Još jedan post da ne trošite - malo upozorenje.
Ja oštrim uglavnom na dnevnom svetlu - zato mi je granit bio rešenje.
Ako radite u kući-radionici-garaži- gde nema mnogo promene vlažnosti (sad oprostite ako kažem pogrešno) iverica sa plastikom radi isto tako.
Ipak nije nnogo jeftinija od granita a propada brzo.
Staklo o kome se priča - ili stakorezac nije iskren ili je daleko skpulje nego granit.
Imam prijatelja - komšiju -koji to radi i upravo on mi je rekao da je pravo "float glass" ovde u Srbiji jako skupo i da idem na granit.
Mašinska referentna nekorišćena (ostalo od Zastave) ovde u KG oko 30*40 cm livena može da se nađe za oko 60-80 E - niže ako se cenjkaš.
Pozdrav
Iskustva sa rucnim alatom
Hvala puno,
Ja bu da napravim nešto kao ovo:
http://www.workshopheaven.com/tools/Nar ... ml#SID=548
ali ne dam te pare ni pijan, pogotovo sto nema 10 mm.
Hvala još jednom
Ja bu da napravim nešto kao ovo:
http://www.workshopheaven.com/tools/Nar ... ml#SID=548
ali ne dam te pare ni pijan, pogotovo sto nema 10 mm.
Hvala još jednom
To jako skupo Float staklo, Saint Gobainov Plainlux, u debljini 12mm kosta 38 eura po m2 + PDV. Saint Gobain je inace firma koja pravi vrhunsko staklo, pored ostalog, a cena je kod jednog od dilera. Upravo ispred sebe dzim njihov cenovnik. Za plocu koju nama treba, recimo 80x30 cm, cena je citavih 14 eura + secenje i brusenje ivica. Uz planilux ide i atest u kome vazan faktor ide i ravnoca stakla, gde je odstupanje 0.01 mm/m, za adekvatno oslonjeno staklo.
Flot staklo je inace jeftino, posto je sam flot postpak kontinualan, i kolicine proizvedenog stakla su ogromne, pa sa kvantitetom ide i niska cena. Danas je prakticno, svako staklo koje se ugradjuje u prozo float staklo, a postupak je takav da staklo ne moze da bude krivo. Prilikom proizvodnje, masa stakla se hladi na rastopljenom kalaju, cija je povrsina idealna kriva, elipsoid sa precnikom od 12 000 km. I tu ne postoji mogucnost da bilo ko zezne ravnocu stakla, pa bio i kinez.
Poruci komsiji da nema veze sa staklom.
Ajmo sada na safcigere. Postoje dva resenja za jeftin materijal za srafcigere. Prvo dolazi u obzir ako imas uslova da kalis, celika za poboljsanje C45E ima na svim stovaristima, i prilicno je jeftin.
C45E moze da se kali i u kuhinji na plinskom sporetu, sa hladjenjem u serpi sa vodom, i otpustanjem u rerni. Jedini poseban alat koji je potreban je magnet, za odredjivanje temperature kaljenja. Rerna je sasvim dovoljna za otpustanje, a celik koji je zilav, a nije previse tvrd je prednost kod srafcigera za stare srafove, posto je bolje da se osteti srafciger, nego sraf. Temperatura otpustanje je u rasponu 240-250 strepeni.
Na C45E nece uticati ni grube greske kod kaljenja, a jos jedna prednost je sto se plitko kali, pa radni deo moze da bude tvrd, a sve ostalo mekse, i zilavije.
Druga varijanta za one koji ne bi da kale su imbus kljucevi. Oni brunirani se prilicno lepo prepravljaju na srafcigere, a otpustanje se bez problema opet radi u rerni. Nema potrebe za kaljenjem, posto su imbus kljucevi generalno tvrdji nego sto je potrebno za srafcigere.
Ako hoces, ja bih trebao ngde u Junu da kalim nesto, pa mozes da dobijes nekoliko blankova, ako hoces da se igras sa njima. Otpustenih ili neotpustenih, kako ti odgovara.
Flot staklo je inace jeftino, posto je sam flot postpak kontinualan, i kolicine proizvedenog stakla su ogromne, pa sa kvantitetom ide i niska cena. Danas je prakticno, svako staklo koje se ugradjuje u prozo float staklo, a postupak je takav da staklo ne moze da bude krivo. Prilikom proizvodnje, masa stakla se hladi na rastopljenom kalaju, cija je povrsina idealna kriva, elipsoid sa precnikom od 12 000 km. I tu ne postoji mogucnost da bilo ko zezne ravnocu stakla, pa bio i kinez.
