Obećao sam da ću početkom nedelje početi temu o varenju i opremi. Izvinjavam se što kasnim, ali u suštini, nikada nije kasno za ovako nešto. Ovaj i sledećih nekoliko postova će biti o tome kako i zašto sam izabrao aparat. Za početak malo teorije da bi mogao da objasnim šta me je rukovodilo u izboru.
Po definiciji iz tehničke enciklopedije zavarivanje je spajanje dva elementa od istorodnih ili sličnih materijala, topljenjem, pritiskom, ili kombinacijom topljenja i pritiska.
Većina nas kada se pomene zavarivanje ili varenje pomisli na elektrolučni postupak. Ni ne setimo se da pored njega postoji i autogeno zavarivanje, u kojem energiju obezbedjuje gorenje smese gasova, najčešće acetilena i kiseonika, kovačko zavarivanje, kod koga je izvor energije kovačka vatra a koristi se i pritisak ili eksplozivno zavarivanje kod koga pritisak obezbedjuje eksplozija. Iako su pojedini od ovih načina zanimljivi za stolare jer se koriste za pravljenje alata, u ovoj temi pričamo o elektrolučnom zavarivanju, kod koga energiju za topljenje materijala obezbedjuje električni luk.
Vrste elektrolučnog zavarivanja
Prvi izbor pred kupovinu opreme je izbor procesa zavarivanja, od tri dostupna. Svaki od njih ima svoje prednosti i mane.
REL (SMAW) - Ručno elektrolučno zavarivanje ili Shielded metal arc welding, kod kojeg zaštitu luka, i otopljenog metala obavlja obloga elektrode.
MIG-MAG - Metal Inert Gas, Metal Active Gas, kod nas popularno nazvano CO2, mada to baš nije tačno.Zaštitu materijala u luku i varu obavlja gas koji se kopnstantno ispušta iz pištolja. Kod ovog postupka elektroda je u isto vreme i punilac, i aparat je konstantno dodaje u var. Atmosferu gasa može da obezbedi i punjenje žice, koje prrilikom topljenja generiše gas, no to je postupšak kpoji treba u slučaju amatera iybegavati u širokom luku.
TIG (WIG) Tungsten (Wolfram u Nemačkom pa otuda WIG) Inert Gas, popularno argonsko zavarivanje. Za razliku od prethodnih postupaka, elektroda u ovom postupku je od tungstena koji se ne topi, nego obezbedjuje energiju, a ispuna, ako se koristi je od dodatne žice koja se dovodi sa strane. Zaštitu elektrode i otopljenog metala obezbeđuje gas koji je inertan i koji se stalno ispušta oko mesta vara.
Na tržištu je moguće naći i mašine koje su multiprocesne, tj rade kombinaciju postupaka, no da bi to radilo kako treba, mašina mora da košta ynatno više, pošto iako sve izgleda jako slično na prvi pogled postoje značajne razlike i oprema koju je potrebno uključiti u svaki od ovih postupaka.
Prednosti i mane pojedinih postupaka
SMAW tj REL postupak zahteva namanju početnu investiciju u opremu, a za prilagođavanje različitim materijalima i uslovima dovoljno je izabarati drugačiju elektrodu, ako aparat može da je koristi. Za razliku od drugih postupaka moguće ga je koristiti u bilo kojim uslovima, i napolju sa vetrom. Može da se koristi i za varenje prilično debelih elemenata.
Mane su mu što zahteva viši nivo veštine korisnika i vreme posvećeno vežbi. Tanje limove je skoro nemoguće variti bez progorevanja. Može da se iskoristi i za zavarivanje aluminijuma ali samo u nuždi, pošto var ima ozbiljnih problema.
MIG/MAG Danas je vrlo popularan kod amatera, pošto var izgleda prihvatljivo skoro bez ikakvog treninga. Jedan od mojih prijatelja kome je posao zavarivanje tvrdi da i majmuna može da obuči da vari ovim postupkom u roku od 15 minuta. Sa amaterskim mašinama, koje su ograničene električnom mrežom u kućama, za hobistu debljina elemenata je ograničena. Ovaj način zahteva zatvoren prostor za rad, pošto strujanje vazduha oduvava zaštitni gas sa mesta zavarivanja, a onda nastaju problemi. Može da se koristi i na vrlo zaprljanim površinama.
Dodatni problem je što ovaj način zavarivanja zahteva pored elektroda i bocu sa gasom, koja je pod pritiskom, a treba je i puniti.
Generalno, MIG/MAG je izuizetno efikasan proces, koji obezbedjuje veliki kvantitet, po ceni kvaliteta, koji je nešto niži.
Ovde treba pomenuti i mašine koje ovim postukom zavaruju korišćenjem žice sa punjenim jezgrom, koje obezbedjuje smesu gasova. Takva mašina je i ona koja se prodaje ui Lidlu, a koja je i počela raspravu. Glavna mana ovog postupka je što su gasovi koji se stvaraju i obeybedjuju zaštitu izuzetno otrovni, puni metala koji nisu ni najmanje zdravi. Uz to daju jako nizak kvalitet vara, pošto se osnovni materijal malo topi, i dubbina vara je mala. Kako bi rekli zavarivači on lepi po povrčini i ne vari. Postoje pojedine situacije u kojima je ovo optimalan postupak, recimo kada je potrebno naneti što veću masu na element, ali to nije za amatere.
