Sređivanje hoble za početnika
Pitanje.
počeo sam sredjujem ECE Primus jointer. Kupio sam ga preko ebay-a za celih 40 evra u nemačkoj. razlog niske cene jeste to što je neki ludak crtao nešto po njemu.
skinuo sam lak, sad supe izgleda, i ostaviću ga da se aklimatizuje. E sad pitanje, koje ulje ili pastu da koristim za finishing i da li da radim finishing uopšte na tabanu.
hvala puno svima
počeo sam sredjujem ECE Primus jointer. Kupio sam ga preko ebay-a za celih 40 evra u nemačkoj. razlog niske cene jeste to što je neki ludak crtao nešto po njemu.
skinuo sam lak, sad supe izgleda, i ostaviću ga da se aklimatizuje. E sad pitanje, koje ulje ili pastu da koristim za finishing i da li da radim finishing uopšte na tabanu.
hvala puno svima
Izbaci neku sliku da vidimo to cudo 😊😊😊
sergioj wrote:Pitanje.
počeo sam sredjujem ECE Primus jointer. Kupio sam ga preko ebay-a za celih 40 evra u nemačkoj. razlog niske cene jeste to što je neki ludak crtao nešto po njemu.
skinuo sam lak, sad supe izgleda, i ostaviću ga da se aklimatizuje. E sad pitanje, koje ulje ili pastu da koristim za finishing i da li da radim finishing uopšte na tabanu.
hvala puno svima
Znam da ce ovo da izazove polemiku ali...
Ako umes da naneses NC (Nitro Celulozni) na sve sem tabana to je to.
Uslov je da je redovno koristis.
Moze, i bolje radi epoxy (ne 5 min) razredjen sa acetonom.
Tanak sloj koji smirgla skida kao zena carape.
Sve Moja iskustva na savet drugih.
Nisam probao:
Ulja ne makar ne duboko prodiruca (ovo spada u ozbiljnu diskusiju, za koju sam imao skoro mesec dana) predugo je za kratak odgovor ali za dugacke banje (fore -jointer) ne.
Toshio Odate (ov - slicno) jedan izvor zasto, (mada je jako slozeno oni radionice prave rasporedjene po stepenu vlage). Drugi Klaus.
Ideja je da ne moras da skidas zastitu (nema je) ili ako moras da je trivijalna.
No ima i druga strana price koja zavisi od vise ako.
Ako umes da naneses NC (Nitro Celulozni) na sve sem tabana to je to.
Uslov je da je redovno koristis.
Moze, i bolje radi epoxy (ne 5 min) razredjen sa acetonom.
Tanak sloj koji smirgla skida kao zena carape.
Sve Moja iskustva na savet drugih.
Nisam probao:
Ulja ne makar ne duboko prodiruca (ovo spada u ozbiljnu diskusiju, za koju sam imao skoro mesec dana) predugo je za kratak odgovor ali za dugacke banje (fore -jointer) ne.
Toshio Odate (ov - slicno) jedan izvor zasto, (mada je jako slozeno oni radionice prave rasporedjene po stepenu vlage). Drugi Klaus.
Ideja je da ne moras da skidas zastitu (nema je) ili ako moras da je trivijalna.
No ima i druga strana price koja zavisi od vise ako.
Last edited by momirz on 30 Nov 2017 18:12, edited 1 time in total.
Da nisam uspeo da ih skinem. A vidim da je na forumu preporuka da se skine lak.
Bilo je dosta nekih fleka koje nisam uspeo da skinem. Uzeo sam papir malo veće granumacije i skinuo minimalno, čisto da uklonim ove fleke i crteže
Bilo je dosta nekih fleka koje nisam uspeo da skinem. Uzeo sam papir malo veće granumacije i skinuo minimalno, čisto da uklonim ove fleke i crteže
Last edited by sergioj on 30 Nov 2017 19:25, edited 1 time in total.
Ne postoji bas prost odgovor na pitanje. Uslovi u kojima radis, i frekvencija koriscenja itekako imaju uticaja na to kako ce rende da se stiti.
Na svakom rendetu koje mi padne ruku, prvo sto uradim je da skinem lak. Laku nije mesto na rendetu. Zato sam i protivnik bilo kakvih nitroceluloznih i epoksi premaza, osim u jako, jako ujednacenim klimatskim uslovima, pa to onda moze da prodje u stanovima u Beogradu, sa klimom leti, i generalno prilicno ujednacenih 30-40% vlage, i 20-25 stepeni.
Prost odgovor u mom slucaju, kako zastititi drveni joinrter, koji je proban i radi je prost, ulje, i to dubokoprodiruce. Takav sistem su koristili svi tradicionalni angloamericki proizvodjaci, i debelo je potvrdjen kroz vreme.
