Pravljenje Banseka
Napravio osovinu sa dva mala lezaja, precnika 19mm, i postavio tocak na nju. I onda skidao materijal sa teze strane, tj one koja se uvek postavi na dole, sve dok tocak ne pocne da se zaustavlja u svakom mestu.
Kod gornjeg tocka, onog na kome nema remenice, busio rupe blizu obodu, dok nisam olaksao tezu stranu.
KOd donje tocka, na kome je fiksirana livena remenica, skidao remenicu pa sa ostataka paoka bruzio materijal, monitrao nazad, i tako jovo nanovo, dok opet nisam postigao da se nzaustavlja u svakom polozaju.
Postavicu slike tockova, mozda ce biti jasnije.
Kod gornjeg tocka, onog na kome nema remenice, busio rupe blizu obodu, dok nisam olaksao tezu stranu.
KOd donje tocka, na kome je fiksirana livena remenica, skidao remenicu pa sa ostataka paoka bruzio materijal, monitrao nazad, i tako jovo nanovo, dok opet nisam postigao da se nzaustavlja u svakom polozaju.
Postavicu slike tockova, mozda ce biti jasnije.
Jasno je, ja nisam skidao materijal vec dodavao one plocice sto vulkanizeri koriste. Ali nisam uspeo na ovaj nacin kako si opisao da dovoljno dobro izbalanisram (mozda je i do lezaja). Uspeo sam ovako.
Ali sto ljudi ne vole da pozajmljuju komparater, to je strasno :smejanje::smejanje:
Ali sto ljudi ne vole da pozajmljuju komparater, to je strasno :smejanje::smejanje:
Last edited by bumbus on 02 Jun 2020 10:55, edited 1 time in total.
Samo vodi racuna da vibracije mogu da budu u tri pravca, od kojih su dva povezana. Dinamicki ne moze da se balansira samo sa jednim polozajem komparatera.
A inace, komparater je nesto sto se ne pozajmljije. Pogotovu pupitari. Dovoljno da ga pogledas popreko, i ode mast u propast.
A i staln o su potrebni u radionici.
A inace, komparater je nesto sto se ne pozajmljije. Pogotovu pupitari. Dovoljno da ga pogledas popreko, i ode mast u propast.
A i staln o su potrebni u radionici.
Posle manje vise dosadnog lepljenja, ram je na kraju gotov. Sve u svemu, najveci problem je lepljenje zadnjih lamela, posto se bropj stega drasticno smanji, a ovde gde radim nisam doneo sve ste4ge koje imam. No sve u svemu, ono sto je bitno u geometriji je na mestu, ram je izuzetno cvrst, i to je to.
38 kila ciste bukve u ovom trenutku.
Sledec i korak je pravljenje gornje montaze za tocak. Ona je znatno komplikovanija od donje, posto je pokretna za zatezanje testere, i podesavajuca. Sastoji se od dva glavna dela, rama i nosaca tocka.
Nacin na koji je Matijas napravio ram, nikako mi se ne svidja. Njegovo resenje je da spoji 4 letve celo na celo, a onda ih zareze pod 45 stepeni, i u te kerfove ubaci umetke namazane lepkom. Takav nacin spajanja je ok za strane kutija, ali za element koji treba. da nosi poprilicnu silu, prica je nesto drugacija.
Imao sam dve varijante resenje za ovaj ram, jedan je bio od 4 dela ceo na celo, ali sa provucenim navojnim vretenima po visini,. a drugi je onaj koji je izabran za konacni, lameliranje ovog dela od niza tankih letvica, koje su okrenute 90 stepeni jedne prema drugoj. Ovo drugo resenje mi se u ovom trenutku ucinilo elegantnijim, pa sto ne probati.
Materijal je takodje bukva.
Lamele su siroke 48 mm (Toliko bila visoka talpa kada sam je ocistio i uterao u vinkl, a sirina koja mi je finalno trebala je 41. Visam se ionako odsece kod ciscenja. Sve su proterane kroz diht, i svedene na debljinu od 5.9mm.
Uz probu origamija, skracene su sve koje idu izmedju glavnih, i obelezeni slojevi.
Od otpatka sa cvorom je napravljeno jezgro sablona na kome cu lamelirati ram.
Sledeci koraci su prosti. Mazanje lepka, stezanje, ciscenje, skidanje stega, mazanje...
