letvici:
I onda na pravim:
Rez je cist, gladak, i perfektno se uklapa. Duzine dascica mogu da se fino dovedu u manje od desete milimetra razlike. Stvarno zgodna, a krajnje jednostavna spravica.
Sve letvice izgerovane, probno uklapanje na suvo, lezi savrseno:
Jedan od problema je sto su letvice jako tanke, pa se lako i uviju. bilo bi gotovo nemoguce da ne pobegnu prilikom lepljenja i stezanja.
Ovu zezalicu sam kupio onako usput, znajuci da ce mi jednom trebati Sluzi da pridrzi mali ekser kako bi mogli da ga zakucate, a da se ne mlatnete cekicem po prstima:
Sitni eksercici ukucani do pola u dascicu, a onda odseceni tako da jedva vire iz nje. Ali sasvim dovoljno da drze bokove kutijice na mestu prilikom lepljnja i stezanja:
Izmazano lepkom, stegnuto:
Nakon susenja, i malo brusenja povrsina koje treba da nalegnu jedna na drugu, posto letvice od kojih su bokovi nisu bile bas perfektno iste debljine, izgleda ovako:
Ovo braon boje sto je ubaceno na dno je materijal od koga se prave dihtunzi za recimo poklopce ventila. Dosta je debeo (oko 2mm) i neka je cudna smesa gume i rekao bih plute, ali je maltene idealan da turpija ne bi grebala po dnu kutije i "skakutala" unutar kutije. U poklopac je ubaceno kratko parce koje sam imao pri ruci, ali se pokazalo da turpija i dalje ima lufta, no znam kako to da resim.
Poklopac i dno treba nekako da se "drze na okupu". Nabavka maleckih sarki i bravica je ovde prilicno slozen posao (znam da ima firma u Trsteniku koja to pravi, al mi je to bilo predugo da narucujem, cekam...). Stoga, kao sasvim fino resenje mogu da posuze magneti. Magneti su dimenzija 3X4mm, ali sasvim lepo drze. Mrzelo me je da pravim odgovarajuce gvozdene umetke koji bi lezali na magnetima, pa sam jednostavno postavio po dva magnera u dno i dva u poklopac kutijice, vodeci naravno racuna da ih okrenem kako bi se medjusobno privlacili. Uz ove dve "ogradice" to jest granicnike, koji ne daju da se poklopac pomera horizontalno u odnosu na kutiju, drzi sasvim lepo. Taman da kutijica nece sama da se otvori, a da ju je lako otvoriti rukom. Rupe za ove magnetice sam naravno busio na stubnoj busilici. Ko sto rekoh, nisam od onih koji se loze na upotrebu iskljucivo ovog ili onog alata, vec koristim ono sto je u datom trenutku zgodno za datu namenu:
Malo zaobljivanja ivica. Prvo "rendencetom". Ovo je pravo rende, sa ozbiljnim secivom od HSS celika, nije igracka, i stvarno je fenomenalno za ovakve stvari. Jos jednom se zahvaljujem kolegi sa foruma od koga sam ga dobio na poklon.:
Onda jos malo smirglanja:
Par premaza rubin selakom, uz pivce dok se ceka susenje:
Par premaza voskom.. I gotovo. U poklopac je ubacen prilicno mekan i tanak sundjer, koji dolazi u pakovanjima racunarskih komponenti. Taman mekan da ne otvara kutiju, a taman dovoljno tvrd da drzi turpiju kako ne bi landarala unutar kutije:
Pre par dana, naletim u Woby-ju na ovo
Nije bog zna sta, cak su i zubi dosta krupni, ali su zato dosta gusti, pa bi krajnji efekat trebalo da bude kao da su dosta sitniji. Posto je bila svih 2.5 evica, pazarim, pa reko ako ne valja, sluzice za gips karton i slicne sloupotrebe alata. Za divno cudo, pokazala se sasvim lepo.
Obicno na turpije i dleta navucem parce bastenskog creva, kako bi ih zastitio prilikom trpanja jednih preko drugih u razne kutije, police, ormane... Medjutim, kako ova nema drsku, taj recept ne funkcionise.
Pre nekog vremena u podrumu sam naleteo na jednu policu koju je neko od komsija odbacio. Verovatno najruznija skalamerija sklepanih dasaka, ulepljenih belim silikonom, kartonom i ko zna cime vec ne, koju sam video u zivotu. Ali same daske u sasvim pristojan suv jasen debljine 16-tak mm. Rasturim u daske i slozim, zatrebace za par stvari koje mi se vrzmaju po glavi. Klasican hrcak
Posto sam vec imao daske, resim da napravim kutijicu za turpiju. Bice zgodna zanimacija za vikend.
Naravno najpre crtez:
Pri tom, resim se i da prilikom izrade ne koristim ovo:
Vec ovo:
Nisam bas od onih koji se pale na "sve je to radjeno iskljucivo rucnim alatom", posto ne vidim bas svrhu da covek sebe maltretira ako nesto moze da se uradi bolje i brze na neki drugi nacin, ali u ovom konkretnom slucaju bilo je par razloga za rucni a protiv elektricnog alata.