Moj razlog zasto ne mislim da je tankim, slabo paropropusnim prevlakama koje prekrivaju sve osim tabana mesto na rendetu je prost, kod promene atmosfere, taban koji je otvoren ce primiti vlagu mnogo brze nego ostatak rendeta, koji je zasticen paronepropusnim premazom. Sve i da je orijantacija drveta najsavrsenija, ne moze da se desi da ne dodje do krivljenja. A u takvom slucaju, do krivljenja moze da dodje i preko noci. Upravo zato i ogranicenje, da ako neko radi u radionici sa jako stabilnim uslovima temperature i vlage, moze da prodje, ali se onda postavlja pitanje cemu uopste zastita?
Sa druge strane, rende finisirano na svim povrsinama uljem, i to dubokoprodirucim ima daleko sporiju reakciju na promenu temerature i vlage, i samim tim, zahteva mnogo manje ravnanja. Metod se koristi stotinama godina, i nema mnogo problema sa njim.
No sada dolazimo do jednog ozbiljnog ali. A to ali je vezano sa nacinom na koji su konstruisana savremena nemacka renda, sa tabanom od druge vrste drveta. Nesto nisam siguran koliko je lepak kojim su ti tabani lepljeni otporan na ulje koje dodje do njega, a uz to takva konstrukcija se i nije pokazala preterano otpronom na duze staze. Generalno, renda sa lameliranim tabanom koja se prodaju po sekond ghand marketima su u losijem stanju, nego prilicno starija renda napravljena od monolitnog komada drveta. Bas zbog toga sto lamelirana konstrukcija, od dve vrste drveta mbnogo vise radi, pa dodje do zamora spojeva.
E sad, bas zbog toga nemam mnogo pametan odgovor za ECE. Ja sam moja finisirao uljem, ali nikada onakvim kolicinama ulja kakvim sam izlagao monolitna renda, bas zbog straha da ne ralameliram tabane.
E sad, po Clarku & Williamsu, jednom od savremenih proizvodjaca tradicionalnih renda engleske skole, jedan or razloga zasto danas ima daleko vise antiknih renda engleske skole od onih francuske je upravo lamelirana konstrukcija, koja ne moze da obezbedi dugotrajnu stabilnost. Naravno, kako kupio, tako i prodao.
Na svakom rendetu koje mi padne ruku, prvo sto uradim je da skinem lak. Laku nije mesto na rendetu. Zato sam i protivnik bilo kakvih nitroceluloznih i epoksi premaza, osim u jako, jako ujednacenim klimatskim uslovima, pa to onda moze da prodje u stanovima u Beogradu, sa klimom leti, i generalno prilicno ujednacenih 30-40% vlage, i 20-25 stepeni.
Prost odgovor u mom slucaju, kako zastititi drveni joinrter, koji je proban i radi je prost, ulje, i to dubokoprodiruce. Takav sistem su koristili svi tradicionalni angloamericki proizvodjaci, i debelo je potvrdjen kroz vreme.
Moj razlog zasto ne mislim da je tankim, slabo paropropusnim prevlakama koje prekrivaju sve osim tabana mesto na rendetu je prost, kod promene atmosfere, taban koji je otvoren ce primiti vlagu mnogo brze nego ostatak rendeta, koji je zasticen paronepropusnim premazom. Sve i da je orijantacija drveta najsavrsenija, ne moze da se desi da ne dodje do krivljenja. A u takvom slucaju, do krivljenja moze da dodje i preko noci. Upravo zato i ogranicenje, da ako neko radi u radionici sa jako stabilnim uslovima temperature i vlage, moze da prodje, ali se onda postavlja pitanje cemu uopste zastita?
Sa druge strane, rende finisirano na svim povrsinama uljem, i to dubokoprodirucim ima daleko sporiju reakciju na promenu temerature i vlage, i samim tim, zahteva mnogo manje ravnanja. Metod se koristi stotinama godina, i nema mnogo problema sa njim.
No sada dolazimo do jednog ozbiljnog ali. A to ali je vezano sa nacinom na koji su konstruisana savremena nemacka renda, sa tabanom od druge vrste drveta. Nesto nisam siguran koliko je lepak kojim su ti tabani lepljeni otporan na ulje koje dodje do njega, a uz to takva konstrukcija se i nije pokazala preterano otpronom na duze staze. Generalno, renda sa lameliranim tabanom koja se prodaju po sekond ghand marketima su u losijem stanju, nego prilicno starija renda napravljena od monolitnog komada drveta. Bas zbog toga sto lamelirana konstrukcija, od dve vrste drveta mbnogo vise radi, pa dodje do zamora spojeva.
E sad, bas zbog toga nemam mnogo pametan odgovor za ECE. Ja sam moja finisirao uljem, ali nikada onakvim kolicinama ulja kakvim sam izlagao monolitna renda, bas zbog straha da ne ralameliram tabane.
E sad, po Clarku & Williamsu, jednom od savremenih proizvodjaca tradicionalnih renda engleske skole, jedan or razloga zasto danas ima daleko vise antiknih renda engleske skole od onih francuske je upravo lamelirana konstrukcija, koja ne moze da obezbedi dugotrajnu stabilnost. Naravno, kako kupio, tako i prodao.