45 minuta iza lepljenja zadnjeg spoja, uz pomoc nekoliko stega izvucen je kalup iz rama.
I rezultat je ovo.
Pa kada to padne na testeru, i skine se visak
Dobije se ram za gornju montazu tocka.
Uz malo dodatnog seckanja, smirglanja i pasovanja, namontiran je u ram. I ne stoji naopako, nego je to jedna od modifikacija u odnosu na Matijasovo resenje, posto su lezajne ledinice koje koristim prilicno vise od Matijasovog resenja. Time sto je tocak uvucen za 20mm u odnosu na povrsinu, dovesce ga u istu ravan sa donjim tockom, bez modifikacije samog rama u odnosu na Matijasovo resenje. Ako bude problema, mnogo lakse je napraviti sam ram nosaca tocka, nego ceo ram testere.
38 kila ciste bukve u ovom trenutku.
Sledec i korak je pravljenje gornje montaze za tocak. Ona je znatno komplikovanija od donje, posto je pokretna za zatezanje testere, i podesavajuca. Sastoji se od dva glavna dela, rama i nosaca tocka.
Nacin na koji je Matijas napravio ram, nikako mi se ne svidja. Njegovo resenje je da spoji 4 letve celo na celo, a onda ih zareze pod 45 stepeni, i u te kerfove ubaci umetke namazane lepkom. Takav nacin spajanja je ok za strane kutija, ali za element koji treba. da nosi poprilicnu silu, prica je nesto drugacija.
Imao sam dve varijante resenje za ovaj ram, jedan je bio od 4 dela ceo na celo, ali sa provucenim navojnim vretenima po visini,. a drugi je onaj koji je izabran za konacni, lameliranje ovog dela od niza tankih letvica, koje su okrenute 90 stepeni jedne prema drugoj. Ovo drugo resenje mi se u ovom trenutku ucinilo elegantnijim, pa sto ne probati.
Materijal je takodje bukva.
Lamele su siroke 48 mm (Toliko bila visoka talpa kada sam je ocistio i uterao u vinkl, a sirina koja mi je finalno trebala je 41. Visam se ionako odsece kod ciscenja. Sve su proterane kroz diht, i svedene na debljinu od 5.9mm.
Uz probu origamija, skracene su sve koje idu izmedju glavnih, i obelezeni slojevi.
Od otpatka sa cvorom je napravljeno jezgro sablona na kome cu lamelirati ram.
Sledeci koraci su prosti. Mazanje lepka, stezanje, ciscenje, skidanje stega, mazanje...
45 minuta iza lepljenja zadnjeg spoja, uz pomoc nekoliko stega izvucen je kalup iz rama.
I rezultat je ovo.
Pa kada to padne na testeru, i skine se visak
Dobije se ram za gornju montazu tocka.
Uz malo dodatnog seckanja, smirglanja i pasovanja, namontiran je u ram. I ne stoji naopako, nego je to jedna od modifikacija u odnosu na Matijasovo resenje, posto su lezajne ledinice koje koristim prilicno vise od Matijasovog resenja. Time sto je tocak uvucen za 20mm u odnosu na povrsinu, dovesce ga u istu ravan sa donjim tockom, bez modifikacije samog rama u odnosu na Matijasovo resenje. Ako bude problema, mnogo lakse je napraviti sam ram nosaca tocka, nego ceo ram testere.
Da ne bude da bas nista ne radim. Najvise zabusavam sa slikanjem, ali obecavam da cu se sutra popraviti.
Prednji deo montaze donjeg tocka. Stoji na najlon foliji, posto sam lepio nesto, pa je koristim da stitim tezgu.
Da ne bih dzabe koristio jako duge zavrtnje glave su prilicno upustene. I ovako idu 70 mm dugacki zavrtnji.
Sa nekim stvarima nema kompromisa. Zavrtnji su jedna od njih. Samo Die Beste, tj SPAX. 6x70 nerdjajuci A2, Torx. Pravim ga sebi
I sklop gornje montaze tocka je u izradi. Prilicno je komplikovanija od donje, a naravno i ovde ima poprilicn o promena u odnosu na plan.
Mislim da cu sutra uspeti da namontiram tockove i mozda po prvi put ukljucim pogon. No videcemo.
