Stolarska radionica

Pozdrav svima na forumu.
Evo neki dan sam se ponovio sa ovim "igračkicom":) bila je sva raštelovana ali mi se učinila dobra kupovina.

Ploče , noževi svako svoju priču priča , krenem ja to polako da sređujem skinem noževe očistim glavu druga strana noževa nekorištena :) (koristi one žilet noževe). Sad vraćam noževe nazad i kreće prvo čuđenje, izlazna ploča niža od same glave, kako šta uspem ja to da sredim, da dovedem u paralelnost sa ulaznom pločom koju sam podigao i sve super poravnato. podesim noževe po tome idealno tek jedva da očešu letvicu sa izlazne ploče, :buga: jedva dočekao da probam kako radi uključim prepustim dasku čamovine samo prede bukva nemože bolje, perfektno, ja sav sretan sad ću diht da probam. Pripremim sve za tu OPERACIJU pustim letvicu sa desne strane ploče dihta provuče, skida lepo, istu letvicu pustim sa leve strane da vidim da lije tačan diht, provuče on letvicu neskine ništa, malo podignem ploču i sve to obrnuto sa leve pa sa desne strane uradim, i tu nastaje problem sa desne strane skida jače od pola mm više u odnosu na levu stranu.

E sad ja čitavu priču napisah da bih pitao kako to može da se sredi? Tj kako da dovedem diht u red?

I ja sam se ponopvio sa istom, malo starijom, al nevinom. Iz proslog veka, a jos stoje zastitne folije na ploci diska. Sutra cu je ukljuciti prvi put.




Sutra cu se igrati sa njoml, pa cu pogledati i da li mi pada na pamet kako se steluje ploca.

cestitam :hurra: da vam dugo sluze
ako je moguce pre stelovanja cele masine treblo bi nastelovati nozeve (ako moze),jer ovako mozda sve kvaris

Donja ploča dihta ima mehanizam za podizanje i spuštanje, više oslonaca i verovatno nema mogućnost podešavanja.
Jedna od ploča abrihtera je fiksna (može da se skine, ali ne i da se podešava), druga ploča se podešava, ali samo visina. Verovatno noževi (ili jedan od njih) nije dobro podešen i nije u paraleli sa donjom pločom dihta.
Kod mene je jedna od prvih verzija, pa ne znam da li je kod novijih bilo izmena u konstrukciji. Pretpostavljam da nije.
BR, moja verzija je još starija, motor je sa strane u produžetku valjka sa noževima. Dosta dobro očuvana.
Pokretač teme je već rekao da ima jednokratne noževe koji se ne oštre - žilete., pa ako BR ima noževe koji se oštre da nam postavi sliku sa detaljima noža i konverzionog seta.
U mojoj temi o istoj mašini, kolega BojanPN rešio problem oko podešavanja noževa i nije odgovorio na istu molbu.
Nekoliko puta sam koristio mašinu, a imam je par godina. Završavam radionicu pa ću imati gde da je smestim, a trebalo bi da je koristim intezivno. Preduslov za to je da obezbedim nove žileta ili noževe koji se oštre u kompletu sa konverzionim setom koji verovatno nije isti.
Od Metabo centra iz KG sam naručio noževe, nisam znao da postoje dve verzije. Nisam skidao moje noževe niti su me oni pitali koju verziju imam. Dobio sam noževe koji se oštre i koje ne mogu da koristim, a to sam primetio nakon dužeg vremena.

Bilo je izmena u konstrukciji tokom godina, ali i puno podvarjanti koje su prodavane u isto vreme. Prvo razlike su oko motora. Ako izuzmemo one namenjene vanevropskim trzistima, isporucivana je sa 4 razlicita motora, 2 monofazna i 2 trofazna, sa snagama 2.2 i 3.1 KW za monofazne, i 2.8 i 4.2 za trofazne.

Razlicito montiranje motora je postoji od pocetka. Jedna od verzija, (mislim da je K) je imala i ploce od gusa, kao i zatvoreno kutijasto postolje.

Standarno su dolazile sa ziletima, za seciva koja se ostre je bio potreban konverzioni kit. Zileti su siroko dostpni, dimenzije su 260x18.6x1mm. Pravi ih Bruck, sistem je ESTA, i dolaze u dva ukusa, HSS, koji su 10-12 eura, i kobaltni, koji su dvadesetak. Ima ih gomila po ebay-u, prodavnicama, cak i kod Fine Toolsa. Noja masina ima zilete.

Uputstvo kome treba je na https://www.manualslib.com/manual/13641 ... c-260.html

Sto se tice stelovanja stola, gledajuci radionicki crtez, milim da potoji odredjena mogucnost podesavanja okretanjem polozaja lancanika za po jedan zub, ali to nikako nije put kojim bih krenuo, posto je mnogo lakse rastelovati mehanizam na taj nacin nego nastelovati.

Prva stvar je da dovedes valjak(glavu)abrihtera u ravan sa plocama abrihtera i dihta a onda stavljas nozeve u glavu.

Diht se upravo tako steluje,paralelnost ploce u odnosu na glavu se podesava preko ta 4 srafa sto podizu istu.

Baš sam pomišljao na to da okrenem dva lancanika za po jedan zub ali se bojim da nezeznem stvar a opet valjda mogu uvek vratiti na staro ( jedan ja oće da uradi a drugi ja viče šta ako zezneš?) 😀
E sad je pitanje ako to uradim i ako uspe, da li će se brze štetiti navojne čaure na ploči dihta ili će se brže trošiti navojna vretena nego da nisam to radio?
A možda je neko pre mene nešto čačkao pa je raštelovao, tipa, pukao lanac pa nameštao , itd

Ne bi trebalo da mu bilo sta smeta, ako si prethodno proverio ostalo, i sve je u redu.

Sto rece Singer 👍...i nozevi u glavi ako moze bar prvi put s magnetom pa posle i može letvom
To je po meni logican redosled stelovanja

Ja sam diht plocu na kity 635 dihtabrihteru podesavao dole na onim zupcanicima, znaci nizu stranu (dva zupcanika, sa strane koja je niza)pomeris za 3 zuba i to je 1 mm u visini diht ploce.

A pre svega nastelujes izlaznu plocu da bude u ravni sa glavom abrihtera, drugi korak mogu biti nozevi sa izlaznom plocom, onda ulaznu plocu u odnosu na izlaznu, firung pa na kraju proba dihta. Ako je i dalje visa/niza jedna strana onda steluj na zupcanicima.

BAr sam ja tako doveo moj kity u radno stanje, a bio je rastelovan totalno, toliko da mi ga je covek prodao takoreci kao neispravan.

Problem je sto su to i dalje hobi masine, pa se brzo rasteluju ako radis sa velikim komadima teskog drveta.

Ploče i noževi su, ako mogu da kažem idealno naštelovani i tako i rade, jedino je problem na dihtu.
Sad sam već siguran da je to nekopre. Čačkao iz nekog razloga pa je tako ostalo, ali dovešću ja to u red kad već mogu da sediraju lančanici.
Ovih dana ću se pozabaviti time, pa javljam rezultat
Hvala Vam

Moze, ali samo pamti sta si radio i idi podesavanja po malo da ne preteras, pa posle vise muke da se vrati. I pazi da ne dignes jedan cosak malo vise pa da tesko ide podizane/spustanje, kao i jos neke sitnice (ujedanje daske na kraju isto vrlo moguce zbog neoravilno podesenog dihta, mada to moze i zbog labavog izlaznog valjka.)

Slazem se sa Gosketom odsim u jednoj stvari:
Nemoj da pamtis... slikaj

Pozdrav.
Evo tek danas sam stigao da se pozabavim štelovanjem paralelnosti ploče dihta na elektra beckum hc 260.
Posle malo studiranja kako početi tj odakle prići zupčanicima i kako otpustiti peti zupčanik koji drži zategnutost lanca?! Dotle sam došao izbijajući metalnu ploču koja se nalazi na dnu mašine tj ispod ploče dihta, i tako sam imao pristup zupčanicima.
Otpustio sam peti zupčanik lagano skunuo lanac sa dva desna zupčanika i pomerio ih za dva zubavratio lanac pazeći da ne pomerim neki od zupčanika.
Zategnem sve kako je bilo, uključim . Propustim letvicu sa leve strane pa nedirajući visinu propustim sa desne tada nozevi nista nisu skinuli ali se čulo da tek dotiču letvicu, podižem za mm i propuštam istu letvicu sada sa desne strane ( tada skida) pa sa leve nedirajući visinu i isto samo se čuje da noževi jedva dodiruju letvicu a ništa neskidaju.
Mojoj sreći nema kraja :hurra: :hurra:. Uspeo sam mada sam imao malo tremu da nezeznem da bude još gore.
Hvala Vam na savetima

NAjbolje propusti dasku max sirine dihta i meri odstupanja sublerom. ili dve razlicite letvice jednu skroz levo jednu skroz desno, izmeri sublerom i znas tacno gde si, tako je nesigurno da li je dobro.

Meni licno ne smeta ako je jedna strana dihta u razlici plus minus 0.25mm, vec na pola mm postaje vidno da nesto nije uredu kad se uklapaju. A valjalo bi da su bas iste, sto je skoro pa nemoguce