Evo, da dignm dva prsta
Ne znam koliko ce ti podzni biti od koristi, za jim nema potrebe. Taj deo zavrsavas rukom, i mozda vodjicom na rendetu. Sto se poprecnog sablona tice, on je jako upotrebljiv, kao i magareca uveta i slicni dodaci.
Za cepke na krajevima nece da ti pomogne ni jako fino namesteno rende. Ono mora da bude namesteno jako fino i inace, posto seces krajeve vlakana. Protiv zacepljivanja pomaze obaranje izlazne ivice na tacnu meru, tako sto ono sto doterujes okrnes za 180 stepeni, suprotni kraj pomeris malo prema sebi od vodjice na kraju sablona i skines ivicu pod 90 stepeni na tacnu dimenziju. Onda ga okrenes kako treba, priljubis uz vodjicu i skines ostatak, ali tako da ne predjes ivicu koju si p[rethodno napravio. Ako ti ostane 03-04mm to niko nece primetiti, a neces imati zacepljena vlakna na izlazu.
Sto se rendeta tice, mozes i sa standardnim, ali secivo mora da bude naostreno potpuno ravno, suprotno od svake druge namene, i ostrica mora da bude postavljena pod tacno 90 steeni u odnosu na bocnu stranu rendeta na kojoj ce ovo lezati dok radis. Generalno taban rendeta i bocna strana uopste ne moraju da budu pod pravim uglom, vazan je samo ugao izmedju ostrice i bocne strane.
Sto je rende teze, to se lakse radi sa njim. Takodje, i leva strana rendeta ako si desnjak mora da bude finisirana kao i taban, i voskirana da bi smanjio trenje. Metalno rende je daleko lakse za koriscenje od drvenog za ovaj posao. Na to dodaj da je bolje da rende ima sto manji napadni ugao. Renda sa niskim uglom kod kojih se ostrena povrsina postavlja na gore su bolja za ovaj posao. Na njima, kada je secivo ostreo pod 25 stepeni, imas napadni ugao od 37 stepni. To je otprilike minimum koji moze da se napravi na rendetu. Standardno rende ima daleko veci otpor. Takodje, rende kod koga je secivo postavljeno pod uglom tj skew rende radi jos bolje. Kada imas standardno rende, ono sa rampom umesto ravne povrsine pomaze, ali nagib mora da se penje ka izlaznoj letvi, a ne da pada ka njoj kao sto Derek Cohen pogresno promovise. U njegovoj varijanti sila se smanjuje, ali je rez mnogo manje cist nego u obrnutoj, u kojoj secivo pritiska i fiksira dasku koju skracujes uz vodjicu.
I na kraju, ima i specijalnih blanja za shooting board. No9 Miter plane je jedno od njih, trenutno ga proizvodi samo Lie Nielsen, cena je prava sitnica od 350 dolara. Originalni Stenliji koji se ne prave od 1930 kostaju i vise od toga. Druga varijanta je No51, opet ga pravi LN, a cena je lepih 500 dolara tamo negde. 51 ima zakrenuto secivo, i namenjeno je samo za shooting boad. Stenli je za ovo rende pravio i metalni shoting board, koji je imao sinu za vodnjenje i sa bocne strane, posto je i bocna strana rendeta ravna da bi islo kao po sini
Ako nadjes original, on kosta kao polovni auto ovde kod nas.
I na kraju, Veritas je pre 3 meseca izbacio svoj shoting plane koji spaja sve prednosti starog 51, sa secivom postavljenim pod malim uglom, i ravni ostrenja na gore. Cena je opet sitnica, 350 dolara. To otprilike pomnozis sa dva, i imas cenu u Srbiji.
Naravno, ima jako mnogo drugih modela koja za ovo rade bolje nego klasicna, ali i ovako je post dug.
