Stolarska radionica

6005 dwa1 i 608d1 su fabricke oznake. U pitanju je festool of 1400 model. Gugl pokazuje manje brzine u datasheetovima kod dosta proizvodjaca.

p. s. u tim listma sam nalazio poseban podatak za ulje i mast. jel to znaci da gumenu zaptivku moram skinuti pa podmazati?

dwa mislim da je sufiks kod NSK. Nazalost ne poznajem njihov sistem oznacavanja.

Po onome sto pises, pretpostavljam da se radi o zaptivenom lezaju to jest onom koji bi imao oznaku 6005 2RS ili 6005 RSL
Potrazi te lezajve u C3 verziji (malo veci zazor na normalnoj temperaturi).

Zatvoreni lezajevi se ne podmazuju. Podmazani su jednom u fabrici do kraja svog radnog veka.

Tipicne granicne brzine za kvalitetan 6005 su reda 20000 obrtaja a maksimalne 32000 (SKF recimo).
608 se komotno vrti na 38000 u RSL varijanti (max je 75000).
Granicna brzina moze da se predje ukoliko je konstrukcijom omoguceno. Zavsi i od opterecanja, temperature... sto raznih stvari...

U svakom slucaju ne bi trebalo da imas problema sa SKF, NSK, Timken i slicnim lezajevima te oznake.

te sam kupio u Timken verziji, pa nasao na sajtu 14k i 21k brzine za 6005 pa se zabrinuo da nije dovoljno brzo.

Dodatna muka je sto po montazi 6005 (donji lezaj) imam hod levo desno na rotoru, sto bas nisam siguran da je ok. Ne verujem da ce pozicioniranjem gornjeg lezaja to dovesti u zeljenu ravnotezu

Kad montiras donji lezaj, osovina ne sme da se mrda u zoni donjeg lezaja.
Dugi kraj uglavnom moze da se pomera, posto je to veliko rastojanje za malu visinu samog lezaja u kucistu.
Kad montiras oba, ne sme radijalno da se mrda ni malo.

Timken sam retko koristio (retko ih ima, inace su odlicni lezajevi), uglavnom koristim SKF.

aham dakle mislis da je ipak ok da rotor sa tim jednim lezajem ima hod dok ne dodje gornji. gornji kad ubacim u leziste ne mogu da testiram hod zbog kucista. nemam pristup. a kad sve sklopim imam dosta varnicenja(i sa novim cetkicama) testirao rotor, sve je ok. tahometar ne mogu da skinem jer su mu zabice u malom prostoru. sumnjam da on brlja

timken imas u Sangaju kod Bataje, ako ti zatreba. hvala na savetima

zaboravih, grejanje prihvatne caure (i celog rotirajuceg sklopa) me brine, koje vise nisam siguran da li je od sevanja cetkica ili lagera. Pokazuje mi vecu temp na kolektoru nego dole na cauri kada merim laserom.

Noemalno je da emp na kolekoru bude veca nego na cauri.
U krajnjoj liniji... kroz cauru ne ide 1400W struje


Varnicenje moze da bude posledica novih cetkica, dok ne legnu kako treba. Usput, jel si uzeo originalne cetkice ili "neke" koje su imale iste dimenzije?
Tahometar je bezkontaktni, kroz njega tece jako mala struja. Ako "brlja" glodalica ne bi zadrzavala zadati broj obrtaja kada udjes u materijal, vec bi on oscilovao ili padao... uglavnom ne bi bio konstantan.

fleksove su cetkice, dal su tvrdje ili mekse ne znam. Bacaka se frezer, pa zato sumnjam da nije i do tahometra. na 1 brzini se ne oseca, ali na 6 da.

Onda imas neki drugi problem. Nesto je otislo u excentar.
Tahometar bi samo menjao brzinu, ne bi ga "bacakao" ako pod tim mislis na vibracije.

Da li se isto bacaka i kad nema glodala u prihvatu?

Ili pod "bacakanje" mislis na nesto drugo?

mislim na trzanje, drzim u ruci i lagano zabacuje, trza, bacaka se Ne zelim jos glodalo da montiram, dok ne odnesem kolektor kod strugara da ga malko opegla.
Tahometar ima zadatak da 60x u sekundi osluskuje ajde da kazemo opterecenji i u skladu sa tim menja amperazu. Videćemo nakon obrade kolektora i ubacivanja original cetkica kakva je situacija

Ne... tahometar ne "osluskuje opterecenje", a jos manje to radi 60 puta u sekundi

On meri broj obrtaja i nista drugo. Prevod sa engleskog je obrtomer.
Tacnije receno salje impuls svaki put kada rotor napravi krug ili neki deo kruga (ne znam koliko polova ima kod konkretne glodalice).
Obicno je izveden kao serija magneta rasporedjenih po obodu koji prolaze pored "citaca".
Ako recimo imas 4 pola, i citac vidi 500 impulsa u sekundi, to znaci da se rotor vrti 500/4=125 obrtaja u sekundi, odnosno 7500 obrtaja u minuti.

Tu informaciju prosledjuje mikrokontroleru, koji na osnovu nje i toga koji je broj obtaja zadat, odlucuje da li da poveca ili smanji vreme kada struja tece kroz kolektor.
Posto se kod kolektorskih motora, promena broja obrtaja najcesce odvija PWM principom (pulse width modulation), to jest elektronika bukvalno prekine struju u jednom delu periode, pa je ponovo pusti, pa ponovo prekine... Sto je odnos dela kada struja tece, prema delu kada ne tece veci, to je veci i broj obrtraja.
Dodas opterecenje, broj obrtaja padne, tahometar to ocita, mikrokontroler poveca vreme u kome struja tece, obrtaji se vrate na svoje.
Pri tom se sve to desava toliko brzo, da ti to ne mozes da primetis.

Ako dobro kapiram, ona kao da se iskljuci na trenutak pa ukljuci ponovo. To trzanje lako moze da bude neki problem na rotoru, ali i najgluplji los kontakt na nekoj zici.

Kod kolektorskih motora broj obrtaja može da se reguliše PWM-om samo ako se napajaju jednosmernom strujom.
Ako se napajaju naizmeničnom, onda je trijačka regulacija sa promenom faznog zaseka.

OK... nije bas tacan termin, ali se svede na isto...
Odfikari deo sinusoide, manji ili veci...

Sad... kako konkretno teraju motor na toj glodalici, zaista ne znam. Od trenutka kad su uveli mikrokontrolere u igru, mogu da se zezaju kako hoce.
Triaci su ostali za "boraniju", tj jeftina resenja, obicno je tu neki FET...

Ako nekom nekad zatreba. Samo original lezajevi i cetkice su resile problem.

Lezaj je lezaj...
ko ga je napravio... ako je u tolerancijama... ne postoji razlika.
Festo ne pravi lezajeve.

To rade SKF, Timken... (kvalitetno)

Pri tom... samo dimenzije lezaja su za one sto "ma to je to, nema tu sta da fali"... aha
Postoji jos gomilica parametara koji definisu neki lezaj za konkretnu namenu, i u istoj dimenziji, naci ces 10-tak razlicitih karakteristika, pocevsi od tolerancija, pa do nacina zaptivanja, kriticnih brzina... bla bla... jbg... nije moguce u par redova ispisati par godina masinskog fakulteta

Cetkice... to vec nije moj domen... i tu bi mogao samo da nagadjam... tako da to ostavljam nekome ko se razume