Najpre, dascice su dosta tanke (oko 16mm), i malo neravne, pa dok ih poravnam i skinem lak otici ce bar milimetar-dva.
Jos uvek nisam napravio ploce da bih mogao cirkular i ubodnu da ubacim u radni sto, a raseci po ivici dascicu od 16mm je jednostavno nemoguce bez firunga.
Cak i tada, cirkular bi na rez odneo oko 3mm, sto bi znacilo da su dobijene dascice na tesnih ispod 6mm, jos dok se malo obrade da se skinu risevi od cirkulara palo bi na ispod 5mm, a to je vec pretanko.
Cak i da sve to nekako moze da se izvede, napolju je jos uvek prilicno hladno, alat je u "zimovniku" u predsoblju, a cirkular i drustvo nije bas lepo ukljucivati vikendom u zgradi.
Sa druge strane, rucna testera ima sirinu reza od oko 1.5mm, njome mogu da radim i u 2 po ponoci, a da se komsiluk i moje dve devojke ne bune, isto je i sa blanjom, dletom, smirglom...
Ovih dana sam bas malo gledao po netu kako i sta ljudi rade sa rucnim alatom, pa sam zeleo i da isprobam ponesto sto sam iz toga naucio.
Tako da... nakon malo testerisanja i blanjanja, dobilo se ovo:
E sad je trebao izgerovati ove dascice (presek im je otprilike 6X8mm). Na brzinu sam od otpadnih komada spera i par letvica sklepao "magare":
Nemam pojma kakav je nas naziv za njega, a engleski termin je "donkey ear" sto bi u bukvalnom prevodu znacilo "magarece uvo".
Nakon sklapanja, probni rez na otpadnoj letvici:
I onda na pravim:
Rez je cist, gladak, i perfektno se uklapa. Duzine dascica mogu da se fino dovedu u manje od desete milimetra razlike. Stvarno zgodna, a krajnje jednostavna spravica.
Sve letvice izgerovane, probno uklapanje na suvo, lezi savrseno:
Jedan od problema je sto su letvice jako tanke, pa se lako i uviju. bilo bi gotovo nemoguce da ne pobegnu prilikom lepljenja i stezanja.
Ovu zezalicu sam kupio onako usput, znajuci da ce mi jednom trebati
Sluzi da pridrzi mali ekser kako bi mogli da ga zakucate, a da se ne mlatnete cekicem po prstima:Sitni eksercici ukucani do pola u dascicu, a onda odseceni tako da jedva vire iz nje. Ali sasvim dovoljno da drze bokove kutijice na mestu prilikom lepljnja i stezanja:
Izmazano lepkom, stegnuto:
Nakon susenja, i malo brusenja povrsina koje treba da nalegnu jedna na drugu, posto letvice od kojih su bokovi nisu bile bas perfektno iste debljine, izgleda ovako:
Ovo braon boje sto je ubaceno na dno je materijal od koga se prave dihtunzi za recimo poklopce ventila. Dosta je debeo (oko 2mm) i neka je cudna smesa gume i rekao bih plute, ali je maltene idealan da turpija ne bi grebala po dnu kutije i "skakutala" unutar kutije. U poklopac je ubaceno kratko parce koje sam imao pri ruci, ali se pokazalo da turpija i dalje ima lufta, no znam kako to da resim.
Poklopac i dno treba nekako da se "drze na okupu". Nabavka maleckih sarki i bravica je ovde prilicno slozen posao (znam da ima firma u Trsteniku koja to pravi, al mi je to bilo predugo da narucujem, cekam...). Stoga, kao sasvim fino resenje mogu da posuze magneti. Magneti su dimenzija 3X4mm, ali sasvim lepo drze. Mrzelo me je da pravim odgovarajuce gvozdene umetke koji bi lezali na magnetima, pa sam jednostavno postavio po dva magnera u dno i dva u poklopac kutijice, vodeci naravno racuna da ih okrenem kako bi se medjusobno privlacili. Uz ove dve "ogradice" to jest granicnike, koji ne daju da se poklopac pomera horizontalno u odnosu na kutiju, drzi sasvim lepo. Taman da kutijica nece sama da se otvori, a da ju je lako otvoriti rukom. Rupe za ove magnetice sam naravno busio na stubnoj busilici. Ko sto rekoh, nisam od onih koji se loze na upotrebu iskljucivo ovog ili onog alata, vec koristim ono sto je u datom trenutku zgodno za datu namenu:
Malo zaobljivanja ivica. Prvo "rendencetom". Ovo je pravo rende, sa ozbiljnim secivom od HSS celika, nije igracka, i stvarno je fenomenalno za ovakve stvari. Jos jednom se zahvaljujem kolegi sa foruma od koga sam ga dobio na poklon.:
Onda jos malo smirglanja:
Par premaza rubin selakom, uz pivce dok se ceka susenje:
Par premaza voskom.. I gotovo. U poklopac je ubacen prilicno mekan i tanak sundjer, koji dolazi u pakovanjima racunarskih komponenti. Taman mekan da ne otvara kutiju, a taman dovoljno tvrd da drzi turpiju kako ne bi landarala unutar kutije:
