Za "kucne " radove rel aparati do 140-150A su sasvim dovoljni . Desetak godina sam koristio aparat s trafoom monofazni koji je deklarisan do 200A. Jedine realne probleme sam imao kada padne napon u mrezi.Sto me je ove zime isprovociralo pa sam kupio mali hugong 160 extreme hoby. Kineze iz oglasa sam zaobisao posto nisam imao priliku gde to da isprobam dok hugonga od 300A u profi varijanti imam na poslu i uredjaj je za svaku pohvalu ali je za trofazni prikljucak. Malisa kojeg sam uzeo u decembru je kostao malo vise od 100e i varstroj je ovlasceni serviser i uvoznik. Izdrsao je visednevno maltretiranje na nizim naponima i otprilike petocasovnu upotrebu po danu koriscenja. Ima odlicnu kontrolu luka, anti stick utapanje zavara je odlicno bilo rutilnim ili bazicnim elektrodama. Isprobane 3.25 elektrode dok je radjeno sa 2,5 zbog debljine materijala (tankozidne cevi). Od naprednih funkcija ne znam ima li sta mada meni realno i ne treba posto sam po struci masinbravar preko 20g iskustva.
Dok sam radio po terenima na remontima industrijskih kotlova slabo su se vidjali aparati iznad 200A ,a zavarivane su ozbiljne metalne konstrukcije . Ionako je stalno formulisano da se uradi provar (korenski zavar) i onda jos jedan ili vise prolaza. Ovo se radi iz tehnoloskih razloga posto se mikropukotine na taj nacin izvlace u spoljasnje slojeve zavara ,ima tu i brusenja i ponovnog zavarivanja iz istih razloga. Takodje zavarivanje iz vise prolaza je pozeljno i zarad manjeg unosenja temperature u okolinu zone zavarivanja sto remeti strukturu i osobine materijala. U sustini bih hteo da kazem da je pravih 200A na aparatu vise nego dovoljno za doosta poslova. Za kineskih 350-500A nemam pojma.
Vecina invertorskih aparata je sposobna da radi TIG po kres sistemu koji je nakada samo i postojao . Moderni aparati mogu da ponude mnogo vise ali je osnova ista pa ko nauci po starinski dodaci ce mu samo olaksati rad.
I sam planiram ozbiljniji aparat za neki kasniji period e sad dali ce to biti neki EWM,fronius ili mozda opet neki hugong iz profi linijie videcemo kad todje trenutak za odluku.
Sta da kazem samo napred i vezbaj praksa stvara majstora.
Zavarivanje i oprema
Mogao si da dođeš do mene u garažu da vežbaš varenje pri izradi galerijeBR wrote:Slazem se, no opet ulazimo u pricu o kvantitetu.DataS wrote:Na predhodne komentare koje si naveo, ja bih dodao još konstataciju da se u svetu do 85 % ( neka statistika od ranije, ali verovatno važi i danas) posla obavlja upravo MIG MAG postupkom i najveći deo otpada na zavarivanje punom žicom i gasom.
Za zavarivanje iole debljih materijala CO2 zahteva trofaznu instalaciju, i jake osigurace. Da ne pominjemo na tezinu aparata od 300/400 ampera. Sve to nije za nosenje okolo.DataS wrote:Nisam detaljno proučavao REL postupak, ali ako bi odabrao MIG MAG za zavarivanje materijala do 2-3 mm, napregnuto do 4 mm, izbor bi ti pao na aparat 180-200 A po mogućnosti trofazni.
Za zavarivanje 4 mm i debljih komada bi morao da ideš na aparat preko 200A koji su uglavnom u području profesionalnog zavarivanja.
Danas sam se vezbao zavarujuci plocevinu izmedju 3 i 15mm debljine. Moze i deblje, pogotovu iz vise prolaza. Ploca 10mm moze nategnuto da se radi sa elektrodom od 2.5mm iz vise prolaza na relativno skromnoj snazi. REL ima daleko boplju penetraciju od MIG/MAG, pa u tom pogledu moze vise.DataS wrote:Ako si odabrao REL, proveri koje debljine materijala ćeš moći da zavaruješ sa tih 150-160 A i da li ti je to dovoljno.
Ako nisi pratio SSM forum, još jedan komentar vezan za Zorana.
