Ima podosta vremena kako smo zajedno razmatrali sve opcije za materijal koje su nam pale napamet.
Sve sto rotira je sper, tako da je to prilicno mirno.
Sa druge strane, napraviti tockove od neceg tipa aluminijuma, liva, celika... ne bi bilo ni malo jednostavno u kucnoj radinosti.
Platiti obradu... moguce, ali znajuci vecinu nasih majstora, tj barem one koji su dostupni....
Sama konstrukcija...
Za ram drugi izbor bi bio celik, debelozidna kutija, tipa 6mm zid.
Da bi dobio istu krutost kao sa ovakvom lameliranom konstrukcijom od drveta, trebalo bi da bude poveliki profil, koji nije bas jednostavno izvariti, a da se pri tom jos i ne pracakne, to jest da sve ostane u ravni.
Srafljenje... mozda... opet problem sa obradom delova koji to treba da ukrute, povezu...
Aluminijum... moralo bi da se srafi, bilo bi poveliko da se postigne ista krutost...
Detalji tipa gornjeg oslonca tocka... treba povelika glodalica za metal koju naravno nema... ili da se spajaju ploce ili flahovi srafljenjem, nitovanjem., varenjem.. koje pronaci ravne je gotovo nemoguca misija...
Sve u svemu, sa raspolozivim alatom, drvo je gotovo jedina opcija.
Pravljenje Banseka
Stoji sve to što si rekao ali ti ovo praviš za intezivnije korišćenje od gomile nas koji povremeno uzimamo alat u ruke. Poznajući tvoj profil iz postova ovde ipak mislim da si trebao bar kućište-ram napraviti od metala ili izvršiti eventualnu doradu, adaptaciju ili nadogradnju neke radioničke mašine (masivna, teška livena konstrukcija).
Ja takodje ne bih radio od drveta tako nesto,osim za zezanje i neke sitnice....
na toj masini samo par elemenata treba masinsku obradu glodanjem i brusenjem ,a to nije cena boga oca....ali si tada napravio masinu za dugooo godina...
na toj masini samo par elemenata treba masinsku obradu glodanjem i brusenjem ,a to nije cena boga oca....ali si tada napravio masinu za dugooo godina...
Nema tog industrijskog giganta od koga mi ne mozemo napraviti malo ili srednje preduzece!!!
Od metala ako se pravi verujem da dok platis materijal za konstrukciju, gotove delove i obradu dodjes do cifre dobrog polovnog livenog banseka sto je po meni mnogo bolja opcija (naravno pod pretpostavkom da ne postoje specificni zahtevi...problem sa prostorom, treba da premesta itd) I ovako od drveta nisam siguran koliko (i da li) ispadne jeftinije. @BR koliko je ovo kostalo - neka gruba suma?
P.S. Naravno, druga je prica ako neko pravi ovo iz zadovoljstva
P.S. Naravno, druga je prica ako neko pravi ovo iz zadovoljstva
Last edited by bumbus on 19 Jun 2020 12:47, edited 1 time in total.
Jedan od faktora jeste i prostor.
Drugi je sto ova dimenzija jednostavno ne postoji da se nadje u polovnoj varijanti.
Ili imas igrackicu, ili gromadu sa tockovima od metar.
Sa druge strane, jako dobro se secam cirkulara i abrihtera koje je deda pravio od drveta. Samo su ploce bile metalne, a i to neki lim u sustini presvucen preko daske.
Radili su bez problema decenijama.
Drugi je sto ova dimenzija jednostavno ne postoji da se nadje u polovnoj varijanti.
Ili imas igrackicu, ili gromadu sa tockovima od metar.
Sa druge strane, jako dobro se secam cirkulara i abrihtera koje je deda pravio od drveta. Samo su ploce bile metalne, a i to neki lim u sustini presvucen preko daske.
Radili su bez problema decenijama.
Ne pravi Bole masinu, nego ja 
Jedino sto smo o masini prilicno diskutovali tokom zadnjih 2 godine, koliko ovo planiram, pa je poprilicno upucen u situaciju.
Na pocetku ideja mi nije bila da pravim bansek, nego da ga kupim. Gledao sam jako puno modela, od polovnih kopje treba sredjivati i doradjivati, sa livenim ramovima, preko novih masina. Gledao sam i jeftinije modele kod nas na trzistu, od Makite LB1200 (i slicnih ekvivalenata na donjoj strani, pa preko raznih Bernarda i slicnih. Jedno od otkrovenja je kada sam samo podesavanjem visine uspeo da slomim vodjicu testere na Bernardu, koji je kostao poprilicno. Na kraju, cena nije bila problem, u izboru je bio i Hammer N4400, i Felder FB 510, i verovatno bi se odlucio za jedan od njih, da nije bilo jednog ali.
Pored ostalih zahteva za bansek koji su se izdefinisali u medjuvremenu, tokom zadnjih godina (Visina reza, minimalni precnik tocka) jedan od bitnih stvari je bila i tezina. Nije samo u pitanju pomeranje po radionici, koje bi se resilo cak i za verzije sa livenim, koje imaju vise od 200 kila, nego mi je potrebno i da taj bansek poprilicno cesto menja polozaj i po placu koji uopste nije ravan, ali i da se prebaci kolima koja imam, i podigne na sprat.
Vrlo prosto, bas zbog svega toga jedan od bitnih ogranicenja je bila tezina, koja ne bi trebala da predje mnogo preko 100 kg, a jos bolje ako moze da se razdvoji u nekoliko komada.
Tako da dodjosmo do konstrukcije. Bole je napisao poprilicno o problemima kod nas. Da sam krenuo putem metala, nikako nisam mogao da izbegnem poprilicno masinske obrade, a vec imam poprilicno iskustvo sa frustracijama sa domacim metaloglodacima, i metalostrugarima. Gori su od stolara :oskyldig: Bilo mi je dosta sto sam pojedine poprilicno proste delove za neke druge stvari morao da pravim nekoliko puta dok nisam dosao do onoga sto zadovoljava standarde.
Bilo je i vise opcija za konstrukciju. Pored vec pomenute alu plocevine, povezane srafovima, bila je i opcija pravljenja rama lameliranjem karbon fibera na jezgru od konstruktivne pene. Nisam krenuo tim putem zato sto bi mi trebalo previse vremena, koje na zalost nemam.
Tako sam na kraju dosao do drvenog rama. Napravio sam prilicno proracuna, da ne bi razmisljao i odlucivao odokativno, i ti proracuni uopste nisu opravdali odokativne strahove koje ovde vecina iznosi.
Posto su vec pomenute rotacione mase, tj tockovi, da pocnemo od njih. Problema sa tockovima ima daleko manje nego sto vecina pretpostavlja. Dilatacije usled promene vlage su skoro iskljucene iz nekoliko razloga. Osnovni materijal tocka je brezova sper ploca, koja je vec sama po sebi prilicno stabilna posto su vlakna pod 90 stepeni. Promena duzine vlakna kod drveta je minimalna, reda 0.3% u maksimalnom rasponu sveze odseceno drvo-potpuno suvo drvo, sto je u rasponu od nekoliko procenata promene vlage u brezovoj sper ploci potpuno zanemarljivo. U realnom rasponu promena vlage/temperature u mojoj radionici, ova promena se svodi na jedan deseti deo milimetra skada bi tocak bio samo od sper ploce. Slozicemo se potpuno nebitno.
NO, postoji i dodatan vrlo bitan faktor. Sper ploca u ovim tockovima uopste nije izlozena promeni vlage. Sa bocnih strana je tekstolit, debljine 3mm, zalepljen epoksidom. On je prakticno paro i vodoneporpustan. Na tockove je zalepljen epoksidom. Epoksidom su pokrivene i bocne stranice tockova, one koje se vide, pa ni tu nema ulaza vode. Epoksidom su zatvorene i povrsine koje su ispod lezajeva, pa ni tu nema prodora vlage, sve i kada bi prosla kroz liveno gvozdje lezajnih jedinica.
Sto se tice temperaturnih dilatacija, jos manji problem. Temperaturna dilatacija drveta je manja nego temperaturna dilatacija metala. Linearni koeficient termalne ekspanzije za drvo je u rasponu 3-5 x10 na -6 m/(m C) uzduz vlakana. Za celik konstruktivni celik je 11. Za aluminium je 23. Drvo upravno na vlakna ima koeficient 30, ali je u tockovima sper ploca, kod koje poprecnu dilataciju sprecavaju uzduzno okrenutna vlakna.
Ako predjemo na ram, prica se poprilicno ponavlja. Postoji jedan test, koji odredjuje relativnu cvrstinu materijala. Gleda se maksimalna duzina bilo kog materijala koja moze da podnese svoju sopstvenu tezinu. U tom testu drvo je jace od celika, posto moze da podnese vecu sopstvenu duzinu. Naravno test je teorijski, ali ga ne treba zanemariti.
