Stolarska radionica

Vec sam u nekoliko tema pomenuo da se spremam da pravim bansek. Razlog zasto sam se odlucio za pravljenje, a ne kupovinu nije pre svega finansijski, nego na trzistu nisam uspeo da nadjem masinu koja bi odogovarala mojim potrebama.

Moja radionica je mala, i nemam uslova da napravim dovoljno prostora oko svake masine ako su one fiksne. Samim tim sve m,asine koje imam moraju da budu pokretne na nivou da mogu da ih relativno lako premestim u sredinu, odradim posao sa njom i vratim na mesto.

U mom slucaju bansek ce biti namenjen razrezivanju talpi i dasaka u tanje. Sa obzirom na nacvin kako pravim sve sto pravim, vrlo cesto mi trebaju relativno tanke daske, debljine 10-14mm, kojih nema na trzistu. Pre svega za strane fioka, ali i za ledja korpusa, ispune, i razne druge stvari. Ovo diktira prilicno veliku radnu visinu, koju male masine, koje su dovoljno pokretne ne mogu da obezbede. 12-15 cm visine secenja je jednostavno premalo, a masine koje imaju odgovarajucu visinu reza, i dovoljno masivnu konstrukciju, preteske su za pomeranje.

Kao osnovu za projekat sam uzeo Matijasove, "Woodgears" planove, za bansek sa tockom od 50 cm. No posto u mom slucaju sto niza cena, i koriscenje sto prostijih masina nije glavni pokretac konstrukcija i nacin izrade ce biti donekle promenjeni.

Prvi na redu su tockovi. Prvi problem koji mi od prvog momenta bode oci na Matijasovom resenju je sto on montira lezajeve na tockovima na takav nacin da je nemoguca promeniti tocak, nego zamena lezaja zahteva pravljenje novog tocka. Sa obzirom da ce moji tockovi biti poprilicno skuplji od njegovih, meni je to bilo neprihvatljivo.

Lezaji na tockovima ce biti UCFC 205 lezajna kucista. Za razlikui od UCF lezajnih kucista, koja imaju ravnu zadnju stranu, i opterecenje nose preko srafova, UCFC kucista imaju takozvani socket oslonac, (ga ga grubo prevedemo kao uticnicu) tj valjak koji viri sa zadnje strane, i koji prenopsi radijalna opterecenja. Ako se napravi odgovarajuce leziste na samom tocku, srafovi prakticno nece nositi nista, vec ce to raditi kon takt izmedju samog lezaja i tocka.

Druga bitna promena u odnosu na originalni plan su gume na tckovima. Umesto guma od bicikla, koje u obopd skupljaju svu prasinu, izabrao sam da koristim poliuretanske, namenske gume za bansek. One se ne lepe, nego se navlace na tocak, koji treba da ima rub.


Materijal za tockove banseka

Da bi napravio odgovarajuci rub, odlucio sam se da spoljne lamele na t=ckovima budu od tekstolita debljine 3mm. Srednje lamele ce da budu od tri sloja brezove sperploce, debljine 12 mm. Guma je siroka 35mm, i ostace mi 0.5 mm sa svake strane pre ruba.

Osovina je linearna okrugla sipka precnika 25mm. Preciznost ovih sipki je h7, sto apsolutno odgovara UCFC lezajevima, na kojima je otvor H7. Mesta na kojima se fiksiraju lezajevi cu obrusiti busilicom, posto inace srafovi za opsiguranje lezajeva klize na povrsini linerane voldjice, koja je okaljena na 64 rokvela. PO eceni, ova linearna vodjica nije nista skuplja od pravljenja osovina kod strugara.

Prvo na redu je secenje tockova banseka. Umesto ubodne testere (koju nemam, niti cu je ikada kupiti posto ne vidim cemu sluzi) glodalica uz prost sablon sece mnogo preciznije krugove.

Umesto nekakavog ozbiljnog, podesivog sablona za krugova, jedna daska sa dva otvora izbusena na tacnom rastojanju je vise nego dovoljna. Jedan otvor je precnika 20mm, za vodecu cauru na glodalici, drugi je 8mm, za sraf koji ide u centar. (Ostali otvori su za druge precnike koji su mi trebali.