TIG proces se smatra kruinom zavarivačke tehnologije. Za razliku od prethodnog koji je skoncentrisan na kvantitet, kod TIG postupka je glavna prednost vrhunski kvalitet vara. To se plaća relativno sporim postupkom. Da bbi se dobio vrhunski kvalitet vara, i priprema materijala mora da bude vrhunska. Kao i prethodni zahteva bocu sa gasom pod pritiskom i prostor zaštićen od strujanja vazduha.
Takodje zahteva i iskusnog zavarivača, pošto je cela kontrola postupka na samom variocu. Ovaj način omogućava zavarivanje tankih elemenata. Ima i još jednu prednost, pošto se sama elektroda ne troši i ne ulazi u var, moguće je koristiti ovaj postupak za spajanje raznorodnoh materijala tvrdim lemom, izborom odgovarajućeg materijala za žicu za punjenje koja se uvodi sa strane.
Zavarivanje i oprema
Moj izbor načina zavarivanja
Prva odluka koju je trebalo doneti je koji proces od gore navedenih izabrati. Za početak sam sastavio šta očekujem od varenja.
Planiram da varim konstruktivne elemente, tj da napravim neku mašinu, sto, rešetku za prozor, ogradu, kapiju, nadstrešnicu, i slične stvari. Ne planiram da varim limove, najtanji element će imati barem 3mm (Možda 2mm u slućaju kutijastih profila)
Bitan mi je rad napolju u svim uslovima, kao i rad unutra
Prenosivost aparata mi je jako bitna.
Oprema mi stoji u stanu, i vrlo često je prenosim do mesta gde radim. Jako dobro poznajem sve opasnosti od boca pod pritiskom, imam i loša iskustva i ne smatram da su one nešto što treba držati u stanu Kada jednom budem obezbedio uslove za držanje boce, i ne čuvam alat na jednom mestu, a radim na drugom, mogu da počnem da razmišljam o načinu varenja koji zahteva bocu. Dodatni razlog je što radim retko, a to ne odgovara bocama pod pritiskom.
Kvalitet vara i tvrdo lemljenje koje omogućava TIG postupak su mi jako zanimljivi, no prethodno ograničenje me sprečava da mi TIG bude prvi izbor. Aparat koji može da posluži za početnu obuku u TIG/u je dodatni plus, za neku budućnost.
Ukratko, vrlo je jasno zašto je u mom slućaju jedini izbor SMAW, tj REL aparat. Nije mi problem da posvetim više vremena vežbanju, uz sve prednosti koje donosi.
Prva odluka koju je trebalo doneti je koji proces od gore navedenih izabrati. Za početak sam sastavio šta očekujem od varenja.
Planiram da varim konstruktivne elemente, tj da napravim neku mašinu, sto, rešetku za prozor, ogradu, kapiju, nadstrešnicu, i slične stvari. Ne planiram da varim limove, najtanji element će imati barem 3mm (Možda 2mm u slućaju kutijastih profila)
Bitan mi je rad napolju u svim uslovima, kao i rad unutra
Prenosivost aparata mi je jako bitna.
Oprema mi stoji u stanu, i vrlo često je prenosim do mesta gde radim. Jako dobro poznajem sve opasnosti od boca pod pritiskom, imam i loša iskustva i ne smatram da su one nešto što treba držati u stanu Kada jednom budem obezbedio uslove za držanje boce, i ne čuvam alat na jednom mestu, a radim na drugom, mogu da počnem da razmišljam o načinu varenja koji zahteva bocu. Dodatni razlog je što radim retko, a to ne odgovara bocama pod pritiskom.
Kvalitet vara i tvrdo lemljenje koje omogućava TIG postupak su mi jako zanimljivi, no prethodno ograničenje me sprečava da mi TIG bude prvi izbor. Aparat koji može da posluži za početnu obuku u TIG/u je dodatni plus, za neku budućnost.
Ukratko, vrlo je jasno zašto je u mom slućaju jedini izbor SMAW, tj REL aparat. Nije mi problem da posvetim više vremena vežbanju, uz sve prednosti koje donosi.
Izbor SMAW/REL aparata.
Pošto sam se odlučio kojem ću se klubu privoleti, sledeći korak je bio izbor aparata. Kao i ya sve ostalo, naše tržište je prepravljeno jeftinim a i skupljim kineskim mašinama, kod kojih proizvođači barem na pairu tvrde sve i svašta. U pojedinim slučajevima kada se malo proanaliziraju karakteristike, postoje samo dva izbora. Ili su kinezi našli beskonačni izvor energije, tj perpetum mobile ili lažu.
Lista zahtvea je bila sledeća:
Snaga aparata realnih 150/160 A.
Korišćenje elektrode do 4mm prečnika, mada ću najviše koristiti tanje elektrode.
Mogućnost korišćenja na maksimalnoj amperaži na kućnoj mreži sa osiguraćima 16A.
Intermintenca od realnih 60% na 140A, što mi omogućava da ne pazim previše na vreme dok radim. Čišćenje varova, promena elektrode će sasvim lepo pojesti 40% vremena.
Mogućnost korišćenja i dugaćkih produžnih kablova
Neizazivanje problema u mreži svima ostalima.
Težina ispod 10 kg.
Dodatno, neću se žaliti na sve napredne funkcije koje imaju aparati za varenje. Arc Force, tj podizanje amperaže u nekoliko pšrvih sekundi rada, sprećavanje lepljenja, tj smanjenje amperaže ako se elektroda zalepi da bi se sprečilo oštećenje aparata, dig arc tj mogućnost da se amperaža poveća ako se eketroda gurne previše snažno u materijal, su dobrodošle tehnologije.
Od svih ovih zahteva, iako ne izgleda tako, priča o korišćenju aparata visokoj amperaži u okviru kućne instalacije koja ima samo osigurače od 16A pa čak i spore je vrlo teška za zadovoljavanje.
Vrlo prosto, ono što na jednoj strani izlazi iz aparata, mora i da uđe u njega. Pri tome, mora da uđe onoliko više koliko je potrebno da nadoknadi gubitke u aparatu, pošto još uvek ne postoji mašina koja ima iskoristivost od 100%.
Dodatni problem kod aparata za varenje pravi to što su oni indukcioni potrošači, koji se ne ponašaju na isti način kao otpori , recimo klasične sijalice, ili rerne. Običan aparat za varenje povuče znatan deo energije koji zatim vraća u mrežu, i što znatno smanjuje faktor iskoristivosti snage. Današnji aparati za zavarivanje bez dodatnih elemenata za korekciju, imaju faktor snage od 0.7, tj samo 70% onoga što aparat uzme iz mreže završi u luku kojim se vari. Pojedini kvalitetniji idu do 0.8, ali priča ide i u drugom pravcu, pa ima i kineskih invertera kod kojih osiguraći prekidaju na jačinama koje daju faktor snage na nivou 0.4.
No, postoji i elektronika za korekciju snage, takozvani PFC (Power Factor Correction) koja podiže faktor snage na 0.99. No ovi elementi moraju da budu kvalitetni, inače predstavlaju dodatni problem, pošto se jako lako kvare, a onda aparat ne radi. Jedan od parametara je i veličina indukcionih jezgra u PFC/u. Å to veći, na istoj snazi to bolje.
Pošto sam se odlučio kojem ću se klubu privoleti, sledeći korak je bio izbor aparata. Kao i ya sve ostalo, naše tržište je prepravljeno jeftinim a i skupljim kineskim mašinama, kod kojih proizvođači barem na pairu tvrde sve i svašta. U pojedinim slučajevima kada se malo proanaliziraju karakteristike, postoje samo dva izbora. Ili su kinezi našli beskonačni izvor energije, tj perpetum mobile ili lažu.
Lista zahtvea je bila sledeća:
Snaga aparata realnih 150/160 A.
Korišćenje elektrode do 4mm prečnika, mada ću najviše koristiti tanje elektrode.
Mogućnost korišćenja na maksimalnoj amperaži na kućnoj mreži sa osiguraćima 16A.
Intermintenca od realnih 60% na 140A, što mi omogućava da ne pazim previše na vreme dok radim. Čišćenje varova, promena elektrode će sasvim lepo pojesti 40% vremena.
Mogućnost korišćenja i dugaćkih produžnih kablova
Neizazivanje problema u mreži svima ostalima.
Težina ispod 10 kg.
Dodatno, neću se žaliti na sve napredne funkcije koje imaju aparati za varenje. Arc Force, tj podizanje amperaže u nekoliko pšrvih sekundi rada, sprećavanje lepljenja, tj smanjenje amperaže ako se elektroda zalepi da bi se sprečilo oštećenje aparata, dig arc tj mogućnost da se amperaža poveća ako se eketroda gurne previše snažno u materijal, su dobrodošle tehnologije.
Od svih ovih zahteva, iako ne izgleda tako, priča o korišćenju aparata visokoj amperaži u okviru kućne instalacije koja ima samo osigurače od 16A pa čak i spore je vrlo teška za zadovoljavanje.
Vrlo prosto, ono što na jednoj strani izlazi iz aparata, mora i da uđe u njega. Pri tome, mora da uđe onoliko više koliko je potrebno da nadoknadi gubitke u aparatu, pošto još uvek ne postoji mašina koja ima iskoristivost od 100%.
Dodatni problem kod aparata za varenje pravi to što su oni indukcioni potrošači, koji se ne ponašaju na isti način kao otpori , recimo klasične sijalice, ili rerne. Običan aparat za varenje povuče znatan deo energije koji zatim vraća u mrežu, i što znatno smanjuje faktor iskoristivosti snage. Današnji aparati za zavarivanje bez dodatnih elemenata za korekciju, imaju faktor snage od 0.7, tj samo 70% onoga što aparat uzme iz mreže završi u luku kojim se vari. Pojedini kvalitetniji idu do 0.8, ali priča ide i u drugom pravcu, pa ima i kineskih invertera kod kojih osiguraći prekidaju na jačinama koje daju faktor snage na nivou 0.4.
No, postoji i elektronika za korekciju snage, takozvani PFC (Power Factor Correction) koja podiže faktor snage na 0.99. No ovi elementi moraju da budu kvalitetni, inače predstavlaju dodatni problem, pošto se jako lako kvare, a onda aparat ne radi. Jedan od parametara je i veličina indukcionih jezgra u PFC/u. Å to veći, na istoj snazi to bolje.
Pre nego što se odlučiš i kupiš aparat, obrati pažnju na zahtev debljine materijala.
Po specifikaciji poslova koje si naveo, čini mi se da bi ti MIG MAG bio prirodniji izbor.
Na predhodne komentare koje si naveo, ja bih dodao još konstataciju da se u svetu do 85 % ( neka statistika od ranije, ali verovatno važi i danas) posla obavlja upravo MIG MAG postupkom i najveći deo otpada na zavarivanje punom žicom i gasom.
Pre nekih godinu dana sam prolazio ovu fazu izbora tipa zavarivanja, opreme i pred kraj godine započeo prvi projekat koji je još u toku.
Nisam detaljno proučavao REL postupak, ali ako bi odabrao MIG MAG za zavarivanje materijala do 2-3 mm, napregnuto do 4 mm, izbor bi ti pao na aparat 180-200 A po mogućnosti trofazni.
Za zavarivanje 4 mm i debljih komada bi morao da ideš na aparat preko 200A koji su uglavnom u području profesionalnog zavarivanja.
Ako si odabrao REL, proveri koje debljine materijala ćeš moći da zavaruješ sa tih 150-160 A i da li ti je to dovoljno.
Po specifikaciji poslova koje si naveo, čini mi se da bi ti MIG MAG bio prirodniji izbor.
Na predhodne komentare koje si naveo, ja bih dodao još konstataciju da se u svetu do 85 % ( neka statistika od ranije, ali verovatno važi i danas) posla obavlja upravo MIG MAG postupkom i najveći deo otpada na zavarivanje punom žicom i gasom.
Pre nekih godinu dana sam prolazio ovu fazu izbora tipa zavarivanja, opreme i pred kraj godine započeo prvi projekat koji je još u toku.
Nisam detaljno proučavao REL postupak, ali ako bi odabrao MIG MAG za zavarivanje materijala do 2-3 mm, napregnuto do 4 mm, izbor bi ti pao na aparat 180-200 A po mogućnosti trofazni.
Za zavarivanje 4 mm i debljih komada bi morao da ideš na aparat preko 200A koji su uglavnom u području profesionalnog zavarivanja.
Ako si odabrao REL, proveri koje debljine materijala ćeš moći da zavaruješ sa tih 150-160 A i da li ti je to dovoljno.
Last edited by DataS on 07 Feb 2020 21:27, edited 1 time in total.
MIG MAG je meni bio najbolji izbor, pa komentare koje dajem su vezani za taj postupak. Istovremeno ti možda pomognu oko nekih dilema.
Ti komentari ne znače da smatram da je to i za tebe najbolji izbor.
CO2 se koristi i u prehrambenoj industriji, npr. za točenje piva.
Ja trenutno držim bocu u kući, a garaža je trenutno u procesu gradnje i korištenja aparata zavarivanje, pa će to kasnije da se iseli u nju.
Ako ti aparat bude zahtevao 16A, morat ćeš da obratiš pažnju na uključene aparate u domaćinstvu da ne bi došlo do iskakanja osigurača.
Ja sam odabrao aparat od 180A, trofazni i aparat radi na osiguračima od 10A što doprinosi komotnijem korištenju. Nisam imao iskakanje limitatora, a bojler, rerna i ostali uređaji su radili paralelno sa aparatom za zavarivanje.
Ti komentari ne znače da smatram da je to i za tebe najbolji izbor.
CO2 se koristi i u prehrambenoj industriji, npr. za točenje piva.
Ja trenutno držim bocu u kući, a garaža je trenutno u procesu gradnje i korištenja aparata zavarivanje, pa će to kasnije da se iseli u nju.
Ako ti aparat bude zahtevao 16A, morat ćeš da obratiš pažnju na uključene aparate u domaćinstvu da ne bi došlo do iskakanja osigurača.
Ja sam odabrao aparat od 180A, trofazni i aparat radi na osiguračima od 10A što doprinosi komotnijem korištenju. Nisam imao iskakanje limitatora, a bojler, rerna i ostali uređaji su radili paralelno sa aparatom za zavarivanje.
Last edited by DataS on 07 Feb 2020 21:57, edited 1 time in total.
Dakle, iz svega sam se odlučio da ne uzmem kung fu aparat, pa makar ga pravila i najveća kineska firma.
Ono što sam hteo je ili poznat brend, ili neko ko zaista zna da pravi aparate za varenje.
Servis mora da bude pouzdan
Prodavac mora da postoji na tržištu duže vreme.