U ovom slucaju, postoji jos jedna prednost drveta. Poprecni preseci na ovom ramu su izuzetno predimenzionisani, pogotovu u tackama gde je opterecenje tj momenti najveci. Recimo poprecni presek u cvboru rama gde se spajaju vertikala i horiznotala ima 30x16 cm. To je greda koja bi podnela momenat na mostu raspoina 3 metra, sa kolima na njoj, sa ugibom u dozvoljenim granicama a kamoli 0.5 KNm kojem je ovde izlozena. Zahvaljujuci toj predimenzionisanosti ugibi usled normalnih opterecenja su minimalni, poprilicno manji nego kod komercijalnih banseka u okviru zadatih paramegtara. (MIslim da je Matjhias svojevremeno pravio jedan provizornni test u kome se kacio na ram, i merio ugibe, ali to i nije bas neka referenca, posto je test prilicno odokativan)
Sve u svemu, uopste ne mislim da sam pogresio. Tek sam poceo da testiram ovaj bansek u realnim uslovima, nije cak ni finalno gotov, no za sada radi kako treba, iznad nivoa ulaznih masina sa gornjeg spiska. Recimo, drasticno je manje osetljiv na drift od nekih drugih banseka koje sam probao (to je delom i prica oko stelovanja, ali i oko krutiosti rama) iako sam ga probao sa poprilicno uzom testerom.
Sad, sto se tice amatera, ovo ovako kako sam ga pravio uopste nije jeftina prica. Imam negde vecinu racuna za sve sto sam uzimao, i za sada, onako odokativno stojim negde u rasponu 600-700 eura, iako to na prvi pogled ne izgleda bas tako. Ne racunam svoj raq, a nisam kupio ni bilo sta od alata, posto sam ga svog imao.
Jedino sto smo o masini prilicno diskutovali tokom zadnjih 2 godine, koliko ovo planiram, pa je poprilicno upucen u situaciju. Na pocetku ideja mi nije bila da pravim bansek, nego da ga kupim. Gledao sam jako puno modela, od polovnih kopje treba sredjivati i doradjivati, sa livenim ramovima, preko novih masina. Gledao sam i jeftinije modele kod nas na trzistu, od Makite LB1200 (i slicnih ekvivalenata na donjoj strani, pa preko raznih Bernarda i slicnih. Jedno od otkrovenja je kada sam samo podesavanjem visine uspeo da slomim vodjicu testere na Bernardu, koji je kostao poprilicno. Na kraju, cena nije bila problem, u izboru je bio i Hammer N4400, i Felder FB 510, i verovatno bi se odlucio za jedan od njih, da nije bilo jednog ali.
Pored ostalih zahteva za bansek koji su se izdefinisali u medjuvremenu, tokom zadnjih godina (Visina reza, minimalni precnik tocka) jedan od bitnih stvari je bila i tezina. Nije samo u pitanju pomeranje po radionici, koje bi se resilo cak i za verzije sa livenim, koje imaju vise od 200 kila, nego mi je potrebno i da taj bansek poprilicno cesto menja polozaj i po placu koji uopste nije ravan, ali i da se prebaci kolima koja imam, i podigne na sprat.
Vrlo prosto, bas zbog svega toga jedan od bitnih ogranicenja je bila tezina, koja ne bi trebala da predje mnogo preko 100 kg, a jos bolje ako moze da se razdvoji u nekoliko komada.
Tako da dodjosmo do konstrukcije. Bole je napisao poprilicno o problemima kod nas. Da sam krenuo putem metala, nikako nisam mogao da izbegnem poprilicno masinske obrade, a vec imam poprilicno iskustvo sa frustracijama sa domacim metaloglodacima, i metalostrugarima. Gori su od stolara :oskyldig: Bilo mi je dosta sto sam pojedine poprilicno proste delove za neke druge stvari morao da pravim nekoliko puta dok nisam dosao do onoga sto zadovoljava standarde.
Bilo je i vise opcija za konstrukciju. Pored vec pomenute alu plocevine, povezane srafovima, bila je i opcija pravljenja rama lameliranjem karbon fibera na jezgru od konstruktivne pene. Nisam krenuo tim putem zato sto bi mi trebalo previse vremena, koje na zalost nemam.
Tako sam na kraju dosao do drvenog rama. Napravio sam prilicno proracuna, da ne bi razmisljao i odlucivao odokativno, i ti proracuni uopste nisu opravdali odokativne strahove koje ovde vecina iznosi.