Trgovina opremom za zavarivanje mu je sporedna delatnost, on (njegova firma) se bavi poslovima zavarivanja profesionalno. Koliko se sećam, on je mašinski inženjer i zaista zna svoj posao.
Istovremeno hoće to znanje da podeli, a imat ćeš verovatno potrebe za tim.
Trgovina opremom za zavarivanje mu je sporedna delatnost, on (njegova firma) se bavi poslovima zavarivanja profesionalno. Koliko se sećam, on je mašinski inženjer i zaista zna svoj posao.
Istovremeno hoće to znanje da podeli, a imat ćeš verovatno potrebe za tim.
U jednom trenutku sam razmisljao o Hugoingu, ali me je ubedio savet od preko bare, od nekoga ko je u ozbilnom zavarivanju preko 25 godina. Da ne ulazim previse u pricu, Hugong je i dalje Kinez, i pati sa svim problemima vezanim za to.
Kad stavis amper kljesta na kineski aparat od nazivnih 220A dobijes na maksimumu 110 A. Moze da se proveri i bez kljesta. Kako je moguce da aparat koji je nazivno 400 A radi na 230V, nevezano sa osiguracem. Ja napisah gore da sta izadje treba i da udje. Na ulazu imas osigurac od 25 ampera, na 230 V. tj 5.7 KvA. Ako se povedes za oznakom, na izlazu bi trebao da ima 400A na 29v. tj 11 KvA.
Cak i da pretpostavimo da kinez iskoriscuje 100% energije na ulazu, da bi na izlazu imao 400A trebalo bi ti 50 Ampera na ulazu iz mreze.
Hugong na izgled ima normalne karateristike, ali zadrzava ostale probleme, tipa podrske, servisa, kvaliteta izrade, koriscenih materijala....
Na raznim mestima na kojima sam bio u normalnoj upotrebi nisam video REL aparat veci od 300 A, a i taj je radio vrlo specificne stvari, na materijalu debelom 20 cm.
I potpuno se slazem sa tobom, za onoga ko hoce da uci, REL je ozbiljna skola.
Kad stavis amper kljesta na kineski aparat od nazivnih 220A dobijes na maksimumu 110 A. Moze da se proveri i bez kljesta. Kako je moguce da aparat koji je nazivno 400 A radi na 230V, nevezano sa osiguracem. Ja napisah gore da sta izadje treba i da udje. Na ulazu imas osigurac od 25 ampera, na 230 V. tj 5.7 KvA. Ako se povedes za oznakom, na izlazu bi trebao da ima 400A na 29v. tj 11 KvA.
Cak i da pretpostavimo da kinez iskoriscuje 100% energije na ulazu, da bi na izlazu imao 400A trebalo bi ti 50 Ampera na ulazu iz mreze.
Hugong na izgled ima normalne karateristike, ali zadrzava ostale probleme, tipa podrske, servisa, kvaliteta izrade, koriscenih materijala....
Na raznim mestima na kojima sam bio u normalnoj upotrebi nisam video REL aparat veci od 300 A, a i taj je radio vrlo specificne stvari, na materijalu debelom 20 cm.
I potpuno se slazem sa tobom, za onoga ko hoce da uci, REL je ozbiljna skola.
Zaboravih da okacim kanal. Pratim kanal Kriger AC, domaci, koji ponekad treba uzeti sa rezervom, ali generalno nije los. Pre svega snimci samog zavarivanja su mu odlicni, a ostatak, prica ko i vecina na YT.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=KAj7CN6m9f0[/youtube]
Za mene i nacin na koji razmisljam This Old Tony je daleko zanimljiviji, ali se on bavi samo TIG-om pored masinske obrade. No bez obzira izuzetno je zanimljiv, cak i ako TIG nije izbor u ovom trenutku.
https://www.youtube.com/user/featony/videos
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=KAj7CN6m9f0[/youtube]
Za mene i nacin na koji razmisljam This Old Tony je daleko zanimljiviji, ali se on bavi samo TIG-om pored masinske obrade. No bez obzira izuzetno je zanimljiv, cak i ako TIG nije izbor u ovom trenutku.
https://www.youtube.com/user/featony/videos
Pogledao sam prva tri iz serijala za pocetnike.
Da se razumemo. U zavarivanju sam gori od pocetnika, valjda jedini zanat koji mi nikako nije isao. Fakat nisam se preterano ni zanimao, tj imao prilike.