Poruci komsiji da nema veze sa staklom.
Ajmo sada na safcigere. Postoje dva resenja za jeftin materijal za srafcigere. Prvo dolazi u obzir ako imas uslova da kalis, celika za poboljsanje C45E ima na svim stovaristima, i prilicno je jeftin.
C45E moze da se kali i u kuhinji na plinskom sporetu, sa hladjenjem u serpi sa vodom, i otpustanjem u rerni. Jedini poseban alat koji je potreban je magnet, za odredjivanje temperature kaljenja. Rerna je sasvim dovoljna za otpustanje, a celik koji je zilav, a nije previse tvrd je prednost kod srafcigera za stare srafove, posto je bolje da se osteti srafciger, nego sraf. Temperatura otpustanje je u rasponu 240-250 strepeni.
Na C45E nece uticati ni grube greske kod kaljenja, a jos jedna prednost je sto se plitko kali, pa radni deo moze da bude tvrd, a sve ostalo mekse, i zilavije.
Druga varijanta za one koji ne bi da kale su imbus kljucevi. Oni brunirani se prilicno lepo prepravljaju na srafcigere, a otpustanje se bez problema opet radi u rerni. Nema potrebe za kaljenjem, posto su imbus kljucevi generalno tvrdji nego sto je potrebno za srafcigere.
Ako hoces, ja bih trebao ngde u Junu da kalim nesto, pa mozes da dobijes nekoliko blankova, ako hoces da se igras sa njima. Otpustenih ili neotpustenih, kako ti odgovara.
Wow, Imbus kljucevi mi nisu pali na pame,t sad probao i radi!!!! hvala neizmerno!!
Cela fora je JBS šrafciger šraf ne sme da pukne ni da se na njemu vide tragovi šrafcigera!
Još jednom hvala puno.
Cela fora je JBS šrafciger šraf ne sme da pukne ni da se na njemu vide tragovi šrafcigera!
Još jednom hvala puno.
Last edited by momirz on 13 May 2016 21:50, edited 1 time in total.
Cek malo... tebe komsija (staklorezac) tera da kupis 1.5m sirine, odnosno celu tablu, a tebi treba recimo 30X30cm?
Ili sam ja nesto lose razumeo?
Ko sto BR napisa, nisam siguran da danas uopste mozes da kupis ista drugo osim flot (ili bolje receno float) stakla. To je u sustini "obicno"" staklo.
A to sto on nema robu, ili nema musterije pa nema ni lager, pa ti moras da kupujes celu tablu, samo znaci da treba da trazis drugog stakloresca.
Ili sam ja nesto lose razumeo?
Ko sto BR napisa, nisam siguran da danas uopste mozes da kupis ista drugo osim flot (ili bolje receno float) stakla. To je u sustini "obicno"" staklo.
A to sto on nema robu, ili nema musterije pa nema ni lager, pa ti moras da kupujes celu tablu, samo znaci da treba da trazis drugog stakloresca.
Kakva crna minimalna sirina od 1.5m. Udjes u prvu staklarsku radnju i kupis parce stakla dimenzije koje ti treba. Hoces 2x2 cm, hoces 80x30. I platis samo ono sto si kupio. U Beogradu svaka staklorezacka radionica staklo prodaje na dimenziju. Sta mislis kao pravis staklene police? Kupujes staklenu plocevinu, ili staklo na meru?
Danas je bas potreban trud da nadjs staklo koje nije float i koje nije ravno. A to da se staklo krivi, na ravnoj podlozi, nije tacno. Kada probas da ga proveris komapraterom, jako je tesko naci bilo kakvo odstupanje. A sa pronalenjem greske nemam poblema na referentnim granitnim plocama.
Staklo za prozore se valjanjem ne pravi vise od 120 godina. Izvlacenjem se ne pravi vise od 30 po svetu, kod nas je Pancevacka staklara radila staklo kontinualnim izvlacenjem do pre 20 godina, pa je zbog toga i zavrsila kako je zavrsila. Za prozore staklo se pravi samo i jedino float postupkom, i idealno je ravno. Valjanjem se prave samo ukrasna stakla, ona kod kojih je jedna stana reljefna. I nista drugo.