Iako prstop, ovo resenje je jako precizno.



Sledeci korak je lepljenje tockova, sto ce sa obzirom na vremenske uslove malo da saceka. No u medjuvremenu pravim sablone za lezista lezajeva.

Rastojanje od centra do stuba na mojoj stubnoj busilici je premalo za tockove precnika 508 mm. Fale mi dobrih 40mm. No sa druge strane, zahvaljujuci tezini i stabilnosti, mogu da se igram i sa inace prilicno opasnim alatima.



Kad god stavim bilo koji od ovih sestara u busilicu, nije da ki je bas sve jedno. Niska najniza brzina, i stabilnost celog sistema su kljucni. Ovo mi je prvi put da koristim Star M sestar, i prilicno sam zadovoljan. Iz drugog puta sam pogodio tacan precnik.



Busenje sa ovakvim alatima zahteva dobro ucvrscen predmet koji se busil. Posto su komadi mali, pa ne moze da ih dohvati stega, nista ne moze da pobedi srafove za drvo. Pogotovu kada su u pirtanju potrosni elementi.

Da mogu da u busilicu gurnem ceo tocak, busio bi lezista za lezajeve direktno. No to nije moguce, pa moram da koristim trikove. Ideja je da napravim sablon, i iskoristim kopir glodalicu. Da bi sve radilo kako treba, sam sablon mora da bude jako precizan.



Kada u otvor koji sam izbusio postavim lezaj, rukom, i okrenem naopacke, drzi ga sablon. Sasvim dovoljno da kada se dodatno osigura srafovima, ne popusti.



Na tekstolitu stoji jos cvrsce, potrebna je sila da bi se postavio i skinuo.




Da bi se sablon postavio na mesto za leziste lezaja, moracu da napravim i prsten za pozicioniranje, sa otvorom 8mm u sredini, i spoljnim precnikom jednakim precniku lezaja. No to je kos prostije, posto imam strug za takve poslove, pa cu moci da ga prilagodim dok ne legne kako treba unutar sablona.

Sa ovime cu postici da su tockovi centrirani kako treba. Posto se leziste busi glodalicom, sa jedne strane, i oba lezaja ce biti centrirana i saosna, pa ce bacanje tocka levo desno biti svedeno na minimum.

:hurra: :prsgore:

Mozda cu da budem dosadan sa slikama, i detaljima, ali ovde ima onih koji ne znaju previse, pa je visak slika i detalja njima namenjen.

Danas je konacno malo toplije, pa sam se zezao sa lepljenjem. Iako Titebond 3 ima prilicno nisku temperaturu na kopjoj radi, za dobre spojeve je uvek dobro da temperatura bude visa od 15 stepeni.



Rezultate je blank za tocak. Sve lamele su poravnate sa rupom u sredini, ostalo je manje vise nevazno. Odstupanja po obodu su minimalna, zahvaljujuci nacinu na moji sam sekao lamele.



U otvor je postavljen valjak od spersa, tacnog precnika lezaja. Sluzi za pozicioniranje sablona za glodanje lezista za lezaj.



Sablon je fiksiran sa dva kratka zavrtnja za drvo. Ovo je najbolji nacin, pogotovu kod kriticnih konstrukcija, posto je mnogo sigurniji od pomeranja nego bilo kakve stege. Prilikom postavljanja sablona kljkucno je da on lezi potpuno ravno na tocku, posto je to zahtev za postizanje visoke preciznosti.



Sledeci trik je u tome da se ne koristi odmah kopirno glodalo, nego spiralno glodalo koje vodi vodeca caura, da bi se uklonio visak materijala. No ogranicenje je mali vertikalni hod glodalice, kao i to sto sam poneo samo dva karbidna glodala, jedno kratko od 6mm, koje ne moze da izadje na drugu stranu, i jedno dugacko od 8mm, koje viri izvan vodece caure cak i kada je masina u krajnjem gornjem polozaju. Zbog toga je prvo glodalom 6mm napravljen prostor da se uvede glodalo od 8mm.



