Ispostavilo se da je to stari model ECE rendeta, koji se vise ne proizvodi. Posto je cena bila odgovrarajuca, da ne ostane siroce, zavrsio je kod mene.
U pityanju je rende za finisiranje, oblika mrtvackog kovcega. Imam jedno staro, napravljeno pre 200 godina, koje je u losem stanju, a to je oblik rendeta koji preferiram kod drvenih, tako da i nisam mnogo razmisljao.
Glavna prednost ovog tipa rendeta je sto je znatno udobnije u rukama nego nemacki oblik, sa rogom napred, i relativno sirokom zadnjom povrsinom. Na zalost, za razliku od centralne Evrope, gde jos uvek ima proizvodnje drvenih blanja, u engleskoj su odavno presli na metal, i ovakvi primerci mogu da se kupe samo kod butik proizvodjaca, a cena je odgovarajuca. Pocinju od nekoliko stotina eura pa idu navise.
Po udobnosti, za sada ovo izgleda potpuno jednako antikvarnom primerku. pozadi je mnogo uze od klasicnog nemackog rendeta pa time i udobnije, a prednji deo se mnogo lakse pritisne kako treba.
Po jednostavnosti, prilazi debelo Japanskim blanjama, sa samo jednim delom vise.
Posto je nefinisirano, sto je po mom iskustvu daleko bolji nacin nego lak koji ECE stavlja na svoje druge modele, a koga uvek skinem cim mi padnu u ruke, prvi korak je naravno sredjivanje i finisiranje.
Samo dva mesta su zahtevala malo vece zahvate. Leziste seciva, koje je hvatalo malo previse po ivici za moj ukus, i nalezuce povrsine klina.
Uz malo truda, sve je leglo na svoje mesto.
Sada se upravio susi posle 4 sata stajanja u tung ulju, i sledi mu barem nedelju dana finisiranja. Za to vreme cu srediti secivo, koje je klasicno ECE nesredjeno, sa grubom ivicom na chipbreakeru, pa kada sve zavrsim postavljam sledece slike.
Sala nek te lepo sluzi, ja bi je takodje uzeo da ne trepnem.
Pale mi dve kapi znoja na dasku, a nisam primetio.