Hvala za ponudu za Zastavinu kalionicu, nije potrebno, a i rezultati kada kalim sam su mi precizniji od onoga sto mogu da dobijem od njih, na prostim celicima. Za ostale varijante, imam barem tri cetiri mesta na kojima mogu da okalim nesto daleko preciznije nego sto je to u stanju da uradi Zastavina kalionica. Bilo da je u pitanju plmena pec, bilo indukcijom, bilo u elektricnoj peci.
Sto se tice imbusa, oni su prilicno dobar materijal za sve sitne alate, i uvek sam po buvljacima u potrazi za polovnim. Isto kao sto trazim i stare turpije, posto su i one odlican materijal za sitne alate. Savremene turpije nisu nizasta po tom pitanju, posto nisu od kvalitetnog celika, vec od celika za poboljsanje, a tvrdoca se postize cementacijom. Za bilo sta sto treba da se ostir, ti celici nisu.
Moje iskustvo je da srafcigeri moraju da budu meksi, i zato sam ti napisao da pre brusenja otpustis imbus. Drzi ga u rerni na 240-250 dva sata. Bolje je ako nadjes terometar za rernu, oni su danas jako jeftini, a termostati na rernama znaju da debelo grese. Za pravilno otpustanje daleko je bitnija temperatura nego duzina trajanja.
Danas je bas potreban trud da nadjs staklo koje nije float i koje nije ravno. A to da se staklo krivi, na ravnoj podlozi, nije tacno. Kada probas da ga proveris komapraterom, jako je tesko naci bilo kakvo odstupanje. A sa pronalenjem greske nemam poblema na referentnim granitnim plocama.
Staklo za prozore se valjanjem ne pravi vise od 120 godina. Izvlacenjem se ne pravi vise od 30 po svetu, kod nas je Pancevacka staklara radila staklo kontinualnim izvlacenjem do pre 20 godina, pa je zbog toga i zavrsila kako je zavrsila. Za prozore staklo se pravi samo i jedino float postupkom, i idealno je ravno. Valjanjem se prave samo ukrasna stakla, ona kod kojih je jedna stana reljefna. I nista drugo.
Hvala za ponudu za Zastavinu kalionicu, nije potrebno, a i rezultati kada kalim sam su mi precizniji od onoga sto mogu da dobijem od njih, na prostim celicima. Za ostale varijante, imam barem tri cetiri mesta na kojima mogu da okalim nesto daleko preciznije nego sto je to u stanju da uradi Zastavina kalionica. Bilo da je u pitanju plmena pec, bilo indukcijom, bilo u elektricnoj peci.
Sto se tice imbusa, oni su prilicno dobar materijal za sve sitne alate, i uvek sam po buvljacima u potrazi za polovnim. Isto kao sto trazim i stare turpije, posto su i one odlican materijal za sitne alate. Savremene turpije nisu nizasta po tom pitanju, posto nisu od kvalitetnog celika, vec od celika za poboljsanje, a tvrdoca se postize cementacijom. Za bilo sta sto treba da se ostir, ti celici nisu.
Moje iskustvo je da srafcigeri moraju da budu meksi, i zato sam ti napisao da pre brusenja otpustis imbus. Drzi ga u rerni na 240-250 dva sata. Bolje je ako nadjes terometar za rernu, oni su danas jako jeftini, a termostati na rernama znaju da debelo grese. Za pravilno otpustanje daleko je bitnija temperatura nego duzina trajanja.
Narex nije los, ali ima boljih, za iste pare. Narex koristi Chrom Manganske celike cija je TO potpuno drugacija, na niskim temperaturama, u sonom kupatilu. Sa druge strane, za 16-17 eura po komadu mogu da se kupe prilicno dobra Japanska dleta, sa lameliranim secivima, od belog papir celika. Ona se ostre nekoliko puta brze od Narexa, imaju suplja ledja, drze ostrinu jednako dobro.
Jedan od razloga sto ti se PMW dleta ne svidjaju, moze da bude to sto stropujes kada ostris. Stropovanje i savremeni sinterovani celici koji imaju prilican broj tvrdih karbida ne idu jedno sa drugim. Da bi drzala ostricubolje, moraju da se finisiraju prilikom sotrenja necim sto je na tvrdom substratu, velicine zrna ispod mikrona. Pa sta se kome svidja, bilo odgovarajuci kamen, bilo laping film na staklenoj ploci, bilo laping 0/1 dijamantom na gvozdenoj ploci. Ni jedna od ovih podloga nece da narusi strukturu oko karbida, koju strop unistava.