Posto su vec pomenute rotacione mase, tj tockovi, da pocnemo od njih. Problema sa tockovima ima daleko manje nego sto vecina pretpostavlja. Dilatacije usled promene vlage su skoro iskljucene iz nekoliko razloga. Osnovni materijal tocka je brezova sper ploca, koja je vec sama po sebi prilicno stabilna posto su vlakna pod 90 stepeni. Promena duzine vlakna kod drveta je minimalna, reda 0.3% u maksimalnom rasponu sveze odseceno drvo-potpuno suvo drvo, sto je u rasponu od nekoliko procenata promene vlage u brezovoj sper ploci potpuno zanemarljivo. U realnom rasponu promena vlage/temperature u mojoj radionici, ova promena se svodi na jedan deseti deo milimetra skada bi tocak bio samo od sper ploce. Slozicemo se potpuno nebitno.
NO, postoji i dodatan vrlo bitan faktor. Sper ploca u ovim tockovima uopste nije izlozena promeni vlage. Sa bocnih strana je tekstolit, debljine 3mm, zalepljen epoksidom. On je prakticno paro i vodoneporpustan. Na tockove je zalepljen epoksidom. Epoksidom su pokrivene i bocne stranice tockova, one koje se vide, pa ni tu nema ulaza vode. Epoksidom su zatvorene i povrsine koje su ispod lezajeva, pa ni tu nema prodora vlage, sve i kada bi prosla kroz liveno gvozdje lezajnih jedinica.
Sto se tice temperaturnih dilatacija, jos manji problem. Temperaturna dilatacija drveta je manja nego temperaturna dilatacija metala. Linearni koeficient termalne ekspanzije za drvo je u rasponu 3-5 x10 na -6 m/(m C) uzduz vlakana. Za celik konstruktivni celik je 11. Za aluminium je 23. Drvo upravno na vlakna ima koeficient 30, ali je u tockovima sper ploca, kod koje poprecnu dilataciju sprecavaju uzduzno okrenutna vlakna.
Ako predjemo na ram, prica se poprilicno ponavlja. Postoji jedan test, koji odredjuje relativnu cvrstinu materijala. Gleda se maksimalna duzina bilo kog materijala koja moze da podnese svoju sopstvenu tezinu. U tom testu drvo je jace od celika, posto moze da podnese vecu sopstvenu duzinu. Naravno test je teorijski, ali ga ne treba zanemariti.
U ovom slucaju, postoji jos jedna prednost drveta. Poprecni preseci na ovom ramu su izuzetno predimenzionisani, pogotovu u tackama gde je opterecenje tj momenti najveci. Recimo poprecni presek u cvboru rama gde se spajaju vertikala i horiznotala ima 30x16 cm. To je greda koja bi podnela momenat na mostu raspoina 3 metra, sa kolima na njoj, sa ugibom u dozvoljenim granicama a kamoli 0.5 KNm kojem je ovde izlozena. Zahvaljujuci toj predimenzionisanosti ugibi usled normalnih opterecenja su minimalni, poprilicno manji nego kod komercijalnih banseka u okviru zadatih paramegtara. (MIslim da je Matjhias svojevremeno pravio jedan provizornni test u kome se kacio na ram, i merio ugibe, ali to i nije bas neka referenca, posto je test prilicno odokativan)
Sve u svemu, uopste ne mislim da sam pogresio. Tek sam poceo da testiram ovaj bansek u realnim uslovima, nije cak ni finalno gotov, no za sada radi kako treba, iznad nivoa ulaznih masina sa gornjeg spiska. Recimo, drasticno je manje osetljiv na drift od nekih drugih banseka koje sam probao (to je delom i prica oko stelovanja, ali i oko krutiosti rama) iako sam ga probao sa poprilicno uzom testerom.
Sad, sto se tice amatera, ovo ovako kako sam ga pravio uopste nije jeftina prica. Imam negde vecinu racuna za sve sto sam uzimao, i za sada, onako odokativno stojim negde u rasponu 600-700 eura, iako to na prvi pogled ne izgleda bas tako. Ne racunam svoj raq, a nisam kupio ni bilo sta od alata, posto sam ga svog imao.
