U tom smislu - u smislu dizajna, ova saksija bi bila bolja sa nekim drugim nogama. -posto ovde imas po meni sudar dva sveta. Ono, kolizija dva zivotna koncepta (jbt - ko bi rek'o da nas jedna skockana saksija moze dubljim filozofiranjem dovesti do zivotnih koncepata
). Konkretno - posuda/gornji deo - skockano, neprecizan rad, apsolutno sluzi svrsi, vizuelno skroz pristojno, na svakom milimetru u principu vidis coveka (odnosno covekov rad). Dakle vidis da je to neki zivi stvor od krvi i mesa, jedan i jedinstven, neponovljiv, samo jednom prisutan na ovoj planeti i tako dalje sklepao tako kako je sklepao. Nekom moze da se svidi, nekom ne. Meni se recimo svidja skroz.
I onda imas te nogice koje su susta suprotnost. - ne vidis nista. Mrtvo, zivota nema. Jedino sto vidis je masina koja ih je obradila, u roku od prebrzo, na jako glup nacin, jer su i masine u principu glupe (to jest nisu cak ni glupe), i u svojoj jednostavnosti u odnosu na nas ljude super-precizne.
Recimo i kutiju je mogla sustinski da napravi masina, lupam, cnc da ureze te lastine repove, sve da bude superprecizno - i bezivotnije - od zivota ostala bi samo struktura daske, u smislu da je drvo zivo jos dugo cak i kad ga ubijes.
Da ne duzim dalje - to je dakle ta kolizija - kutija-ziv covek, jedinstveno, neponovljivo (kako tako) - i te nogice - masina, bezivotno, precizno, mrtvo, ponovljivo u kol'ko god treba primeraka.
Oduzih ja i isfilozofirah po obicaju