Al to ne znaci da sam operisan od razmisljanja.
No da se vratim na klip/kanal...
Pored pro**avanja koje me nervira uzduz i popreko YT, imam par mnogo ozbiljnijih zamerki.
Najpre, nigde ne kaze ZASTO se nesto tako radi, vec samo "eto to se radi tako".
Npr, var sa krugovima ili jelkica: eto vidite razliku...
Ne vidim nista. Ili barem ne vidim nista sto bih zakljucio da je bitno.
To sto var izgleda ovako ili onako, ne govori bas nista o samom varu. Nije var kozmetika, pa da je bitno kako izgleda. Bitno je kako drzi.
A i razlika u izgledu je skoro neprimetna nekome ko ne zna sta da gleda. A ja ne znam. Da znam, ne bih bio pocetnik.
Sledeci primer:
Elektroda na plus ili na minus.
Koliko se prisecam skole, a i po zdravom razumu, razlika koju vidis na povrsini je potpuno nebitna. Bitna je razlika u preseku. Drugim recima, trebalo je preseci zavareni komad i videti da li ima razlike u profilu vara.
Ne kazem da je ima, ni da je nema, nemam pojma, ali ovo je kao kad vam u reklamama kazu da "nas porizvod daje do 100% veci volume kose". Sta je koju pm volumen? Do 100% je i 0%
Stavite obavezno masku.
A na koliko podesiti masku?
Ovo cemo da varimo na 80A.
A sto? Sto ne na 40? Ili na 140?
Onda par ociglednih promasaja.
Ugao elektrode nije ugao izmedju elektrode i drzaca. To je ugao izmedju elektrode i materijala. A to nigde pomenuo nije. Ugao kojim hvatas elektrodu menjas samo da bi ti bilo zgodnije da postavis ispravan ugao izmedju elektrode i materijala.
Duzina luka.
Duzina luka nije koliko je dugacak var. To je duzina vara.
Duzina luka je duzina samog luka, to jest rastojanje od vrha elektrode do materijala (ne bas, posto luk ne pocinje tacno na vrhu elektrode, niti zavrsava na povrsini materijala, al nema nikakve veze sa duzinom vara).
Slazem se da su mu snimci samog luka odlicni.
Tako da... sa gomilom soli....
Da se razumemo. U zavarivanju sam gori od pocetnika, valjda jedini zanat koji mi nikako nije isao. Fakat nisam se preterano ni zanimao, tj imao prilike.
Al to ne znaci da sam operisan od razmisljanja.
No da se vratim na klip/kanal...
Pored pro**avanja koje me nervira uzduz i popreko YT, imam par mnogo ozbiljnijih zamerki.
Najpre, nigde ne kaze ZASTO se nesto tako radi, vec samo "eto to se radi tako".
Npr, var sa krugovima ili jelkica: eto vidite razliku...
Ne vidim nista. Ili barem ne vidim nista sto bih zakljucio da je bitno.
To sto var izgleda ovako ili onako, ne govori bas nista o samom varu. Nije var kozmetika, pa da je bitno kako izgleda. Bitno je kako drzi.
A i razlika u izgledu je skoro neprimetna nekome ko ne zna sta da gleda. A ja ne znam. Da znam, ne bih bio pocetnik.
Sledeci primer:
Elektroda na plus ili na minus.
Koliko se prisecam skole, a i po zdravom razumu, razlika koju vidis na povrsini je potpuno nebitna. Bitna je razlika u preseku. Drugim recima, trebalo je preseci zavareni komad i videti da li ima razlike u profilu vara.
Ne kazem da je ima, ni da je nema, nemam pojma, ali ovo je kao kad vam u reklamama kazu da "nas porizvod daje do 100% veci volume kose". Sta je koju pm volumen? Do 100% je i 0%
Stavite obavezno masku.
A na koliko podesiti masku?
Ovo cemo da varimo na 80A.
A sto? Sto ne na 40? Ili na 140?
Onda par ociglednih promasaja.
Ugao elektrode nije ugao izmedju elektrode i drzaca. To je ugao izmedju elektrode i materijala. A to nigde pomenuo nije. Ugao kojim hvatas elektrodu menjas samo da bi ti bilo zgodnije da postavis ispravan ugao izmedju elektrode i materijala.
Duzina luka.
Duzina luka nije koliko je dugacak var. To je duzina vara.
Duzina luka je duzina samog luka, to jest rastojanje od vrha elektrode do materijala (ne bas, posto luk ne pocinje tacno na vrhu elektrode, niti zavrsava na povrsini materijala, al nema nikakve veze sa duzinom vara).
Slazem se da su mu snimci samog luka odlicni.
Tako da... sa gomilom soli....
Ja rekoh da ne smes da se opustis. Tako izgleda video koji pravi majstor, iako iskusan, ali koji ne zna kako se prenosi znanje. Rekoh da sam puno citao, pa sam sve ostalo u prici pokupio sa drugih mesta, osim samih snimaka luka, koji su prilicno bitna stvar.
Pri tome postojio jos jedna sitnica koju nisam drugde pokupio, a na koju me je upozorio Zoran. Nema kretanja u krugovima, posto se u tom slucaju luk vracas na mesto na kome je vec pocela da opada temperatura sljake, pa se povecava mogucnost da se u var uvuku ostaci iste.
Pri tome postojio jos jedna sitnica koju nisam drugde pokupio, a na koju me je upozorio Zoran. Nema kretanja u krugovima, posto se u tom slucaju luk vracas na mesto na kome je vec pocela da opada temperatura sljake, pa se povecava mogucnost da se u var uvuku ostaci iste.
Al si zahtjevan. Å alim se naravno. Moje iskustvo s majstorima bilo koje struke je da znaju da se nešto radi baš ovako ili baš onako ali na pitanje ZAÅ TO baš tako ili baš onako, rijetko koji zna odgovor. Dapače, s postavljenim potpitanjima količina ljutnje (bolje rečeno uzbuđivanja) obično eksponencijalno rastembole wrote:Tako da... sa gomilom soli....
.tacno sam znao da gledas tog slajfera, cim si na pocetku napisao da cenis snimak kroz masku... ali se nisam ukljucio u diskusiju jer ne mogu da pratim tolike tekstove na temu sta ces ti da kupis od aparata. A i tog velikog vari-oca nisam mogao mnogo da gledam na youtub, da mi se kurchi kako je on sveznajuci i niko kao on. Jednostavno, preskocim takve tubere posle 3 minuta gledanja, jer mi se podigne zeludac kad vidim da je hteo da se slika kao mnogo pametan i 95% videa treba da gledam u njega, samozvanog profesora. Od takvih cete tesko sta da naucite. Uglavnom su na youtub najprisutniji iskompleksirani narcisi. To je moje misljenje, utisak, tvrdnja i zakljucak.BR wrote:Zaboravih da okacim kanal. Pratim kanal Kriger AC, domaci, koji ponekad treba uzeti sa rezervom, ali generalno nije los. Pre svega snimci samog zavarivanja su mu odlicni, a ostatak, prica ko i vecina na ...
Ljuljanje ,odnosno krugovi ,osmice i jelkice koriste se da bi se nabacila veca kolicina materijala na mestu zavarivanja.Stvar sa krugovima jeste problematicna licno koristim samo jelkicu.Kod cikcak (jelkice) zavara je manja sansa da se podvuce sljaka ispod zavara. Kod provara ili jednoslojnih zavara samo upalim elektrodu i pritisnem u mesto zavara . Posle malo vezbanaja zavar bude perfektan bez supljina i sljake u samom zacvaru.
Obicno vecina rutilnih elektroda mogu i na plus i minus pol ili neizmenicnu struju,bazicne vecinom idu na plus pol ali je najbolje konsultovati uputstvo proizvodjaca elektrode cak je vecinom na samoj ambalazi naznaceno ispravno prikljucivanje.
Vecina zavarivaca je obuceno za radi po datoj tehnologiji od strane strucnog lica bez da puno razmislja o problematici ,manji broj onih koji znaju sta zasto su pravi majstori zanata. Manji broj od njih imaju znanja da to znanje prenesu cak i najvecem budaku poput mene . Tokom prolaska obuke zavarivanja u okviru struke nisam video nista u zavaru,nemam pojma sta da pratim i sta je pitno gledati. Tokom rada jedan priuceni (kurs za prekvalifikaciju) zavarivac mi je pokazivao kako da zavarim komad,kako da ga postavim da bih sto lakse odradio zavar. Ono sto vise instruktori zavarivanja nisu umeli da mi objasne. Jednostavno neprocenjivo i stvarno sam mu zahvalan.