Prednji deo montaze donjeg tocka. Stoji na najlon foliji, posto sam lepio nesto, pa je koristim da stitim tezgu.
Da ne bih dzabe koristio jako duge zavrtnje glave su prilicno upustene. I ovako idu 70 mm dugacki zavrtnji.
Sa nekim stvarima nema kompromisa. Zavrtnji su jedna od njih. Samo Die Beste, tj SPAX. 6x70 nerdjajuci A2, Torx. Pravim ga sebi
I sklop gornje montaze tocka je u izradi. Prilicno je komplikovanija od donje, a naravno i ovde ima poprilicn o promena u odnosu na plan.
Mislim da cu sutra uspeti da namontiram tockove i mozda po prvi put ukljucim pogon. No videcemo.
Bravo. Cime premazati sine https://prnt.sc/sz2t3s i deo za zatezanje tocka da se zastiti od vlage?
U kom smislu da se zastiti od vlage? Ako mislis da ce nesto da ga zastiti da ne nabrekne, ni jedan premaz nece u potpunosti spreciti drvo da menja zapreminu usled promene temperature i vlage. samo ce usporiti manje ili vise taj proces. Jedini postpuka koji to donekle radi je stabilizacija, tj kompletno punjenje svih pora na drvetu smolom, sto nije pimenljivo u ovom slucaju.
Sa obzirom na sile na tom delu, bilo koji lak ce da spreci klizanje delova. Tako da ce taj deo da bude zasticen samo uljem + voskom.
Sa obzirom na sile na tom delu, bilo koji lak ce da spreci klizanje delova. Tako da ce taj deo da bude zasticen samo uljem + voskom.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=o_xNOIEASj0[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=D6DIGH1Qt9k[/youtube]
Jos malo se doradjivalo.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=WpVDlqxm0pM[/youtube]
Jos donja vodjica testere, za sada fiksni sto i zastita vertikala u slucaju pucanja testere pa da proglasim da je u radnom stanju. Sa prvim testovima sam vrlo zadovoljan.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=WpVDlqxm0pM[/youtube]
Jos donja vodjica testere, za sada fiksni sto i zastita vertikala u slucaju pucanja testere pa da proglasim da je u radnom stanju. Sa prvim testovima sam vrlo zadovoljan.
Kako mi se cini nije pokvaren. U radionici je vlaga za sada relativno konstantna, izmedju 70 i 80% %, kao i temperatura. To jeste vlaznije nego sto treba, ali barem nema preteranih odstupanja. Jedan od razloga je sto sam dalje od vode nego ti, pa mi se vlaznost vazduha ne promeni cim neko zamahne veslom, a o vanbrodskom motoru i da ne govorimo 
Sad, ovo je previse za stvari koje posle idu u stan sa centralnim grejanjem. Equilibrium je nekih 12-13%, sto je mnogo. No posto promene nisu velike, za sada je iskustvo da mi se ono sto napravim i stoji tu gde jeste ne pracaka, iako je uglavnom od bukve.
Posto prostor ionako ne dihtuje kako treba, za sada, necu preduzimati nista da ga susim, no kada se sredi, sto je u planu, videcemo. A postoji i varijanta da za neke osetljivije stvari pravim suvu komoru, nista se ne pracakne tako brzo.
Sad, ovo je previse za stvari koje posle idu u stan sa centralnim grejanjem. Equilibrium je nekih 12-13%, sto je mnogo. No posto promene nisu velike, za sada je iskustvo da mi se ono sto napravim i stoji tu gde jeste ne pracaka, iako je uglavnom od bukve.
Posto prostor ionako ne dihtuje kako treba, za sada, necu preduzimati nista da ga susim, no kada se sredi, sto je u planu, videcemo. A postoji i varijanta da za neke osetljivije stvari pravim suvu komoru, nista se ne pracakne tako brzo.
Nesumljivo imaš znanja i veština, ali jedno uvek pomislim kad pogledam ove slike, zašto bre ovo praviš od drveta. Sa svojim skromnim inžinjerskim znanjem i decenijiskim iskustvom sa raznim konstrukcijama vidim stotinu razloga zašto je drvo loš izbor za bilo koji rotacioni mehanizam. Ako je razlog "eto može i od drveta" onda super, može ali onda u priču ulazi dilatacija, hidroskopnost i štošta drugo ....