KAda sam izasao na drugu stranu, opet sam zamenio glodalo. Slededece je najvece ravno glodalo koje imam kod sebe, od 16mm, vodjeno opet vodecom caurom, da bi se uklonilo sto vise materijala sa oboda, pre nego sto predjem na kopirno glodalo.


Razlog je prost, kopirna glodala treba maksimalno cuvati, posto je zivotni vek lezaja relativno kratak, a i ostrenje glodala im unistava preciznost. Iz mog iskustva treba ukloniti sto vise materijala da bi se smanjila kolicina koja ona uklanjaju, a to povecava i preciznost.

Sledeci korak je kopirno glodalo na sablonu.



A onda sledi skidanje sablona i provera gornjeg lezista za lezaj. Kao sto sam ocekivao, sa ove strane nema nikakvog problema.



A onda ide i nastavak kopirnim glodalom, koristeci vec odradjeno leziste kao vodjicu.



Na kraju, posto koristim kratko kopirno glodalo, poslednji kratki deo zahteva da se glodalo izvuce iz optimalnog polozaja u celjustima. Namerno je celo leziste uradjeno samo sa jedne strane, posto bi prevrtanje tocka, smanjilo preciznost, i povecalo greske.



I na kraju, provera postavljanjem lezaja sa donje strane. UZ malo ubedjivanja, legao je na mesto.



Vidi sad bez ruku. Stoji sam, onako kako treba.



Sledeci korak je busenje otvora za vezne vijke, koji ce povezati i fiksirati lezajeve sa obe strane tocka.

Ne stigoh da postavim slike, ali i pored male pauze, prica ide dalje.

Sledeci korak je montiranje lezajnih kucista na jezgro tockova. Kasnije ce tockovi dobiti spoljne laminate od tekstolita, ali je ovo obavezan korak da bi se zaoblila ivica tocka, sto je mnogo teze uraditi kada je laminat oboda zalepljen.

UCFC 205 ima otvore precnika 12mm, a predvidjena je montaza srafovima M10. No posto je cist precnik 12mm, i kroz otvore prolaze srafovi M12, u ovom slucaju je mnogo pametnije da i oni mogu da prenesu deo opterecenja. Prema tome, rupe u tocku su 12 mm. Jedina sitnica je sto to ne ostavlja mesta za gresku, sraf mora da prodje kroz tocak i lezaj na suprotnoj strani tacno.



Prvi otvor izbusen, u njega postavljen sraf bez matiuce da bi se fiksirao polozaj, a onda je lezajno kuciste posluzilo i kao vodjica za biusenje ostala tri otvora.





Rezultat su 4 precizno izbusena otvora na jezgru tocka. Ostalo je samo da se obore coskovi, da bi lezaj legao na povrsinu.




Sledeci korak je potpuno identican kao kod Matijasa, improvizovani strug, sa jednom improvizovanom remenicomn na tocku, i drugom na malom motoru na 1400 obrtaja kupljenim samo za tu svrhu. Brzi motor koji ce finalno pokretati bansek jos uvek nema odgovarajuce remenice, a mali indukcioni motor uvekl. moze da se upotrebi za nesto korisno.





Ivica tocka je finalno oblikovana improvizovanim sablonom od speroploce, sa tacnim radijusom, koji daje nadvisenje od 1.5mm u sredini tocka.

Jedan od tockova uopste ne baca aksijalno,. (baca 0.3mm, ali je to beznbacajno) dok mi se na drugoim prilikom lameliranja podviukla kriva sper ploca kao osnova, i on baca 2mm. No, posto je najvisa tacka na obodu tocka obradjena fiksnim alatom i sablonom, najveci obod tocka uopste ne baca, tako da uopste nemam briga oko toga.

Tocak koji ne baca ce posluziti za motiranje pogonske remnice, koja je teska, od livenog gvozdja, a onaj drugi ce biti gornji.

Sledeci koraci su lepljenje oboda, i otvaranje finalnih otvora za mon tazu lezajeva, ali o tome slutra prekosutra.