Staklo?
Treba biti toliko tamno da se vidi mesto zavara i malo okolo nikako da se vidi ceo komda kad osvetli elektroda. Ovo je najprostije receno.
Obicno vecina rutilnih elektroda mogu i na plus i minus pol ili neizmenicnu struju,bazicne vecinom idu na plus pol ali je najbolje konsultovati uputstvo proizvodjaca elektrode cak je vecinom na samoj ambalazi naznaceno ispravno prikljucivanje.
Vecina zavarivaca je obuceno za radi po datoj tehnologiji od strane strucnog lica bez da puno razmislja o problematici ,manji broj onih koji znaju sta zasto su pravi majstori zanata. Manji broj od njih imaju znanja da to znanje prenesu cak i najvecem budaku poput mene . Tokom prolaska obuke zavarivanja u okviru struke nisam video nista u zavaru,nemam pojma sta da pratim i sta je pitno gledati. Tokom rada jedan priuceni (kurs za prekvalifikaciju) zavarivac mi je pokazivao kako da zavarim komad,kako da ga postavim da bih sto lakse odradio zavar. Ono sto vise instruktori zavarivanja nisu umeli da mi objasne. Jednostavno neprocenjivo i stvarno sam mu zahvalan.
Staklo?
Treba biti toliko tamno da se vidi mesto zavara i malo okolo nikako da se vidi ceo komda kad osvetli elektroda. Ovo je najprostije receno.
Upravo je to razlog zasto je meni bio zanimljiv ovaj domaci kanal. Dok sam citao materijale, sve mi je bilo jasno, osim toga sta treba da se vidi, i koliko brzo pomeram vrh elektrode. Njegovi snimci samog luka su mi dali odgovor na to pitanje. Sve ostalo na stranu.dejan_SD wrote:Tokom prolaska obuke zavarivanja u okviru struke nisam video nista u zavaru,nemam pojma sta da pratim i sta je pitno gledati.
O zastiti otom potom, naravno da sam uzeo automatsku masku, ne iz najjeftinije kategorije, i razlika u odnosu na ono sto sam nekada probao, kartonsku masku sa zastitnim staklom je ogromna.
Pezzo, razumem da neces da citas, ali bi ti mozda bilo korisno? Prica nije samo o aparatu, ima i prilicno osnova zavarivanja.
Standard zahteva da proizvodjac oznaci pravilan pol elektrode na kutiji. Pojedine elektrode mogu na bilo koji pol ili naizmenicnu struju na starim trafoima, pojedine ne mogu. Cak i kada mogu, proizvodjac uglavnom odredi pol.dejan_SD wrote:Obicno vecina rutilnih elektroda mogu i na plus i minus pol ili neizmenicnu struju,bazicne vecinom idu na plus pol ali je najbolje konsultovati uputstvo proizvodjaca elektrode cak je vecinom na samoj ambalazi naznaceno ispravno prikljucivanje.
Kada se elektroda veze na + pol, zavar bi trebalo da vise penetrira u materijal. Kada je elektroda na - polu var je plici i vece sirine. Naravno, sve u slucaju da elektrode mogu da se vezu bilo kako.
Da pomenemo nesto o elektrodama. Za razliku od tipa na kanalu, koji koristi americke oznake elektroda, mnogo je pametnije gledati evropske oznake, koje daju vise informacija.
EN ISO 2560-A je Evropski standard koji klasifikuje elektrode. Te oznake su obicno i napisane na elektrodi.
Oznaka izgleda ovako:
E 42 2 - B 42 H10
E 42 2 - B 4 2 H10
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Kratak simbol koji oznacava rucno varenje lukom