Kao što kod nas postoji gomila kineskih aparata nuđenih kroz najrazličitije kanale, tako postoje i zatupnici velikog broja vodećih svetskih firmi. Sledeći korak je bio pravljenje spiska i poredjenje cena i onoga što aparati nude.
Ono što sam trenutno našao kod nas, dobavljivo odmah, je sledeće.
Kemppi, finska firma koja važi za vrhunsku. Kod nas Minarc 150, mačina koja daje maksimalnih 140A košta nekih 550 eura. To je i ulazni Kemppijev model, najniži u ponudi. Dobio sam preporuku iz inostranstva da je to savim OK aparat, uz rezervu da je nešto starije tehnologije. Uvoznik je Varsistem. Po svemu sto sam nasao nema PFC. Tezina aparata je 4 kg.
Svedski Esab uvozi Ecomex. Osnovni model koji sam gledao je Buddy Arc 180, koji se prodaje za 45000 dinara. Pravi ga WTL, veliki proizvodjac aparata za varenje u Kini. Tezina aparata je 6kg, i nema PFC. Takodje, za rad na maksimumu zahteva spori osigiurac od 25A.
Sledeci aparat jke EWR Pico 160. Drzi ga Proficut iz Novog Sada. Ima faktor snage od 0.99, pa samim tim i PFC. Od svih aparata koje sam pomenuo do sada je najskuplji. Cena je preko 780 eura, na najpovoljnijem mestu gde sam ga nasao. Na zpadu ide i do 900 eura.
Zona var iz Zemuna zastupa italijanski Stel. Iako Stel nije zvucno ime, radi se o OEM proizvodjacu, koji uglavnom pravi aparate za Americko trziste, koji se prodaju pod drugim imenom. REcimo HTP Invertig 221, koji se smatra jednim od top 5 aparata za TIG varenje u zadnje vreme za HTP pravi Stel (za ovaj aparat cena kod nas je jednaka ceni u Americi, kada dodamo PDV i carinu koju Amerikanci ne placaju)
Zona Var u ovom trenutku ima dva Stelova modela koji zadovoljavaju gore postavljene zahteve.
Stel Max 161 je model koji je zamenjen novim, a jedina razlika je digitalni pokazivac snage, i zbog toga je trenutno na popustu. Kosta 300 eura. Nema PFC, ali je power factor 0.8. Maksimalna amperaza je 150 A, a tezina aparata je 5.5 kg. Ima sve tri napredne tehnologije koje sam ocekivao.
Stel Max 191 PFC je stariji brat, sa PFC modulom. Maksimalna amperaza je 160A, imam sve sto ima i prethodni. Mala sitnica je da ima i 8.5 kg, sto je najvise od svih nabrojanih.
Stel navodno vazi za nekoga ko pravi aparate koji su kao stari mercedesi, a dodatna tezina ide u hladnjake, i sve elemente unutar kucista. Za aparat za varenje nesto veca tezina mi ne predstavlja problem, posto se ne vidim sa aparatom ispod miske kako trcim okolo i varim u polju.
Na vagu sam stavio moje potrebe, sve sto sam cuo od onih kojima verijem i na kraju se odlucio za zadnju masinu. Kod ESAB-a je odlucilo to sto se pravi u Kini, i sto je navodno namenjen amaterima, barem po pricama od preko bare.
EWR niudi malo vise, ali je veliko pitanje koliko su te razlike toliko bitne. Digitalni pokazivac snage jeste lep, ali nesto nisam siguran koliko mi je potreban, i koliko ostatak donosi viose u odnosu na ono sto sam izabrao.
Kod Kemppija me je odbila tezina. Na istoj snazi, masina od 4 kg ce se vise grejati od teze masine.
Izmedju dva Stela je presudio PFC. I utisak koji ostavlja impozantna velicina Max 191 PFC.
Svi aparati na spiku mogu da rade i scratch TIG. Tj prilicno primitivan TIG, bez naprednioh funkcija, sa gasom koji se ne prekida automatski pa se trosi vise. Takodje luk se pali kao kod REL aparata vucenjem po materijalu, sto nije sretno resenje. U sustini, svi mogu da se iskoriste za ucenje TIG/a, i prostija varenja, a za nesto vise treba i neki drugi aparat.
Jednoga dana, ako mi biude trebalo, znam i sta je sledeci korak. No o tome tada.
Pricu cu nastaviti sa izborom ostatka opreme, elektroda, videima, linkovima.
Ono što sam hteo je ili poznat brend, ili neko ko zaista zna da pravi aparate za varenje.
Servis mora da bude pouzdan
Prodavac mora da postoji na tržištu duže vreme.
Kao što kod nas postoji gomila kineskih aparata nuđenih kroz najrazličitije kanale, tako postoje i zatupnici velikog broja vodećih svetskih firmi. Sledeći korak je bio pravljenje spiska i poredjenje cena i onoga što aparati nude.
Ono što sam trenutno našao kod nas, dobavljivo odmah, je sledeće.
Kemppi, finska firma koja važi za vrhunsku. Kod nas Minarc 150, mačina koja daje maksimalnih 140A košta nekih 550 eura. To je i ulazni Kemppijev model, najniži u ponudi. Dobio sam preporuku iz inostranstva da je to savim OK aparat, uz rezervu da je nešto starije tehnologije. Uvoznik je Varsistem. Po svemu sto sam nasao nema PFC. Tezina aparata je 4 kg.