Kao i kod svakog drugog lepljenja, i kod tekstolita je najbitnija priprema. POvrsina tekstolita je ravna, ali i vrlo glatka, pa je treba obrusiti da bi se epoksid bolje vezao za nju.



Na zalost, samo lepljenje nisam skinuo, posto slikanje oduzima vreme, a koliko god epoksid bio spor, bolje je sve odraditi kako treba bez previse cekanja.

Lepio sam stranu po stranu, da bi mi bilo lakse daq izbusim otvore za sve veze. Moglo je i brze, no nema nikakvog razloga za zurbu.

Rezultat je jedna ivica na mestu.



I opet nazad na busilicu, koristeci jezgro kao vodjicu izbusene su svi otvori za vijke joji ce drzati lezista.



A onda su oborene i ivice otvora da bi lezajevi legli na ravnu povrsinu



Nazad na tezgu, gde je prvo spiralnim glodalom vodjenim kopirnom caurom skinuta sredina tekstolita iz lezista lezaja.





A onda je kopirnim glodalom sa lezajem finalno skinuta i ivica i postavljeno leziste.




Pa sve iz pocetka, sa lepljenjem tekstolita na drugu stranu, i ponavljanjem svih koraka. Lezaj sa druge strane me je bas namucio, nije hteop da legne sam od sebe,. ali je bvez problema navucen vijcima. Teno mi ga skroji nane je kvalitet u ovakvom slucaju, bez obziora na muke prilikom izrade.

Stezanje epoksida nije nesto sto se moze ubrzati gledanjem. Tako da sam u medjuvremenu malo lunjao po prirodi.



Na kraju, ivice oboda od tekstoilita treba poravnati i dovesti na tacnu dimenziju. Sto je odgovarajuce prsnjav posao, bez obzira na otprasivac.



Na kraju su ravne. Planiram da u jednom trenutku celu ivicu sper ploce na koju ce leci guma namazem epoksidom, i osmirglam.



I prva proba kako ce sve izgledati kada se postavi guma. Sto nikako nece biti lako, posto gumu treba poprilicno istegnuti.



Ovo ce biti gornji tocak, i na njemu ostaje jos nekoliko sitnica da se zavrsi. Razmisljam se da li mi trebaju rupe u koje bih gurnuo prst da ga okrecem dok namestam testeru, a treba proveriti i balansiranost. Mada je utosak da ovako na stolu ne baca, a i staje u svekom polozaju.

Na donji tocak je nalepljena prva bocna lamela, pa i njega ceka cela procedura. Ali na tom tocku treba resiti i kacenje remenice.

I tako, posto su tockovi skoro privedeni kraju, dodjosmo do prenosa snage.

Da budem iskren, Matijasove kerefeke sa pravljenjem zljeba za remenicu na cirkularu mi se uopste ne svidjaju. Rezultat je manje vise upitan. Zato sam se odliucio da za remenicu iskoristim fabricku, livenu, prepravljenu tako da se uklopi u ideju remenice zakacene na tocak.

I tako dodjosmo do ovoga. Optibelt remenica precnika 400mm.


I oprvi korak je da napravim odstojnik prema tocku. Nravno od sperploce. Spoljni precnik upada tacnbo u unutrasnju ivicu tocka.




A onda je u tom odstojniku isecen otvor koji je za 0.2 mm uzi od spoljnog precnika lezajnog kucista, koje je montirano na tocku.



I naravno nemoze lepo da legne preko lezaja.



Ali moze da se upasuje. UZ pritisak, ostali su tragovi na tackama koje su vise.



I dovoljno je samo njih skinuti da se odstojnik tesno upasuje.



Jos jedna bitna sitnica je uspostavljanje reference, na osnovu koje odstojnik moze da se postavi uvek u isti polozaj.



Sledeci korak je busenje rupa za vijke koji ce sve vezati. Za pocetak burgijom 3mm.



A onda je odstojnik iskoriscen da se iste rupe izbuse i na remenici.



Otvori na remenici su prosirireni na dimenziju za navoj M8. A onda su i ivice otvora oborene.

{img]http://www.izvangrada.com/gallery/var/albums/Bansek/IMG_7602.jpg[/img]



Pa su u remenici urezani i navoji.