Onako iz glave troskovi za sada izgledaju ovako
Tockovi
Sper ploca 12 mm 45 eura
Tekstolit 3mm 70 (Ukljucujuci i jos po koji momad, iskoriscen u vodjicama za testeru, ali neka ide ovde)
Lezajna kucista, SKF + osovina + lezajevi za balansiranje 100 (ukljucujuci i kurirsku sluzbu)
Gume za tockove 100 (Cena preko bare, + postarina + carina + pdv)
Remenica 400 mm 35 eura
Vijci 30 eura (8 komada M12 u kvalitetu sa osiguranim maticama, sajbnama i svim ostalim + 6 komada M8 imbusa u kvalitetu za remenicu)
Epoksid 1l, 22 eura (ne samo za ovo, ali neka ide ovde)
Titebond 3, 3 kg 20 eura (ne samo za ovo, ali neka ide ovde)
Sve u svemu nekih 450 eura.
Na to se dodaje drvo za ram 35 eura (sitnica u ukupnom skoru)
Motor (Motor sam imao, maltene novi Wolf svajcarski trofazni, 1.1 KW) U ovu masinu moze da ide i monofazni kinez od 70 eura, ali i novi trofazni, na ekvivalentu ovoga koji sam stavio oko 220 eura.
Elektricna instalacija 40 eura (u mom slucaju, prikljucnica CCE 16A 500V, 3F+N+G, DM sklopka, grebenasti prekidac za izolaciju, koji metar kabla 5x25.
Nesto sper ploce 18mm, manje od pola table,
Bice i PU lak, brodski zbog zastite od vlage recimo 20 eura,
Ima jos sitnica koje nisam naveo, a koje se skupe na kraju. Tipa kajsevi, smirgle, vijsci za drvo, sper ploca za kuciste, alu profili za zastitu testere, sarke za kuciste, i slicne gluposti.
Naravno i testere za bansek nisu mala stavka, ali to ne ide u konstrukciju banseka. O testerama se premam da napisem nesto vise, posto sam za sada probao dva razlicita snabdevaca.
Sve u svemu, jos preko 200 eura + motor.
Tockovi
Sper ploca 12 mm 45 eura
Tekstolit 3mm 70 (Ukljucujuci i jos po koji momad, iskoriscen u vodjicama za testeru, ali neka ide ovde)
Lezajna kucista, SKF + osovina + lezajevi za balansiranje 100 (ukljucujuci i kurirsku sluzbu)
Gume za tockove 100 (Cena preko bare, + postarina + carina + pdv)
Remenica 400 mm 35 eura
Vijci 30 eura (8 komada M12 u kvalitetu sa osiguranim maticama, sajbnama i svim ostalim + 6 komada M8 imbusa u kvalitetu za remenicu)
Epoksid 1l, 22 eura (ne samo za ovo, ali neka ide ovde)
Titebond 3, 3 kg 20 eura (ne samo za ovo, ali neka ide ovde)
Sve u svemu nekih 450 eura.
Na to se dodaje drvo za ram 35 eura (sitnica u ukupnom skoru)
Motor (Motor sam imao, maltene novi Wolf svajcarski trofazni, 1.1 KW) U ovu masinu moze da ide i monofazni kinez od 70 eura, ali i novi trofazni, na ekvivalentu ovoga koji sam stavio oko 220 eura.
Elektricna instalacija 40 eura (u mom slucaju, prikljucnica CCE 16A 500V, 3F+N+G, DM sklopka, grebenasti prekidac za izolaciju, koji metar kabla 5x25.
Nesto sper ploce 18mm, manje od pola table,
Bice i PU lak, brodski zbog zastite od vlage recimo 20 eura,
Ima jos sitnica koje nisam naveo, a koje se skupe na kraju. Tipa kajsevi, smirgle, vijsci za drvo, sper ploca za kuciste, alu profili za zastitu testere, sarke za kuciste, i slicne gluposti.
Naravno i testere za bansek nisu mala stavka, ali to ne ide u konstrukciju banseka. O testerama se premam da napisem nesto vise, posto sam za sada probao dva razlicita snabdevaca.
Sve u svemu, jos preko 200 eura + motor.
Ovaj tresac kokica? https://www.youtube.com/watch?v=PXxsAEimneEyaki wrote:A mogao si u Lidlu da kupiš Parkside za sto marki i bog da te vidi
-
LepoJeBitiFin
- Majstor majstora
- Posts: 585
- Joined: 06 Feb 2011 17:34
- Location: Kraljevo
Siguran sam da ce odlicno da ispadne , paznja , smisao a rekao bih i ljubav prema ovom delu posla su prosto vidljivi kod tebe , jedino bas
nisam siguran BR , cime se ti inace bavis , pretpostavljam da ti je stolarija hobi i koje su tvoje realne potrebe za bansekom pa se ovoliko trudis ?
nisam siguran BR , cime se ti inace bavis , pretpostavljam da ti je stolarija hobi i koje su tvoje realne potrebe za bansekom pa se ovoliko trudis ?