2 Kodni broj koji oznacava minimalni napon tecenja u N/mm2
Broj, Napon tecenja (N/mm2 ) Zatezna cvrstovca (N/mm2) Izduzenje posle pucanja
35 355 440 - 570 22
38 380 470 - 600 20
42 420 500 - 640 20
46 460 530 - 680 20
50 500 560 - 720 18
3 Kod koji oznacava minimalnu temperaturu na kopjoj je otpornost na udar 47J po Charpy testu.
Z none
A +20
0 0
2 -20
3 -30
4 -40
5 -50
6 -60
4 Oznaka za leguru, i hemijski sastav
Mn Mo Ni
no short symbol 2.0 - -
Mo 1.4 0.3 - 0.6 -
Mn Mo > 1.4-2.0 0.3 - 0.6 -
1 Ni 1.4 - 0.6 - 1.2
2 Ni 1.4 - 1.8 - 2.6
3 Ni 1.4 - 2.6 - 3.8
Mn 1 Ni > 1.4-2.0 - 0.6 - 1.2
1 Ni Mo 1.4 0.3 - 0.6 0.6 - 1.2
Z Bilo koji drugi sastav
*2 ako nije odredjen: Mo<0.2; Ni<0.3; Cr<0.2; V<0.08; Nb<0.05; Cu<0.3; Individualni sastavi oznacavaju maksimalne vrednosti.
5 Simbol obloge
A kisela
C celulozna
R rutilna
RR debela rutilna
RC rutile-cellulose
RA rutilno kisela
RB rutilno-bazicna
B bazicna
6 Simbol koji govori o tome koliko metala iz elektrode zavrsi u varu (%) i vrsta napona
1 <105 AC, DC
2 <105 DC
3 >105 - 125 AC, DC
4 >105 - 125 DC
5 >125 - 160 AC, DC
6 >125 - 160 DC
7 >160 AC, DC
8 >160 DC
7 Oznacava polozaje u kome je moguce variti sa elektrodom.
1 Sve pozicije
2 sve pozicije osim vertikalno na dole
3 suceono zavarivanje u horizontalnoj poziciji
4 suceono zavarivanje i filet u horizontalnoj poziciji
8 Kod za maksimalni sadrzaj vodonika
(ml/100g otopljenog metala vara)
H5 5
H10 10
H15 15
EN ISO 2560-A je Evropski standard koji klasifikuje elektrode. Te oznake su obicno i napisane na elektrodi.
Oznaka izgleda ovako:
E 42 2 - B 42 H10
E 42 2 - B 4 2 H10
1 2 3 4 5 6 7 8
1 Kratak simbol koji oznacava rucno varenje lukom
2 Kodni broj koji oznacava minimalni napon tecenja u N/mm2
Broj, Napon tecenja (N/mm2 ) Zatezna cvrstovca (N/mm2) Izduzenje posle pucanja
35 355 440 - 570 22
38 380 470 - 600 20
42 420 500 - 640 20
46 460 530 - 680 20
50 500 560 - 720 18
3 Kod koji oznacava minimalnu temperaturu na kopjoj je otpornost na udar 47J po Charpy testu.
Z none
A +20
0 0
2 -20
3 -30
4 -40
5 -50
6 -60
4 Oznaka za leguru, i hemijski sastav
Mn Mo Ni
no short symbol 2.0 - -
Mo 1.4 0.3 - 0.6 -
Mn Mo > 1.4-2.0 0.3 - 0.6 -
1 Ni 1.4 - 0.6 - 1.2
2 Ni 1.4 - 1.8 - 2.6
3 Ni 1.4 - 2.6 - 3.8
Mn 1 Ni > 1.4-2.0 - 0.6 - 1.2
1 Ni Mo 1.4 0.3 - 0.6 0.6 - 1.2
Z Bilo koji drugi sastav
*2 ako nije odredjen: Mo<0.2; Ni<0.3; Cr<0.2; V<0.08; Nb<0.05; Cu<0.3; Individualni sastavi oznacavaju maksimalne vrednosti.
5 Simbol obloge
A kisela
C celulozna
R rutilna
RR debela rutilna
RC rutile-cellulose
RA rutilno kisela
RB rutilno-bazicna
B bazicna
6 Simbol koji govori o tome koliko metala iz elektrode zavrsi u varu (%) i vrsta napona
1 <105 AC, DC
2 <105 DC
3 >105 - 125 AC, DC
4 >105 - 125 DC
5 >125 - 160 AC, DC
6 >125 - 160 DC
7 >160 AC, DC
8 >160 DC
7 Oznacava polozaje u kome je moguce variti sa elektrodom.
1 Sve pozicije
2 sve pozicije osim vertikalno na dole
3 suceono zavarivanje u horizontalnoj poziciji
4 suceono zavarivanje i filet u horizontalnoj poziciji
8 Kod za maksimalni sadrzaj vodonika
(ml/100g otopljenog metala vara)
H5 5
H10 10
H15 15
Par puta sam koristio te automatske maske i odustao od njih posto mojim ocima prosto nisu odgovarale . Nijedna nije dovoljno brzo reagovala zatamnjivanjem pa su moje oci odreagovale upalom. Davno kada sam probao prvu automatsku masku imala je jedan senzor pa je pri promeni polozaja za gledanje zavarivanja oko cevi maska jednostavno otvori i lepo pregledas odgledas odbljesak.