Svedski Esab uvozi Ecomex. Osnovni model koji sam gledao je Buddy Arc 180, koji se prodaje za 45000 dinara. Pravi ga WTL, veliki proizvodjac aparata za varenje u Kini. Tezina aparata je 6kg, i nema PFC. Takodje, za rad na maksimumu zahteva spori osigiurac od 25A.
Sledeci aparat jke EWR Pico 160. Drzi ga Proficut iz Novog Sada. Ima faktor snage od 0.99, pa samim tim i PFC. Od svih aparata koje sam pomenuo do sada je najskuplji. Cena je preko 780 eura, na najpovoljnijem mestu gde sam ga nasao. Na zpadu ide i do 900 eura.
Zona var iz Zemuna zastupa italijanski Stel. Iako Stel nije zvucno ime, radi se o OEM proizvodjacu, koji uglavnom pravi aparate za Americko trziste, koji se prodaju pod drugim imenom. REcimo HTP Invertig 221, koji se smatra jednim od top 5 aparata za TIG varenje u zadnje vreme za HTP pravi Stel (za ovaj aparat cena kod nas je jednaka ceni u Americi, kada dodamo PDV i carinu koju Amerikanci ne placaju)
Zona Var u ovom trenutku ima dva Stelova modela koji zadovoljavaju gore postavljene zahteve.
Stel Max 161 je model koji je zamenjen novim, a jedina razlika je digitalni pokazivac snage, i zbog toga je trenutno na popustu. Kosta 300 eura. Nema PFC, ali je power factor 0.8. Maksimalna amperaza je 150 A, a tezina aparata je 5.5 kg. Ima sve tri napredne tehnologije koje sam ocekivao.
Stel Max 191 PFC je stariji brat, sa PFC modulom. Maksimalna amperaza je 160A, imam sve sto ima i prethodni. Mala sitnica je da ima i 8.5 kg, sto je najvise od svih nabrojanih.
Stel navodno vazi za nekoga ko pravi aparate koji su kao stari mercedesi, a dodatna tezina ide u hladnjake, i sve elemente unutar kucista. Za aparat za varenje nesto veca tezina mi ne predstavlja problem, posto se ne vidim sa aparatom ispod miske kako trcim okolo i varim u polju.
Na vagu sam stavio moje potrebe, sve sto sam cuo od onih kojima verijem i na kraju se odlucio za zadnju masinu. Kod ESAB-a je odlucilo to sto se pravi u Kini, i sto je navodno namenjen amaterima, barem po pricama od preko bare.
EWR niudi malo vise, ali je veliko pitanje koliko su te razlike toliko bitne. Digitalni pokazivac snage jeste lep, ali nesto nisam siguran koliko mi je potreban, i koliko ostatak donosi viose u odnosu na ono sto sam izabrao.
Kod Kemppija me je odbila tezina. Na istoj snazi, masina od 4 kg ce se vise grejati od teze masine.
Izmedju dva Stela je presudio PFC. I utisak koji ostavlja impozantna velicina Max 191 PFC.
Svi aparati na spiku mogu da rade i scratch TIG. Tj prilicno primitivan TIG, bez naprednioh funkcija, sa gasom koji se ne prekida automatski pa se trosi vise. Takodje luk se pali kao kod REL aparata vucenjem po materijalu, sto nije sretno resenje. U sustini, svi mogu da se iskoriste za ucenje TIG/a, i prostija varenja, a za nesto vise treba i neki drugi aparat.
Jednoga dana, ako mi biude trebalo, znam i sta je sledeci korak. No o tome tada.
Pricu cu nastaviti sa izborom ostatka opreme, elektroda, videima, linkovima.
Izvini ako sam uletio u temu, možeš da brišeš komentare ako ti smetaju.
Pošto si već kontaktirao Zona Var, Zoran vlasnik je bio ranije aktivan na drugom forumu koji je spomenut ranije. Pošto vidim da si već odlučio šta ćeš uzeti, preporučio bih ti da u vezi ovog porazgovaraš sa Zoranom.
Hoće pomoći savetima, ne samo oko izbora aparata, već kasnije i kod procesa zavarivanja.
Pošto si već kontaktirao Zona Var, Zoran vlasnik je bio ranije aktivan na drugom forumu koji je spomenut ranije. Pošto vidim da si već odlučio šta ćeš uzeti, preporučio bih ti da u vezi ovog porazgovaraš sa Zoranom.
Hoće pomoći savetima, ne samo oko izbora aparata, već kasnije i kod procesa zavarivanja.
Last edited by DataS on 07 Feb 2020 22:08, edited 1 time in total.
Slazem se, no opet ulazimo u pricu o kvantitetu.DataS wrote:Na predhodne komentare koje si naveo, ja bih dodao još konstataciju da se u svetu do 85 % ( neka statistika od ranije, ali verovatno važi i danas) posla obavlja upravo MIG MAG postupkom i najveći deo otpada na zavarivanje punom žicom i gasom.