Zaboravih. Tosio Odate je u pravu za Japanska renda, kada se koriste u SF, iili u Japanu. Ona se ne stite uopste, ali se usteluju za konstantne uslove. Sa promenama prica se dalleko usloznjava, pogotovu sto nije retko videti majstora kako koristi isto secivo u nekoliko Dai-a, tj tela. Valda prilagodjenih odredjenom opsegu uslova.
Mozda ja preterujem, ali vise volim da skidam lak ciklingom, kao i da posle toga rende ne diram smirglom. Pore ostaju otvorenije. To je trik koji sam cuo od nekoliko graditelja miuzickoh instrumenata, koji drvo finisiraju samo i jedino skraperom, posto pore ostaju otvorenije, a razlika se cuje. Zbog toga smirgla ako mora.
Koliko mi se cini, tu itekako ima jos laka. Mada su slike male. Da ne mudrujem previse, ima sto sta, ali ako je tebi dobro, i meni je.
Koliko mi se cini, tu itekako ima jos laka. Mada su slike male. Da ne mudrujem previse, ima sto sta, ali ako je tebi dobro, i meni je.
da, da ima. ali radim polako da ne pokvarim nesto
ali jedno pitanje za BR. rekao si da si potapao u tung ulju 4 sata. i posle ti je trebalo za finishing jos 7 dana. sta si mislio pod ovim.
hvala unapred
ali jedno pitanje za BR. rekao si da si potapao u tung ulju 4 sata. i posle ti je trebalo za finishing jos 7 dana. sta si mislio pod ovim.
hvala unapred
Last edited by sergioj on 30 Nov 2017 20:31, edited 1 time in total.
Ajde da se nadovežem:
Ja sa svojih nisam skidao lak (E.C.E. Jointer i shoulder , Ulmia smoother i par nekih tamo... ) i ništa im ne fali - provjeravam redovno. Nedavno sam drugu sređivao
Johann Weiss jointer ne znam ni koliko star. Nikad ništa nije radio na njemu (osim oštrenja, lošeg ali....) i uopšte se nije bacio.
U proteklih godinu dana sam se trudio da što više iščitam o temi i nekako došao do zaključka da svako ima svoju politiku (osim Davida C, njega svi kopiraju ). Provjerio na par foruma (ovdje i vani), kontaktirao par proizvođača (jedan mi je odgovorio - ne sjećam se koji) i uvijek se podijele odgovori. Jedna grupa kaže da se moraju srediti, mada se ne slažu kako a druga grupa se drži odgovora otprilike: " da ovi što ih prave ne znaju šta rade ne bi bili tamo gdje jesu".
Sad, prva grupa ima pravo jer se drvo zna baciti, i to poprilično. Ali ako pogledamo stolariju, koja je izložena najtežim uslovima, baca se i lakirana i premazana lazurom i uljem. Viđao sam lakiranu stolariju koja je izdržala 30ak godina da se ne baci, a viđao sam i premazanu sandolinom kroz koju može mačka ući u kuću. Ko onda garantuje da će se ulje ili neki drugi finiš bolje pokazati?
Zato sam se i odlučio da ne diram finiš koji je došao na rendima, već da ih ostavim kakva jesu. Javiću jesam li ispravno odlučio
Sregioj - ako dobro vidim, puno veći problem ti je nož. Izgleda kao da je neko pokušao izoblati turpiju. Pregledaj malo prošle postove, BR je negdje stavio dosta detaljno uputstvo kako se oštre.
Ja sa svojih nisam skidao lak (E.C.E. Jointer i shoulder , Ulmia smoother i par nekih tamo... ) i ništa im ne fali - provjeravam redovno. Nedavno sam drugu sređivao
Johann Weiss jointer ne znam ni koliko star. Nikad ništa nije radio na njemu (osim oštrenja, lošeg ali....) i uopšte se nije bacio.
U proteklih godinu dana sam se trudio da što više iščitam o temi i nekako došao do zaključka da svako ima svoju politiku (osim Davida C, njega svi kopiraju
). Provjerio na par foruma (ovdje i vani), kontaktirao par proizvođača (jedan mi je odgovorio - ne sjećam se koji) i uvijek se podijele odgovori. Jedna grupa kaže da se moraju srediti, mada se ne slažu kako a druga grupa se drži odgovora otprilike: " da ovi što ih prave ne znaju šta rade ne bi bili tamo gdje jesu". Sad, prva grupa ima pravo jer se drvo zna baciti, i to poprilično. Ali ako pogledamo stolariju, koja je izložena najtežim uslovima, baca se i lakirana i premazana lazurom i uljem. Viđao sam lakiranu stolariju koja je izdržala 30ak godina da se ne baci, a viđao sam i premazanu sandolinom kroz koju može mačka ući u kuću. Ko onda garantuje da će se ulje ili neki drugi finiš bolje pokazati?
Zato sam se i odlučio da ne diram finiš koji je došao na rendima, već da ih ostavim kakva jesu. Javiću jesam li ispravno odlučio
Sregioj - ako dobro vidim, puno veći problem ti je nož. Izgleda kao da je neko pokušao izoblati turpiju. Pregledaj malo prošle postove, BR je negdje stavio dosta detaljno uputstvo kako se oštre.