Meni najbolja maska je nadglavna sa klasicnim staklom i prozorcetom na kip. Nanisanis i zatvoris drugom rukom ili klimnes glavom i vozi.
Ranije pomenuto mig/mag zavarivanje je nenadmasno u ucinku zavarivanja sto se u industriji dosta koristi. Za po kuci je dobro sto mogu da se zavare tanji materijali. Doduse tu je tig ipak kvalitetniji.
Meni je trenutno zanimljivo hrtletovanje posto se mesingana i srebrna zica mogu odraditi malim plinskim brenerom. Mogu se naprimer spojiti vidija i celik. Normalno igranje predstoji kada se pronadje vremena.
Meni najbolja maska je nadglavna sa klasicnim staklom i prozorcetom na kip. Nanisanis i zatvoris drugom rukom ili klimnes glavom i vozi.
Ranije pomenuto mig/mag zavarivanje je nenadmasno u ucinku zavarivanja sto se u industriji dosta koristi. Za po kuci je dobro sto mogu da se zavare tanji materijali. Doduse tu je tig ipak kvalitetniji.
Meni je trenutno zanimljivo hrtletovanje posto se mesingana i srebrna zica mogu odraditi malim plinskim brenerom. Mogu se naprimer spojiti vidija i celik. Normalno igranje predstoji kada se pronadje vremena.
Hartletovanje je i meni zanimljivo, i imam prilicno ideja kako da ga iskoristim. Pre svega za pravljenje mesinganih profila koje inace ne mogu da kupim.
Mislim da sam napisao gore da je moguce hartletovati i u TIG postupku, sto je takodje interesantno. Zahvaljujuci brzom grejanju ne moras da zagrejes ceo element, pa moze da lepo posluzi i za spajanje recimo HSS ostrice za telo seciva. O tome otom potom, zahtevace novu masinu.
Mislim da sam napisao gore da je moguce hartletovati i u TIG postupku, sto je takodje interesantno. Zahvaljujuci brzom grejanju ne moras da zagrejes ceo element, pa moze da lepo posluzi i za spajanje recimo HSS ostrice za telo seciva. O tome otom potom, zahtevace novu masinu.
Å to bi rekao naš Precednik..."I na tarbu piše to što piše...ali si zguliš alat za badava..."BR wrote:U jednom trenutku sam razmisljao o Hugoingu, ali me je ubedio savet od preko bare, od nekoga ko je u ozbilnom zavarivanju preko 25 godina. Da ne ulazim previse u pricu, Hugong je i dalje Kinez, i pati sa svim problemima vezanim za to.
Kad stavis amper kljesta na kineski aparat od nazivnih 220A dobijes na maksimumu 110 A. Moze da se proveri i bez kljesta. Kako je moguce da aparat koji je nazivno 400 A radi na 230V, nevezano sa osiguracem. Ja napisah gore da sta izadje treba i da udje. Na ulazu imas osigurac od 25 ampera, na 230 V. tj 5.7 KvA. Ako se povedes za oznakom, na izlazu bi trebao da ima 400A na 29v. tj 11 KvA.
Cak i da pretpostavimo da kinez iskoriscuje 100% energije na ulazu, da bi na izlazu imao 400A trebalo bi ti 50 Ampera na ulazu iz mreze.
Hugong na izgled ima normalne karateristike, ali zadrzava ostale probleme, tipa podrske, servisa, kvaliteta izrade, koriscenih materijala....
Na raznim mestima na kojima sam bio u normalnoj upotrebi nisam video REL aparat veci od 300 A, a i taj je radio vrlo specificne stvari, na materijalu debelom 20 cm.
I potpuno se slazem sa tobom, za onoga ko hoce da uci, REL je ozbiljna skola.
Bolje je živjeti čitav život kao milijunaš nego li sedam dana u bedi