Last edited by LepoJeBitiFin on 19 Jun 2020 15:01, edited 1 time in total.
ono sto znas da nacrtas znas i da napravis
Posao mi je vrlo ozbiljan i intelektualni i terenski uz kojekakva odricanja, poprilicno odgovornosti i gomilu stresa. Potpuno nevezan za stolariju, ali i mnoge druge hobije kojima se bavim ili sam se bavio.
Stolartija mi je hobi, ali bas po definiciji iz Britanike. "Aktivnost koju neko obavlja u slobodno vreme, iz zadovoljstva". Nemam ideju da u ovom trenutku generise bilo kakav prihod, a jednog dana u buducnosti bi radio vrlo specificne stvari koje ne padaju stolarima na pamet. Stolarskog alata sto rucnog, sto elektricnog imam poprilicno, mislim da bi se vecina "ozbiljnih" stolara koji rade sami tesko merili, pogotovu sa rucnim alatom.
Sad potrebe za bansekom. Tesko pitanje ako treba definisati potrebu. Ono sto povremeno napravim mogu da napravim i bez njega, ali i da zavrsim taj deo posla negde drugde. No bas zbog toga sto mi je stolarija hobi, a ne obaveza, svako takvo jurenje okolo za dve tri daske mi tesko padne . Mnogo vise mi prija da to odradim sam. Da ne pominjem od koliko zan imljivih stvari sam odustao zato sto me je mrzelo da jurtim unaokolo.
Dodatno u glavi imam nekoliko projekata za koje je bansek u radioniici skoro pa obavezan deo opreme. Mogao bi da ih razresim rucno, (to mi je bio izgovor da kupim gomilu rucnih testera) ali sa obzirom na ozbiljno vremensko ogranicenje koje imam, i velicinu onoga sto planiram da radim, mnogo je lakse uz bansek.
Mislim da sam vec ovde na forumu pisao na temu sta kome treba od banseka. Recimo u mom slucaju zahtevi su sledeci.
Rasecanje dasaka finalne debljine 10-12 mm iz onoga sto se kupi na stovaristu. Daske ove debljine su mi potrebne za strane klasicnioh fioka, koje ispadaju jako nezgrapne kada su deblje, a potpuno je besmisleno guliti tanku dasku iz duplo deblje dihtom. Nije da to nisam radio, i ne radi mi se ako ikako mogu da izbegnem.
Secenje bookmatch parova za tablice u panel vratima, opet iz deblje daske. Ovo je jedan od glavnih razloga za toliku visinu reza.
Secenje debelih furnira. Pod debelim furnirima mislim na debljinu u rasponu 3-6mm. Takvih furnira kod nas jednostavno nema.
Secenje raznih krivih rezova za stolice , stolove i slicne stvari.
I na kraju, ono sto moze i parkside, pravljenje lajsni za intarzije.
Stolartija mi je hobi, ali bas po definiciji iz Britanike. "Aktivnost koju neko obavlja u slobodno vreme, iz zadovoljstva". Nemam ideju da u ovom trenutku generise bilo kakav prihod, a jednog dana u buducnosti bi radio vrlo specificne stvari koje ne padaju stolarima na pamet. Stolarskog alata sto rucnog, sto elektricnog imam poprilicno, mislim da bi se vecina "ozbiljnih" stolara koji rade sami tesko merili, pogotovu sa rucnim alatom.
Sad potrebe za bansekom. Tesko pitanje ako treba definisati potrebu. Ono sto povremeno napravim mogu da napravim i bez njega, ali i da zavrsim taj deo posla negde drugde. No bas zbog toga sto mi je stolarija hobi, a ne obaveza, svako takvo jurenje okolo za dve tri daske mi tesko padne . Mnogo vise mi prija da to odradim sam. Da ne pominjem od koliko zan imljivih stvari sam odustao zato sto me je mrzelo da jurtim unaokolo.
Dodatno u glavi imam nekoliko projekata za koje je bansek u radioniici skoro pa obavezan deo opreme. Mogao bi da ih razresim rucno, (to mi je bio izgovor da kupim gomilu rucnih testera) ali sa obzirom na ozbiljno vremensko ogranicenje koje imam, i velicinu onoga sto planiram da radim, mnogo je lakse uz bansek.