Za zavarivanje iole debljih materijala CO2 zahteva trofaznu instalaciju, i jake osigurace. Da ne pominjemo na tezinu aparata od 300/400 ampera. Sve to nije za nosenje okolo.DataS wrote:Nisam detaljno proučavao REL postupak, ali ako bi odabrao MIG MAG za zavarivanje materijala do 2-3 mm, napregnuto do 4 mm, izbor bi ti pao na aparat 180-200 A po mogućnosti trofazni.
Za zavarivanje 4 mm i debljih komada bi morao da ideš na aparat preko 200A koji su uglavnom u području profesionalnog zavarivanja.
Danas sam se vezbao zavarujuci plocevinu izmedju 3 i 15mm debljine. Moze i deblje, pogotovu iz vise prolaza. Ploca 10mm moze nategnuto da se radi sa elektrodom od 2.5mm iz vise prolaza na relativno skromnoj snazi. REL ima daleko boplju penetraciju od MIG/MAG, pa u tom pogledu moze vise.DataS wrote:Ako si odabrao REL, proveri koje debljine materijala ćeš moći da zavaruješ sa tih 150-160 A i da li ti je to dovoljno.
Nemam zasto da brisem. Svaki komentar pomaze. U kontaktu sam sa Zoranom, a kada sam uzeo masinu dobio sam i besplatno upopznavanje, osnovno. Od onda vezbam, i jos uvek ima stvari koje mi prave probleme, ali i stvari koje konstantno dopbro izlaze, cak i po mojim styandardima koji su visoki.DataS wrote:Izvini ako sam uletio u temu, možeš da brišeš komentare ako ti smetaju.
Pošto si već kontaktirao Zona Var, Zoran vlasnik je bio ranije aktivan na drugom forumu koji je spomenut ranije. Pošto vidim da si već odlučio šta ćeš uzeti, preporučio bih ti da u vezi ovog porazgovaraš sa Zoranom.
Hoće pomoći savetima, ne samo oko izbora aparata, već kasnije i kod procesa zavarivanja.
Postavicu sutra i slike masine.
Znam da MIG MAG nije univerzalno rešenje. Visok procenat koji sam naveo je uglavnom zbog korištenja robota koji se najlakše programiraju za ovaj postupak zavarivanja. Meni je na prvom mestu bio zahtev da lako savladam zavarivanje.
Imat ćeš ti još dosta pitanja za Zorana i najverovatnije ćeš uvek dobiti prave odgovore.
Imat ćeš ti još dosta pitanja za Zorana i najverovatnije ćeš uvek dobiti prave odgovore.
I moj tekst je napravljen iz onoga sto smatram za najbolji izbor za mene. U ovom trenutku ce mi SMAW zavrsiti ono sto treba, a kasnije planiram i daleko napredniju TIG masinu, sa idejom da je iskoristim za pravljenje alata za stolariju, posto su mi to ambicije za buducnost. Rucnih alata, a ideja mi je da Tigom hartletujem HSS na ledja od mekog gvozdja. Al o tom potom.DataS wrote:MIG MAG je meni bio najbolji izbor, pa komentare koje dajem su vezani za taj postupak. Istovremeno ti možda pomognu oko nekih dilema.
Ti komentari ne znače da smatram da je to i za tebe najbolji izbor.
Za neke druge stvari se ne smatra prihvatljivim. Recimo za gasovod, koji se radi samo REL zavarivanjem.DataS wrote:CO2 se koristi i u prehrambenoj industriji, npr. za točenje piva.
Meni je veci problem to sto bi bocu nosio stalno. I ovako imam problem sa prenosenjem opreme, i sto manje treba da nosim to bolje. Auto mi je mali za sve sto mi treba.DataS wrote:Ja trenutno držim bocu u kući, a garaža je trenutno u procesu gradnje i korištenja aparata zavarivanje, pa će to kasnije da se iseli u nju.
Sa druge strane, bio sam prisutan u incidentu sa CO2 bocom, u jednom sportskom klubu, koja je razlupala dve metalne kase, slomila jednu nogu zato sto se prema njoj odnosilo bez duzne paznje. Ne mislim da je to za kucu, a ni za vlaznu garazu, kakvu imam u ovom trenutku. Kada budem imao radionicu, u kojoj cu napraviti rack, sa odgovarajucim osiguranjem, verovatno cu uzeti bocu da se igram sa TIG-om.
Trenutno iskustvo je da sa 3.2mm nema problema iako su brzi osiguraci na kuci. Za rutilnu elektrodu koju koristim trenutno, maksimum je 140A. Ista struja je i za bazicnu koju imam. Na ploci od 8mm, maksimum mi je previse i radim sa poprilicnom rezervom sa rutilnom elektrodom. No planiram upgrade, na 25A na kuci, i 16Ac osiguracima na tabli ka radionici.DataS wrote:Ako ti aparat bude zahtevao 16A, morat ćeš da obratiš pažnju na uključene aparate u domaćinstvu da ne bi došlo do iskakanja osigurača.