Pre desetak godina sam ucestovao u ispitivanju jednog od savremenih celika, QWuestecovog Q60, slicnog PMW-u, koji nije prosao u tom obliku ispitivanja, a jedini razlog je bio samo sto je ostren stropom. Bez stropa drzi ostrinu skoro pa deset puta duze.
Jedan od razloga sto ti se PMW dleta ne svidjaju, moze da bude to sto stropujes kada ostris. Stropovanje i savremeni sinterovani celici koji imaju prilican broj tvrdih karbida ne idu jedno sa drugim. Da bi drzala ostricubolje, moraju da se finisiraju prilikom sotrenja necim sto je na tvrdom substratu, velicine zrna ispod mikrona. Pa sta se kome svidja, bilo odgovarajuci kamen, bilo laping film na staklenoj ploci, bilo laping 0/1 dijamantom na gvozdenoj ploci. Ni jedna od ovih podloga nece da narusi strukturu oko karbida, koju strop unistava.
Pre desetak godina sam ucestovao u ispitivanju jednog od savremenih celika, QWuestecovog Q60, slicnog PMW-u, koji nije prosao u tom obliku ispitivanja, a jedini razlog je bio samo sto je ostren stropom. Bez stropa drzi ostrinu skoro pa deset puta duze.
Ja nikako ne kapiram sto bi srafciger trebalo da bude mekan?
Ajmo ovako... preduslov je naravno da srafciger bude tacne dimenzije.
Imam sraf od mekanog materijala koji je zapekao. Stavim u njega mekan srafciger, i srafciger se uvrne. Istog trenutka kad je vrh srafcigera poceo da se deformise, pocinje i da neravnomerno deluje na glavu srafa, to jest vece su sanse da ostetim glavu koju bi mozda i mogao da odrvrnem da se vrh srafcigera nije deformisao.
A ako je toliko zapekao, da pocinje da se deformise glava, njemu nema pomoci. Na kraju ces ionako morati da ga odseces, otkines, uhvatis glavu papagajkama, kucas sekacem... ili koja vec metoda ubedjivanja treba.
Sta propustam?
Ajmo ovako... preduslov je naravno da srafciger bude tacne dimenzije.
Imam sraf od mekanog materijala koji je zapekao. Stavim u njega mekan srafciger, i srafciger se uvrne. Istog trenutka kad je vrh srafcigera poceo da se deformise, pocinje i da neravnomerno deluje na glavu srafa, to jest vece su sanse da ostetim glavu koju bi mozda i mogao da odrvrnem da se vrh srafcigera nije deformisao.
A ako je toliko zapekao, da pocinje da se deformise glava, njemu nema pomoci. Na kraju ces ionako morati da ga odseces, otkines, uhvatis glavu papagajkama, kucas sekacem... ili koja vec metoda ubedjivanja treba.
Sta propustam?
Bole, nisam rekao puter mekan. Sraf sa mesinganom glavom je uvek meksi od celika, slozices se. A stvarno tvrd srafciger ima problem sto uvek osteti mesingani sraf, ili sraf od nekaljenog celika, kakvi su se recimo koristili na ouzju. Imbusi su inace tvrdi, negde na nivou 57-58 HC, ako ne i tvrdji, i to je malo pretvrdo za srafciger. Pogotovu ako vrh mora da bude tanak. Zato i otpustanje na 240-250, da ga spustis na nivo 52-54 HRC, gde je zilaviji, pa kada krene da se deformise, legne celom povrsinom i vise nema problema. Najgoa su ostecenja od srafcigera koji je pukao kod odvijanja, a to se srafcigerima od imbusa desava.
Znas i sam na koju tvrdocu mozes da otpustis u rerni.
Recimo Grace srafcigeri, koji se smatraju skoro pa najkvalitenijim srafcigerima za puskarstvo, imaju tvrdocu u rasponu 52-56 HRC, u zavisnosti od dimenzija.
Znas i sam na koju tvrdocu mozes da otpustis u rerni.
Recimo Grace srafcigeri, koji se smatraju skoro pa najkvalitenijim srafcigerima za puskarstvo, imaju tvrdocu u rasponu 52-56 HRC, u zavisnosti od dimenzija.