Mislim da sam vec ovde na forumu pisao na temu sta kome treba od banseka. Recimo u mom slucaju zahtevi su sledeci.
Rasecanje dasaka finalne debljine 10-12 mm iz onoga sto se kupi na stovaristu. Daske ove debljine su mi potrebne za strane klasicnioh fioka, koje ispadaju jako nezgrapne kada su deblje, a potpuno je besmisleno guliti tanku dasku iz duplo deblje dihtom. Nije da to nisam radio, i ne radi mi se ako ikako mogu da izbegnem.
Secenje bookmatch parova za tablice u panel vratima, opet iz deblje daske. Ovo je jedan od glavnih razloga za toliku visinu reza.
Secenje debelih furnira. Pod debelim furnirima mislim na debljinu u rasponu 3-6mm. Takvih furnira kod nas jednostavno nema.
Secenje raznih krivih rezova za stolice , stolove i slicne stvari.
I na kraju, ono sto moze i parkside, pravljenje lajsni za intarzije.
-
LepoJeBitiFin
- Majstor majstora
- Posts: 585
- Joined: 06 Feb 2011 17:34
- Location: Kraljevo
Sad se setih nekih ranijih tekstova ovde , i cini mi se da su se pominjali termini kao sto je ratno-vojna patologija ?...... ali verovatno lupetamBR wrote:Posao mi je vrlo ozbiljan i intelektualni i terenski uz kojekakva odricanja, poprilicno odgovornosti i gomilu stresa. Potpuno nevezan za stolariju..........................................................................
a i nema nikakve veze sa temom i forumom . . .
Nego da se vratimo na stvar , verujem da ces mnogo toga dokumentovati i prikazati ovde a meni bi recimo ovaj deo bio posebni zanimljiv
Naime , vec sam imao sam prilike da gledam izradu furnira ( seceni i ljusteni ) i nijedna od tih masina nije licila na bansek :forvonad:,Secenje debelih furnira. Pod debelim furnirima mislim na debljinu u rasponu 3-6mm..........
doduse bile su u pitanju neke tanje forme ( 0.5-2mm )
Last edited by LepoJeBitiFin on 19 Jun 2020 21:54, edited 1 time in total.
ono sto znas da nacrtas znas i da napravis
Sad, terminologija bas ne lici na mene, ali moguce da mi je promaklo nesto slicno, a onda interpretirano po malo drugacije. Kao u iznenadnoj i preranoj smrti pukovnika KK.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=6CcLtCEu97o[/youtube]
Nisi pogodio ali nisi ni mnogo daleko. A i nema veze sa forumom. Mozda jednog dana uz neko pivo, na nekom skupu.
________________________________________________________
Slika je sa Lost Art Press bloga, jedan od bakroreza iz Ruobove knjige, da ne bude da je moja. Ima nas ovde koji smo se igrali sa ovime, ali moram priznati, seci tako furnir rukom je suludo.
Danas se industrijski seku drugacije, no sve to moze i na banseku. Na taj nacin nema ogranicenja samo na ponudu onoga sto moze da se nadje u industriji. O tome mnogo toga zanimljivog moze da se procita kod Jamesa Krenova, u knjizi The Fine Art of Cabinetmaking.
Uglavnom ne koristim plocaste materijale, osim sper ploce, a kombinacija iste vrste drveta i debelog fuirnira otvara vrlo zanimljive mogucnosti koje se generalno danas ne koriste. Nemoj da zaboravis da u mom slucaju ne postoji komercijala, pa ono sto je meni logicno i prihvatljivo, i kako se radilo pre poprilicnogh broja godina, verovatno ovde ne donosi hleb na sto. No sa druge strane trakve tehnike daju vrhunske rezultate.
Evo i primera. Imam jednu malu kolicinu jako lepe Jove, u daskama, recimo nekih 2-3 kvadrata. . Svaki komad je jako lep i sa razlicitom sarom, no komad ceo od toga bi biop previse saren. . Sa druge strane, od tih 2-3 metra kvadratna na banseku mogu da napravim 12 kvadrata debvelog furnira za panele na drvenom substratu. I da od jedne daske napravim recimo dvoja vrata, koja se savrseno uklapaju.
Jedna od stvari koju sam probao na ovom banseku je upravo to, mada na nesto uzem kmomadu nego sto mi treba. Nisam stigaop da preturam da nadjem siri i bolji komad. No u parenoj biukvi, sirine nekih 10cm bez problema sam rezao furnire debljine 3 mm, kojima su sve strane paralelne.