Imas neki trafo, ili inverter. Meni je dodatno ogranicenje to sto radim na nekoliko raznih mesta, pa je trofazna struja i prikljucak dodatni problem. No MIG-MAG ionako nije za spolja.DataS wrote:Ja sam odabrao aparat od 180A, trofazni i aparat radi na osiguračima od 10A što doprinosi komotnijem korištenju. Nisam imao iskakanje limitatora, a bojler, rerna i ostali uređaji su radili paralelno sa aparatom za zavarivanje.
U mom slucaju ucenje je deo zabave, pa mi to sto je nesto lakse ne igra nikakvu ulogu. Od ovoga ne zarađujem niti imam nameru da to radim u buducnosti, pa je u pitanju jedino i samo zabava. Kada sam poceo dobio sam savet da ucim REL ako hocu da ucim zanat, a da MIG omogucava da se nesto napravi sa minimumom znanja.DataS wrote:Znam da MIG MAG nije univerzalno rešenje. Visok procenat koji sam naveo je uglavnom zbog korištenja robota koji se najlakše programiraju za ovaj postupak zavarivanja. Meni je na prvom mestu bio zahtev da lako savladam zavarivanje.
Imat ćeš ti još dosta pitanja za Zorana i najverovatnije ćeš uvek dobiti prave odgovore.
Zoran je odlican, no po obicaju, pre nego sto sam otisao kod njega sam procitao nekoliko hiljada strana teorije.
POstoji i prilicno dobar domaci kanal na YT sa zavarivanjem. Pre svega su snumci samog varenja odlicnio, zato sto puno paznje posvecuju snimanju kroz naocare. Upravo ono sto nedostaje masi snimaka.
Trafo.
Nemam nameru da radim na terenu, nabavljen je za vlastite potrebe.
Sva oprema mi se isplatila već kod prvog posla, pravim garažu 5x6 m i pre odluke da je sam radim sam tražio ponudu od bravara koji je radio garažu kod komšije.
Čekam toplije dane zbog farbanja konstrukcije i završetka posla sa profilnim limovima.
Sledeći posao za aparat je nadstrešnica na ulaznim vratima. Imam još dosta posla gde mi je potreban aparat za zavarivanje.
Težina aparata jeste problem i deo posla koji mi nije baš drag je iznošenje i unošenje opreme nekih 50m od kuće. Pošto je aparat trofazni, produžni kabl takođe ima poveliku težinu.
Garaža će par godina da bude radionica, kako za bravarske poslove, tako i za stolarske.
Nemam nameru da radim na terenu, nabavljen je za vlastite potrebe.
Sva oprema mi se isplatila već kod prvog posla, pravim garažu 5x6 m i pre odluke da je sam radim sam tražio ponudu od bravara koji je radio garažu kod komšije.
Čekam toplije dane zbog farbanja konstrukcije i završetka posla sa profilnim limovima.
Sledeći posao za aparat je nadstrešnica na ulaznim vratima. Imam još dosta posla gde mi je potreban aparat za zavarivanje.
Težina aparata jeste problem i deo posla koji mi nije baš drag je iznošenje i unošenje opreme nekih 50m od kuće. Pošto je aparat trofazni, produžni kabl takođe ima poveliku težinu.
Garaža će par godina da bude radionica, kako za bravarske poslove, tako i za stolarske.
Kod mene su limitatori 25A.
Ja sam morao da se opredelim za MIG MAG upravo zbog razloga bavljenja zavarivanjem. Da je samo zavarivanje iz hobija u pitanju imao bih vremena za učenje. Sa MIG MAG-om, kao što si već rekao sa minimum znanja se postižu sasvim dobri rezultati. I što je najbitnije dobri rezultati se postižu dosta brzo.
Već sam prošao kroz fazu radova SSM na razvodu vode i grejanja, kanalizacije, elektro instalacija, signalnih (alarm, video interfon, video nadzor, mreža), gipsarskih i keramičarskih radova i td.
Kod svih radova sam nabavljao dosta alata i uvek se isplatilo.
Stolarskih radova je bilo nešto malo, dosta alata je nabavljeno pa kad uselim u "radionicu" bit će još nabavki za stolarske poslove.
Koji YT kanal pratiš za zavarivanje?
Ja sam morao da se opredelim za MIG MAG upravo zbog razloga bavljenja zavarivanjem. Da je samo zavarivanje iz hobija u pitanju imao bih vremena za učenje. Sa MIG MAG-om, kao što si već rekao sa minimum znanja se postižu sasvim dobri rezultati. I što je najbitnije dobri rezultati se postižu dosta brzo.
Već sam prošao kroz fazu radova SSM na razvodu vode i grejanja, kanalizacije, elektro instalacija, signalnih (alarm, video interfon, video nadzor, mreža), gipsarskih i keramičarskih radova i td.
Kod svih radova sam nabavljao dosta alata i uvek se isplatilo.
Stolarskih radova je bilo nešto malo, dosta alata je nabavljeno pa kad uselim u "radionicu" bit će još nabavki za stolarske poslove.
Koji YT kanal pratiš za zavarivanje?
Last edited by DataS on 07 Feb 2020 23:21, edited 1 time in total.