A sam tocak je dobio lezista za imbus vijke sa upustenom glavom.

I krajnji rezultat je ovo.



:forvonad:Kako se cini, nesto je visak.

Optrilike ovoliko.




I posle krace operacije, dosli smo do toga da viska nema.



I eto, bez obzira sto je sa krupnim nutom, ubudzih nekako djuntu. U sustini ja sam i rekao da moze, pa nisam imao kod koga da idem.



A i sa bocne strane izgleda kako treba.




Ideja je da cu da sa ostataka paoka da skidam materijal kada budem balansirao tocak, sto znaci da ce sve u svemu, jos nekoliko puta da se skida.

Upravo sam to zadnje hteo da kazem

Lud covek gotova robija. Uspeo sam da izbalansiram donji tocak, samo sam ga 4 puta demontirao i opet montirao. Gornji je isao na busilicu 5 puta, al to se ne racuna, nije trebao da se rasklapa za busenje.

Prelazim na ram, no o njemu necu mnogo da postavljam, posto je u sutini prilicno standardan. Promenio sam materijal, nece biti od camovine, nego od bukve, koju vec nedelju dana sredjujem da prestane da se bacaka pre nego sto pocnem da je lepim negde sledece nedelje.

Bukva je 50% kruca od camovine, a i cena je jednaka, barem ovde. Modul elasticnosti (Jangov modul) smreke je 9 GPa, hrasta 11GPa, a bukve 14 GPA. Jangov modul definise deformaciju usled opterecenja, i sto je veci, deformacija je manja. Za ram testere vrlo bitan podatak, posto je opterecenje jako daleko od opterecenja pod kojim bi ram pukao, ali je jako bitno da se ram sto manje deformise kada se na njega postavi testera i adekvatno nategne.

Ona osobina koju svi zovu cvrstoca, iako ona to nije vec je krutost

Malo sasavo ali modul elasticnosti uopste ne opisuje elasticnost nekog materijala, vec njegovu krutost.

Koliko se secam bese jUngov, a ne jAngov modul? Bar su ga meni tako izgovarali od srednje skole pa do MF-a (verovatno i u osnovnoj, al bilo predavno da bih se secao).

I mene iznenadilo pre neku godinu, ali je tako kako je.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Jangov_modul

Nesto se ne secam da se ucio u osnovnoj, a u pravu si, ceo fakultet i srednju skolu ga zvali Jung, a onda me je neko ko bi trebalo da zna ispravio. Predaje tu materiju na ozbiljnom fakultetu.

Inace formula je prilicno prosta, sila/kroz apsolutna deformacija.

Kad vec pocesmo pricu, dodatno cu ponesto povecati dimenzije rama, samo u vertikali, koja je najduzi element u Matijasovoj konstrukciji. Visina profila vertikale ce umesto 12.5 biti 13.5 cm, a po sirini ce dobiti dve lamele, jednu sa prednje, jednu sa zadnje strane, koje funkcionalno nista ne menjaju, ali dodatno ukrucuju konstrukciju. Kod Matijasa zadnja vertikalna lamela je kratka, ne pune visine, pa cu je produziti do kraja. Uska lamela sa prednje strane ce biti duplirana, i pretstavljati bocnu stranu kucista. Sa obzirom na moment inercije koji je kub visine, ovo ce da bude vrlo ozbiljno povecanje krutosti rama.

Generalno mi je utisak da Matijas ne zateze testere na predvidjenu silu. Posto cu verovatno da koristim i bimetalne platne, koje zahtevaju poprilicno velike sile, bolje da budem na strani predimenzionisanosti, nego da posle pravim novi ram.

Nemo' siris dezinformacije

Nije kroz apsolutnu, nego kroz relativnu deformaciju.
I nije sila nego pritisak (naprezanje), to jest sila po povrsini poprecnog preseka.

E= (F/A)/(dL/L)
Gde su
F - sila
A - povrsina poprecnog preseka
dL - promena dimenzije
L - pocetna dimenzija

U pravu si, naprezanje kroz relativnu, sigma/epsilon. Zajebavaju irvasi.