Evo primera sa YT. Jedina razlika je sto necu koristi ovakvu vodjicu, nego firung prilagodjen furnirima.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=InJWNpqeZGI[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=6CcLtCEu97o[/youtube]
Nisi pogodio ali nisi ni mnogo daleko. A i nema veze sa forumom. Mozda jednog dana uz neko pivo, na nekom skupu.
________________________________________________________
Nekada, pre masina su se furniri sekli ovako.LepoJeBitiFin wrote:Naime , vec sam imao sam prilike da gledam izradu furnira ( seceni i ljusteni ) i nijedna od tih masina nije licila na bansek :forvonad:,Secenje debelih furnira. Pod debelim furnirima mislim na debljinu u rasponu 3-6mm..........
doduse bile su u pitanju neke tanje forme ( 0.5-2mm )
Slika je sa Lost Art Press bloga, jedan od bakroreza iz Ruobove knjige, da ne bude da je moja. Ima nas ovde koji smo se igrali sa ovime, ali moram priznati, seci tako furnir rukom je suludo. Danas se industrijski seku drugacije, no sve to moze i na banseku. Na taj nacin nema ogranicenja samo na ponudu onoga sto moze da se nadje u industriji. O tome mnogo toga zanimljivog moze da se procita kod Jamesa Krenova, u knjizi The Fine Art of Cabinetmaking.
Uglavnom ne koristim plocaste materijale, osim sper ploce, a kombinacija iste vrste drveta i debelog fuirnira otvara vrlo zanimljive mogucnosti koje se generalno danas ne koriste. Nemoj da zaboravis da u mom slucaju ne postoji komercijala, pa ono sto je meni logicno i prihvatljivo, i kako se radilo pre poprilicnogh broja godina, verovatno ovde ne donosi hleb na sto. No sa druge strane trakve tehnike daju vrhunske rezultate.
Evo i primera. Imam jednu malu kolicinu jako lepe Jove, u daskama, recimo nekih 2-3 kvadrata. . Svaki komad je jako lep i sa razlicitom sarom, no komad ceo od toga bi biop previse saren. . Sa druge strane, od tih 2-3 metra kvadratna na banseku mogu da napravim 12 kvadrata debvelog furnira za panele na drvenom substratu. I da od jedne daske napravim recimo dvoja vrata, koja se savrseno uklapaju.
Jedna od stvari koju sam probao na ovom banseku je upravo to, mada na nesto uzem kmomadu nego sto mi treba. Nisam stigaop da preturam da nadjem siri i bolji komad. No u parenoj biukvi, sirine nekih 10cm bez problema sam rezao furnire debljine 3 mm, kojima su sve strane paralelne.
Evo primera sa YT. Jedina razlika je sto necu koristi ovakvu vodjicu, nego firung prilagodjen furnirima.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=InJWNpqeZGI[/youtube]
Za ljusteni i seceni furnir je neophocna mnogo ozbiljna masinerija, stravicne sile, priprema obratka (vlazenje...)... sasvim druga prica.
Iskljucivo za industriju.
Furnir je naziv za bilo kakvu "dasku" koja je tanka, tipa ispod 5-6mm, iako je danas uobicajen furnir od 0.8 ili 0.6mm, i kad pomenes da je furnir 3 ili 6mm, svi te gledaju bledo, i nisu bas sigurni dal je to furnir ili je daska ili sta je uopste... koj ce djavo nekome tako tanka daska, to je neupotrebljivo
A zaboravljaju da do pre samo 100 godina nije postojala masina koja bi mogla da isece furnir ovako tanak kakav se danas koristi. A furniranih komada ima mnogo starijih od toga.
@BR
Gde iskopa pukovnika :smejanje:
Legendarno...
Iskljucivo za industriju.
Furnir je naziv za bilo kakvu "dasku" koja je tanka, tipa ispod 5-6mm, iako je danas uobicajen furnir od 0.8 ili 0.6mm, i kad pomenes da je furnir 3 ili 6mm, svi te gledaju bledo, i nisu bas sigurni dal je to furnir ili je daska ili sta je uopste... koj ce djavo nekome tako tanka daska, to je neupotrebljivo
A zaboravljaju da do pre samo 100 godina nije postojala masina koja bi mogla da isece furnir ovako tanak kakav se danas koristi. A furniranih komada ima mnogo starijih od toga.
@BR
Gde iskopa pukovnika :smejanje:
Legendarno...